Sport Kultura Društvo Obrazovanje Privreda Poljoprivreda Sela
• Peštanski književni omnibus - skup srpskih pisaca

U okviru tradicionalne manifestacije „Mesec srpske kulture u Mađarskoj”, ostvaren je i deveti Međunarodni susret pisaca „Peštanski književni omnibus” na kome su tokom trodnevnog dešavanja, učestvovali pisci iz Mađarske, Srbije, Rumunije, Nemačke, Austrije, Republike Srpske, Holandije, Hrvatske i Sjedinjenih Američkih Država.

Foto 34250 Poetska, prozna i satirična srpska reč čula se najpre u Sent Andreji, pod otvorenim nebom, na Trgu Vuka Stefanovića Karadžića, ispred spomen-biste Jakova Ignjatovića, na Trgovačkom trgu u blizini zdanja prve Srpske učiteljske škole, u porti santadrejske Saborne crkve i pored spomenika Cara Lazara, potom u Budimu, u prostoru gde su spomen-obeležja reformatoru srpskog jezika Vuku St. Karadžiću i srpskom kompozitoru Korneliju Stankoviću... Program finalnog dela Peštanskog književnog omnibusa održan u subotu, 29. septembra, u velelepnoj sali Restorana Central, poznatog kao vekovnog stecišta mađarskih pisaca Nakon revijalnog dela programa tokom kojeg se čulo kazivanje stihova, kratkih priča i aforizama, ostvarenja svih tridesetak učesnika Omnibusa, upriličena je svačanost povodom uručenja Književne nagrade „Milovan Vidaković” Davidu Kecmanu Daki za najbolju kratku priču pristiglu na konkurs „Srpskih nedeljnih novina“ 2018. godine. Uz reč zahvalnosti, laureat je kazivao fragmente nagrađene priče „Između mene i neba”.
Među istaknutim učesnicima Peštanskog književnog omnibusa u Sent Andreji i u Budimpešti bio je veoma zapažen nastup Ðorđa Nešića, pesnika i direktora Kulturnog i naučnog centra „Milutin Milanković” u Dalju, Branislava Zubovića, pesnika iz Novog Sada, inače, glavnog i odgovornog urednika časopisa „Trag” u Vrbasu, pisaca, pesnika i satiričara iz Beograda, Aleksandra Čotrića, Dragutina Karla Minića i pesnika, proznog pisca i satiričara Veselina Mišnjića, takođe člana Beogradskog satiričnog kruga, Ljubinke Perinac Stankov, srpske pesnikinje iz Rumunije, Svetlane Matić, pesnikinje iz Beča, Mirjane Radovanov Matarić, pesnikinje i proznog pisca koja živi i stvara u Sjedinjenim Američkim Državama, kao i srpskih pisaca koji žive i stvaraju u Budimpešti (Dragomir Dujmov, Dragan Jakovljević, otac Vojislav Galić), uz grupu mlađih još neafirmisanih stvaralaca kako iz Mađarske, tako i drugih država.
savamajstor @ Sre, 03.10.2018. 07:00
aleksandar čotrić branislav zubović david kecman dako dragan jakovljević dragomir dujmov dragutin karlo minić đorđe nešić književna nagrada milovan vidaković kornelije stanković kultura kulturni i naučni centar milutin milanković ljubinka perinac stankov mirjana radovanov matarić peštanski kjiževni omnibus sent andreja sombor vojislav galić
• Marković: Učitelji su bili istaknuti intelektualci

Održana tribina posvećena velikom jubileju - 240 godina od osnivanja Mrazovićeve Norme.

