Sport Kultura Društvo Obrazovanje Privreda Poljoprivreda Sela
• Antolović: Autor ne beži od tabu tema

Promocija monografije „U tom Somboru - grad u prizmi stoleća”, autora Milana Stepanovića održana je u Velikoj sali Županije.

Foto 37343 Pored autora, o knjizi su govorili Nataša Turkić ispred izdavača gradske biblioteka, prof. dr Mihael Antolović, recezent i prof. dr Saša Marković, redaktor. Odlomke iz knjige čitali su glumci, Biljana Keskenović i Srđan Aleksić, dok su svečanoj atmosferi doprineli hor Somborskog pevačkog društva i orkestar „Spomenar”. Mihael Antolović u svom obraćanju pokušao je da ukaže na značaj ove monografije. - Osim unapređenja i negovanja opšte kulture, ona monografija ima veliki značaj u podizanju svesti kod čitalaca o tome šta smo nasledili od naših predaka. On je podsetio na značajna imena poput Stevana Vasiljevića, Đorđa Antića, Radivoja Plavšića i Milenka Beljanskog, koji su nakon Drugog svetskog rata doprineli pročavanju somborske prošlosti. - Sve ono što su prethodnici uradili, Milan Stepanović uspeo je da sistematizuje i na izvanredan način predstavi u vidu naučno-popularne istoriografske sinteze - rekao je recezent. Kako ističe Antolović, monografija je napisana na temelju poštovanja istorijske metodologije, a po njegovom mišljenju, velika vrlina ove knjige to što autor u njoj ne beži od tabu tema. Prof. dr Saša Marković podsetio je na reči Isidore Sekulić koja je Sombor opisala kao grad carevine. - Epitet carevine mogao je da dobije jedino grad koji je u svojoj istoriji imao bogat i ispunjen život - ističe istoričar Marković. Poslednji se obratio i sam autor koji se zahvalio gradu Somboru na pomoći i podršci koje su bile, kako napominje ključne za objavljivanje ove monografije. Po rečima autora knjiga prati uzrastanje urbaniteta kao trajnog svojstva ili supstance grada koji svojim karakterom određuje njegovo ustrojstvo i ostvaruje se u gradu kao što se čovek ostvaruje u urabanitetu.
- Monografija „U tom Somboru - grad u prizmi” stoleća prikazuje ovaj naš stari panonski grad, ali ne samo njegove fizičke siluete i strukture, nego i sve one ključne dimenzije ljudske stvarnosti – politiku, ekonomiju, socijalne odnose, kulturu, ideje i mentalitet - naveo je Milan Stepanović. On je istakao svoju nameru da objavljivanjem monografije pronađe meru između publicistike i nauke koji bi, nada se, mogao da bude putokaz i narednim izdanjima i autorima.
Mara Sikic @ Ned, 16.02.2020. 00:23
kultura mihael antolović milan stepanović monografija saša marković sombor u tom somboru
• Izložbe, koncerti, predstave i sportske priredbe

Obeležavanje Dana grada Sombora trajaće od petka do ponedeljka za kada je zakazan i koncert Saše Matića.

