Sport Kultura Društvo Obrazovanje Privreda Poljoprivreda Sela
• Zanimljiva pozorišna nedelja uz poklon koncert

Druge nedelje januara u Narodnom pozorištu Sombor očekuje vas 90 minuta kvalitetnog muzičkog programa i 570 minuta sjajne pozorišne igre.

Foto 37167 Novogodišnji gala operski koncert biće održan na Velikoj sceni, u sredu, 15. januara, u 20 sati. Na koncertu nastupaju: sopran Jasmina Trumbetaš Petrović, prvakinja opere Narodnog pozorišta u Beogradu, istaknuta operska umetnica sa karijerom dugom 27 godina i brojnim priznanjima kako u zemlji tako i u inostranstvu; sopran Sanja Kerkez, prvakinja opere Narodnog pozorišta u Beogradu, solistkinja koja je svoju opersku karijeru započela u Sarajevu, a potom je nastavila u Srbiji; mlada operska umetnica, Marija Jelić (sopran) i tenor Dejan Maksimović, prvak opere Narodnog pozorišta u Beogradu. Na koncertu će nastupiti i Filharmonija mladih Borislav Pašćan, pod palicom dirigenta Đorđa Pavlovića. Filharmonija mladih Borislav Pašćan najstariji je omladinski orkestar na Balkanu. On omogućava učenicima srednjih muzičkih škola i studentima muzičkih akademija da sviraju u ozbiljnom simfonijskom orkestru i rade sa profesionalnim dirigentima. Trajanje koncerta je oko 90 minuta, ulaznice su besplatne i mogu se preuzeti na biletarnici Narodnog pozorišta Sombor.
Nakon sjajnog početka postpraznične nedelje, publiku očekuje gotovo maratonski vikend. U četvrtak, 16. januara, publika će imati priliku da pogleda predstavu Tartif (autorski projekat Igora Vuka Torbice, po motivima originalne Molijerove drame, projekat Komično u klasičnom), najviše nagrađivanu predstavu u 2019. godini. Magična priča o Ernestu Bošnjaku, priča bez reči ali uz mnogo emocija, pokreta i muzike, Kad bi Sombor bio Holivud (po tekstu Radoslava Zlatana Dorića, u režiji Kokana Mladenovića), na repertoaru je u petak, 17. januara. Ovu zanimljivu pozorišnu nedelju završiće maestralni šestočasovni pozorišni događaj, Semper idem Đorđa Lebovića u dramatizaciji i režiji Gorčina Stojanovića koji je na repertoaru u subotu, 18. januara, sa početkom u 18 časova.
tam @ Pet, 10.01.2020. 17:21
dejan maksimović đorđe pavlović ernest bošnjak filharmonija mladih borislav pašćan jasmina trumbetaš petrović kad bi sombor bio holivud marija jelić sanja kerkez semper idem sombor tartif
• Umetnosti, lepog, istine, emocije, nikad nije dosta!

Tokom 2019. godine, predstave Narodnog pozorišta Sombor ispratilo je 26 hiljada gledalaca. Domaćih izvedbi je bilo 137, preostalih 47 bila su gostovanja.

