Sport Kultura Društvo Obrazovanje Privreda Poljoprivreda Sela
• Poljoprivrednici znaju i mogu, pravila i podrška izostaju (1)

Poslednja epizoda Somborskog javnog foruma, posvećena poljo/privredi, donela je izuzetno konstruktivnu diskusiju u kojoj su, pomalo neočekivano, u prvi plan stigli problemi u poljoprivredi. Tribini su prisustvovali ozbiljni poljoprivredni proizvođači iz Sombora i okoline, dokazujući da su spremni da razgovaraju i predlažu kako bi svi zajedno došli do najboljih rešenja za probleme, proisteklih pre svega iz zakupa državne zemlje.

Foto 17159Foto 17156 Poljoprivrednici su „iskoristili” forum da nadležnima ukažu na nedovoljno razvijene sisteme kontrole zakupaca državne zemlje. Podsetili su da se za zakup hektara oranice u Srbiji izdvaja čak i 20 puta više nego u Mađarskoj, Rumuniji, kao i da je samo kod nas moguće da zakup traje jednu sezonu. Oni ističu da je zbog svih tih nesigurnosti nemoguće bilo šta ozbiljnije planirati, pa čak i kada se to odnosi na izbor kulture, te da nema govora o pokretanju nekog prerađivačkog projekta. Poljoprivrednici su ukazali da je sadašnji način dodele zemlje stočarima poguban za uzgajivače i da je neshvatljivo da neko sa Bukovca mora da zakupi zemlju u Aleksa Šantiću, kako bi mogao opslužiti „stado”. Kao jedan od najvećih problema „somborski paori” naveli su neravnopravan položaj u odnosu na preduzeća iz Gakova i Šantića, koja bez ikakve nadoknade obrađuju hiljade hektara oranica i da se za ta preduzeća stalno vežu neke napravilnosti u poslovanju. Svi učesnici sinoćne 12. tribine Somborskog javnog foruma složili su se da je poljoprivreda izuzetno potcenjena, bez obzira što iz godine u godinu popravlja spoljnotrgovinski bilans Srbije. Po rečima Saše Bošnjaka, šteta je što još 2005. godine nismo usvojili lokalnu Strategiju razvoja poljoprivrede.
Vladislav Kronić, načelnik Odeljenja za privredu, odgovorio je poljoprivrednicima da se država nekad ponaša kao majka, ali najčešće kao maćeha i da je, kada su u pitanju Šantić i Gakovo, upravo Vlada Srbije donela odluku da se preduzećima u restruktuiranju da zemlja bez licitacije. On je najavio dolazak predstavnika Ministarstva finansija na sastanak u Sombor, kako bi se pravovremeno počelo sa rešavanjem statusa ovih firmi, jer restruktuiranje mora biti završeno do kraja tekuće godine. Kronićev saradnik, Slobodan Kosanović je naveo da je izuzetno teško doći do savršenog modela za zakup državne zemlje, kao i da je ove godine bilo nemoguće pronaći adekvatne površine zemlje, koja se dodeljuje za stočarsku proizvodnju. Kosanović je predočio da se na našoj teritoriji izdaje oko 25.000 hekatara zemlje. U sklopu priče o poljoprivredi predsednica Regionalne privredne komore Sombor, Tatjana Maglić, otkrila je da će narednih dana proizvođačima somborskog sira biti dodeljen sertifikat za geografsko poreklo. Predsednica komore je u nekoliko navrata tokom Foruma ponovila da je neophodno zasukati rukave, bez obzira na kom polju želimo da radimo. Ona je ponovila da na području delovanja Komore ima čak 14 preduzeća u restruktuiranju i da će njihova sudbina zavisiti od toga šta uradimo u toku ove godine. Tatjana Maglić je ponovila da se moramo nuditi i da svoje mesto možemo pronaći u nekim nekovencionalnim oblastima. - Mora se prestati i sa diskriminatorskim odnosom prema domaćim investitorima - navela je predsednica RPK Sombor.
Vladislav Kronić je na Forumu izneo podatak da grad u Industrijskoj zoni poseduje polovinu od 500 planiranih hektara. On je predočio da se u lokalnoj samoupravi vodi računa o ozbiljnosti zainteresovanih investitora i da je filozofija vlasti da se mora svima pomoći i da ne sme biti više radnika koji protestuju pred Županijom. Trenutno na teritoriji Sombora ima nešto manje od 20 hiljada zaposlenih i situacija je stabilna - naglasio je Kronić, podsećajući da su pet preduzeća (u restruktuiranju) pod posebnom lupom lokalne samouprave. Problem Borelija kroz sukcesiju može rešiti samo država, izlaz za Severtrans se vidi u prodaji, dok je, kako kaže Kronić, već izvesno da će se za Zastavu specijalni automobili pronaći investitor. - Za poljoprivredna preduzeća Aleksa Šantić i Graničar Gakovo neophodno je izabrati pravi model kako bi bili sačuvani - naveo je Vladislav Kronić.
Zbog toka diskusije, najmanje prostora za priču na Somborskom javnom forumu imala je Svjetlana Nešić iz Nacionalne službe za zapošljavanje. Ona je ovom prilikom najavila skori početak programa za zapošljavanje, koji u partnerstvu organizuju NSZ, lokalna samouprava, pokrajina i republika. Po njenim rečima uslovi će biti gotovo nepromenjeni. Prethodne godine broj nezaposlenih je stagnirao i krajem februara je na evidenciji službe u Somboru, bilo 7.831 prijavljenih osoba bez posla. Taj broj se na teritoriji okruga kreće oko 22,5 hiljade. Učesnici Somborskog javnog foruma su istakli da je obrazovni sistem neusklađen sa potrebama pa zato sada imamo kritičan nedostatak bravara, strugara, glodača, mehaničara, električara... Problem zadaje i što se delatnosti pojedinih javnih agencija bespotrebno preklapaju da oblastima delovanja lokalnih samouprava i privrednih komora. Najveći problem ipak prouzrokuje i dalje ogromna javna potrošnja, koja guši izuzetno opterećen realni sektor. Audio snimak sa poslednje tribine Somborskog javnog foruma biće postavljen najkasnije do kraja dana.
savamajstor @ Uto, 12.03.2013. 05:06
ad graničar aleksa šantić dp boreli društvo gakovo nacionalna služba za zapošljavanje nezaposleni odeljenje za privredu poljoprivreda privreda regionalna privredna komora sombor sela severtrans slobodan kosanović snježana nešić sombor somborski javni forum vladislav kronić zakup zemljišta zastava specijalni automobili
• Somborski javni forum o poljo-privredi (3)

