Sport Kultura Društvo Obrazovanje Privreda Poljoprivreda Sela
• Fabrika prestaje da radi, donira inventar!

Na žalost, posle skoro dve godine druženja, Fabrika je rešila da trajno zatvori prostor. Nakon što smo eksperimentisali s različitim poslovnim modelima, zaključili smo da na somborskom tržištu ne postoje adekvatni uslovi za uspešno funkcionisanje komercijalnog coworkinga - saopštili su iz udruženja.

Foto 29822- No, iako su ovo loše vesti, zatvaranje ipak nije kraj za Fabriku! Pošto je većina našeg inventara kupljena kroz donacije, rešili smo da ga ustupimo neprofitnoj organizaciji sličnoj našoj i da naša ideja nastavi da živi kroz njihov rad. Inventar se sastoji od kancelarijskog nameštaja i pribora, te je pogodan za organizacije koje su nedavno osnovane, i organizacije koje planiraju da otvore svoj prostor u kome će izvoditi aktivnosti. Otvorili smo konkurs koji će trajati do 1. januara 2019. godine, nakon čega će prvobitni donatori Fabrike odabrati organizaciju koja će naslediti nameštaj. Prednost ćemo davati organizacijama koje bi primile kompletan inventar. Stoga, ako znate nekog ko svakodnevno radi na razmrdavanju svoje sredine, prosledite im link za prijavu.
Povodom iznenadnog prestanka rada „Fabrike” društveni akselerator i coworking uputili smo nekoliko pitanja Srđanu Bajiću, jednom od osnivača organizacije.
Šta je nedostajalo da Fabrika preživi? Mi smo od početka želeli da ostvarimo finansijsku održivost kroz komercijalne aktivnosti, kao što su co-working i IT edukacija. Međutim, ispostavilo se da je lokalna ekonomija previše slaba da podrži takav poslovni model, pa smo skoro dve godine održavali negativan finansijski tok. Sa druge strane, konkursi koje je raspisivala Vlada, vezano za IT prekvalifikaciju i slične projekte, bili su takvi da njihove uslove nisu mogle da ispune lokalne organizacije, već samo krupni izvođači.
Da li je bilo podrške lokalne samouprave? Od lokalne samouprave nismo nikad očekivali mnogo, zapravo nadali smo se samo da nas neće sabotirati. Bilo je logističke podrške i poziva za saradnju iz kancelarije gradonačelnice, ali su sami iznosi kojima je Grad podržavao lokalne organizacije bili skromni.
Koliko su građani Sombora učestvovali u radu Fabrike? Somborci su mnogo učestvovali u našem radu, pogotovo prilikom otvaranja smo dobili puno nesebične pomoći od dobrih ljudi kojima se svidela naša vizija. Puno grupa, drugih organizacija i pojedinaca nas je podržalo, ne očekivajući ništa za uzvrat. Za nas je to pokazatelj da, uprkos lošoj ekonomiji, u gradu postoji puno entuzijazma i međusobne podrške, pogotovo među mladim ljudima. Nadamo se da će postojeće, i možda neke nove organizacije, uspeti da kanališu taj entuzijazam, uprkos ekonomskim i političkim preprekama.
Kako, posle svega, vidiš Sombor? Danas ga vidim kao veoma ograničenu sredinu, koja teško može da isprati inovativne projekte. Mislim da zbog toga lokalna samouprava ima još veću odgovornost da se odupre skandalima kao što je dodela gradskog novca Informeru, Telegrafu i Studiju B, i sredstva ulaže u lokalne inicijative, jer smo trenutno u spirali koja vodi samo još većoj dekadenciji. Što je potpuno suludo imajući u vidu da svetska ekonomija doživljava najveći rast u prethodnih sto godina. Što znači da ako se najodgovorniji među nama u preostalih par godina globalnog prosperiteta ne izbore za veće društveno, nasuprot partijskog dobra, u Somboru neće ostati nikakvog prostora, a ni potencijala, za iole kvalitetan život - odgovorio je Srđan Bajić, osnivač Fabrike.
savamajstor @ Uto, 04.12.2018. 08:00
donacija društvo fabrika coworking i društveni akselerator informer inventar kancelarijski nameštaj sombor srđan bajić studio b telegraf
• Otvorena „Fabrika” (6)

U Somboru je u četvrtak, 12. januara otvoren prvi coworking prostor, koji se nalazi u staroj kasarni, na Vencu vojvode Radomira Putnika.

