Sport Kultura Društvo Obrazovanje Privreda Poljoprivreda Sela
• Kabliranje prvi čin projekta od 3,2 miliona evra

Postavljanjem niskonaponske električne mreže u ulici Matije Gupca u Somboru, počeli su pripremni radovi koji će omogućiti proširenje prekograničnog puta između Sombora i Baje.

Foto 34336 - Kabliranje niskonaponske (NN) mreže i javne rasvete bilo je neophodno pošto stubovi NN mreže smetaju proširenju puta. Radovi su povereni somborskoj kompaniji Somborelektro, uz obavezu da radove okonča u roku od 45 dana. Vrednost radova iznosi 64.800,00 evra i finansiraju se iz projekta - rekao je prilikom obilaska radova, član projektnog tima i pomoćnik načelnika Odeljenja za komunalne delatnosti Gradske uprave Viktor Despotović. Član projektnog tima i pomoćnik gradonačelnice za mesnu samoupravu Atila Pribila, istakao je da je od velikog značaja što projekat proširenja puta između Sombora i Baje podržava ceo grad, a naročito gradonačelnica Dušanka Golubović. - Podrška svih je značajna, jer ćemo proširenjem puta omogućiti izlaz naše robe na granicu. Cilj nije samo da se obnovi put do granice, već da naša roba ima što kraći put do Zapadne Evrope. Nakon proširenja puta, koji sada iznosi šest metara, za dve do tri godine možemo očekivati i prekategorizaciju graničnog prelaza Bački Breg – Hercegsantovo - preneo je Pribila. Početku radova prisustvovali su još Ilona Pelt, poslanica u Skupštini AP Vojvodine, te Silard Janković, član Gradskog veća za oblast nacionalnih manjina i saradnje sa verskim zajednicama.
Ukupna vrednost projekta „Poboljšanje prekograničnog puta Sombor – Baja 2” iznosi 3,12 miliona evra, od kojih Evropska unija obezbeđuje 85 odsto, a grad Sombor 15 odsto sredstava od ukupne vrednosti projekta.
savamajstor @ Čet, 18.10.2018. 03:03
atila pribila društvo evropska unija gradsko veće ilona pelt kabliranje niskonaponska mreža odeljenje za komunalne delatnosti, imovinsko pravne i stambene poslove poboljšanje prekograničnog puta sombor – baja 2 silard janković sombor ulica matije gupca viktor despotović
• Delegacija grada položila vence

Polaganjem venca na Spomenik žrtvama ratova od 1990. do 1999. godine u Parku heroja obeležena je 23. godišnjica akcije Oluja i istovremeno odata pošta stradalima u toj akciji

Foto 20865Venac je na Spomenik žrtvama ratova od 1990. do 1999. godine u Parku heroja položio zamenik gradonačelnice Antonio Ratković. Delegaciju grada činili su još većnici Sava Dojić, Miroslav Kovačić, Silard Janković i Mirko Strigić, te pomoćnici gradonačelnice Boris Bulović i Ivan Šimunov
- Dani od 4. do 9. avgusta 1995. godine, kada se odvijala Oluja jedna od najsurovijih vojnih akcija prema jednom narodu, u srpskoj istoriji će biti upamćeni kao dani velike tuge i žalosti za sav srpski živalj, a i očekujemo i za sav civilizovani svet koji svoj identitet i budućnost gradi na civilizacijskim tekovinama: istini, pravdi i osudi zločina. Činom polaganja cveća na Spomenik žrtvama ratova 1990-1999. godine, želimo da sačuvamo od zaborava sećanje na jedan zločin i pogrom prema Srbima koji su ostali bez svojih domova na svojim vekovnim ognjištima - napisao je u knjigu žalosti, zamenik gradonačelnice Antonio Ratković. 
savamajstor @ Uto, 07.08.2018. 02:31
akcija antonio ratković boris bulović društvo ivan šimunov knjiga žalosti mirko strigić oluja sava dojić silard janković sombor spomenik žrtvama ratova 1990 - 1999 godina
• Crnogorski ambasador gost Sombora

Branislav Mićunović, ambasador Crne Gore u Srbiji sa saradnicima, posetio je Sombor.