Novi javni forum donosi razgovor o privredi i poljoprivredi u Somboru, o njenoj sadašnjosti i perspektivama.

Foto 14632Predviđeno je da na tribini govore Tatjana Maglić, predsednica Regionalne privredne komore Sombor; Jasna Miljenović, direktorica okružne filijale Nacionalne službe za zapošljavanje; Vladislav Kronić, načelnik Odeljenja za privredu Gradske uprave i Slobodan Kosanović, šef Odseka za poljoprivredu Odeljenja za privredu Gradske uprave. Somborski javni forum će biti održan u ponedeljak od 17 do 19 sati u sali Dečijeg odeljenja Gradske biblioteke „Karlo Bijelicki” na Trgu cara Lazara. Dobrodošli su svi koje interesuje pređašnje, sadašnje i buduće stanje privrede i poljoprivrede u Somboru i okolini. Somborski javni forum podržava Fond za otvoreno društvo.
triletrip @ Sub, 09.03.2013. 15:41
ekonomija fond za otvoreno društvo gradska uprava jasna miljenović nacionalna služba za zapošljavanje odeljenje za privredu odsek za poljoprivredu poljoprivreda privreda regionalna privredna komora slobodan kosanović sombor somborski javni forum tatjana maglić vladislav kronić
• SJF: O siromaštvu u Biblioteci (2)

Na desetoj tribini Somborskog javnog foruma razgovaraće se o siromaštvu, svakodnevici društva, koje ovu temu najčešće vodi kao tabu. Dečije odeljenje gradske biblioteke u sredu od 17 sati.

