Sport Kultura Društvo Obrazovanje Privreda Poljoprivreda Sela
• Novosti: Dnevnik zabluda - somborski plagijat

Beogradski dvnevni list Novosti pišu da je pobednički rad na konkursu za obnovu spomenika kralju Aleksandru Karađorđeviću plagijat.

Foto 36553Novosti podsećaju da, već duže vreme, grad Sombor pokušava da obnovi svoj Spomenik kralju Aleksandru Karađorđeviću, delo hrvatskog vajara Antuna Augustinčića, koji je 1941. uklonila mađarska vojska, a komuniistička vlast ga pretopila 1947. Kako nije bila u mogućnosti da dobije na upotrebu kalup originalne skulpture, koji se nalazi u Hrvatskoj, gradska vlast je letos odlučila da raspiše nadmetanje za novi spomenik. Osnovni uslov konkursa je da novi rad ne sme da bude kopija originalnog spomenika. Podsećaju da je konkursni rok bio tek 32 dana, a da je raspodela nagradnog fonda bila nesrazmerna, 8.500 evra pobedniku, 600, odnosno 300 drugom i treće plasiranom. Novosti navode da je ovakav konkurs trebalo obeshrabri i odbije svakog potencijalnog učesnika, eliminiše nepoželjnu konkurenciju i u prvi plan postavi onog autora koji je unapred siguran u svoj uspeh. - Očigledno da je raspis bio samo nužna formalnost radi opravdanja odluke o trošenju sredstava građana za izradu spomenika - piše u tekstu.
Prva nagrada pripala je Zoranu Ivanoviću, vanrednom profesoru na Fakultetu primenjenih umetnosti u Beogradu. - Ali, šta karakteriše Ivanovićev rad? Umesto da bude eliminisan zbog nepoštovanja konkursnih uslova, prvonagrađen je rad koji, jedini među pristiglima, ima izuzetnu i detaljnu sličnost sa Augustinčićevim delom. Na njemu kralj uspravljeno jaše na konju u identičnoj pozi prethodnika - sa visoko uzdignutom sabljom u ruci, a konj ima isti stav prednjih nogu i karakterističan zgrčeni pokret glave u levo. Budući da se ne radi o replici, u pitanju je očigledan, loš plagijat - navodi se u komentaru Novosti. Augustinčić je spomenik izradio pre 80 godina. Do danas, savremena skulptura je evoluirala u odnosu na nekadašnju. Umetnički izraz je dublji, tehnike su usavršene, tehnologije nove.
- Plagijator velikana Augustinčića ne može postati veliki skulptor, a loš plagijat ne može predstavljati grad Sombor na dostojan način. Posle ovog konkursa, ostaje gorak ukus i svest da smo zbog neznalica i neupućenih koji se mešaju u umetnost po ko zna koji put izgubili jedinstvenu priliku da pokažemo sopstvena kulturna dostignuća. Ali još uvek nije propuštena šansa da zbog očiglednih nepravilnosti konkurs bude poništen - piše u komentaru dnevnog lista Novosti.
savamajstor @ Ned, 13.10.2019. 03:22
antun augustinčić dnevni list novosti fakultet primenjenih umetnosti u beogradu kralj aleksandar prvi karađorđević kultura plagijat sombor spomenik zoran ivanović
• Otvoren konkurs za spomenik kralju Aleksandru I

Gradska uprava Grada Sombora objavila je javnu nabavku za idejno rešenje spomenika kralju Aleksandru I Karađorđeviću, jer model prvobitnog spomenika koji je izradio poznati vajar Antun Augustinčić nije dovoljno očuvan za izradu replike.

