Specijalni rezervat „Gornje Podunavlje” treba da postane deo u svetu jedinstvenog zaštićenog prirodnog područja, rezervata biosfere „Mura - Drava - Duna” koji će se protezati kroz pet država: Sloveniju, Mađarsku, Austriju, Hrvatsku i Srbiju.

U Bačkom Monoštoru danas je održana radionica koja je razmatrala Gornje Podunavlje kao deo rezervata biosfere „Mura - Drava - Dunav”. Učesnike radionice pozdravio je Ognjen Ivošev, direktor Šumskog gazdinstva Sombor Javnog preduzeća Vojvodinašume, koje upravlja Specijalnim rezervatom prirode „Gornje Podunavlje”. Deklaraciju o uspostavljanju tog rezervata pod zaštitom UNESCO-a 25. marta ove godine potpisali su ministri zaduženi za životnu sredinu Srbije, Mađarske i Slovenije, Oliver Dulić, Šandor Fazekaš i Roko Žarnić, Jasen Mesić, ministar kulture Hrvatske i Ginter Lajbel, generalni direktor u ministarstvu životne sredine Austrije. Kao dobar primer funkcionisanja prirodnog rezervata, od kojeg imaju i meštani na njegovoj teritoriji predstavljena je Bečka šuma. - Rezervat biosfere „Bečke šume” uspostavljen je 2005. godine i od tada je u mnogome doprineo održivom razvoju lokalne zajednice. Ljudi koji tamo žive spoznali su da život u skladu sa prirodom može da obezbedi dovoljno sredstava za život, bez narušavanja ravnoteže okoline - objasnio je Kristian Diri iz Uprave Parka biosfere „Bečka šuma”. - Prekogranični rezervat biosfere Mura - Drava - Dunav je jedinstven projekat u Evropi, jer prirodna celina poput ove u nastajanju ne postoji nigde. Cilj uspostavljanja ovog rezervata je da se očuva raznolikost živog sveta na evropskom prostoru, odnosno na tri velike reke i u pet država. Najpre bi se takav jedan prostor od 800.000 kvadratnih kilometara mogao uporediti sa Amazonom, pa mi u WWF rado nazivamo budući rezervat evropskim Amazonom. Osim klasične zaštitte prirode jako je važno da uključimo i lokalno stanovništvo i njihove tradicionalne delatnosti, kulturno nasleđe. Čeka nas dug posao, oko tri godine traje projekat uspostavljanja međunarodnog rezervata biosfere - izjavila je Duška Dimović iz Dunavsko - karpatskog programa WWF-a. Gornje Podunavlje, odnosno Monoštorski i Apatinski rit bogati su, pre svega, mnogim retkim i ugroženim vrstama ptica, pa bi narušavanje ovakvog staništa najverovatnije dovelo do njihovog izumiranja. - Najveće bogatsvo Gornjeg Podunavlja je njegova mozaičnost. Tu mogu da se nađu staništa retkih ptica, vlažne livade, šume. Greška je kada se misli da je svako pošumljavanje u ovakvoj okolini dobro. Pre nekoliko godina zasađeno je nekoliko stotina hektara američke topole, ali se to smatra poljoprivredom, jer su ta stabla predviđena za eksploataciju. Zato pažljivo treba voditi računa o tome koje vrste se sade u specijalnom rezervatu - objasnila je Biljana Panjković, direktor pokrajinskog Zavoda za zaštitu prirode. - Specijalni rezervat prirode nije etiketa koja se jednom nalepi i stoji zauvek. Takav status može i da se izgubi, ako se prirodnim područjem ne upravlja na pravi način. Takvih primera u Srbiji je bilo, ali za sada Gornjem Podunavlju ne preti tako nešto. Ukoliko se o rezervatu vodi računa, on može da dobije i višu kategoriju zaštite, čemu će svakako doprineti uspostavljanje rezervata biosfere - kazao je Marko Tucakov iz Zavoda za zaštitu prirode AP Vojvodine. Zdenka Mitić iz udruženja građana „Podunav” iz Bačkog Monoštora objasnila je da lokalno stanovništvo već vuče koristi od postojanja Specijalnog rezervata prirod Gornje Podunavlje. - Veći je broj turista, prave se proizvodi na tradicionalan način i od prirodnih materijala, koji imaju svoje tržište, na primer, monoštorski čamci odlaze na sve kontinente - objasnila je Zdenka Mitić. Na radionici je zaključeno da se održivost ne ogleda samo u zaštiti prirode, već je važan segment i lokalno stanovništvo. Da bi priroda ostala netaknuta, potrebno je iskoristiti njene potencijale, ali bez narušavanja ravnoteže, a Gornje Podunavlje je na pravom putu ka takvom životu.

