Sport Kultura Društvo Obrazovanje Privreda Poljoprivreda Sela
• „Elan” u znaku grafike

Likovna kolonija „Elan” održana je proteklog vikenda 23. godinu za redom, a pored učešća 35 slikara i 20 osuđenih lica, održana je radionica o izradi grafika, predstavljen je priručnik o fraktalnom crtežu i priređena je tradicionalna retrospektivna izložba.

Foto 31848 Foto 31840Likovna kolonija „Elan” je nastala pre više od dve decenije i od tada se redovno održava na zatvorskoj ekonomiji „Elan” pokraj Velikog bačkog kanala, koja ima ambijent neobičnog salaša: mnogo stabala, valovito tlo i klupe za odmor i rad raštrkane posvud. Mnogo je već ispričano o tome zašto je korisna ovakva likovna kolonija, ali je retko bilo reči o tome kako je došlo do toga da upravnik KPZ Sombor Petar Trbojević 1995. godine započne tradiciju održavanja ove jedinstvene manifestacije u Srbiji, ali i u Evropi.
- Veliko je zadovoljstvo što se prvobitna ideja održala, a 22 godine nisu malo. Ova kolonija je nastala prilično slučajno. Imali smo potrebu da uredimo prostor u kome živimo mi koji radimo i osuđena lica koja žive u uslovima izvršenja krivičnih sankcija. Bilo je vrlo teško održavati čistoću zidova, pribora sa kojima se zaposleni i osuđenici služe, kancelarija. Došli smo na ideju da uređeni prostor menja ponašanje ljudi, da se čovek u uređenom prostoru uredno i ponaša. Prvo smo naručili reprodukcije iz Narodnog muzeja u Beogradu i njih smo iskaširali na drvene ploče, pokačili smo ih po zidovima i gle čuda: odjednom nema više grafita po zidovima. Mislim da su te slike i danas netaknute i da vise na zidovima u zatvoru. Posle toga smo poželeli da to ne budu reprodukcije, nego prave slike. Iz tog smo razloga organizovali kolonije, jer je tako najlakše doći do originalnih dela. To se vrlo brzo proširilo, pa smo čitavu ustanovu okitili sa slikama. Kada je bila prilika da se otvori novo odeljenje, ovo gde smo sada, bilo je oko 50 slika na zidovima. Svi koji su došli iz drugih ustanova u Srbiji mislili su da to baš i nije normalno za uslove zatvora. Međutim, pokazalo se da je to uspešan projekat, koji smo nadogradili. Slika nije terapijska stvar u smislu da nekog izleči od neke bolesti, ali je terapija u smislu oplemenjivanja života, i onoga koji tu radi, i onoga koji izdržava kaznu - ispričao je Petar Trbojević, nekadašnji upravnik Kazneno-popravnog zavoda Sombor i osnivač Likovne kolonije „Elan”. Ideja o likovnoj koloniji unutar zatvora bila je sasvim neobična i u početku je budila određeno nepoverenje u uspeh.
- Imao sam nekoliko prijatelja koji nisu imali zazora od dolaska u zatvor, ali većina je mislila da to nije baš pametna ideja. Međutim, u kontaktu sa osuđenicima, videli su da su i oni obični ljudi, sa nekim svojim greškama. Prihvatili su, dakle, osuđena lica kao deo socijalne sredine kojima se i na ovaj način može pomoći. Korak napred je bio da i osuđena lica budu učesnici kolonije - rekao je Petar Trbojević.
Na likovnoj koloniji u KPZ Sombor ove godine je učestvovalo 35 akademskih slikara i dvadesetak osuđenih lica, koji su zajednički stvarali na „salašu” zatvora. Jedan od učesnika bio je i Veljko Svrkota, Somborac na odsluženju kazne u KPZ Sombor. On je u drvetu isklesao figuru Mislioca, inspirisan delom Ogista Rodena, ali je skulpturi dodao svoje simboličko viđenje, tamnu i svetlu stranu. Njegov rad bio je zapažen i od strane akademskih slikara prisutnih na koloniji.