Foto 6125Foto 6492Vajar Antun Augustinčić, autor spomenika kralja Aleksandru I Karađorđevića, koji je bio postavljen na prostoru gde se danas nalazi česma na Glavnoj ulici, preminuo je 1979. godine. Prema informaciji iz Galerije Antun Augustinčić iz hrvatskog Klanjeca, gipsani model spomenika nije dovoljno očuvan da bi se mogao izraditi kalup za repliku. Zbog toga je Gradska uprava raspisala javnu nabavku za novi spomenik, sa prepoznatljivim ličnim pečatom autora. U projektnom zadatku se navodi da novi spomenik ne sme da bude kopija originalnog, ali je neophodno da svojim izgledom istakne važnost lika i dela kralja Aleksandra I Karađorđevića. Osim samog spomenika, potrebno je pripremiti i idejno rešenje platoa, koje treba da bude usklađeno sa parternim rešenjem lokacije. Spomeniku treba da bude omogućen pristup, treba da ima dekorativno osvetljenje, te treba rešiti i odvod atmosferskih voda sa platoa.
Novi spomenik treba da bude postavljen na prostoru između Glavne ulice i Županije, gde se već nalaze spomenici narodnih heroja iz 2. Svetskog rata, spomenik borcima palim tokom ratova devedesetih godina 20. veka u Hrvatskoj i Bosni i Hercegovini, te skulpture somborskog likovnog umetnika Pavla Blesića. Javna nabavka otvorena je do 15. avgusta ove godine, a predviđen je i nagradni fond u ukupnom iznosu od 1.110.000 dinara. Prva nagrada iznosi ravno milion dinara u neto iznosu, druga 70.000, a treća 40.000 dinara. O dodeli nagrada odlučivaće žiri u sastavu: Peter Mraković, akademski vajar, predsednik žirija (Milenko Buiša, akademski vajar, zamenik predsednika), Dejan Radovanović, istoričar umetnosti - konzervator (Jelena Filipović, arhitekta konzervator, zamenik), Milan Jovanović, diplomirani slikar - grafičar (Srđan Bulat, grafičar, zamenik), Jasmina Bobić, diplomirani inženjer arhitekture (Branka Radulović Vrtikapa, dipl. inž. arhitekture, zamenik), te Mihael Antolović, doktor istorijskih nauka (Saša Marković, doktor istorijskih nauka, zamenik). Posle okončanja konkursa i dodele nagrada, Grad Sombor će organizovati izložbu pristiglih radova. Celokupna konkursna dokumentacija može da se preuzme sa zvanične internet stranice Grada Sombora.
triletrip @ Pon, 08.07.2019. 09:31
društvo istorija javna nabavka konkurs kralj aleksandar prvi karađorđević nagradni konkurs sombor spomenik
• Veljko Petrović sa golubicom ispred Gradske biblioteke

Spomen obeležje znamenitom srpskom književniku Veljku Petroviću, otkriveno je danas u Somboru, ispred Gradske biblioteke „Karlo Bijelicki“.

Foto 32730Foto 32728 Zahvaljujući Udruženju građana „Moj Sombor“, Veljko Petrović je konačno dobio obeležje kakvo i zaslužuje, statuu u prirodnoj veličini ispred Gradske biblioteke Karlo Bijelicki.
Obraćajući se prisutnima na otkrivanju spomen obeležja, Igor Tumbas, predsednik UG „Moj Sombor” se zahvalio somborskom vajaru Igoru Šeteru, Milanu Kamberu, Somborcu koji odavno ne živi u Somboru, ali je dobrotvor i finansijer ovakvih i sličnih dešavanja, kao i svim donatorima koji su pomogli postavljanje spomenika Veljku Petroviću.
- Ova ideja nastala je kao zajednički projekat somborskih književnika koji su dali inicijativu i našeg udruženja koje je pronašlo sredstva. Zadovoljstvo mi je što ispred udruženja građana „Moj Sombor“ mogu da predam ovaj poklon – spomen obeležje Veljka Petrovića našem gradu - kazao je Igor Tumbas.
Akademik Miro Vuksanović je svoje kazivanje o Veljku Petroviću počeo podsećanjem na vreme kada su, kako je rekao „hteli spomenik Veljku Petroviću da postave u fijakerskom parkiću, kraj tadašnje autobuske stanice, ispred Ledererove palate koja je primila Gradski muzej…”.
- Pre 33 godine, na vek Veljka Petrovića, samouki vajar zaposlen u biblioteci, uradio je bistu koja je postavljena pored biste Laze Kostića, u predvorju čitaonice za decu - kazao je Vuksanović.
- Nije Veljko odavde ni odlazio. Samo se malo duže zadržao kod Mikoševićevih sirena, kod golubice sa crnim srcem, kod Bunje, Moloha, Salašara, Stekliša, Đene i drugih u Ravangradu, onamo gde ćemo ga uvek naći u susretima koji se obnavljaju lekovitim čitanjem, onamo gde Veljko najradije boravi i čeka svoje Ravangrađane. Sad je tu, s njima, među svojima, dobrodošao! - rekao je Miro Vuksanović.
Gradska biblioteka „Karlo Bijelicki” predala je zahvalnicu udruženju „Moj Sombor” za značajan poklon gradu. Spomenik je, sa članovima UG „Moj Sombor”, otkrila gradonačelnica Sombora Dušanka Golubović.
triletrip @ Sub, 16.12.2017. 22:57
društvo gradska biblioteka karlo bijelicki igor šeter igor tumbas kultura milan kamber miro vuksanović moj sombor poklon sombor spomenik statua veljko petrović
• Bezdanci obnovili spomenik „vodenog” sveca

U subotu je u Bezdanu svečano otkriven obnovljeni spomenik Svetom Jovanu Nepomuku, podignut 1814. godine.