Foto 37327 Biće upriličene brojne manifestacije, koje će između ostalog biti posvećene i jubilejima, 150 godina od zasnivanja prvog gradskog parka, odnosno od registrovanja Somborskog pevačkog društva. Zvaničan program neće, kako je bilo planirano, početi trkom predškolaca u gradskoj hali - zbog situacije sa gripom. Nastavak sledi od 18 sati u svečanoj sali Županije. Biće predstavljena monografija Milana Stepanovića „U tom Somboru... grad u prizmi stoleća”. Monografija je sažet pregled prošlosti i sadašnjosti Sombora sa naglaskom na njegove kulturno-istorijske prepoznatljivosti, prirodno okruženje, tradiciju i potencijale. Pored autora o delu će govoriti istoričari Saša Marković i Mihael Antolović. Tokom promocije nastupiće Hor somborskog pevačkog društva i Gradski narodni orkestar Spomenar. Odabrane tekstove čitaće glumci Narodnog pozorišta Sombor Biljana Keskenović i Srđan Aleksić. Dan će biti zaokružen poklon predstavom „Kad bi Sombor bio Holivud”.
Serija programa nastavlja se u subotu u 11 časova otvaranjem izložbom slika Save Stojkova - „Svetlucave šume”. Šuma je čest motiv somborskog slikara. Biće prikazana dela porodične kolekcije iz perioda od 1947. do 1950. godine na kojima je somborska Šikara u svim godišnjim dobima, kao i opus posvećen šumama nastao tokom 2010. godine. Sat kasnije u velikoj sali gradske kuće počinje dečija baletska predstava „Viline šumske čarolije”. Izložba koja prati monografiju Milana Stepanovića biće postavljena u Gradskom muzeju od 18 časova, nakon čega sledi otvaranje izložbe „Žene u slikarstvu Milana Konjovića”. Početak Gala koncerta profesora muzičke škole Petar Konjović zakazan je 20 sati.
Balet „Aladinova čarobna lampa” otvara nedeljni program. Izložba pod nazivom 150 godina somborskog pevačkog društva će moći da se pogleda od 18 časova u Gradskom muzeju, gde će od 19 sati biti organizovan i Gala koncert Somborskog pevačkog društva. Nastupiće Mešoviti hor SDP, Šareni vokali, te gosti iz Bečeja, gradski hor i dečiji hor Bubamare. Somborsko pevačko društvo osnovano je 1870. godine. Obeležavanju dana grada biće pridodate i MMA borbe u GH Mostonga od 20 časova.
Centralni programi obeležavanja 261. godišnjice Slobodnog kraljevskog grada Sombora, predstoje u ponedeljak, 17. februara. Svečana akademija počinje u podne, dok je za 19 časova zakazan koncert Saše Matića. Njegovo angažovanje koštalo je 1,778 miliona dinara. Poslednja, u nizu manifestacija biće kabare „Obično veče” - Milana Laneta Gutovića. Predstava u Narodnom pozorištu počinje u 20 sati.
Mara Sikic @ Čet, 13.02.2020. 08:00
dan grada sombora društvo gradski hor bečej gradski muzej izložba mešoviti hor mihael antolović milan lane gutović milan stepanović mma borbe muzička škola petar konjović obično veče šareni vokali saša marković saša matić sombor somborsko pevačko društvo
• Svetosavska svečanost kroz poeziju Ljubomira Simovića

Tradicionalna Svetosavska svečanost povodom školske slave Svetog Save priređena je na Pedagoškom fakultetu.

Foto 37257Foto 37258Nakon Svetosavske himne koju je izveo hor studenata Pedagoškog fakulteta usledila je pozdravna reč dekana Željka Vučkovića. On je istakao da ovaj praznik slavi radost, blagost, mir i razumevanje među ljudima. Dekan je ukazao na to da nas Sveti Sava svojom blagošću, tolerancijom i mudrošću podseća da treba da volimo svoje bližnje, i da kroz zajednicu ljubavi pokazujemo da smo dostojni nastavljači njegovog imena, dela, duha i zaveta.
Svetosavsku besedu o liku i trajanju dela Svetog Save u našem vremenu govorio je profespr Saša Marković. On je dao samokritički osvrt na srpsko društvo koji je, po njegovim rečima, neophodan uslov za uspešan oporavak i razvoj srpske duhovnosti. Govoreći o Svetom Savi profesor Marković je rekao da se on pokazao uzornim u najtežem iskušenju da živi u skladu sa onim kako o moralnom životu govori. Takođe, istakao je činjenicu da Sava nije bio sklon iluziji da je srpski narod hrišćanski bezgrešan, ali nije odustajao od poduhvata da mu pomogne. Želeo je da zatre sujetu i mržnju među ljudima, a rat obesmisli uvažavanjem ljudi drugog stanovišta.
Stihove akademika Ljubomira Simovića govorili su Nataša Gojković i studenti Miroslava Palalić, Anja Bojat, Sanja Boloban i Bogdan Popov. Već nekoliko godina unazad svetosavske svečanosti su u znaku poezije naših najvećih pesnika. U muzičkom delu ove svečanosti hor je izveo numeru „Kalakoljni zvon”, a solisti su bili Stevan Rad, Nenad Šarić, Miona Ilić i Isidora Jovanović. Takođe, uz pratnju orkestra pod rukovodstvom Zorana Bogdanovića su izveli i splet narodnih pesama. Horom su dirigovale Biljana Jeremić i saradnica u nastavi Miona Ilić.
Svetosavsku svečanost je scenski i umetnički uobličio Milivoje Mlađenović. Svečanosti su prisustvovali profesori i studenti, kao i član Gradskog veća zadužen za oblast kulture i obrazovanja Nemanja Sarač.
tam @ Sre, 29.01.2020. 00:31
biljana jeremić dekan kalakoljni zvon ljubomir simović milivoje mlađenović miona ilić nataša gojković nenad šarić pedagoški fakultet - pef saša marković sombor stevan rad sveti sava željko vučković zoran bogdanović
• Knjiga o somborskim plemićkim porodicama

