Sport Kultura Društvo Obrazovanje Privreda Poljoprivreda Sela
• Podrška ženama u poljoprivredi i ruralnom razvoju

Članice udruženja žena „Udahni život” iz Stanišića bile su prošle sedmice domaćice tribine pod nazivom „Podrška ženama u poljoprivredi i ruralnom razvoju”, čiji su organizatori bili Kuća rodnih znanja i politika (GKH), UN Women, Ženska platforma za razvoj Srbije i Koordinaciono telo za rodnu ravnopravnost Vlade Republike Srbije.

Foto 33461Posle obilaska plastenika i Vojvođanske kuće u Stanišiću, održana je tribina na kojoj su se govornice osvrnule na položaj žena u ruralnim sredinama, na ulogu ženskih NVO u ruralnom razvoju i ekonomskom osnaživanju žena i o podršci rodno odgovornim politikama u poljoprivredi i ruralnom razvoju. U tom procesu lokalne samouprave imaju važnu ulogu, naročito imajući u vidu i obavezu rodno odgovornog budžetiranja, kao što je to definisano Zakonom o budžetskom sistemu Republike Srbije.
Prisutnima su prenete preporuke sa konferencije „Kvalitet života žena na selu – rodna perspektiva i predlozi praktične politike”, koja je nedavno održana u Beogradu. 
Udruženju žena „Udahni život” iz Stanišića predata je vredna oprema – duplikator, koji će umnogome doprineti bržoj i kvalitetnijoj preradi povrća koje članice udruženja proizvode u plastenicima Vojvođanske kuće. Oprema je donacija Kuće rodnih znanja i politika (GKH). Pored predstavnika navedenih organizacija, tribini su prisustvovali i predstavnici Odeljenja za poljoprivredu Grada Sombora, Poljoprivredna stručna služba Sombor i predstavnice udruženja seoskih žena iz okruženja.
triletrip @ Pon, 16.04.2018. 02:10
društvo koordinaciono telo za rodnu ravnopravnost vlade republike srbije kuća rodnih znanja i politika podrška ženama u poljoprivredi i ruralnom razvoju rodna ravnopravnost sela sombor stanišić tribina udahni život udruženje žena un women vojvođanska kuća ženska platforma za razvoj srbije
• Klimatske promene iz perspektive žena i muškaraca

Upriličen je Forum „Rodne perspektive i klimatske promene” na temu rodnih aspekata održivog planiranja gradova i razgovor sa ključnim lokalnim akterima.

Foto 33187 - UN Women se u decembru priključio ovom projektu sa namerom da u, javni poziv, za podnošenje predloga projekata i ideja u oblasti  klimatskih promena, sa ciljem smanjivanja emisije gasova sa efektom staklene bašte, unese komponentu rodne ravnopravnosti. Da se potrudimo da svi projekti obuhvataju različite uticaje, kako žena tako i muškaraca - objasnila je Natalija Ostojić, UN Women Srbija. Lokalni akteri i partneri upoznati su sa rodno senzitivnim kriterijumima unutar dva segmenta poziva „Izazov otvorenih podataka” i „Izazov za inovativna rešenja”, a izvršena je i identifikacija potencijalnih lokalnih projekata koji mogu doprineti rodnoj ravnopravnosti. Organizatori su kroz ovakav vid predstavljanja projektnih poziva želeli da pruže neophodnu podršku lokalnoj samoupravi i organizacijama civilnog društva da odgovore na konkursne pozive. Deo foruma bio je posvećen diskusiji o političkim okvirima za uvođenje rodnih perspektiva u razvojne politike, podizanju svesti u Somboru i okolini o prednostima implementacije rodno osetljivog i održivog urbanog razvoja.
Tokom skupa održane su prezenatcije „Lokalni razvoj otporan na klimatske promene”, Žensko arhitektonsko društvo i Pametni grad: Rodni aspekti održivog planiranja - Milena Zindović, „Planovi za urbani razvoj Sombora” - Vesna Đorđević Janjatović, te „Rodno osetljivi kriterijumi unutar poziva za inovativna rešenja iz oblasti klimatskih promena” - Natalija Ostojić.
savamajstor @ Čet, 22.02.2018. 03:16
društvo izazov otvorenih podataka izazov za inovativna rešenja klimatske promene milena zindović natalija ostojić rodna ravnopravnost rodne perspektive i klimatske promene sombor un women srbija vesna đorđević janjatović
• Vlaškalić i Nikodijević u Estoniji

Predstavnici SEC-a na učestvovali su na međunarodnom seminaru.