Foto 37157Foto 37159 Po mnogo čemu protekla godina bila je značajna za Narodno pozorište Sombor. Ansambl je učestvovao na 22 festivala sa pet različitih predstava i osvojio 28 nagrada. U protekloj godini po pedeseti, jubilarni put, izvedena je predstava „Sestre Karamazove” Svetislava Basare u režiji Radoslava Milenkovića i obeležena je 21 godina igranja predstave „Sumnjivo lice” Branislava Nušića u režiji Jagoša Markovića. Krajem novembra 2019, somborski teatar postao je prvo pozorište koje je na scenu postavilo roman „Semper idem” Đorđa Lebovića čime je nastavljen niz predstava o znamenitim Somborcima.
- U godini koja je za nama, posebno se ističu dve stvari. Činjenica da je naš „Tartif” proglašen pozorišnim događajem sezone u Srbiji, da ga i publika i kritika izdvajaju kao najznačajniju predstavu trenutno na srpskim scenama. Sve to je potkrepljeno i brojnim festivalima i nagradama, kao i učešćem na „Bitefu” - kaže Bojana Kovačević, direktorka somborskog teatra. Druga stvar koju je izdvojila direktorka NPS, jeste „Semper idem”, predstava po romanu Somborca Đorđa Lebovića koja govori o detinstvu jevrejskog dečaka u godinama pre i za vreme Drugog svetskog rata.
- Pored sve skepse koju smo i sami imali dok smo je stvarali, uspeli smo da napravimo predstavu koja traje šest sati, a za koju se traži karta više. Potvrdilo se ponovo ono da umetnosti, lepog, istine, emocije, nikad nije dosta. Ovu predstavu tek očekuju gostovanja i pozivi na festivale i verujem da uspeh neće izostati. U našem gradu ona biva rasprodata istog dana kada repertoar izađe. Moram da istaknem da je uz sve priče o somborskom pozorištu uvek ide i ona da ovaj grad ima pozorišnu publiku kakva se retko sreće. To se još jednom potvrdilo. Kada nakon šest sati predstave doživite ovacije prepune sale, možete sa sigurnošću reći da Sombor ima publiku kao nijedan grad u Srbiji – izjavila je za SOinfo.org upravnica Narodnog pozorišta Sombor.
Kada su u pitanju planovi za ovu godinu Kovačević je otkrila šta će se sve novo raditi u somborskom teatru. - U godini koja je tek počela prvo nas očekuje premijera jednom savremenog srpskog teksta, koja je planirana krajem marta, u režiji Snežane Trišić. Potom ćemo raditi sa mladim rediteljem Jugom Đorđevićem, klasik Tenesi Vilijamska „Tramvaj zvani želja”. Tokom leta, planirana je koprodukcija sa Narodnim pozorištem iz Bitolja u režiji Kokana Mladenovića, što će Somborci premijerno videti na jesen. Mi u pozorištu vreme posmatramo kroz sezone, a ne kalendarske godine. U našim kalendarima smo sada na polovini i nadam se da ćemo i ovu sezonu završiti uspešno kao što smo je i počeli – prenela je Bojana Kovačević.
tam @ Uto, 07.01.2020. 10:00
bojana kovačević direktorka đorđe lebović jagoš marković jug đorđević kokan mladenović narodno pozorište bitolj narodno pozorište sombor radoslav milenković semper idem sestre karamazove snežana trišić sombor sumnjivo lice tartif tenesi vilijams tramvaj zvani želja
• Kad prevlada dobro i lepo, to se oseti

Rasprodate karte i za treće izvođenje predstave „Semper Idem” Đorđa Lebovića.