U utorak, 30. oktobra u velikoj sali Županije će biti predstavljena knjiga Plemićke porodice u Somboru do kraja 18. veka.

Foto 34403 Autor knjige „Plemićke porodice u Somboru do kraja 18. veka” je MIlan Stepanović, a objavljena je u izdanju Gradske biblioteke „Karlo Bijelicki” i Udruženja građana „Norma”.
Obimna i bogato ilustrovana istorijska, heraldička i genealoška studija biće predstavljena u velikoj sali Županije, u utorak, 30. oktobra, u 18 časova.
O knjizi će govoriti prof. dr Saša Marković, istoričar iz Novog Sada, Jožef J. Fekete, književnik iz Sombora, doc. dr Miloš Petrović, jedan od recenzenata knjige, i Milan Stepanović, autor knjige. Promociju organizuju izdavači i UG „Bunjevačko kolo” iz Sombora.
triletrip @ Uto, 30.10.2018. 00:47
društvo gradska biblioteka "karlo bijelicki" istorija jožef j. fekete kultura milan stepanović miloš petrović plemićke porodice u somboru do kraja 18. veka saša marković sombor udruženje građana norma
• Tribina povodom 240 godina Norme

Pre 240 godina, 1. maja 1778. godine, Avram Mrazović je u Somboru pokrenuo prvu školu za obrazovanje srpskih učitelja.

Foto 370Foto 468Povodom 240. godišnjice Norme, u utorak, 8. maja na Pedagoškom fakultetu u Somboru, koji se smatra naslednikom prve učiteljske škole u Srba, biće održana javna tribina. Tom prilikom publici će se obratiti dekan Pedagoškog fakulteta prof. dr Željko Vučković i prof. dr Saša Marković. Javna tribina će biti održana u spomen sobi Norme i Preparandije u zgradi Pedagoškog fakulteta.
Ukazom carice Marije Terezije od 29. novembra 1777. mladi Avram Mrazović postavljen je za vrhovnog nadzornika svih pravoslavnih škola u Pečujskom školskom okrugu, kome su pripadale sve srpske škole u Bačkoj i Baranji, odnosno u Bačkoj, Bodroškoj, Tolnajskoj i Baranjskoj županiji. Istovremeno, Mrazović je bio imenovan i za upravitelja svih centralnih škola tog okruga. Birajući između Novog Sada i Sombora, za svoje sedište je odabrao rodni grad, gde je 1. maja 1778. godine pokrenuo Normu, odnosno dvorazrednu, a uskoro trorazrednu narodnu gradsku školu sa, ispočetka, tromesečnim tečajevima za obrazovanje i stručno osposobljavanje srpskih učitelja. Već od novembra 1778. godine u Normi su uvedeni i redovni dvogodišnji tečajevi koje su pohađali i srpski učiteljski kandidati, uglavnom sa područja Bačke i Baranje.
Kao školski nadzornik za široko područje Bačke, Baranje i Tolne, Avram Mrazović je tokom osamdesetih i devedesetih godina 18. veka obilazio naselja i sa lokalnim opštinama sklapao ugovore o osnivanju srpskih narodnih škola, o njihovom smeštaju, opremanju i materijalnom obezbeđivanju njihovih učitelja, a zalaganjem Avrama Mrazovića u Pečujskom školskom okrugu su između 1778. i 1791. godine otvorene srpske osnovne škole u 74 naselja.
triletrip @ Ned, 06.05.2018. 23:35
avram mrazović društvo godišnjica istorija jubilej kultura norma obrazovanje pedagoški fakultet saša marković sombor tribina učitelj željko vučković
>>
12