Sport Kultura Društvo Obrazovanje Privreda Poljoprivreda Sela
• Crna roda na kružnom toku

Kružni tok na raskrsnici ulica Filipa Kljajića, Josifa Pančića i Svetog Save iako nije u potpunosti završen, postao je interesantniji.

Foto 35246 JKP Zelenilo krenulo je sa ozelenjavanjem površina koje nisu asfaltirane, a koje zaokružuju celinu ovoga, trećeg kružnog toka izgrađenog za poslednjih godinu i po dana. Osmišljen je zanimljiv detalj posvećen ugroženoj vrsti Gornjeg Podunavlja. Reč je o skulpturi crne rode čija su krila i trup sa repom ukrašeni jednim živim cvetnim aranžmanom. Tako će nekadašnje ukrštanje ulica Filipa Kljajića i Josifa Pančića, poznatije kao raskrsnica kod „Vrapca”, postati „kružni tok kod crne rode”.
Nadamo se da je napravljena od čvrstih materijala, i da će odoleti vremenskim (ne)prilikama, i ono što je važnije, da ne postane meta vandalima i nasavesnim vozačima. Možda se, pre izrade, ipak moglo malo razmisliti pa da u centru kružnog toka umesto rode bude vrabac, da se zadrži prepoznatljivo ime raskrsnice i da podsetimo na pravi simbol grada koji se sve ređe viđa i sreće, jer je populacija ovih ptica poslednjih godina u značajnom opadanju.
savamajstor @ Sre, 13.03.2019. 08:00
crna roda društvo filipa kljajića gornje podunavlje josifa pančića kružni tok skulptura sombor svetog save vrabac
• „Elan” u znaku grafike

Likovna kolonija „Elan” održana je proteklog vikenda 23. godinu za redom, a pored učešća 35 slikara i 20 osuđenih lica, održana je radionica o izradi grafika, predstavljen je priručnik o fraktalnom crtežu i priređena je tradicionalna retrospektivna izložba.