- Moja skulptura prikazuje klasičnog robijaša, koji razmišlja o amnestiji, pošto je poznato da osuđenici ramišljaju o skraćenju svoje kazne. Tako je nastao moj mislilac. Nemam nikakvo likovno obrazovanje, a ova rad je nastao iz jednog velikog panja. Na skulpturi sam radio sa motornom testerom, brusilicom, vežbao sam i duborez na njoj, pa sam u podnožju skulpture uradio prikaz oca i sina. Figura će ostati ovako do pola obojena, jer svetla i tamna strana predstavljaju jin i jang, jer u svakom dobru ima i zla i obrnuto. Ova lepše obrađena strana je božija, a ova grublja, gde ništa nije u ravnoteži je đavoslka, i to je priča moje skulpture - rekao je Veljko Svrkota i dodao da bi želeo da se bavi izradom skulptura od drveta i nakon izlaska iz kazneno-popravnog zavoda.
Na likovnoj koloniji se kao osuđeno lice našao i jedan akademski slikar iz Pirota, koji je 1998. godine izlagao u Galeriji KC „Laza Kostić”.
- Za razliku od mnogih kolonija na kojima se ništa ne radi, ovde se ipak radi i slika. Ovde je ambijent izvanredan, ljudi se lepo drže i atmosfera je pozitivna. Slika koju sam uradio je posvećena velikom belgijskom nadrealisti Reneu Magritu. On je jedan od autora koje obožavam, napravio sam je iz poštovanja prema njemu, pa sadrži neke simbole koje je on koristio, odnosno deo jedne njegove slike. Ovo je moj način komunikacije sa Magritom - kazao je akademski slikar Petar Đorđević.
U okviru Likovne kolonije „Elan” priređena je i promocija priručnika o primeni metode fraktalnog crteža u terapiji osuđenih lica, koji je, osim autorki, predstavio i načelnik Službe za tretman Aleksandar Hinić.
- Delokrug rada kazneno-popravnih zavoda u Srbiji je zaštita društva od kriminala i izvršenje kazne zatvora. Tada se ljudi pitaju kako to u jednoj kazneno-popravnoj ustanovi u Srbiji vladaju linija, svetlost, boja i kakvi su to specijalizovani programi koji se sprovode, a da se oslanjaju na umetnost. Mi smo došli u priliku da nečiju plemenitu ideju sprovodimo već 22 godine. Metod fraktalnog crteža, o kojemu govori ovaj priručnik, u KPZ Sombor je ušao na „mala vrata”, ali mi se čini da je to upravo prirodni sled ove likovne kolonije. Ovaj metod na lepršav način ostvaruje najteži deo posla ljudi koji rade u sketoru tretmana u zatvoru. To je ostvarivanje komunikacije, poverenja i saradnje sa licima lišenih slobode. U tom delu mi se ovaj metod čini neprevaziđenim, jer se osuđenici na lak način uključuju, rade, stvaraju, crtaju i dobijaju preduslove da se kroz druge savetodavne procese koriguje ličnost tih ljudi i da postanu bolji i da se lakše snađu u uslovima na slobodi - rekao je Aleksandar Hinić.
Poslednjih nekoliko godina na Likovnoj koloniji „Elan” održavaju se radionice posvećene jednoj od tehnika likovnog stvaralaštva, a ovoga puta fokus je bio na grafici, koja zahteva određene uređaje, ali i znanje o hemijskim procesima i štamparstvu.
- Nema ni jedne kolonije koja je posvećena grafici. Grafika je decenijama potisnuta i kao likovni žanr, iako je ona nastankom štamparstva bila u funkciji popularizacije i demokratizacije likovne umetnosti, da postane bliska mnoštvu ljudi koji nemaju novca da kupe umetničku sliku ili budu mecene. Uspeli smo da dovedemo pet profesora, predavača, stručna saradnika sa dve likovne akademije - Akademije umetnosti u Novom Sadu i Akademije umetnosti iz Trebinja. Grafika je zahtevan žanr, zahteva složene pripreme, više vremena, ali su umetnici uspeli da je demonstriraju na dve prese koje su doneli sa svojih akademija. Imamo dogovor da se stvore uslovi da se napravi kolonija unutar kolonije, posvećena grafici. Ona će biti u funkciji obrazovanja studenata sa odseka grafike, ona će trajati sedam dana, neposredno pre ove kolonije - ispričao je David Kecman, dugogodišnji urednik Likovne kolonije „Elan”.
triletrip @ Pon, 21.08.2017. 02:54
aleksandar hinić david kecman kpz sombor kultura likovna kolonija elan penologija petar trbojević skulptura slika slikarstvo sombor umetnost zatvor
• „Somborski salon” od utorka