Foto 17051 Šta je to stvarno siromaštvo, kako nastaje, a kako nastaje? Zašto su Narodne kuhinje postale podrazumevane, a socijalna pomoć neretko jedini izvor kakavog takvog prihoda? Da li danas uopšte moguće razmišljati makar o zaustavljanju ovog trenda? Da li se najugroženijim grupama društva uopšte može posvetiti posebna pažnja? Ko su u stvari danas, siromaštvom, stvarno pogođene grupe? Barem na ova pitanja, odgovore će pokušati da daju učesnici Somborskog javnog foruma, Silvija Kranjc iz Centra za socijalni rad, Dragan Nenadov, član gradskog veća, predstavnik Crvenog krsta Sombor i Manjika Nikolić iz NVO „Moćne žene”.
Prvih sat vremena Foruma diskusija će biti ograničena na goste, dok se u drugom delu tribine aktivno mogu uključiti i sami posetioci. Uz diskusiju posvećenu siromaštvu, u narednih sedam dana biće održane preostale dve teme Somborskog javnog foruma. Prvi dan marta (petak od 17 sati) rezervisan je za „Dunav”, a naredna sreda za sferu „Poljo/privreda”.
savamajstor @ Uto, 26.02.2013. 03:27
biblioteka karlo bijelicki - dečije odeljenje centar za socijalni rad crveni krst dragan nenadov društvo dunav gradska biblioteka karlo bijelicki gradsko veće manjika nikolić narodna kuhinja nvo moćne žene poljo/privreda silvija kranjc siromaštvo sombor somborski javni forum
• SJF: Starim zanatlijama potrebna podrška države

Stare zanatlije sa registrovanim radnjama smatraju da su u neravnopravnom položaju u odnosu na udruženja građana i individualne proizvođače rukotvorina jer potonji nemaju obavezu da prijave zaposlenog.

Foto 17037Foto 17034 Gosti 9. Somborskog javnog foruma bili su Katarina Dmitruk iz Udruženja žena „Zlatne ruke Somborke”, Mirjana Ivković iz Turističke organizacije Grada Sombora, Nikola Đuran, dojučerašnji predsednik Udruženja starih i umetničkih zanata i Mikan Radovanović, vlasnik kafea Des Arts.
Stari zanati i domaća radinost su u Somboru isplivali kao glavno obeležje turističke promocije. Mišljenje, da je napredak u sređivanju stanja u starom i umetničkom zanatstvu spor i teskoban, podelili su svi učesnici 9. Somborskog javnog foruma.
Nikola Đuran, doskorašnji predsednik Udruženja starih i umetničkih zanata izrazio je mišljenje da se među stare zanate mogu ubrajati samo oni, koji imaju registrovane zanatske radnje radnje i zvanično zaposlenu osobu. Katarina Dmitruk, predsednica Udruženja žena „Zlatne ruke Somborke” je kazala da se s tim ne slaže do kraja, jer žene koje se bave starim zanatom, odnosno tradicionalnim ručnim radovima takođe mogu da se podvedu kategoriju starih zanatlija. Ona je kazala da se radi o specifičnim predmetima i ručnim radovima, koji čuvaju tradiciju ovog podneblja. Mirjana Ivković iz Turističke organizacije Grada Sombora kazala je da se na konkursima od starih zanatlija uglavnom traži da imaju registrovane preduzetničke radnje.
- Mislim da postoji i jedan finansijski momenat, koji sprečava ljude da registruju zanatske radnje. Doprinosi i drugi troškovi poslovanja teško mogu da se pokriju onim čime se bave u udruženjima poput „Zlatne ruke Somborke” - kazala je Mirjana Ivković.
Mikan Radovanović, vlasnik kafea Des Arts je izneo predlog da se za somborske stare zanate i ručne radove obezbedi veći, zajednički izložbeno-radni prostor na čijem čelu bi bio menadžer, koji bi vodio distribuciju, promociju i prodaju somborskih zanatskih i ručnih radova. Nikola Đuran je kazao da bi veliko olakšanje za stare zanatlije bilo kada bi država pristala da na kraju godine izvrši povrat uplaćenih doprinosa, jer to predstavlja jedno od najvećih opterećenja za stare zanatlije, koji teško obezbeđuju zaradu.
Mikan Radovanović kazao je da je u Somboru gotovo nepoznato da u gradu dvadesetak majstora radi restauraciju nameštaja vrlo uspešno, a da u gradu ne postoji antikvarnica, koja bi sigurno privukla određeni broj turista, koji bi došli s namerom da potroše novac ovde. On je podsetio i na ideju da Grašalkovićevoj palati bude osnovana Akademija lepih umetnosti, na kojoj bi se izučavali stari zanati i ručni radovi. On je kazao da je postojao i kontakt sa italijanskim i francuskim profesorima, koji su bili spremni da budu gostujući predavači. Takva institucija dala bi novu dimenziju starim zanatima u Somboru, ali bi bila i značajan zamajac i izvor prihoda - smatra Radovanović.
Učesnici skupa složili su se da država i lokalna samouprava mogu još mnogo da učine za stare zanate, ukoliko imaju iskrenu nameru da sačuvaju tradicionalnu izradu predmeta, koja je sve veća retkost u svetu.
Kompletan zvučni zapis 9. Somborskog javnog foruma, kao i prethodnih osam, možete da poslušate ovde.
triletrip @ Sub, 23.02.2013. 19:53
des arts domaća radinost društvo katarina dmitruk mikan radovanović mirjana ivković nikola đuran ručni radovi sarač sombor somborski javni forum stari zanati turistička organizacija grada sombora turizam udruženje starih i umetničkih zanata udruženje žena zlatne ruke somborke
• Stari zanati nova tema SJF!