Foto 31848 Foto 31840Likovna kolonija „Elan” je nastala pre više od dve decenije i od tada se redovno održava na zatvorskoj ekonomiji „Elan” pokraj Velikog bačkog kanala, koja ima ambijent neobičnog salaša: mnogo stabala, valovito tlo i klupe za odmor i rad raštrkane posvud. Mnogo je već ispričano o tome zašto je korisna ovakva likovna kolonija, ali je retko bilo reči o tome kako je došlo do toga da upravnik KPZ Sombor Petar Trbojević 1995. godine započne tradiciju održavanja ove jedinstvene manifestacije u Srbiji, ali i u Evropi.
- Veliko je zadovoljstvo što se prvobitna ideja održala, a 22 godine nisu malo. Ova kolonija je nastala prilično slučajno. Imali smo potrebu da uredimo prostor u kome živimo mi koji radimo i osuđena lica koja žive u uslovima izvršenja krivičnih sankcija. Bilo je vrlo teško održavati čistoću zidova, pribora sa kojima se zaposleni i osuđenici služe, kancelarija. Došli smo na ideju da uređeni prostor menja ponašanje ljudi, da se čovek u uređenom prostoru uredno i ponaša. Prvo smo naručili reprodukcije iz Narodnog muzeja u Beogradu i njih smo iskaširali na drvene ploče, pokačili smo ih po zidovima i gle čuda: odjednom nema više grafita po zidovima. Mislim da su te slike i danas netaknute i da vise na zidovima u zatvoru. Posle toga smo poželeli da to ne budu reprodukcije, nego prave slike. Iz tog smo razloga organizovali kolonije, jer je tako najlakše doći do originalnih dela. To se vrlo brzo proširilo, pa smo čitavu ustanovu okitili sa slikama. Kada je bila prilika da se otvori novo odeljenje, ovo gde smo sada, bilo je oko 50 slika na zidovima. Svi koji su došli iz drugih ustanova u Srbiji mislili su da to baš i nije normalno za uslove zatvora. Međutim, pokazalo se da je to uspešan projekat, koji smo nadogradili. Slika nije terapijska stvar u smislu da nekog izleči od neke bolesti, ali je terapija u smislu oplemenjivanja života, i onoga koji tu radi, i onoga koji izdržava kaznu - ispričao je Petar Trbojević, nekadašnji upravnik Kazneno-popravnog zavoda Sombor i osnivač Likovne kolonije „Elan”. Ideja o likovnoj koloniji unutar zatvora bila je sasvim neobična i u početku je budila određeno nepoverenje u uspeh.
- Imao sam nekoliko prijatelja koji nisu imali zazora od dolaska u zatvor, ali većina je mislila da to nije baš pametna ideja. Međutim, u kontaktu sa osuđenicima, videli su da su i oni obični ljudi, sa nekim svojim greškama. Prihvatili su, dakle, osuđena lica kao deo socijalne sredine kojima se i na ovaj način može pomoći. Korak napred je bio da i osuđena lica budu učesnici kolonije - rekao je Petar Trbojević.
Na likovnoj koloniji u KPZ Sombor ove godine je učestvovalo 35 akademskih slikara i dvadesetak osuđenih lica, koji su zajednički stvarali na „salašu” zatvora. Jedan od učesnika bio je i Veljko Svrkota, Somborac na odsluženju kazne u KPZ Sombor. On je u drvetu isklesao figuru Mislioca, inspirisan delom Ogista Rodena, ali je skulpturi dodao svoje simboličko viđenje, tamnu i svetlu stranu. Njegov rad bio je zapažen i od strane akademskih slikara prisutnih na koloniji.
- Moja skulptura prikazuje klasičnog robijaša, koji razmišlja o amnestiji, pošto je poznato da osuđenici ramišljaju o skraćenju svoje kazne. Tako je nastao moj mislilac. Nemam nikakvo likovno obrazovanje, a ova rad je nastao iz jednog velikog panja. Na skulpturi sam radio sa motornom testerom, brusilicom, vežbao sam i duborez na njoj, pa sam u podnožju skulpture uradio prikaz oca i sina. Figura će ostati ovako do pola obojena, jer svetla i tamna strana predstavljaju jin i jang, jer u svakom dobru ima i zla i obrnuto. Ova lepše obrađena strana je božija, a ova grublja, gde ništa nije u ravnoteži je đavoslka, i to je priča moje skulpture - rekao je Veljko Svrkota i dodao da bi želeo da se bavi izradom skulptura od drveta i nakon izlaska iz kazneno-popravnog zavoda.
Na likovnoj koloniji se kao osuđeno lice našao i jedan akademski slikar iz Pirota, koji je 1998. godine izlagao u Galeriji KC „Laza Kostić”.
- Za razliku od mnogih kolonija na kojima se ništa ne radi, ovde se ipak radi i slika. Ovde je ambijent izvanredan, ljudi se lepo drže i atmosfera je pozitivna. Slika koju sam uradio je posvećena velikom belgijskom nadrealisti Reneu Magritu. On je jedan od autora koje obožavam, napravio sam je iz poštovanja prema njemu, pa sadrži neke simbole koje je on koristio, odnosno deo jedne njegove slike. Ovo je moj način komunikacije sa Magritom - kazao je akademski slikar Petar Đorđević.
U okviru Likovne kolonije „Elan” priređena je i promocija priručnika o primeni metode fraktalnog crteža u terapiji osuđenih lica, koji je, osim autorki, predstavio i načelnik Službe za tretman Aleksandar Hinić.
- Delokrug rada kazneno-popravnih zavoda u Srbiji je zaštita društva od kriminala i izvršenje kazne zatvora. Tada se ljudi pitaju kako to u jednoj kazneno-popravnoj ustanovi u Srbiji vladaju linija, svetlost, boja i kakvi su to specijalizovani programi koji se sprovode, a da se oslanjaju na umetnost. Mi smo došli u priliku da nečiju plemenitu ideju sprovodimo već 22 godine. Metod fraktalnog crteža, o kojemu govori ovaj priručnik, u KPZ Sombor je ušao na „mala vrata”, ali mi se čini da je to upravo prirodni sled ove likovne kolonije. Ovaj metod na lepršav način ostvaruje najteži deo posla ljudi koji rade u sketoru tretmana u zatvoru. To je ostvarivanje komunikacije, poverenja i saradnje sa licima lišenih slobode. U tom delu mi se ovaj metod čini neprevaziđenim, jer se osuđenici na lak način uključuju, rade, stvaraju, crtaju i dobijaju preduslove da se kroz druge savetodavne procese koriguje ličnost tih ljudi i da postanu bolji i da se lakše snađu u uslovima na slobodi - rekao je Aleksandar Hinić.
Poslednjih nekoliko godina na Likovnoj koloniji „Elan” održavaju se radionice posvećene jednoj od tehnika likovnog stvaralaštva, a ovoga puta fokus je bio na grafici, koja zahteva određene uređaje, ali i znanje o hemijskim procesima i štamparstvu.
- Nema ni jedne kolonije koja je posvećena grafici. Grafika je decenijama potisnuta i kao likovni žanr, iako je ona nastankom štamparstva bila u funkciji popularizacije i demokratizacije likovne umetnosti, da postane bliska mnoštvu ljudi koji nemaju novca da kupe umetničku sliku ili budu mecene. Uspeli smo da dovedemo pet profesora, predavača, stručna saradnika sa dve likovne akademije - Akademije umetnosti u Novom Sadu i Akademije umetnosti iz Trebinja. Grafika je zahtevan žanr, zahteva složene pripreme, više vremena, ali su umetnici uspeli da je demonstriraju na dve prese koje su doneli sa svojih akademija. Imamo dogovor da se stvore uslovi da se napravi kolonija unutar kolonije, posvećena grafici. Ona će biti u funkciji obrazovanja studenata sa odseka grafike, ona će trajati sedam dana, neposredno pre ove kolonije - ispričao je David Kecman, dugogodišnji urednik Likovne kolonije „Elan”.
triletrip @ Pon, 21.08.2017. 02:54
aleksandar hinić david kecman kpz sombor kultura likovna kolonija elan penologija petar trbojević skulptura slika slikarstvo sombor umetnost zatvor
• Poklon Marije Brankov Gradskom muzeju