Izložba „Somborski salon 2017” okupiće najbolje lokalne likovne umetnike u prethodnih godinu dana.

Foto 31732 Izložba „Somborski salon” petu godinu zaredom predstavlja stvaralaštvo somborskih ateljea. Na konkurs za ovu izložbu prijavilo se 29 autora iz Sombora, oni koji u njemu žive i rade i oni koji su ovde rođeni, a svojim stvaralačkim radom pripadaju i drugim sredinama. Selektor Sava Stepanov je odabrao 31 rad 21 autora. Otvaranje izložbe zakazano je za utorak, 15. avgust, u 19 časova u Galeriji KC „Laza Kostić”. Izložbu će otvoriti selektor Sava Stepanov, likovni kritičar iz Novog Sada i proglasiti nagrađenog autora Somborskog salona 2017. godine.
- Danas se sasvim jasno da je čin obnavljanja institucije Somborskog salona ostvaren pre tri-četiri godine bio valjan i izuzetno značajan potez Galerije Kulturnog centra „Laza Kostić“. Dosadašnjim poludecenijskim salonskim prezentacijama, zaista su promenjene umetničke prilike u Somboru. Prevashodno je učinjena vidljivom godišnja produkcija u zavidnom broju aktuelnih ovdašnjih umetničkih radionica. ... Čak je moguće konstatovati da su izložbe Salona nagovestile i postojanje nekakve lokalne umetničke scene na kojoj se manifestuju rezultati koji su sasvim bliski stanju aktuelne umetničke misli u jednom širem, vojvođanskom, srpskom, pa čak i regionalnom socijalnom i kulturnom okruženju. Aktuelnom somborskom umetničkom situacijom dominiraju slika i slikarstvo. U vremenu vladavine precizne, kvalitetne, tehnički savršene, globalno sveprisutne tehnološko-kompjuterske slike, današnjem umetniku je itekako izazovno da bude likovno-pikturalno, sadržinski i filozofski zaseban - piše u predgovoru kataloga iz pera Save Stepanova, likovnog kritičara.
triletrip @ Pet, 11.08.2017. 00:26
galerija izložba kc laza kostić kultura likovna umetnost nagrada otvaranje sava stepanov selektor slika slikarstvo sombor somborski salon umetnost
• Izložba nastavnika Akademije umetnosti Novi Sad

Nastavnici Katedre za slikarstvo Akademije umetnosti u Novom Sadu predstaviće se na izložbi u Galeriji KC „Laza Kostić” u utorak, 18. aprila.