Foto 33586 Događaj je upriličen u spomen-sobi Norme i Preparandije, a govorili su dekan somborskog Pedagoškog fakulteta profesor dr Željko Vučković i profesor dr Saša Marković. Vučković je podsetio da u bogatoj povesnici srpskog obrazovanja grad Sombor zauzima časno mesto lučonoše srpske prosvete i prestonice srpskih učitelja, jer je zaslugom Avrama Mrazovića, 1. maja 1778. godine osnovana Norma, škola za obrazovanje učitelja na srpskom jeziku, koja je prolazeći složene preobražaje sačuvala kontinuitet svoje pedagoške i kulturne misije do današnjih dana. - Istorija naše škole od Mrazovićeve „Norme”, preko Preparandije, do savremenog Pedagoškog fakulteta može se sabrati u dve ključne reči: identitet, kao samosvest i odanost svome jeziku, duhu i kulturi, i modernizacija, kao otvorenost za tekovine prosvećenosti, naučnog i civilizacijskog razvoja - rekao je dekan somborskog fakulteta ističući da je dragocen doprinos somborskog učilišta izgradnji profesionalnog habitusa, ugleda i dostojanstva srpskih učitelja, te da je 240 godina školovanja učitelja tradicija koju Pedagoški fakultet sa ponosom nastavlja. - Ako se uzme u obzir činjenica da su Norma i Preparandija u jasnom modernizacijskom ključu školovale učitelje od 1778. godine do danas, i da su kontinuitet i samosvest nešto što određuje identitet pojednica i nacije, može se reći da je Norma u temelju novosadskog Univerziteta - zaključio je profesor Vučković. Dekan je predočio i plan aktivnosti planiranih povodom proslave ovog jubileja. Najavio je da će u zgradi Rektorata Univerziteta u Novom Sadu 12. maja biti otvorena izložba povodom ove godišnjice, da će Međunarodni festival nauke i obrazovanja koji organizuje Univerzitet u Novom Sadu će biti u znaku Mrazovićeve „Norme”, kao i da će biti održano nekoliko skupova i predavanja u amfiteatru Rektorata Novosadskog univerziteta. Predočio je da će na koncertu u Somboru će nastupiti studenti Akademije umetnosti iz Novog Sada da će jedna sednica Senata Univerziteta u Novom Sadu biti održana na Pedagoškom fakultetu, a da će profosor Saša Marković pripremiti monografiju posvećenu Normi. Vučković je otkrio i da će 15. novembra u somborskom Narodnom pozorištu biće održana završna svečanost uz pozorišnu predstavu.
Saša Marković je u svom izlaganju dao istorijski prikaz konteksta u okviru kog je nastala Mrazovićeva Norma, i podsetio na događaje koji su bili vezani za osnivanje učiteljskog tečaja, o periodu druge polovine 18. veka, vremenu geopolitičkog i duhovnog previranja, kada su se nove ideje pod snažnim uticajem humanizma i renesanse pretvorile u prosvetiteljski pravac. Profesor Marković je rekao da je stvaranje sistema obrazovanja značajan iskorak u sticanju identiteta jednog naroda. - Oslanjajući se na tradicionalne vrednosti, prosvetiteljtvo je dovelo do modernizacije obrazovanja kod Srba. Avram Mrazović i Teodor Janković su isticali potrebu da se uvede obavezno osnovnoškolsko obrazovanje, te je formirano tri tipa škola: trivijalna, normalna i glavna škola. Zaslugama Avrama Mrazovića 1778. godine osnovana je Norma - prva škola za obrazovanje srpskih učitelja - rekao je Marković, naglasivši da je Avram Mrazović je uveo primenu Felbigerovih uputstava u škole, kao i novu didaktiku. - Učitelji u školama su bili istaknuti intelektualci, a veliki uzor za školovanje dece tog vremena bio je Dositej Obradović. Norma se zbog određenih geopolitičkih problema ugasila 1811. godine, da bi se već naredne 1812. godine u Sent Andreji otvorila Preparandija - podsetio je profesor Marković. Tokom početnih godina rada, u Normi su negovane moralne vrednosti iz hrišćanstva, pa je većina nastavne građe bila vezana za pravoslavlje, dok je manji deo nastavne građe bio iskorak ka modernim principima didaktike i obrazovanja. Na taj način su se negovali i nacionalni identitet i kosmopolitizam - naglasio je prof. dr Saša Marković.
Izvor: Danka Ivošević | savamajstor @ Čet, 10.05.2018. 02:10
akademija umetnosti avram mrazović dositej obradović međunarodni festival nauke u novom sadu monografija norma obrazovanje pedagoški fakultet preparandija prof. dr saša marković prof. dr željko vučković rektorat novosadskog univerziteta sent andreja sombor spomen soba teodor janković učitelji
• „Živa slika” - čitanje u Budimpešti

Knjige „Živa slika” Davida Kecmana Dake, pesnika, prozaiste i književnog kritičara, predstavljena je u Budimpešti, gde je ova knjiga i objavljena u izdanju Zadužbine Jakova Ignjatovića.