U Gradskom muzeju Sombor je u ponedeljak, 14. avgusta potpisan ugovor o poklonu između Marije Brankov i direktora somborskog muzeja, Branimira Mašulovića.

Foto 31783Foto 31781 Marija Brankov poklonila je Gradskom muzeju deo umetničke zaostavštine svog pokojnog supruga, somborskog umetnika Branislava Brankova: osamdeset crteža u olovci, tušu, ugljenu i drugim crtačkim tehnikama, od najranijih skica, preko čitavog puta umetničkog razvoja do poslednjih radova, trideset radova u pastelu, jednu gipsanu skulpturu - portret Pavla Velenrajtera, arheologa i bivšeg kustosa somborskog muzeja, kao i prateću dokumentaciju: kataloge izložbi, fotografije, novinske i druge članke i napise - navodi se na Fejsbuk profilu Gradskog muzeja.
- Premda bez formalnog obrazovanja, Brankov je već pedesetih godina primećen od strane Milana Konjovića kao darovit umetnik-početnik koji će svoju primarnu vokaciju vajara zameniti čudesnom sudbinom jednog od najzanimljivijih umetnika crteža. Od prvih skica rađenih pod maestrovim uticajem (ali i tada samosvojnih, sa gotovo usađenim odnosom prema formi i njenoj transformaciji u voluminozno), preko apstraktnih, asocijativnih, figuralno-fantastičnih motiva, Brankov brižljivo gradi svoj crtački opus razrađujući svoj rukopis grupisanjem, razlaganjem, oslobađanjem forme: bilo snažnim, ekpresivnim potezima koje napadaju format sa svih strana dok iz njega upravo ne „isklešu” skulptorski oblik ili kakvu sličnu plastičku činjenicu, bilo nežnim, strpljivim modelacijama šrafurama koje se iz centralnog plana, sasvim lirski, gube u izmaglicama sfumata ili crticama koje izvan organizacije šrafure ostaju kao poseban, neuhvatljiv gest nedorečenosti, likovne „tri tačke” iza poruke prepuštene kao intimno, usamljeno žarište fiksiranog prizora. ...
Napokon, tu je sjajni portet Pavla Velenrajtera, čuvenog somborskog arheologa. Radi se o jednom besprekornom vajarskom delu, preciznom poput posmrtne maske, izražajnom i prijateljski osećajnom, svedokom prijateljstva ta dva neobična i darovita čoveka. Najzad, to je i jedno od najprijatnijih iznenađenja za somborski muzej koji će imati priliku da na svojoj stalnoj postavci, osim svedočanstava „zvanične” prošlosti, predstavi i svog zaslužnog radnika kao deo svog intimnog nasleđa - napisao je kustos Gradskog muzeja Čedomir Janičić.
triletrip @ Pon, 14.08.2017. 18:56
branimir mašulović branislav brankov čedomir janičić donacija društvo gradski muzej kultura likovna umetnost marija brankov nikola erg pavle velenrajter poklon skulptura sombor
• „Nebeski mehaničar” u gimnaziji

