Sigurna kuća u Somboru opravdala je svoje postojanje, a tokom oktobra proradiće punim kapacitetom.

Sigurna kuća u Somboru je druga takve vrste u Vojvodini posle Zrenjanina. Pokriva region Zapadne Bačke, a u njenom finansiranju učestvuju četiri opštine - saznali smo u Centru za socijalni rad čijoj brizi je povereno to utočište od nasilja u porodici i drugih stanja ugroženosti. - Sigurna kuća izgrađena je sredstvima pokrajine, Fonda B92 i njenih donatora, Grada Sombora. Problem je predstavljao nedostatak posuđa, posteljine i još neke „kuće opreme”, ali i to je sada rešeno, pa Sigurna kuća može da radi nesmetano - izjavila je za SOinfo.org Silvija Kranjc, direktorica Centra za socijalni rad u Somboru. Do sada smo imali tri slučaja koja su potencijalno bila za Sigurnu kuću, ali se na kraju pokazalo da nema potrebe za takav smeštaj. To je zadnje rešenje, kada je osoba životno ugrožena nasiljem ili nekim drugim okolnostima - objasnila je Silvija Kranjc. U Sigurnoj kući ima mesta za 26 osoba, uvek su potrebna sredstva za njeno održavanje, pa se planira donatorska konferncija za prikupljanje sredstava. U punoj funkcionalnosti biće u oktobru, kada se očekuje da primi i veći broj „stanovnika”. Od kada je Centar za socijalni rad počeo da primenjuje model brzog reagovanja u saradnji sa policijom, tužilaštvom i drugim institucijama, građani su postali osetljiviji na nasilje u porodici, pa je povećan broj prijava takvih slučajeva na 260 - 300 godišnje. Nasilje u porodici ne poznaje socijalni status, rasu, pol, nacionalnu pripadnost, nasilnici mogu da budu i naizgled normalni i ugledni ljudi dobrog materijalnog statusa - objasnila je Silvija Kranjc. Ono što za Centar za socijalni rad predstavlja problem je broj zaposlenih, kojih sada ima 37. Naime, centar se ne bavi samo socijalnom skrbi u klasičnom smislu, već pod njenu nadležnost spada i smeštaj u domove starih, maloletni delikventi, razvodi, smeštaj dece bez roditeljskog staranja, hraniteljske porodice, psihijatrijski slučajevi, itd. Kao primer, dovoljno je navesti da tri pravnika tokom godine treba da obrade 3000 - 4000 upravnih postupaka. Pored toga, Centar za socijalni rad raspolaže sa samo jednim službenim vozilom, pa mobilni timovi, koji obilaze porodice ne mogu da odgovore svim potrebama. 

Broj korisnika socijalne pomoći konstantno se povećava. Pre deset godina bilo ih je oko 500, a danas u gradu Somboru socijalnu pomoć dobija preko 2.000 korisnika.

- U toku ove godine došlo je do blagog porasta broja korisnika socijalne pomoći, što je trend već desetak godina. Korisnici socijalne pomoći jednako su zastupljeni u gradu i selu. Do pre nekih sedam - osam godina imali smo oko pet stotina nosilaca prava socijalne pomoći, a sada ih imamo oko 2.100 - 2.200 - izjavila je za SOinfo.org direktorica Centra za socijalni rad u Somboru Silvija Kranjc. Broj korisnika socijalne pomoći nije moguće odrediti potpuno precizno, i on je realno veći, jer se pomoć dodeljuje domaćinstvu u zavisnosti od broja članova, pa može da se kaže da nekih šest hiljada osoba dobija socijalnu pomoć. Promene su gotovo svakodnevne pod uticajem čitavog niza faktora - objašnjavaju u Centru za socijalni rad. - Pre deset i više godina socijalnu pomoć primale su porodice koje su živele stilom siromašnih ljudi, što znači da su odustajali od usluga zdravstva i školstva, bila je minimalna lična higijena, stambena kultura i oni u svakoj državi čine 5 do 10 odsto stanovništva. Takve porodice teško da nešto preduzimaju da svoju decu podignu iz tog sloja društva. Sada su korisnici socijalne pomoći sve više ljudi koji su žrtve tranzicije, koji nisu konkurentni na tržištu rada, koji su izgubili posao, koji imaju normalne stanove i kuće, ali nemaju prihode. Takve osobe ponekad uspevaju da se snađu na crnom tržištu, što je opet naš zadatak da istražimo, ali to je vrlo klizav teren i nijedno društvo to nije uspelo da uredi, pa nismo ni mi - objašnjava Silvija Kranjc današnju sliku korisnika socijalne pomoći. Po pravilu nivo socijalne pomoći trebalo bi smanjiti onima koji uspevaju da ostvare neke prihode, kako bi oni koji to ne mogu, poput dece, invalida, radno nesposobnih, imali odgovarajuću socijalnu zaštitu. Socijalna pomoć po članu domaćinstva iznosi 6.000 dinara, ali taj iznos može da se umanji nakon utvrđivanja nematerajilanih činjenica. To znači da Centar za socijalni rad ima obavezu da proceni koliko radno sposobnih osoba živi u domaćinstvu, koliko prihoda ostvaruje, i tako dalje. To je vrlo delikatan posao, koji se obavlja sa troje - četvoro ljudi, koji odlaze u individualne obilaske. Imajući u vidu da postoji preko dve hiljade korisnika, to nije nimalo lak posao, pa bi u svakom slučaju dobro došao još koji socijalni radnik. Pored socijalne pomoći koju obezbeđuje država postoji i jednokratna novčana pomoć, koju finansira Grad Sombor i ona iznosi oko 460.000 dinara mesečno. Socijalna slika u gradu svakako nije dobra, ali ne razlikuje se od ostalih sredina u Srbiji. Tranzicija i promena tehnologija u proizvodnji učinile su svoje, pa se očekuje da se broj siromašnih u budućnosti povećava. Tome će doprineti i novi zakon o socijalnoj zaštiti koja je pomerila prag siromaštva. Somborski Centar za socijalni rad pored određivanja socijalne pomoći u opisu posla ima i zaštitu u slučaju nasilja u porodici, brigu o starima, brigu o deci bez roditeljskog staranja, Broj zaposlenih u socijalnoj zašiti nije dovoljan imajući u vidu narasle potrebe, a dobro bi došle i neke izmene. Centar za socijalni rad u Somboru uveo je pre nekoliko godina i novine u sprečavanju i suzbijanju nasilaj u porodici, a neka rešenja su dospela i u pojedine zakone. Koordinisani rad i reakcija centra, policije, tužilaštva, medicinskih službi i građana povećao je efikasnost rešavanja problema nasilja u porodici i smanjio posledice po one koji trpe nasilje. Da bi ste saznali nešto više o radu narodne kuhinje i sigurne kuće, pratite SOinfo.org narednih dana.