Foto 36888Foto 36890Premijerom predstave „Semper Idem” Đorđa Lebovića u dramatizaciji i režiji Gorčina Stojanovića, 23. novembra Narodno pozorište Sombor proslavilo je svoj 137. rođendan. I posle par nedelja od premijere i dalje se priča o ovom događaju jer je u pitanju velika predstava po mnogo čemu. Roman „Semper Idem”, čim je izašao, proglašen je za jedno od remek dela srpske književnosti 21. veka a prvi put je postavljen na neku pozorišnu scenu upravo u našem gradu. Prva repriza ispraćena je kao i premijera – oduševljenjem publike, dugim aplauzom i ovacijama a očekuje se da će tako biti i u četvrtak, 12. decembra na trećem izvođenju. To što je predstava neuobičajeno dugačka vernu publiku somborksog teatra ne sprečava da je pogledaju budući da su karte i za treće izvođenje rasprodate odmah po puštanju u prodaju! To je svakako bio povod da pitamo glavnog krivca, reditelja Gorčina Stojanovića, da nam ukratko kaže svoje utiske o ovoj predstavi.
- Pretpostavljam da je to što se dogodilo na premijeri - ono što zovemo katarzom. Pražnjenjem i pročišćavanjem intenzivnih osećaja. Ili, da budem patetičan ako smem - udar dobrote. Koje nema bez lepote. Tako nekako. To je moj utisak i kao svaki utisak, možda nije tačan. Dakle, valjalo bi pitati publiku. Moje osećanje je da su neki ljudi, i na sceni i u publici, oplemenjeni intenzitetom doživljaja. Dakako, nemoguće je očekivati da to budu svi. Teatar ima moć da dodirne senzibilne duše s obe strane rampe. Kao što nema moć da one lišene duboke ljudskosti, one čiji je emotivni sklop uprljan taštinom koja je najveća muka duhu, učini boljim. Ali i takvi, bar na trenutak, mogu izgledati boljima od sebe samih. Nije ni to malo. O radu na svojim predstavama nerado govorim. Što je lepo u tom radu, to se i vidi. Što nije - brižljivo sakrivam i potiskujem. Kad prevlada dobro i lepo, to se oseti. Rđavo, koje je obično posledica nerazlikovanja etike i morala, vezivanja uz ovo drugo što je uvek stvar međusobnog dogovora - i zločinci, naime, imaju neki svoj moral iako ne poznaju etičke principe, dakle, to rđavo posledica je pomeranja etičke ose sveta. Uostalom, takav poremećaj je i omogućio zločin koji je stalni pratilac života glavnog junaka, a i pisca, Semper idem. Etički princip, kategorički imperativ, moralni zakon u nama, da se podsetimo slavnog filosofa, to je ono što je danas narušeno. I kad je tako, ostaje samo skup malograđanskih normi i takozvani „profesionalizam”. Drugo ime za površnost i neupuštanje u suštinski odnos sa Drugim. Predstava „Semper idem” upravo se i bavi tim, jednim svojim delom. Kad (se) Đorđe pita - Zašto nas mrze? - jedan od mogućih odgovora je i Očev - Zato što smo im slični, a oni o sebi imaju rđavo mišljenje. U vremenu agresivne površnosti i sveopšteg narcizma, političke i svake druge korektnosti, lepota i dobrota bivaju aktuelnije nego ikada. Jer je važnije biti uljudan, nego ispunjen ljudskim sadržajem – kazao je za SOinfo.org Gorčin Stojanović.
Ovaj šestočasovni triptih sastoji se iz tri dela: Od raja do pakla, SazrevanjeI/SazrevanjeII i Predskazanja/Veliki sunovrat i sadrži tri pauze na kojima publika ima priliku da se osveži i pripremi za predstojeći deo.
Realizaciju predstave finansijski su pomogli Grad Sombor, Ministarstvo kulture i informisanja i Jevrejska opština Sombor.
tam @ Uto, 10.12.2019. 18:40
đorđe lebović gorčin stojanović narodno pozorišta sombor semper idem sombor
• Semper idem na Velikoj sceni

Počeo rad na novom projektu Narodnog pozorišta Sombor.

Foto 36458 U ponedeljak, 9. septembra, u Narodnom pozorištu Sombor otpočeo je rad na predstavi Semper idem, po romanu Đorđa Lebovića i adaptaciji i režiji Gorčina Stojanovića. Asistent režije je Tijana Markovinović, scenografiju i izbor muzike potpisuje Gorčin Stojanović, za kostim je zadužena Lana Cvijanović, a za scenski pokret Isa Stepanović.
U predstavi igraju: Marko Marković, Saša Torlaković, Ivana V. Jovanović, Biljana Keskenović, Ninoslav Đorđević, Branislav Jerković, Srđan Aleksić, Vanja Nenadić, Danica Grubački, Dragana Šuša, Milijana Makević, Nemanja Bakić , Aleksandar Ristoski, Ervin Hadžimurtezić, Pero Stojančević, Bogomir Đorđević, David Tasić Daf, Olgica Nestorović, Predrag Grujić i Stefan Beronja. Premijera je zakazana na Dan pozorišta, 25. novembra, na Velikoj sceni Narodnog pozorišta Sombor.
Ova neverovatno važna i potresna priča Đorđa Lebovića nastaviće niz somborskih priča oživljenih prethodnih godina u vidu predstava Gogoland, Maestro, Hajmatbuh i Kad bi Sombor bio Holivud.
tam @ Sre, 11.09.2019. 16:00
dan pozorišta đorđe lebović gorčin stojanović isa stepanović lana cvijanović semper idem sombor tijana markovinović
• Duboki tragovi Sombora

U Gradskom muzeju u četvrtak je otvorena izložba Pozorišnog muzeja Vojvodine „Đorđe Lebović - svedok protiv svoga vremena”.