Foto 32375 - Srđan Vlaškalić i Dragan Nikodijević predstavljali su Somborski edukativni centar na treningu „Put on your gender glasses” održanom u Estonskom gradu Parnuu. Cilj treninga, organizovanog u okviru programa ERASMUS+ bio je promovisanje vrednosti EU kroz poštovanje i promociju ljudskih prava, rodne ravnopravnosti i socijalne kohezije - objavio je SEC. Učesnici su imali priliku da razmene iskustva i uporede aktuelnu situaciju u oblasti ljudskih prava kada je u pitanju rodna ravnopravnost u različitim socijalnim kontekstima. Razgovarali su sa komesarkom za ravnopravnost u Estoniji, Lisom Pakosta, kao i sa predstavnicima estonske policije kako bi se upoznali sa primerima dobre prakse u relevantnim institucijama te načinima na koje oni prevenišu različite oblike diskriminacije. 
Trening su vodile Anastasia Baskina i Natalia Seriakova iz Rusije, a osim predstavnika SEC-a, koji su ujedno predstavljali i Srbiju, učestvovali su omladinski radnici i omladinski lideri iz još 11 država. Odazvale su se organizacije iz Egipta, Estonije, Rusije, Finske, Španije, Nemačke, Gruzije, Poljske, Rumunije, Jermenije i Ukrajine.
savamajstor @ Čet, 09.11.2017. 04:37
anastasia baskina dragan nikodijević društvo erasmus + estonija lisa pakosta ljudska prava natalia seriakova put on your gender glasses rodna ravnopravnost socijalna kohezija sombor somborski edukativni centar srđan vlaškalić
• Razmenjena iskustva na okruglom stolu

U četvrtak je u Županiji održan okrugli sto na temu „Uloga žena u privredi i društvu”, koji su zajednički organizovali ambasada Izraela u Srbiji i NALED, u sklopu obeležavanja 69. godišnjice nezavisnosti te zemlje i 25 godina od uspostavljanja diplomatskih odnosa između dve države.

Foto 31353 Rodne kvote koje propisuju obavezan broj žena na rukovodećim pozicijama u javnoj upravi i privredi pokazale su se kao najdelotvornija mera u razvijenim zemljama za postizanje rodne ravnoteže u ekonomskim, političkim i društvenim sferama i Srbija bi trebalo da sledi taj primer na svim nivoima. Uz to, potrebno je raditi na jačanju ženskog preduzetništva, a lokalne samouprave bi kroz rodno osetljivo budžetiranje trebalo da predvide mere podrške u vidu obezbeđivanja prostora za rad, opreme i repromaterijala, stručne podrške za pakovanje, brendiranje i plasman proizvoda, a poseban fokus bi trebalo staviti na žene u ruralnim područjima koje su najčešće nezaposlene i koje je moguće uposliti kroz program javnih radova. To je samo deo ključnih poruka sa okruglog stola „Uloga žena u privredi i društvu”, koji je održan u Somboru. 
Iskustva Izraela u osnaživanju žena, učesnicima okruglog stola prenele su Rina Bar-Tal, emeritus predsednica Izraelske ženske mreže i ambasadorka u Srbiji Alona Fišer Kam. Ambasadorka je istakla da je ideja skupa da se razmene i uporede znanja i iskustva.
- Izazovi ženske i rodne ravnopravnosti su isti u celom svetu. Ovo je prekogranično pitanje i važno je da učimo jedni od drugih. Ideja ambasade je bila da vidimo kako da pomognemo društvu u Srbiji po pitanjima koja brinu i Izrael. Mislim da je pitanje ravnopravnosti polova samo jedno od pitanja koja se tiču i celog društva, a ne samo žena. Ne samo zbog ravnopravnosti, nego i u smislu ekonomije, jer društvo može da ima koristi od žena integrisanih u politiku i privredu - izjavila je ambasadorka Izraela Alona Fišer Kam.
Želim da kažem da su pitanja o kojima ovde raspravljamo ista, bilo da živite u Srbiji, Kanadi ili Izraelu. Pitanje je kako običaji, religija, društvo pristupaju tim pitanjima. Mislim da će razmena iskustava učiniti naša društva boljim. Kao što na primer u Somboru imate ženu na čelu grada, mislim da će žene u politici učiniti društva još demokratskijim i slobodnijim - rekla je Rina Bar-Tal. 
Na skupu je ocenjeno da je zaposlenim ženama potrebna podrška pre svega u pravcu usklađivanja servisa koje koriste, poput dovoljnog broja i radnog vremena obrazovanih i zdravstvenih ustanova, ali i kroz fleksibilno radno vreme radi brige o deci. Takođe, razvijene zemlje odavno su definisale mere za podršku firmama čije su vlasnice ili direktorke žene i one imaju prednost u javnim nabavkama i administrativnim procedurama, o čemu bi i Srbija trebalo da razmisli. Sa okruglog stola je apelovano da se što pre reši komplikovana birokratska procedura za ostvarivanje prava na naknadu tokom porodiljskog odsustva koja u neravnopravan položaj posebno stavlja preduzetnice, jer su izložene velikim troškovima i gubitku vremena na prikupljanju obimne dokumentacije
Kao dobar primer podrške nezaposlenim ženama istaknut je program „1000 žena” koji je sredinom juna pokrenulo Koordinaciono telo za rodnu ravnopravnost u saradnji sa Naled-om. Cilj programa je da se u narednih godinu dana 1000 žena u ruralnim područjima angažuje u trajanju najmanje tri meseca na izradi tradicionalnih rukotvorina, koje bi institucije i privreda koristili kao poslovne i diplomatske poklone i tako obezbede dodatni izvor prihoda za svoje domaćinstvo. 
Odgovarajući na pitanja novinara, gradonačelnica Dušanka Golubović je rekla da preduzetništvo u vidu proizvodnje staparskog ćilima svakako ima šansu, kao dodatni prihod uz redovne prihode koje žene već ostvaruju, ali svakako ima šanse za veći razvoj ubuduće.
milangagrčin @ Pet, 30.06.2017. 02:15
alona fišer kam ambasada izraela društvo dušanka golubović ekonomija naled okrugli sto - uloga žena u privredi i društvu rina bar-tal rodna ravnopravnost sombor staparski ćilim stari zanat zapošljavanje žene
• Obezbediti održivost SOS telefona