Foto 24777Foto 24776Sveti Jovan Nepomuk je zaštitnik ljudi koji se bave poslovima vezanim za vodu, a Bezdanci to sasvim sigurno jesu. Nekada je u tom mestu skoro polovina ljudi živela od ribarenja, prevoza vodom i drugim poslovima vezanim za Dunav i okolne kanale. Iako su prvi zaštitnici sela Sveti Šimuni i Tadej, kako glasi i ime crkve, katolički Bezdanci su za svog drugog zaštitnika odabrali Svetog Jovana Nepomuka, kome su podigli i spomenik 1814. godine. Sveti Jovan Nepomuk gleda prema Dunavu i kanalu, a verovatno je bio i svedok završnih radova na izgradnji Velikog bačkog kanala. Iako je štošta odgledao, spomenik je oštećen nakon Drugog svetskog rata, osamdesetih godina prošlog veka dodatno je ruiniran. Otpali delovi spomenika pronađeni su pre petnaestak godina, pa je kip obnovljen 2001. godine. Do sada ga je upropastio zub vremena i neadekvatna restauracija, pa su Bezdanci odlučili da ga ponovo doteraju.
Spomenik Svetom Jovanu Nepomuku obnovljen je između ostalog i zahvaljujući pomoći koju je mesna zajednica dobila na pokrajinskom konkursu.
U subotu je najpre održana sveta misa u crkvi, a posle i prigodan program kod samog spomenika. Sveštenik Mihalj Zelić je podsetio na život Svetog Jovana Nepomuka u religioznom smislu, a predsednica Saveta Mesne zajednice Bezdan Eržebet Maćuš govorila je o istoriji spomenika i njegovom značaju za Bezdance. Nakon svečanosti kod spomenika obnovljen je i stari običaj puštanja venca sa svećom niz vodu. Mladi kajakaši bezdanskog Kajak kluba Dunav vukli su po kanalu venac sa svećom, a organizatori se nadaju da će običaj ponovo da zaživi, kao nekada.
triletrip @ Ned, 17.05.2015. 19:51
bezdan društvo istorija obnova sela sombor spomenik sveti jovan nepomuk
• Letnja bašta zaklanja spomenik (6)

Udruženje građana „Moj Sombor” zahteva da se letnja bašta na Glavnoj ulici pomeri sa horizontalnog spomenika.

Foto 24510 Prilikom rekonstrukcije Ulice Kralja Petra I na kraju (kod fontane) postavljen je horizontalni spomenik, koji pokazuje kakvim podlogama je somborsko šetalište nekada bilo pokriveno. U četiri polja nalaze se materijali koji su kroz istoriju korišćeni kao podloga puta, sa godinama u kojima su postavljene prvi put. Taj spoemnik danas je delom pokriven letnjom baštom jednog od kafića u Ulici Kralja Petra I.
Udruženje građana „Moj Sombor” je još pre postavljanja letnjih bašta uputilo dopise JKP „Prostor”, JKP Direkcija za izgradnju grada Sombora i JP „Urbanizam”, da se mesto letnje bašte pomeri tako da ne pokriva spomenik. Iz odgovora JKP Prostor vidi se da se javna površina za letnje bašte izdaje po planu koji sačinjava JP „Urbanizam”. - Pre nekoliko dana osvanula je letnja bašta na istom mestu kao i ranijih godina, te će tako naš horizontalni spomenik opet biti sakriven od očiju javnosti. Sama bašta kafića nam ne smeta, jer ona može da se pomeri u jednu stranu i svi će biti zadovoljni - navodi se u saopštenju UG „Moj Sombor”.
triletrip @ Uto, 14.04.2015. 01:52
apel arhitektura društvo jkp prostor jp direkcija za izgradnju grada sombora jp urbanizam letnja bašta sombor spomenik ug moj sombor urbanizam
>>
123