Sport Kultura Društvo Obrazovanje Privreda Poljoprivreda Sela
• „Psihozonov” klub mentalnog zdravlja

Klub mentalnog zdravlja je specijalizovani psihološko-zdravstveni program namenjen odraslima (od 30 godina na dalje), u „Psihozonu” se realizovao tokom 2019. godine u kontinuitetu, svakog četvrtka od 18 do 20 časova, proteklih meseci, a trajao je sve do novembra.

Foto 36941 Ovaj program podržan je od strane Grada Sombora, a uključivao je: kreativno-psihološke radionice, interaktivna psihološka predavanja, psihološko savetovanje i psihoterapiju za sve zainteresovane. Na kreativno-psihološkim radionicama učesnici su upoznavali sebe kroz različite kreativne tehnike, u okviru kojih su nastali raznovrsni zanimljivi radovi, a kroz interaktivna predavanja, učesnici su imali prilike da se bliže upoznaju sa različitim psihološkim temama, koje su od značaja za svakodnevno funkcionisanje. Radionice su osmislile i vodile psiholozi, sa orijentacijom ka prevenciji i psihoterapijskom radu: Monika Vuk, Anamarija Bošnjak i Saša Stojšić, ujedno i autorka ovog programa.
- Svim zainteresovanim odraslim osobama, u okviru našeg Kluba mentalnog zdravlja, tokom trajanja programa bile su dostupne usluge psihološkog savetovanja i psihoterapije. Ovaj program, kao i sve aktivnosti u okviru Kluba mentalnog zdravlja, bile su besplatne i dostupne svima koji su nas kontaktirali, i koji su izrazili želju da nam se pridruže. Druženje na radionicama je bilo toplo, podržavajuće i nadasve kreativno. Nakon realizacije ovog programa, možemo izraziti samo zadovoljstvo što je zaživeo, i što su sami učesnici to potvrdili svojim istraživanjem, stvaranjem i unapređenjem sebe na jedan nov način. Hvala svima koji su na bilo koji način bili deo ovog koncepta, i koji su prepoznali njegov značaj, sa obećanjem da ćemo nastojati da ga unapredimo i realizujemo i na dalje – saopštio je tim Psihozona.
tam @ Pon, 02.12.2019. 12:53
anamarija bošnjak monika vuk psihozon saša stojšić sombor
• Podrška bivšim osuđenicima i nasilnicima

Konstituisan radni tim za izradu projekta „Kuća na pola puta”.

Foto 35675 Osnovni zadatak radnog tima koji će čini predstavnici lokalnih institucija i udruženja, jeste razrada koncepta osnivanja i rada projekta „Kuća na pola puta” kao vida postpenalne podrške bivšim osuđenicima nasilnicima koji su izdržali kazne i one kojima je izrečena hitna mera iseljena iz stana radi njihovog privremenog smeštaja. Radni tim će imati obavezu da uspostavi procedure u pružanju stručnog tretmana kao vida socijalne podrške za njihovu reintegraciju, sa ciljem sprečavanja ponavljanja nasilja u porodici, očuvanja i osnaženja porodice i unapređenja bezbednosti zajednice.
Kako je navedeno, u tim su po rešenju gradonačelnice imenovani predstavnici lokalne samouprave, tužilaštava, sudova, Centra za socijalni rad, Nacionalne službe za zapošljavanje, Kazneno popravnog zavoda Sombor, ministarstva pravde, policijske uprave i udruženja. Objavljeno je da će članovi radnog tima biti: Nevena Rosić, Ivana Kulić, Boris Draganov, Jelena Zlatković, Dragana Dejanović, Angela Mastilović, Manela Operta Podunavac, Branislav Olujić, Aleksandar Hinić, Dragana Buzadžić i Saša Stojšić.
savamajstor @ Uto, 14.05.2019. 03:30
aleksandar hinić angela mastilović bivši osuženici boris draganov branislav olujić centar za socijalni rad dragana buzadžić dragana dejanović društvo ivana kulić jelena zlatković kazneno - popravni zavod sombor kuća na pola puta manela operta podunavac nasilje u porodici nevena rosić osnovni sud osnovno javno tužilaštvo saša stojšić sombor viši sud
• Podrška bivšim osuđenicima

Somborsko Udruženje Psihozon jedno je od osnivača Mreže za postpenalnu podršku Srbije.