U Gimnaziji „Veljko Petrović” će u ponedeljak, 12. decembra biti svečano otkrivena skulptura „Nebeski mehaničar” autora Dragana Rajšića, koju je škola otkupila uz finansijsku pomoć Ministarstva kulture i informisanja.

Foto 29632 Foto 3201Na 58. godišnjicu smrti Milutina Milankovića, u Gimnaziji „Veljko Petrović” će svečano biti otkrivena skulptura „Nebeski mehaničar”, posvećena velikom naučniku. Gimnazija je skulpturu autora Dragana Rajšića otkupila zahvaljujući sredstvima dobijenim na konkursu Ministarstva kulture i informisanja. Skulpturu će u gimnaziji u ponedeljak u 13:30 časova svečano otkriti gradonačelnica Dušanka Golubović.
Milutin Milanković je rođen 1879. godine u Dalju, a preminuo je 12. decembra 1958. godine u Beogradu. Svetskoj nauci dao je nemerljiv doprinos teorijskim objašnjenjem Zemljinih dugotrajnih klimatskih promena uzrokovanih astronomskim promenama njenog položaja u odnosu na Sunce. To objašnjava pojavu ledenih doba tokom geološke prošlosti Zemlje, kao i klimatske promene koje se mogu očekivati u budućnosti na našoj planeti. Kuća u Dalju na obali Dunava u kojoj je Milutin Milanković rođen pretvorena je u naučno-kulturni centar, koja je i svojevrsni muzej posvećen naučniku, ali i mesto brojnih kulturnih i naučnih događanja.
triletrip @ Pon, 12.12.2016. 00:22
dalj dragan rajšić dušanka golubović gimnazija veljko petrović istorija kultura milutin milanković ministarstvo kulture i informisanja naučnik nauka nebeski mehaničar obrazovanje skulptura sombor
• Konkurs za „Somborski salon 2015”

Kulturni centar „Laza Kostić” raspisao je konkurs za odabir radova za izložbu „Somborski salon 2015”, koja će biti otovrena 11. avgusta.

Foto 12727Pravo učešća imaju likovni umetnici koji žive i rade ili su rođeni na teritoriji Grada Sombora, u izložbenim kategorijama slikarstvo, vajarstvo, grafika, skulptura, digital art. Na konkurs je potrebno dostaviti dva rada nastala u poslednje dve godine. Najveća dimenzija dvodimenzionalnog rada može da bude 150x150 cm, uključujući pasparturu i ram, a u slučaju trodimenzionalnog rada najveća dozvoljena veličina je 120x100x100 cm. Konkurs je otvoren od 1. juna do 1. jula, a prijem radova je u Galeriji KC „Laza Kostić”, od ponedeljka do petka od 8 do 14 i od 17 do 20 sati, subotom od 9 do 13 sati. Odluka selektora biće objavljena 15. jula.
Za najbolji rad obezbeđena je otkupna nagrada od 30.000 dinara i samostalna izložba u narednoj izlagačkoj godini. Ceo tekst konkursa može da se vidi na veb-sajtu Kulturnog centra „Laza Kostić”.
triletrip @ Pet, 29.05.2015. 01:25
digital art grafika izložba konkurs kultura kulturni centar "laza kostić" likovna umetnost otkupna nagrada samostalna izložba skulptura slikarstvo sombor somborski salon 2015 vajarstvo
>>
12