Foto 29840Foto 29839 Prostor Fabrike prvenstveno je namenjen „slobodnjacima”, odnosno frilenserima koji zarađuju radom preko interneta u oblasti grafičkog dizajna, programiranja ili nekoj drugoj za koju je dovoljan računar i brzi internet. U „Fabrici” je obezbeđen ugodan radni prostor i društvo sličnih profesionalaca.
- Došli smo na ideju da otvorimo prostor gde će mladi moći da realizuju svoje ideje. Tu smo uključili mentorsku i finansijsku podršku. Zato smo stvorili ovaj prostor u kojem će mladi moći usmere svoje ideje - kazala je Tanja Adžić, jedna od osnivača Fabrike.
Plan je da se u „Fabrici” priređuju razni događaji i druženja koja će rezultirati idejama o lokalnom razvoju od društvenog značaja.
- „Fabrika” će biti podeljena na dve komponente. Jedna je coworking, a druga je za mlade. Mi ćemo da organizujemo radionice, obezbedićemo mentore i finansijska sredstva za realizaciju njihovih ideja - objasnila je Arijana Anišić, menadžerka „Fabrike”.
Goste na svečanom otvaranju putem videa pozdravio je i Srđan Bajić, takođe jedan od osnivača Fabrike, koji je objasnio kako je došlo do osnivanja organizacije. On je kazao da je jedan od ciljeva da se Sombor malo pomeri iz letargije i da u grad dođu stranci sa interesovanjima i idejama sličnim idejama ovdašnjih mladih. Prilikom puštanja u rad „Fabrike” gosti su predstavili svoje organizacije koje rade po sličnim i bliskim principima. Fabrika će ostatak prihoda koji preostane posle plaćanja troškova za funkcionisanje usmeravati na realizaciju društveno korisnih ideja. Detaljne informacije o „Fabrici” mogu da se pronađu na njihovoj zvaničnoj stranici.
triletrip @ Sub, 14.01.2017. 23:56
arijana anišić coworking društvo fabrika freelancer mladi social accelerator sombor srđan bajić tanja adžić
• Fabrika prikupila 340.000 din za otvaranje radnog prostora

Dvomesečna internet kampanja završena je sinoć, a 30 osoba i jedna firma su novčanim prilogom podržali otvaranje Fabrika coworking centra, u sklopu kog će funkcionisati i društveni akselerator.

Foto 28396 - Ideja društvenog akseleratora, odnosno mesta gde bi mladi Somborci mogli raditi na kreativnim idejama, nastala je pre više od godinu dana, ali smo tek danas konačno uspeli skupiti neophodna sredstva za otvaranje. U međuvremenu smo shvatili da će tekući troškovi akseleratora zahtevati da imamo i komercijalnu delatnost, te smo stoga u koncept uključili i ideju zajedničkog radnog prostora, takozvanog „coworking”-a - u razgovoru za SOinfo je rekao Srđan Bajić, predsednik udruženja „Fabrika”
Kako je „SOinfo” pisao ranije, svrha zajedničkog radnog prostora je da pruži kvalitetno radno iskustvo svim ljudima koji svoj posao obavljaju van poslovnog prostora firme za koju rade. 
 - Od početka nam je bilo izuzetno značajno da zadržimo programsku nezavisnost, te stoga nismo želeli razmatrati državne fondove. Brinuli smo da bi donacijom mogli uticati na naš program. Zato nam je drago da su oni kojima treba da odgovaramo za potrošeni novac upravo naši direktni korisnici. Pored njih, našu viziju Sombora, kao grada entuzijazma, inovacije i aktivizma, prepoznala je i podržala firma „Agri Business Partner” d.o.o., čiji je tim od početka verovao u ovu ideju - kaže Bajić.
Otvaranje „Fabrike” najavljeno je za kraj avgusta, a prvi timovi koji bi svojim idejama „razmrdali" Sombor, mogli bi biti primljeni već u septembru. 
dvnitycker @ Pet, 15.07.2016. 01:30
coworking digitalni nomadi društvo ekonomija fabrika indiegogo informacione tehnologije sombor srđan bajić tanja adžić turizam
• „Coworking” centar u Somboru?