Foto 30701 U utorak, 18. aprila u 19 časova u Galeriji Kulturnog centra „Laza Kostić” biće otvorena izložba projekta „Slika”. Na izložbi će svoje radove predstaviti nastavnici Katedre za slikarstvo Akademije umetnosti u Novom Sadu: Ana Vrtačnik, Bosiljka Zirojević Lečić, Bojan Novaković, Vlado Rančić, Vidoje Tucović, Vladimir Kovač, Goran Despotovski, Dragan Matić, Lidija Marinkov Pavlović, Marina Vojvodić, Miroslav Šilić, Sonja Radaković. 
Projekat „Slika” nastao je 2011. godine u težnji da asimilira i predstavi različito pozicioniranje slike i slikarstva, generacijske promene, kao i nestandardne i netipične sisteme tumačenja slike u savremenoj umetničkoj praksi. Težnja projekta je dа sе objedinjavanjem različitih poetika svih autora - izlagača, otvori još jedan dijalog o mogućim istraživačkim, asocijativnim, ontološkim i diskurzivnim elementima tumačenja slike. Ovako koncipirana tema ima za cilj da idejno postavi i stvori osnovu za još jedan novi niz procesa u posmatranju, percepciji i analizi dela kroz kategoriju slike danas. Izložba će u Somboru biti postavljena mesec dana, do 18. maja.
triletrip @ Pon, 17.04.2017. 02:09
akademija umetnosti novi sad ana vrtačnik bojan novaković bosiljka zirojević lečić dragan matić galerija kulturnog centra laza kostić goran despotovski kultura lidija marinkov pavlović likovna umetnost marina vojvodić miroslav šilić projekat slika sombor sonja radaković vidoje tucović vladimir kovač vlado rančić
• Vranjski dopunio legat

Slikar Zoran Stošić Vranjski dopunio je u utorak, 13. septembra svoj legat u Gradskom muzeju.

Foto 28865 Zoran Stošić Vranjski obavio je svoju redovnu dopunu legata u somborskom Gradskom muzeju. U pitanju su crteži iz ciklusa Meteori u Grčkoj: Manastir Svetog Preobraženja, Manastir Svete Trojice i Manastir Sveti Varlaam. Umetnik je ovo prilikom istakao da već planira nove jubileje, s obzirom da je nedavno proslavio 80. rođendan i 60 godina umetničkog stvaralaštva. Zoran Stošić Vranjski je 1992. godine sklopio ugovor o poklonu kojim se obavezuje da će svake godine ostaviti po tri svoje slike Zavičajnoj zbirci likovnog odeljenja. Legat sadrži slike, crteže, kataloge, plakate, kompletnu dokumentaciju o slikaru: biografske podatke, zajedničke i samostalne izložbe, učestvovanje na kolonijama, objavljene knjige, tekstove i sve ono što je vezano za ličnost i delo priznatog umetnika.
triletrip @ Čet, 15.09.2016. 00:34
gradski muzej kultura legat likovna umetnost manastiri meteori u grčkoj slika slikarstvo sombor zoran stošić vranjski
• Vranjski dopunjava legat

Slikar Zoran Stošić Vransjki dopuniće svoj legat u Gradskom muzeju.

Foto 28827U utorak, 13. septembra u 11 časova, u Gradskom muzeju Sombor biće održana dopuna legata Zorana Stošića Vranjskog, koji je 1992. godine sklopio ugovor o poklonu kojim se obavezuje da će svake godine ostaviti po tri svoje slike Zavičajnoj zbirci likovnog odeljenja. Legat sadrži slike, crteže, kataloge, plakate, kompletnu dokumentaciju o slikaru: biografske podatke, zajedničke i samostalne izložbe, učestvovanje na kolonijama, objavljene knjige, tekstove i sve ono što je vezano za ličnost i delo priznatog umetnika.
Inače, u Galeriji Kulturnog centra „Laza Kostić” u toku je izložba minijatura Zorana Stošića Vranjskog. Predstavljeno je oko 140 radova. Kako je autor objasnio, radi se o malim slikama, koje su u stvari neka vrsta skice za velike formate. Zoran Stošić Vranjski je kazao da ne pretvori svaku minijaturu u veliki format. Izložba će piti otvorena do 28. septembra.
triletrip @ Pet, 09.09.2016. 00:44
galerija gradski muzej izložba kultura kulturni centar laza kostić legat likovna umetnost likovno odeljenje slika sombor zavičajna zbirka zoran stošić vranjski
>>
12