Foto 29636 Promocija je održana u prostoru Kulturnog i dokumentacionog centra Srba u Mađarskoj, a tom prilikom čulo se najpre uvodno slovo domaćina, profesora Milana Ðurića, direktora Centra, potom i kritički osvrt književnika Dragomira Dujmova, profesora Srpske osnovne škole i Gimnazije Nikola Tesla u Budimpešti, recenzenta ovog izdanja. Sam autor je najpre govorio o značajkama svog poetsko-proznog koncepta na kome je zasnovano mozaično prozno-poetsko ostvarenje Živa slika, a potom je kazivao odlomke sa stranica ovog dela. Drugi dan Kecmanovog gostovanja u Mađarskoj bio je u znaku posete Sent Andreji, varošici nedaleko od Budimepešte, od velikog značaja za srpsku prosvetu i kulturu, njenim znamenitostima, hramovima i Budimskoj eparhiji, susretima sa poštovaocima lepe reči u ovom gradu i sa našim sveštenicima kojima je darovao primerke svog novog dela.
Značajnu potporu ostvarenju ove književne manifestacije dali su Srpska osnovna škola i Gimnazija Nikola Tesla, gde je David Kecman Dako čest gost, kao i somborska firma Cerena trejd.
savamajstor @ Pon, 12.12.2016. 03:56
budimpešta david dako kecman dragomir dujmov gimnazija nikola tesla kultura kulturni i dokumentacijoni centar srba milna đurić sent andreja sombor srpska osnovna škola zadužbina jakova ignjatovića živa slika
• Obeleženo 200 godina preseljenja Preparandije u Sombor

U utorak, 15. novembra, obeležena je 200. godišnjica preseljenja srpske učiteljske škole - Preparandije iz Sentandreje u Sombor.