Foto 33321 Nakon protokolarnog prijema u kabinetu gradonačelnice Sombora Dušanke Golubović, ambasadoru Mićunoviću i njegovim saradnicima – generalnom konzulu Crne Gore u Srbiji Miodragu Kankarašu i ministru savetniku u Ambasadi Vuletu Tomaševiću, Sombor je predstavljen kratkim filmom. Branislav Mićunović je izrazio zadovoljstvo posetom Somboru i istakao da mu je drago što je ambasador u Srbiji, naglašavajući da između ove dve zemlje nema otvorenih pitanja. Istakao je da Sombor, kao deo regije koja je pod zaštitom organizacije UNESKO, kao grad kulture, ali i kao grad koji raspolaže sa poljoprivrednim zemljištem „ima jasne obrise budućnosti”.
- Ekološka priča Sombora nosi u sebi ogromne potencijale razvoja i mi smo raspoloženi da pomognemo da se priča globalizuje - istakao je ambasador Mićunović. Sastanku su ispred grada Sombora prisustvovali i predsednik Skupštine grada Sombora Zoran Parčetić, zamenik gradonačelnice Antonio Ratković, članovi Gradskog veća, Nemanja Sarač za oblast kulture i obrazovanja i Silard Janković za oblast nacionalnih manjina i saradnje sa nacionalnim zajednicama, te Ivan Šimunov, pomoćnik gradonačelnice za oblast međunarodne saradnje. Gost je bio i Dragomir Miljić, predsednik somborske podružnice Udruženja Crnogoraca Vojvodine. Domaćini i gosti posetili su Galeriju Milan Konjović i Narodno pozorište u Somboru.
savamajstor @ Sre, 14.03.2018. 05:17
ambasador crne gore antonio ratković branislav mićunović dragomir miljić društvo dušanka golubović ekologija galerija milan konjović generalni konzul crne gore gradonačelnica miodrag kankaraš narodno pozorište sombor nemanja sarač silard janković skupština grada sombora sombor udruženje crnogoraca vojvodine unesco vule tomašević zoran parčetić
• Više raditi na romskom jeziku u školama

Član Gradskog veća za oblast nacionalnih manjina i saradnju sa verskim zajednicama i Ivan Šimunov, pomoćnik gradonačelnice za oblast međunarodne saradnje razgovarali su sa Jelenom Jovanović, zamenicom predsednice Nacionalnog saveta romske nacionalne manjine i poslanicom u Skupštini AP Vojvodine.

Foto 32276 Tema razgovora bila je primena Nacionalne strategije za socijalno uključivanje Roma i Romkinja na lokalnom nivou, pa je na sastanku bio i Aleksandar Radulović, koordinator za romska pitanja Odeljenja za društvene delatnosti Gradske uprave.
Jelena Jovanović je istakla da je LAP Roma grada Sombora jedan od najboljih na teritoriji Vojvodine, te da je Sombor primer dobre prakse inkluzije Roma. Zamenica predsednika romskog Nacionalnog saveta je preporučila veće angažovanje na uvođenju romskog jezika u škole, jer je to veoma važno za očuvanje identiteta Roma.
Aleksandar Radulović je predstavio mere koje somborska lokalna samouprava preduzima za unapređenje položaja Roma, kao i važeći lokalni akcioni plan, koji sadrži ključne ciljeve Dekade Roma i Nacionalne strategije za socijalno uključivanje Roma i Romkinja.
Silard Janković i Ivan Šimunov su govorili o važnosti saradnje nacionalnih manjina i merama koje lokalna samouprava primenjuje u saradnji i podršci nacionanim manjinama na svojoj teritoriji.
triletrip @ Pet, 27.10.2017. 01:56
aleksandar radulović društvo gradska uprava grada sombora gradsko veće ivan šimunov jelena jovanović jezik koordinator za romska pitanja lap roma manjine manjinska prava nacionalni savet romske nacionalne manjine obrazovanje odeljenje za društvene delatnosti pomoćnik gradonačelnika poslanik romi silard janković skupština ap vojvodine sombor zamenik predsednika
• Spomen ploča rastinskim Sekeljima

Grupa meštana mađarskog sela Tevel, potomci Sekelj Mađara koji su nekada živeli u Rastini, postavili su 14. oktobra, uz prisustvo pravoslavnih i katoličkih sveštenika i gostiju, spomen-ploču svojim precima na rastinskom groblju.

Foto 32206Foto 32205 Preci meštana Tevela, proterani iz Rumunije, živeli su u Rastini između 1941. i 1944. godine, dok su Rastinci bili proterani u logore u Mađarskoj. Tokom 2. Svetskog rata u Rastini je sahranjeno nekoliko Sekelj Mađara, a meštani su njihove grobove održavali svih prethodnih godina. Nedavno je između meštana dva sela uspostavljena saradnja, prva posle ratne tragedije, razmenjene su međusobne posete i dogovoreno da se na groblju u Rastini postavi spomen obeležje.
- Razgovarao sam sa bračnim parom Katalin i Ištvanom Balintom, koji su se interesovali za mogućnost da posete Rastinu. Rastinci su boravili u septembru u Pečvardu i Tevelu i tada je dogovoreno da oni postave spomen-ploču svojim precima, koji su preminuli u Rastini – kazao je Jovan Vukobratović, volonter u Mesnoj zajednici Rastina.
Za goste iz Mađarske, uz pomoć Mesne zajednice, upriličen je svečani ručak, a skupu su, osim ostalih, prisustvovali i dr Dušan Lukić, Milan Ivković, predsednik Saveta MZ, Milenko Radić, novinar programa na srpskom jeziku mađarskog javnog medijskog servisa, kao i Silard Janković, član Gradskog veća grada Sombora.
triletrip @ Čet, 19.10.2017. 00:31
dr dušan lukić drugi svetski rat društvo istorija jovan vukobratović mađarska mesna zajednica rastina milan ivković milenko radić rastina sekelj mađari silard janković sombor spomen ploča tevel
>>
123