Foto 35367Foto 35368 Osnivačka skupština Mreže organizacija civilnog društva za postpenalnu podršku u Srbiji održana je 19. marta. Mreža je okupila mnoge organizacije civilnog društva koje se bave pružanjem postpenalne podrške bivšim osuđenicima i maloletnicima u sukobu sa zakonom, kao i osobama iz sistema njihove podrške. Neke od njih se direktno i ciljano bave bivšim osuđenicima i/ili maloletnicima u sukobu sa zakonom, a neke na razne druge načine i u okviru delokruga svog rada, pružaju podršku i pomoć bivšim osuđenicima i/ili maloletnicima u sukobu sa zakonom.
- Suština te pomoći i podrške ne sastoji se u tome da se opravdaju počinioci krivičnih dela, niti samo krivično delo, nego usmeriti i osnažiti čoveka koji je počinio krivično delo, koji je bio u sukobu sa zakonom, ka dobrom, ka zdravim snagama ličnosti, ka novoj šansi i novom životu (a ne kriminološkom povratu), u kome će on, kao reintegrisano i resocijalizovano biće biti aktivan i prosocijalan (a ne antisocijalan) član društva i zajednice. Da bi jedno društvo uspelo u tome, neophodna je intersektorska i međustrukovna saradnja institucija, organizacija, građana, odnosno svih nas – navodi se, osim ostalog, u saopštenju Psihozona.
Dan kasnije usledila je Konferencija “Predstavljanje Mreže za postpenalnu podršku Srbije”. Ovaj događaj su pozdravnim govorima otvorili ambasador Andrea Oricio, šef Misije OEBS-a u Srbiji, Dejan Carević, direktor Uprave za izvršenje krivičnih sankcija Ministarstva pravde RS, Slobodan Arsenijević, predsednik Mreže i Nataša Novaković ispred Misije OEBS.Važnu reč su imali i Bratislav Redžić, ispred OEBS-a/Misija u Srbiji i Jelena Srnić Nerac, zamenica predsednika Mreže, predstavivši trenutnu situaciju u pružanju postpenalne podrške u Srbiji, kao i probleme iz prakse, te ulogu OEBSa u ovom procesu.  Somborski učesnici na ovom događaju su bili Ružica Rakinić, Saša Stojšić, Dragana Buzadžić i Aleksandar Hinić, odnosno, predstavnici Psihozon-a, Kazneno-popravnog zavoda u Somboru i Povereničke kancelarije u Somboru/Odeljenja za izvršenje vanzavodskih sankcija i mera, Uprave za izvršenje krivičnih sankcija Ministarstva pravde RS.

tam @ Pet, 29.03.2019. 19:00
aleksandar hinić dragana buzadžić postpenalna podrška psihozon ružica rakinić saša stojšić sombor
• Kreativno-psihološke radionice Psihozona

Nakon uspešno okončanog ciklusa kreativno-psiholoških radionica u novembru, na inicijativu učesnika programa nastavljamo sa realizacijom novog programa i novog ciklusa radionica i u decembru mesecu, pa i na dalje u 2019.godini - objavili su iz Centra za individualni razvoj i unapređenje društva Psihozon.

Foto 34670 Novi ciklus radionica počeo je prošlog četvrtka, a po rečima domaćina, tokom decembra biće organizovano još tri događaja, četvrtkom od 18 do 20 sati u prostorijama centra (Treći reon - MZ Crvenka). - Na radionicama se kroz kreativne forme rada bavimo sobom, stvaramo, učimo i edukujemo na razne teme u oblasti psihološkog funkcionisanja i psihologije, učeći uporedo i različite kreativne tehnike rada, kroz razmenu iskustva, druženje i podršku. Koriste se metode i tehnike rada bazirane na integrativno-art psihoterapijskoj metodologiji, koristeći različite materijale, forme i izraze. Reč je o inovativnom zdravstvenom programu koji se bazira na integrativnom pristupu, te oslanja na savremena naučna saznanja iz oblasti psiholoških i srodnih nauka - piše u pozivu. 
Radionice su namenjene odraslima, svima koji su zainteresovani za rad, stvaranje, učenje, dobijanje i pružanje podrške, druženje, istraživanje i bolje upoznavanje sebe, lično napredovanje i unapređenje kvaliteta sopstvenog života. Autor i voditelj programa je psiholog, Saša Stojšić, sa orijentacijom ka prevenciji i psihoterapiji. Broj učesnika je ograničen. Informacije i prijave - 064/538-3-438, psihozonsombor@yahoo.com ili fejsbuk: psihozon. 
savamajstor @ Uto, 11.12.2018. 02:55
centar za individualni razvoj i unapređenje društva društvo kreativno-psihološke radionice mz crvenka psihologija psihozon saša stojšić sombor treći reon
• Mentalno zdravlje čuva i zajednica

Centar za individualni razvoj i unapređenje društva „Psihozon“ organizovao je u utorak, 10. oktobra obeležavanje Svetskog dana mentalnog zdravlja.