„Coworking”, tj. otvorena kancelarija, mogla bi od 1. avgusta da počne da radi u Somboru, ukoliko se realizuje projekat organizacije „Fabrika”. Pored značajnog turističkog podsticaja, „coworking” centar bi trebalo da olakša rad lokalnim digitalnim profesionalcima, i umanji nivo odseljavanja iz Sombora.

Foto 27929 Svrha otvorene kancelarije je da pruži prostor za rad svim ljudima koji svoj posao mogu da obavljaju van uobičajenog poslovnog prostora firme. To su najčešće stručnjaci iz oblasti informacionih tehnologija, ali i arhitekte, novinari, pisci, konsultanti, internet preduzetnici, i drugi. Pored prostora za rad, „coworking” (u bukvalnom prevodu zajednički rad) centar takođe pruža osećaj zajednice svojim članovima, tako što organizuje različite događaje, podstiče druženja i razmenu profesionalnih iskustava.
„Coworking” centri počeli su da se otvaraju u svetu krajem prošle decenije, kao odgovor na sve veću usamljenost i izolovanost digitalnih profesionalaca, koji inače svoj posao obavljaju od kuće. Razvijanje ove infrastrukture dovelo je do nastanka tzv. „digitalnih nomada”, ljudi koji putuju po svetu i rade iz egzotičnih lokacija, menjajući mesto boravka svakih par meseci. Digitalni nomadi naročito su interesantni za male zajednice poput Sombora, smatra Srđan Bajić, koordinator ovog projekta.
Sombor ima značajan potencijal jer ima jedinstvenu kulturu, kuhinju, opušten stil života, i sjajno prirodno okruženje, a pritom izuzetno nisku cenu života, za strane uslove. Infrastrukturno smo solidno razvijeni jer imamo brz internet, i u blizini smo velikih evropskih metropola, poput Budimpešte, Beča i Beograda. Ja sam ovu zimu proveo radeći u „Hubudu”, coworking centru na Baliju, i svi kojima sam pričao o Somboru su bili izuzetno zainteresovani da dođu kod nas na mesec, dva, i rade. Mislim da je jasno koliko bi bilo značajno za somborsku ekonomiju da svaki mesec imamo 15 ili 20 stranaca koji svoje evropske i američke plate ostavljaju u našem gradu. A pored stranaca, ne smemo ni da zaboravimo naše sopstvene digitalne profesionalce, koji bi možda bili ohrabreni da ostanu u gradu, ukoliko postoji prostor koji bi značajno unapredio kvalitet njihovog profesionalnog života - ispričao je Bajić.
Osnova svega je, ipak, funkcionalan „coworking” prostor, za čije je otvaranje potrebno oko 5.000 evra. „Fabrika” planira da ova sredstva obezbedi pretprodajom članarina i drugih zanimljivih proizvoda.
- Za sada smo prikupili oko hiljadu evra, prvenstveno od stranaca koji žele da dođu i rade kod nas. Ostatak moramo da obezbedimo do kraja juna, kako bi otvorili prostor na vreme. Ukoliko se to ne desi, ova ideja, na žalost, neće zaživeti. - kazao je Srđan Bajić.
Projekat su pokrenuli osnivači „Fabrike”, Tanja Adžić i Srđan Bajić. Svi koji žele da podrže ovu ideju mogu to uraditi klikom na ovaj link, i odabirom jednog od proizvoda u desnoj koloni sajta. Na stranici je dostupan i detaljan budžet projekta. Za podršku je neophodna platna kartica, a za sva pitanja i nedoumice, zainteresovani se mogu obratiti Srđanu i Tanji, putem e-mail adrese jeri@fabrika.org.rs.
dvnitycker @ Uto, 24.05.2016. 14:04
coworking digitalni nomadi društvo ekonomija fabrika informacione tehnologije kampanja sombor srđan bajić tanja adžić turizam
• Propisivači prirodnog (1)

Nekoliko stvari me „žulja“ u prethodna dva saopštenja Treće Srbije. Prvo, demagoško objašnjenje motiva prelaska dva poslanika iz DS-a u Treću Srbiju. Drugo, ponovni pokušaj nametanja ideologija normalnog i prirodnog, pri čemu su političar i partija ti koji te kategorije definišu. I treće, nastavak praznih priča srpskih političara o ekonomskom i društvenom preporodu.