Foto 27568Foto 27567 Postavku čine prikazi života Đorđa Lebovića, a odmah na ulazu posetioca očekuje bodljikava žica i logoraška odeća s jedne i uniforma SS-ovca s druge strane. Slede citati iz dela Đorđa Lebovića, porodične fotografije, slike i kostimi iz predstava rađenih po njegovim delima... Svi ti prizori govore o čoveku, književniku, na čiji život je Sombor imao presudni uticaj. Sombor se provlači kao motiv kroz mnoga njegova dela, poput autobiografskog romana Semper idem, objavljenog posthumno. Knjiga je doživela veliki uspeh, ali relativno skroman tiraž. Otvaranju izložbe u Gradskom muzeju prisustvovala je i Zlata Lebović, supruga Đorđa Lebovića. Ona je ispričala da je Sombor ostavio dubok trag u Lebovićevom životu, što se moglo primetiti u brojnim situacijama.
- Kada smo se 2000. godine vratili iz Izraela, prvo što je hteo da uradi je da poseti Sombor. Došli smo ovde, nedelju dana smo odseli u hotelu Sloboda. Vodio me ja da mi pokaže gde je sve živeo, a menjao je životni prostor: kod dede, kod tetke, kod teče, kasnije kod majke, kada se vratila iz inostranstva. Sombor je za njega bilo nešto što je duboko u njemu ostavilo tragove. Kada smo otišli u Izrael, išli smo u školu jezika. Tamo je došao i veliki broj Rusa, a među njima je bio veliki broj nejevreja. Iskoristili su priliku da izađu iz Sovjetskog saveza. Valjda od straha da ne budu otkriveni, stalno su pitali: jesi Jevrejin? Đorđa je to jako ljutilo. Otišli smo iz jednog nacionalizma, gde je bilo pitanje: jesi Srbin, jesi Hrvat, jesi Albanac, jesi šta? Trpeo je to, ali je u jednom trenutku pocrveneo i rekao: nisam! Ja sam Somborac. To je jako zbunilo sagovornike, nisu znali šta je Sombor. Nisu ga više ništa pitali, obilazili su ga. To je bio njegov životni stav, njegovo opredeljenje - ispričala je Zlata Lebović, supruga Đorđa Lebovića.
Đorđe Lebović (1928 - 2004) rođen je u Somboru, gde je proveo detinjstvo, ali je 1944. godine zbog svog jevrejskog porekla deposrtovan u nacistički logor smrti Aušvic-Birkenau. Uspeo je da doživi oslobođenje logora, vratio se u Jugoslaviju. Pored mnogih drugih, napisao je scenario za čuveni partizanski film Valter brani Sarajevo.
- Delo Đorđa Lebovića u raznim domenima književnog i dramskog stvaralaštva je značajnije, nego što je njegov odjek i slava. On spada u najviši red srpske i ex-jugoslovenske književnosti u drugoj polovini 20. veka, što možda nije prepoznato na pravi način. Kada se pre desetak godina posthumno pojavio Semper idem, ja sam napisao, iza kojih reči stojim i danas, daje to prvo remek delo srpske književnosti 21. veka. To je u savakom pogledu izuzetno ostvarenje u kontekstu svetske književne produkcije, kada je u pitanju holokaust u najširem smislu. U sam vrh književnosti spada i njegovo dramsko delo, pre svega Nebeski odred. Lebović je pisac čije je stvaralaštvo na žalost, zbog tema kojima se bavio, danas više aktuelno nego što bi smo voleli da bude. To je zato što se radi o piscu izuzetnog senzibiliteta - kazao je Teofil Pančić.
triletrip @ Pet, 08.04.2016. 01:29
đorđe lebović gradski muzej holokaust izložba pozorišni muzej vojvodine semper idem sombor teofil pančić zlata lebović
>>
12