Foto 19894Tokom prepodneva u utorak, 10. oktobra u centru grada, na Trgu Svetog trojstva bio je postavljen promotivni štand, na kojem su građani imali priliku da se informišu o načinima zaštite mentalnog zdravlja, a aktivisti su delili promotivni materijal i anketirali građane.
Drugi deo programa obeležavanja Svetskog dana mentalnog zdravlja priređen je u maloj sali KC „Laza Kostić“, gde je održana javna tribina. Psiholog Irena Banda govorila je o sindromu sagorevanja (burn out), kojeg ljudi često nisu ni svesni. Irena Banda je objasnila da su neki od simptoma preterana želja za dokazivanjem, preterani rad i preterani osećaj odgovornosti i brige na poslu, nedostatak prijatelja, odnosno socijalnih kontakata, cinizam, agresivnost, i drugi. - Sindrom sagorevanja retko pogađa mlade osobe, jer one još na poslu nisu provele toliko vremena, a i mozak u mlađim godinama može da primi i obradi mnogo veću količinu informacija - objasnila je Irena Banda i dodala da se sindrom sagorevanja može rešiti boljom organizacijom vremena, sposobnošću da se na neki zahtev odgovori sa „ne”, bavljenjem sportom ili nekim vidom rekreacije, druženjem sa prijateljima, odlaskom u prirodu ili prosto vožnjom automobilom, u zavisnosti od toga šta neku osobu opušta.
Važnu ulogu u očuvanju mentalnog zdravlja ima i najbliža društvena zajednica, o čemu je govorila psiholog Biljana Iđuški. Ona je kazala da zajednica treba da obezbedi zadovoljenje potreba pojedinaca za normalan život. - Da bi smo imali emocionalnu bazu sigurnosti, moramo da osećamo pripadnost nekoj društvenoj zajednici. Građanima su bitni kontakti sa društvenom okolinom, prijateljima, kolegama. Zajednica isto tako može da stvori i probleme u očuvanju mentalnog zdravlja, ukoliko ne zadovoljava potrebe pojedinaca, građana - objasnila je psiholog Biljana Iđuški. Ona je naglasila da svaka zajednica ima mogućnost da zaštiti mentalno zdravlje građana na različite načine, pre svega stvaranjem povoljnih uslova za život, i da u tome treba podsticati političare, jer su odluke ipak u njihovim rukama. Biljana Iđuški je navela primer sa teritorije Sombora, kada je jednog čoveka napustila porodica, nesrećnim slučajem je ostao gotovo bez krova nad glavom, a zajednica ga je počela izbegavati zbog lošeg materijalnog stanja i agresivnog ponašanja, izazvanog upravo životnim okolnostima. Posle izvesnog vremena, udruživanjem akcija nekoliko lokalnih institucija i njegovih komšija, ulaganjem minimalnih sredstava čoveku je popravljena kuća, ponovo je dobio struju, ostvarivao je izvesne prihode od domaćih životinja koje je gajio u dvorištu i polako se ponovo uključio u zajednicu. Upravo taj slučaj je dokaz da postojanje socijalnog kontakta i pomoć zajednice mogu da izleče neke mentalne bolesti. Biljana Iđuški je kazala da se kod nas osobe sa psihičkim problemima i dalje stigmatizuju, izbegavaju u društvenom životu, te da doživljavaju potpunu izolaciju, što nikako ne doprinosi mentalnom ozdravljenju, upravo suprotno.
Dr Karlo Karher je govorio o uticaju medija na mentalno zdravlje, i kazao da u današnje vreme do ljudi stiže pregršt informacija, među kojima je sve teže razlikovati bitne od irelevantnih. On je rekao da mediji utiču i na korišćenje psihoaktivnih supstanci, a kao primer naveo je diskusije o pozitivnom uticaju kanabisa, odnosno određenih supstanci iz kanabisa, na zdravlje, što se koristi za poziv na legalizaciju marihuane u medicinske svrhe, ali na takav način da ona bude dostupna gotovo svima. Dr Karlo Karher je kazao da mentalno zdravlje može da se sačuva i manjim konzumiranjem informacija koje stižu preko televizije, interneta, novina, odnosno njihovom selekcijom.
Dr Đorđe Vučković je u svom predavanju predstavio savremene pravce u lečenju mentalnih bolesti, koji podrazumevaju gotovo potpunu deinstitucionalizaciju lečenja. Nakon Drugog svetskog rata u Italiji i Francuskoj je zapaženo da se mentalni bolesnici uspešnije oporavljaju ako su uključeni u zajednicu i borave u svojim porodicama, ali istovremeno nisu odvojeni ni od lekara. dr Vučković je kazao da je 1978. godine u Italiji čak donet zakon po kojem se psihijatrijska pomoć izmešta iz institucija.
Učenici Gimnazije „Veljko Petrović, članovi psihološke sekcije, predstavili su istraživanje kojim su obuhvatili 112 građana. Istraživanje je pokazalo da su građani svesni potrebe za očuvanjem mentalnog zdravlja, ali i da znaju kome treba da se obrate u slučaju bolesti. Pored toga, anketa je pokazala da se više od polovine ispitanika radi boljeg mentalnog zdravlja rekretaivno bavi nekim sportom, odnosno praktikuje neki hobi, a dobar deo ispitanika izbegava navalu informacija kroz medije da bi se što efikasnije zaštitili od stresa.
triletrip @ Čet, 12.10.2017. 00:20
biljana iđuški centar za individualni razvoj i unapređenje društva dr đorđe vučković dr karlo karher društvo irena banda javna tribina mentalno zdravlje psihijatrija psihologija psihozon saša stojšić sombor
>>
12