Sport Kultura Društvo Obrazovanje Privreda Poljoprivreda Sela
• Kafilerija - somborska ekološka katastrofa (6)

Nedavno je tema Jutarnjeg programa TV Pink bila somborska fabrika Proteinka. Sagovornici voditeljke Jovane Janković, bili su Slavica Nikolić iz Ministarstva poljoprivrede, Slobodan Puzović, pokrajinski sekretar za urbanizam, graditeljstvo i zaštitu životne sredine, te Žika Gojković, predstavnik građanske inicijative „Tužimo somborsku kafileriju”.

Predstavnik građanske inicijative je predočio kakvi problemi pogađaju Somborce, a posebno stanovnike najnaseljenijeg dela grada, Selenče. Gojković je izrazio sumnju da Proteinka ne posluje po zakonu, da nedozvoljeno lageruje koštano brašno i animalni otpad, te da je izvor zaraze. Takođe, ukazao je da sa direktorom Proteinke, Borislavom Tomić, nije moguć razgovor, pa da čak izbegava i susret sa gradonačelnikom. Po rečima narodnog poslanika, građani okupljeni oko neformalne grupe „Tužimo somborsku kafileriju” su se zvanično obraćali svim nadležnim organima i ustanovama, međutim da nisu dobili ni jedan iole konkretniji odgovor. Inače, peticiju „protiv kafilerije” potpisalo je sedam i po hiljada građana. Slavica Nikolić, iz Uprave za veterinu Ministarstva poljoprivrede, izjavila je da je upoznata sa ovim problemom, međutim nema mogućnosti da ponudi bilo kakvo rešenje. Po njenim rečima, nije sva krivica na u Proteinci, koja je tokom godina dobijala značajne državne podsticaje. Značajan deo snosi i potpuno neuređena oblast prikupljanja animalnog otpada na teritoriji Srbije. Ona je ponovila da tek na nekoliko mesta postoje hladnjače za skladištenje ovog otpada i da imamo samo dve kafilerije, u Ćupriji i Somboru, a one uspevaju da obrade tek desetinu animalnog otpada koji se godišnje stvori u Srbiji. Dobar deo krivice je i na lokalnim samoupravama koje izbegavaju obavezu izgradnje prijemnih centara za životinjske ostatke. Nikolićeva je rekla da Srbija ima i problem sa daljom distribucijom koštanog brašna, energenta, za koji još uvek ovde ne postoji interesovanje.
- Višak animalnog otpada koji se pojavljuje, a to je samo na teritoriji Vojvodine oko 100.000 tona, završava u životnoj sredini ili na stočnim grobljima. Država ne poštuje sopstveni zakon. Inspekcija ne ispunjava svoje obaveze i ne kažnjava odgovorne - izjavio je Slobodan Puzović, pokrajinski sekretar za urbanizam, graditeljstvo i zaštitu životne sredine, napomenuvši da zbog toga imamo ogromnu štetu. Puzović je ponudio i konkretno rešenje. - Neophodno je odmah zatvoriti Proteinku jer ne ispunjava standarde Evropske unije. Uporedo sa tim doneti odluku da li će fabrika biti rekonstruisana, zatvorena, pa čak i dislocirana, za šta bi finansijsku podršku trebalo da obezbede nadležna ministarstva - naveo je Puzović. Pokrajinski sekretar kaže da bi animalni otpad iz Proteinke mogao biti preusmeren u trenutno neiskorišteni novi pogon (Inđija), koji iako poseduje sve potrebne dozvole, ne radi zbog izostanka dogovora sa državom Srbijom.
savamajstor @ Pet, 23.10.2015. 03:38
animalni otpad borislav tomić društvo građanska inicijativa tužimo somborsku kafileriju jovana janković kafilerija ministarstvo poljoprivrede pokrajinski sekretarijat za urbanizam, graditeljstvo i zaštitu životne sredine proteinka slavica nikolić slobodan puzović sombor tv pink uprava za veterinu zaštita životne sredine žika gojković
• Čujte i ne trujte! Orao pao (1)

Tribina posvećena zaštiti orla belorepana, ali pre svega odgovornoj upotrebi pesticida u prirodi zakazana je za petak u pola deset u Edukativnom centru za poljoprivrednike na Staparskom putu.