Foto 29402Foto 29400 Svečanost povodom ovog značajnog jubileja priređena je u novoj spomen-sobi Norme i Preparandije na Pedagoškom fakultetu. Studenti somborskog fakulteta izveli su scensko-muzički program „Instalacija kraljevskog pedagogičeskog instituta srbskog u Somboru ili studenti probaju da prošlost pretope u budućnost”, po scenariju i režiji doc. dr Milivoja Mlađenovića.
Obeležavanju 200 godina neprekidnog obrazovanja učitelja u Somboru prisustvovale su brojne javne ličnosti iz grada, pokrajine i republike, kao i gosti iz Ruske Federacije i predstavnici Srpske pravoslavne crkve. Goste svečanosti najpre je pozdravio prof. dr Zoran Milošević, pokrajinski sekretar za visoko obrazovanje i naučno-istraživačku delatnost AP Vojvodine.
- Svako vreme ima svoje dileme, ali su putevi, fabrike, ljudi... jednako vredni. Jednako kao što je Titanik potonuo zato što nije obraćao pažnju na ono što se ne vidi, jednako danas ako izgubimo malog čoveka, koji je u svom pragmatizmu izgubio sebe u umetnosti, kulturi, vaspitanju i međugeneracijskoj toleranciji, pašćemo na ispitu koje ovo vreme stavlja pred nas kao izazov. Potpuno sam uveren da je ovo mesto, koje obeležava 200 godina potrebe za učiteljima, dobar primer da i ova civilizacija može da opstane ako veruje u učitelje i verujem, u novih 200 godina ove ustanove – kazao je prof. dr Zoran Milošević. On je kazao da svako dete, kao što ima potrebu za roditeljima, ima i potrebu za učiteljima, kako bi stasalo kao čovek.
Pedagoški fakultet je jedina državna visokoškolska ustanova u Somboru i kao takva ima ogroman značaj za grad.
- Grad Sombor ima dugu i veliku prosvetnu tradiciju, koja je krunisana postojanjem Pedagoškog fakulteta. Zahvaljujući njemu, grad Sombor je sastavni deo Univerziteta u Novom Sadu i univerzitetski grad, što Somboru daje poseban smisao i značaj. Somborski Pedagoški fakultet čuva tradiciju obrazovanja učitelja, koja u neprekinutom kontinuitetu traje 238 godina. Kao takva, ona je isprepletana kroz naš grad, njegovu istoriju i postojanje i njegov razvoj. Učiteljska škola imala je značajan uticaj i dala je doprinos prosvetnom i kulturnom dometu našeg grada. Počevši od Norme, preko Preparandije, Učiteljske škole, Pedagoške akademije, Učiteljskog fakulteta, pa do Pedagoškog fakulteta, grad Sombor ostao je domaćin brojnim intelektualcima iz raznih krajeva, poput Jovana Dučića i Isidore Sekulić, koji daju pečat i jednom vremenu, i jednom gradu. Smatram da Sombor ima potencijal da predstavlja srpsku verziju Hajdelberga. Za to postoje jaki argumenti i dobri razlozi, pre svega zahvaljujući prosvetnoj tradiciji koja postoji u Somboru, arhitektonskoj tradiciji sa opuštajućim ulicama, infrastrukturnoj opremljenosti, ali pre svega zahvaljujući našoj čvrstoj volji i nameri da razvoj grada gledamo kroz razvoj prosvete i visokoškolskih ustanova u Somboru – kazala je gradonačelnica Sombora Dušanka Golubović.
Somborski fakultet predstavlja i najstariju obrazovnu ustanovu u okviru Univerziteta u Novom Sadu i njena tradicija seže gotovo 150 godina pre osnivanja univerziteta.
- Istinska veličina čoveka nije u onome što on ima, nego u onome što on jeste, ali ne u svojim očima, nego u očima okruženja kojem pripada. Veličina jednog grada se ne meri brojem stanovnika, nego onim što taj grad jeste za one koji u njemu žive, ali isto tako i za širu zajednicu kojoj taj grad pripada. Šta mi kao akademska zajednica Univerziteta u Novom Sadu mislimo o Somboru, pokazali smo prošle godine kada smo u Preparandiji održali prvu konstitutivnu sednicu Senata Univerziteta u Novom Sadu – kazao je rektor Univerziteta u Novom Sadu prof. dr Dušan Nikolić.
Pedagoški fakultet danas ide putem modernizacije, što se ogleda kroz savremene smerove koji su poslednjih nekoliko godina uvedeni. Među njima ima dosta onih koji posebnu pažnju posvećuju informatičkoj pismenosti budućeg obrazovnog kadra.
- Istorija naše škole može da se sabere u dve ključne reči: identitet i modernizacija. Identitet kao samosvest i odanost svome jeziku, duhu i kulturi. Modernizacija kao otvorenost za tekovine prosvećenosti, naučnog i civilizacijskog razvoja. Verujem da je taj plodotvorni ukrštaj našeg i univerzalnog i danas prava mera i putokaz. Dragocen je doprinos somborskog učilišta izgradnji profesionalnog habitusa, ugleda i dostojanstva srpskih učitelja. Pitanja ko vaspitava vaspitače i ko uči učitelje i danas imaju epohalni značaj, pogotovo ako smo svesni da su sva deca u našim osnovnim školama deca trećeg milenijuma. Verujem da je obrazovanje tačka u kojoj pokazujemo koliko volimo svoj svet i koliko smo spremni da ga sačuvamo i obnavljamo, što je moguće samo uz pomoć znanja i energije novih generacija. Najzad, obrazovanje je i tačka u kojoj pokazujemo koliko volimo svoju decu i koliko smo spremni da im damo šansu ne samo da odrastu, već i da preuzmu odgovornost za budućnost našeg zajedničkog i jedinog sveta – kazao je prof. dr Željko Vučković, dekan Pedagoškog fakulteta u Somboru.
Po završetku scensko-muzičkog programa, obeležavanje godišnjice nastavljeno je u holu fakulteta nastupom hora Pedagoškog fakulteta, pod rukovodstvom doc. dr Biljane Jeremić i tamburaškog orkestra Srednje muzičke škole „Petar Konjović“, pod rukovodstvom nastavnika Đure Parčetića i uz klavirsku pratnju Mihajla Parčetića. Zdravicu školi i učiteljima izrekao je prof. dr Tihomir Petrović, predsednik Saveta Pedagoškog fakulteta u Somboru.
triletrip @ Čet, 17.11.2016. 02:06
dekan društvo dušan nikolić dušanka golubović gradonačelnik istorija jubilej milivoje mlađenović norma obrazovanje pedagoški fakultet pokrajinski sekretarijat za visoko obrazovanje i naučno-istraživačku delatnost preparandija rektor sent andreja sombor spomen-soba studenti tihomir petrović učitelj univerzitet u novom sadu željko vučković zoran milošević
• Manje mladih problem za fakultete (5)