Povodom 16. maja – Međunarodnog dana SOS telefona, koalicija 26 ženskih SOS telefona okupljena u Mrežu „Žene protiv nasilja” podseća da država, i pored podrške koju je ova Mreža dala, još uvek nije formirala i uspostavila održivo finansiranje nacionalnog SOS telefona za podršku ženama koje su preživele muško nasilje - navodi se u saopštenju mreže „Žene protiv nasilja”.

Foto 30929 „Žene protiv nasilja” su ponudile model za funkcionisanje Nacionalne SOS linije po principima rada koje su ženske grupe utvrdile tokom dve i po decenije pružanja direktne podrške ženama koje su preživele muško nasilje. Koalicija traži od države da pokaže odgovornost u odnosu na građanke, ispuni obavezu preuzetu potpisivanjem Konvencije Saveta Evrope protiv nasilja prema ženama i obezbedi besplatnu uslugu podrške, dostupnu 24 sata – svakog dana u nedelji.
U 2016. godini specijalizovani SOS telefoni 26 ženskih organizacija iz 18 gradova i opština u Srbiji okupljenih u Mrežu Žene protiv nasilja zazvonili su 12.780 puta, a podrška je putem SOS telefona i drugih tipova usluga pružena za 5.085 žena koje su preživele muško nasilje. Mrežu čine i specijalizovani SOS telefoni na romskom i jezicima manjina, linije na kojima žene sa invaliditetom pružaju podršku ženama sa invaliditetom, SOS telefoni za podršku ženama koje su preživele trgovinu ljudima. 
Specifičnost SOS usluge ogleda se u tome što žena, pozivajući SOS telefon, može ostati anonimna, podeliti sa pružateljkama usluge samo ono što ona smatra da treba, a dobiti psihološku i pravnu podršku, verovanje iskazima o doživljajima i emocijama koje je preživela i sve relevantne informacije u poverljivoj formi, što je posebno važno prilikom prvog poziva u pomoć ili kada je poverenje žene u institucije narušeno.
Dvadeset pet godina ovu najstariju uslugu za podršku ženama u Srbiji pružaju isključivo specijalizovane ženske organizacije civilnog društva bez finansijske podrške države. Višedecenijsko iskustvo kvalifikuje ženske organizacije da insistiraju na očuvanju usluge koja je stvorena isključivo na potrebama žena koje su preživele muško nasilje.
SOS telefon u Somboru funkcioniše u okviru udruženja „Ženska alternativa”, a radno vreme je od 17 do 20 sati. Broj SOS telefona je 025/417 321, a obučene volonterke pružaju psihološku i pravnu pomoć.
triletrip @ Pon, 22.05.2017. 10:20
društvo nasilje nasilje protiv žena porodično nasilje pravna pomoć psihološka pomoć rodna ravnopravnost sombor sos telefon žene žene protiv nasilja ženska alternativa
>>
123