Foto 22035 Treća Srbija nedavno je postala bogatija za dva pokrajinska poslanika, Somborce Lazara Račića i Srđana Zavišina. Račić i Zavišin nisu objasnili kako su premostili ideološki konflikt Demokratske Stranke i Treće Srbije, vidljiv najpre u delu o toleranciji i poštovanju ljudskih prava i sloboda (videti član 2. Statuta Demokratske Stranke vs Porodica Kao Temelj Života iz Programa Treće Srbije), ali i u fundamentalnijim državničkim pitanjima kao što je politički sistem (DS zastupa demokratsko uređenje, dok se Treća Srbija zalaže za obnovu Kraljevine Srbije). Prilikom prelaska iz jedne stranke u drugu, Račić i Zavišin su kao razloge naveli „novu ideju“ i „progresivne ideje i program“. Lično ne vidim ništa novo i progresivno u obnovi Kraljevine i nazivanju istopolne seksualne orijentacije neprirodnom. Što navodi na zaključak da se poslanici nisu bavili ideologijom jedne, druge, ili obe stranke, kada su im pristupali, odnosno da motive za pristupanje jednoj, drugoj, ili obema strankama, treba tražiti u drugim stvarima. No, ono što mi zapravo najviše smeta je pokušaj Treće Srbije da politički kapitalizuje lošu ekonomsku situaciju obnovom ekstremnih desničarskih ideja gde bi se određenim društvenim grupama oduzela pojedina Ustavom zagarantovana prava[1]. Takve ideje najbolje uspevaju upravo u vreme ekonomske depresije, i u zemljama sa kratkom demokratskom tradicijom (videti npr. O'Rourke, de Bromhead, Eichengreen (2012), Right Wing Political Extremism in the Great Depression). Taj aspekt politike Treće Srbije smatram pretnjom svim građanima Srbije, jer na mala vrata u legalne tokove uvodi klasifikaciju građana na one sa većim i one sa manjim građanskim pravima, što je zapravo osnova fašizma. U Somboru, gradu koji obiluje različitostima, eskalacija ideja nejednakosti bi dovela do dubokih podela. Vraćajući se na saopštenje, Zavišin je Treću Srbiju nazvao „političkom organizacijom svih građana“, nedugo nakon što je Račić stigmatizovao značaj deo srpskog građanstva. Takođe, imajući u vidu snažnu klerikalnu, tradicionalističku orijentaciju Treće Srbije (videti Obrazovanje, Kultura, Vera i Identitetska Politika Programa Treće Srbije), nisam ubeđen da bi se trećesrpsko društvo jednako odnosilo prema, na primer, ateistima, ili ljudima koji porodicu ne definišu na način koji im nameće Treća Srbija. I opet se vraćamo na priču o građanima prvog i drugog reda.
Konačno, u odsustvu stručnosti demagogija pronalazi plodno tlo, pa je i u ovom saopštenju mesto našlo obećanje o delovanju „u cilju poboljšanja životnog standarda naših građana, kao i rešavanju svih drugih, svakodnevnih društveno-ekonomskih problema“, bez ikakve indikacije o konkretnim problemima i načinima na koji će se oni rešiti. Poglavlje „metodologija“ je ključni deo svakog naučnog rada, no da bi se to poglavlje napisalo, potrebno je dobro poznavati naučne metode, kao i teorijsku pozadinu teme koja se obrađuje. Ukoliko jedna od tih stvari izostane, moguće je napisati samo uvod i (neutemeljen) zaključak, što je otprilike ono što smo videli u dotičnim saopštenjima. Odgovornost demosa je da odlučno odbaci ovakvu demagogiju, kao i pokušaje razaranja teško izgrađenog, još uvek nedovršenog društva u kojem svaki čovek uživa ista zakonska prava, bez obzira na njegovu veru, naciju, seksualnu orijentaciju, ili bilo koje drugo lično svojstvo.

[1] Pravo na slobodu okupljanja zagarantovano je članom 54. Ustava Srbije

dvnitycker @ Pon, 07.07.2014. 00:37
lazar račić politika sombor srđan bajić srđan zavišin stranka treća srbija
>>
12