Izabrana su četiri somborska projekta na konkursu Pokrajinskog sekretarijata za zaštitu životne sredine i održivi razvoj.

Polovinom somborskih projekata (dva) upravljaće Grad Sombor, odnosno gradonačelnik, dok će za realizaciju drugog dela biti zaduženi Šumsko gazdinstvo Sombor i SERC iz Kljajićeva. Konkurs je bio podeljen na čak devet kategorija, ali su naša idejna rešenja zadovoljila tek u tri grupe. Nažalost, u objavi rezultata nisu navedeni iznosi odobrenih sredstava.  
U konkurenciji projekata namenjenih zaštiti zelenih pojaseva i rekultivacije neadekvatnih odlagališta otpada, Grad Sombor je ispunio konkursne uslove za uklanjanje divlje deponije u Bačkom Bregu, dok je Srpski centar za ekološka sitraživanja SERC prošao sa uređenjem i ograđivanjem deponije u Kljajićevu, koja će ubuduće biti okružena zelenim pojasom - piše na sajtu Sekretarijata. Gradonačelnik, odnosno grad Sombor ubuduće će raditi i na unapređenju upravljanja otpadom, pošto su odobrena sredstva za nabavku kontejnera - posuda za odvojeno sakupljanje reciklabilnog otpada i posebnih tokova otpada. Očekuje se da će na narednoj sednici Gradskog veća taj projekat biti predstavljen javnosti. Šumsko gazdinstvo Sombor će zahvaljujući sufinasiranju resornog pokrajinskog ministarstva biti bliže realizaciji Eko centra Gornje Podunavlje.

Austrija, Slovenija, Mađarska i Srbija potpisaće Deklaraciju o Rezervatu biosfere Mura - Drava - Dunav, pa će tako Gornje Podunavlje postati deo najvećeg regiona zaštićene prirode u Evropi.

Kako je izvestio hrvatski Tportal, paraf na Deklaraciju, četiri pomenute zemlje, staviće u narednih nekoliko dana, tokom Konferencije o biološkoj raznolikosti koja se održava u japanskom gradu Nagoji. Hrvatska, peta država, koja pripada Rezervatu biosfere Mura - Drava - Dunav, za sada je odložila prihvatanje ovog sporazuma. - Rečni ekosistem, dužine oko 600 km, spada u najznačajnija vlažna staništa i plavna područja u Evropi. Svih pet zainteresovanih zemalja već su uspostavile mrežu od 20 zaštićenih oblasti duž rečnog sistema. Tu su, između ostalih, uključeni Specijalni rezervat prirode Gornje Podunavlje u Srbiji, Park prirode Kopački rit u Hrvatskoj, Nacionalni park Dunav - Drava u Mađarskoj, kao i brojna Natura 2000 područja u Sloveniji i Austriji - piše zvanični sajt WWF-a, gde se navodi da Gornjim Podunavljem i ulaskom Dunava u Srbiju ujedno i počinje 800.000 hektara zaštićenog prirodnog područja u Evropi.
SRP Gornje Podunavlje je pod zaštitom države od 2001. godine. Prostire se od Bezdana, do Bogojeva i obuhvata plavno područje na teritoriji grada Sombora i u opštinama Apatin i Odžaci. Gotovo nedirnuta priroda udomila je i sačuvala vrste poput orla belorepana, muflona, crne rode, velikog kormorana... Kao stanište ptica močvarica, Gornje Podunavlje se nalazi i na popisu Ramsarskih područja.  

Na konkursu za zaštitu i unapređenje životne sredine, u organizaciji pokrajinskog sekretarijata, podržana su dva somborska projekta vredna nešto više od dva miliona dinara.