Nakon prethodnih provera sposobnosti budući studenti Pedagoškog fakulteta u četvrtak, 30, juna polagali su prijemni ispit, pre kojeg im je sreću poželeo pokrajinski sekretar za visoko obrazovanje i naučno-istraživačku delatnost prof. dr Zoran Milošević.

Foto 28293Foto 28292 Bila je to prva radna poseta novog pokrajinskog sekretara van sedišta pokrajinske Vlade, a prof. dr Zoran Milošević naglasio je da se to desilo s razlogom. 
- Ovde se kreiraju dobri i plemeniti ljudi koji će tu dobru i plemenitu ideju preneti i na druge. Izuzetna mi je čast što sam bio danas sa vama - rekao je pokrajinski sekretar i kazao da će visoko obrazovanje biti jedan od prioriteta nove pokrajinske vlade.
- Veliko mi je zadovoljstvo što sam danas u Somboru. Ne zato što je ovo najstarija obrazovna institucija, nego što verujem u budućnost onoga što se ovde kreira. Društvo će napredovati u materijalnom smislu, u to sam siguran, ali je veoma važno kakvi su ljudi učitelji, koji će preneti plemenite poruke na buduće generacije. Verujem da ćemo prevazići probleme koje smo imali u prethodnom periodu, kada je u pitanju obaveza države i pokrajine u izmirenju nekih troškova naučno-istraživačke delatnosti, ali i drugim podsticajima koji kreiraju milje visokog obrazovanja - kazao je pokrajinski sekretar za visoko obrazovanje i naučno-istraživačku delatnost.
Fakultet je povodom 200. godišnjice preseljenja Preparandije iz Sent Andreje u Sombor doneo odluku da 200 studenata obraduje besplatnom školarinom. Ipak, nakon prvog upisnog roka će sasvim sigurno ostati još mogućnosti za besplatne akademske studije, naime prijemnom ispitu je pristupilo manje svršenih srednjoškolaca.
- Studenata je manje nego što smo očekivali, ali se nadamo da su oni koji su tu, došli s razlogom. Mi se trudimo da budemo dostojni svoje tradicije i da gledamo u budućnost. Pedagoški fakultet u Somboru najviše opterećuje opšta depopulacija i smanjenje broja studenata iz raznih razloga, a jedan od njih je ekonomska situacija. Mi se nadamo da će i ovaj fakultet bio deo rešenja tog problema i da ćemo kvalitetom našeg rada i novim obrazovnim programima pomoći da i Sombor stane na staze stare slave, ali i da obrazovanje u Somboru bude na čvrstim temeljima u vekovima koji dolaze - kazao je prof. dr Željko Vučković, dekan Pedagoškog fakulteta u Somboru.
triletrip @ Čet, 30.06.2016. 23:23
200 godina dekan društvo jubilej obrazovanje pedagoški fakultet pokrajinski sekretarijat za visoko obrazovanje i naučno-istraživačku delatnost preparandija prof. dr željko vučković prof. dr zoran milošević sent andreja školarina sombor univerzitet u novom sadu