Već sutra od 17 sati na dečijem odeljenju gradske biblioteke Karlo Bijelicki biće organizovan novi Somborski javni forum. Tema će biti „Stari zanati - mogućnosti i perspektive”.

Foto 14632Ova epizoda Foruma trebalo bi da odgovori na pitanja, da li stari zanati mogu postati privredni zamajac ovog kraja, odnosno da li je u ovom trenutku kroz zanatstvo moguće pokrenuti mala i srednja preduzeća. Koliko je dobro osmišljenom delovanju neophodan doprinos lokalne samouprave, te da li zakonska regulativa podstiče ovaj tip razvoja. Poslednje, ali ne i najmanje bitno pitanje foruma je postoji li u ovom momentu bilo kakve pretpostavke kretanja, tačnije vizija razvoja sfere ručno rađenih proizvoda, bez obzira da li se radi o umetničkim i starim zanatima ili domaćoj radinosti. Učešće na sutrašnjoj tribini su do sada potvrdili Nikola Đuran iz Udruženja starih, umetnički zanata i domaće radinosti, Katarina Dmitruk, UG Zlatne ruke Somborke, te Mikan Radovanović ugostitelj iz Sombora, jedan od inicijatora „specijalnog statusa” za stare zanate. Očekujemo da će među učesnicima biti i predstavnik Turističke organizacije grada Sombora
Somborski javni forum je projekat čiji je cilj da se određeni problemi i događaji budu prepoznati, da se analiziraju i da se o njima diskutuje, te da se putem javno izgovorene reči utiče na lokalne institucije da uočene probleme reše. U prethodnih osam Foruma obrađene su teme zelenilo, biciklizam, mediji, saobraćaj, mladi, turizam, FK Radnički i radno vreme ugostiteljskih objekata. Do kraja projekta, koji je finansirao Fond za otvoreno društvo, uz sutrašnju tribinu posvećenu starim zanatima o naredne dve nedelje diskutovaće se o „skrivenom blagu” u Dunavu, siromaštvu i privredno/poljoprivrednom momentu Sombora. Sve predstojeće tribine biće organizovane na dečijem odeljenju Gradske biblioteke Karlo Bijelicki.
savamajstor @ Čet, 21.02.2013. 16:34
biblioteka karlo bijelicki - dečije odeljenje društvo dunav katarina dmitruk mikan radovanović nikola đuran sombor somborski javni forum stari zanati - mogućnosti i perspektiva turistička organizacija grada sombora
>>
12345