Foto 24749 - Povod za ovu inicijativu su sve češća uginuća strogo zaštićenih životinja koja su posledica trovanja pesticidima. Žrtve nisu samo „nepoželjne” životinje, već u velikoj meri i ugrožene i retke vrste, poput orla belorepana, ali i domaće životinje. Osim toga, nepravilna upotreba pesticida ima negativan uticaj i na zdravlje ljudi - piše u pozivu na tribinu, koju zajednički organizuju Pokrajinski sekreterijat za urbanizam, graditeljstvo i zaštitu životne sredine, Pokrajinski zavod za zaštitu prirode, Zavod za zaštitu prirode Srbije, Društvom za zaštitu i proučavanje ptica Srbije i JP Vojvodinašume. Orao belorepan (Haliaeetus albicilla) najveća je ptica grabljivica u slivu Dunava. Nalazi se na samom vrhu lanca ishrane, tako da njegovo stanište mora da bude u dobrom stanju i da nudi velike količine bezbedne hrane kako bi populacija ove vrste rasla. Na čitavoj teritoriji Srbije je registrovano oko 120 gnezdećih parova orla belorepana.
Domaćini dvočasovnog skupa su među učesnicima najavili nekoliko relevatnih stručnjaka. Moderator će biti Sonja Bađura (WWF), a uz nju o problemima koje stvara nekontrolisano „prskanje” govoriće još: Slobodan Puzović, pokrajinski sekretar za urbanizam, graditeljstvo i zaštitu životne sredine, Marko Tucakov, ornitolog u Pokrajinskom zavodu za zaštitu prirode, Ištvan Ham, ornitolog koordinator monitoringa orla belorepana, te Gordana Forgić, Poljoprivredna stručna služba Sombor.
savamajstor @ Čet, 14.05.2015. 04:17
čujte i ne trujte društvo gordana forgić ištvan ham marko tucakov orao belorepan orao pao pesticidi slobodan puzović sombor sonja bađura wwf
• Planovi za rezervat biosfere

Pokrajinski sekretar dr Slobodan Puzović najavio je izradu planske dokumentacije radi valjanog uključivanja u projekat rezervata biosfere pod okriljem UNESCO-a.

Foto 13136Vojvođanska skupština usvojila je na zasedanju održanom 28. decembra prošle godine Prostorni plan posebne namene kulturnog predela Bač, radi lakšeg stavljanja bačke tvrđave na mapu UNE$CO-a. Slobodan Puzović, pokrajinski sekretar za urbanizam, graditeljstvo i zaštitu životne sredine, najavio je još jedan značajan program, koji su podržale Ujedinjene nacije, Evropska unija i brojne evropske zemalje i fondacije. Reč je o programu UNESCO „Čovek i biosfera”, odnosno planu formiranja rezervata biosfere Drava - Dunav - Mura na 800 hiljada hektara, koji će obuhvatiti pet država -  Austriju, Mađarsku, Sloveniju, Hrvatsku i Srbiju. On je kazao da se očekuje da će u narednih pet godina za tu namenu biti izdvojeno četiri milijarde evra, zbog čega je neophodno da postoji prostorno-planska dokumentacija i konkretni projekti, kojima će pokrajina moći da aplicira i povuče određena sredstva.
U UNESCO-ov rezervat biosfere bio bi uključen i Specijalni rezervat prirode Gornje Podunavlje, koje spada u jedno od najočuvanijih prirodnih celina u Evropi i toku Dunava.
triletrip @ Sre, 02.01.2013. 00:33
ap vojvodina čovek i biosfera društvo gornje podunavlje skupština vojvodine slobodan puzović sombor unesco