Otvorena je dugo najavljivana Sigurna kuća u Somboru, koja će moći istovremeno da „sakrije” 25 žrtava nasilja!

- U našem gradu se godišnje zabeleži negde oko 350 slučajeva nasilja u porodici, od čega 100 iziskuju efikasno postupanje, što mi i činimo. Naša ustanova radi 24 sata te možemo u saradnji sa ostalim institucijama na vreme da reagujemo. Sigurna kuća je definitivno karika koja je nedostajala u lancu zaštite od nasilja u porodici, tamo gde je neophodno brzo, urgentno izmeštanje - rekla je na otvaranju Sigurne kuće u Somboru, Silvija Kranjc, direktorka Centra za socijalni rad. Površina kuće je 270 m2, kapacitet je 25 kreveta, a ukupna vrednost objekta je preko 200.000 evra. Glavni sponzori ovog objekta su Fond B92, Pokrajinsko Izvršno veće Vojvodine, grad Sombor i kompanije Victoria Group i Zewa, kao i Kika koja je opremila kuću nameštajem, Oriflame, Holcim, Gorenje, magazin Elle i Adacta. Predsednik vojvođanske vlade, Bojan Pajtić rekao je da Evropska komisija u svojim izveštajima podvlači značaj rada pokrajinske Vlade u mrežama sigurnih kuća, te da će nakon Zrenjanina i Sombora sigurne kuće biti otvorene u Pančevu i Sremskoj Mitrovici. - Vrlo rado i stalno se odazivamo za učešće u akcijama B92, pa je tako bilo i slučaju Sombora, ali ostalih vojvođanskih sigurnih kuća. Za potrebe izgradnje Sigurne kuće u Somboru izdvojili smo 35.000 evra - otkrila je Natalija Kurjakov iz Viktorija grupe.
Pre obilaska Sigurne kuće gradski čelnici i pokrajinski premijer obavili su otvaranje vojvođanske suvenirnice na Trgu Republike (ispred Gradskog muzeja). Suvenirnica je do sada bila smeštena ispred GH Mostonga, a po hitnom postupku (sedam dana) obezbeđene su sve potrebne dozvole, te izvršeno premeštanje i nova montaža objekta. Pokrajinska vlada je prošle godine usvojila predlog da ovaj tip kuće, koja se inače izrađuje na Fruškoj Gori, bude tretiran kao zvanična vojvođanska suvenirnica. 

- Ukoliko roditelji ne ispoštuju pravila koja su deca usvojila, dečija pijaca će prestati sa radom - rekla je Silvija Kranjc, direktorka Centra za socijalni rad za Somborske novine.

Roditelji su prešli svaku granicu i meru i postaju dominantni prodavci, iako ih redari pristojno opominju da to ne smeju da rade.
- Odrasli ne poštuju decu, ne poštuju grad i takvim ponašanjem dovode u pitanje opstanak dečije pijace i narušavaju njeno dostojanstvo, tako da, ako se ova praksa nastavi, od naredne subote pijaca neće raditi. Ja sam revoltirana i vrlo ljuta, jer već 12 godina brinem o pijaci zajedno sa decom i ovo se više ne može tolerisati - objasnila je Silvija Kranjc. Ona je dodala da svake subote na Ćelavom trgu bude više od 350 malih prodavaca, kao i da je Dečija pijaca prepoznatljivost Sombora, kojoj „zahvaljujući” neodgovornim roditeljima preti gašenje. Kranjcova je istakla da je osnivanje Dečije pijace u nekoliko domaćih gradova prošlo neuspešno.