Sport Kultura Društvo Obrazovanje Privreda Poljoprivreda Sela
• Povratak bare Semenjača

Svetski fond za zaštitu prirode u saradnji sa JP Vojvodinašume, uz finansijsku podršku Pokrajinskog sekretarijata za urbanizam, graditeljstvo i zaštitu životne sredine i „Coca-Cola” sistema već nekoliko godina radi na obnovi vlažnih staništa u okviru Specijalnog rezervata prirode „Gornje Podunavlje”.

Foto 26272Foto 26265Na lokalitetu „Štrbac” u Specijalnom rezervatu prirode „Gornje Podunavlje” obnovljene su bare Semenjača i Šarkanj, kao veoma važna staništa ptica, ali i područje koje utiče na smanjenje opasnosti od poplava. Ta dva lokaliteta su se tokom godina iz bare pretvorila u šikaru sa bujnom vegetacijom, što je sprečavalo prolazak vode. Tokom obnove u potpunosti su uklonjenje invazivne vrste vgetacije primenom nekoliko metoda. Na lokalitetu Šarkanj biljke koje tu ne pripadaju uklanjaju se sa 11 hektara površine tako što se oko stabla i iznad korena vezuje sajla i traktorom čupa iz zemlje, nakon čega se odnosi iz zaštićenog područja. Te aktivnosti već pokazuju rezultate, jer je voda polako počela da se vraća, što najbolje pokazuje to da su novinari gazili po veoma nakvašenom zemljištu, a negde i kroz vodu. Pre nekoliko meseci okončana je obnova bare Semenjača, u koju se već vratila voda, a sa njom i život. Šumsko gazdinstvo „Sombor” posle obnove nastavlja permanentno održavanje i uklanjanje preostalih invazivnih vrsta, koje eventualno još mogu da se pojave.
- Šumsko gazdinstvo „Sombor” je u saradnji sa Svetskim fondom za zaštitu prirode (WWF) imala je zajednički projekat na obnovi vlažnih staništa. Sadašnji segment projekta je nastavak naše dugogdišnje saradnje i mi smo u prethodne tri godine imali slične aktivnosti na prethodnom lokalitetu koja se zove bara Semenjača. Sada se taj posao radi na bari Šarkanj. Obnova vlažnih staništa nalazi se u desetogodišnjem planu JP „Vojvodinašume” - Šumsko gazdinstvo „Sombor”. Mi imamo situaciju da je u poslednjih 60 godina isgubljeno više od 60 vlažnih staništa na području Dunava, a ostala su jako ugrožena. Sada se promenio pristup prirodi iz konvencionalne konzervacije u neki aktivniji pristup, kada čovek pokušava da vrati stanje u neko prethodno ili da sadašnje poboljša - objasnila je Radmila Peurača-Šakić, samostalni stručni saradnik u Šumskom gazdinstvu „Sombor”.
„Gornje Podunavlje” je zaštićeno područje postalo 2001. godine, a WWF ima ambiciozan program da do 2020. godine obnovi i revitalizuje dva miliona hektara u slivu Dunava i zato se u ulozi saradnika na globalnom nivou nalazo kompanija „Coca-Cola”, objasnila je direktorica Svetskog fonda za zaštitu prirode Duška Dimović.
- Vlažna, plavna područja su nestala zato što su ljudi u proteklih 200 godina regulisali tok Dunava, jer je upravo ovde tok reke meandrirao. Korito je ispravljano da bi se dobilo više površina za poljoprivredu i da bi se unapredila navigacija. Mi smo u ukupnom toku Dunava izgubili 80 odsto staništa. Ta staništa su važna za mrest riba, prirodno prečišćavanje vode. Kroz ovaj projekat želimo da obnovimo lokalitet „Štrbac”, a do sada smo obnovili dve bare, od kojih su na jednoj još uvek u toku radovi. U području rezervata biosfere Mura-Drava-Dunav uspostavljamo prekograničnu saradnju, jer i u Hrvatskoj i Mađarskoj imamo ekološki značajno područje, što je u stvari zajedničko stanište - kazala je Duša Dimović. Ona je naglasila da je posle delte Dunava „Gornje Podunavlje” najznačajnije područje koje postoji na toku reke i planirano je da se obnovi što više vlažnih staništa. Duška Dimović je kazala da su aktivnosti u „Gornjem Podunavlju” u stvari pilot-projekat, koji WWF želi da primeni i u drugim zemljama u okviru Prekograničnog rezervata biosfere „Mura-Drava-Dunav”.
Srbija, a u okviru nje i Vojvodina, imaju mnogo planova za zaštitu prirodne sredine, ali se upravljači prirodnim dobrima suočavaju sa nepremostivim problemom nedostatka novca za njihovo sprovođenje, kazao je u Bačkom Monoštoru pokrajinski sekretar za urbanizam, graditeljstvo i zaštitu životne sredine dr Slobodan Puzović.
- Ukinut je Fond za zaštitu životne sredine, čime godišnje gubimo sedam milijardi dinara za zaštitu prirode. Pokrajinski sekretarijat je od 2006. godine do sada investirao 11 miliona dinara u zaštitu Gornjeg Podunavlja. Samo za lokalitet Štrbac, u okviru kojeg se nalaze i dve sada obnovljene bare, uložili smo dva miliona dinara. Naša sredstva su korištena isključivo za aktivne mere zaštite, revitalizaciju lokaliteta za koje je bilo neophodno da se vrate u pređašnje stanje i za izgradnju infrastrukture i promociju zaštićenog područja, da ljudi shvate značaj i važnost Specijalnog rezervata prirode „Gornje Podunavlje” - rekao je pokrajinski sekretar dr Slobodan Puzović.
- Svaki naš proizvod čini voda, pa razumemo i shvatamo da ne postoji održivo poslovanje naše kompanije i zajednice bez vode koja je bezbedna, dostupna i koju možemo da koristimo. „Coca-Cola” preduzima sve što može da prirodi vrati vodu koju koristi. Plan da do 2020. godine prirodi vratimo svu vodu koju koristimo je veoma ambiciozan i to nije lako postići. Drago mi je da je ovaj lokalitet u Srbiji pilot-projekat koji je poslužio kao osnova za najveći projekat „Coca-Cola fondacije” u Evropi. Već je u toku investija od 4,4 miliona dinara u šest zemalja na Dunavu, kako bi smo prirodi vratili vlažna staništa, koja pomažu i ljudima - kazala je Milica Stefanović, menadžer za komunikacije kompanije „Coca-Cola” u Srbiji.
triletrip @ Ned, 25.10.2015. 17:30
bara coca-cola dr slobodan puzović društvo dunav duška dimović milica stefanović pokrajinski sekretarijat za urbanizam, graditeljstvo i zaštitu životne sredine priroda radmila peurača-šakić rezervat biosfere mura-drava-dunav šarkanj semenjača sombor specijalni rezervat prirode gornje podunavlje štrbac šumsko gazdinstvo sombor unesco vlažno stanište vojvodinašume wwf
• Hrvatska obustavila radove na regulaciji Dunava!

Agencija za vodne puteve R Hrvatske donela je odluku da zaustavi planirani projekat regulacije Dunava radi unapređenja plovidbe, a koji bi ugrozio opstanak „evropskog Amazona”.

Foto 5234Foto 18443- Ovaj deo Dunava, ukupne dužine 53km, proteže se duž granice između Srbije i Hrvatske i već duže vreme je pod pritiskom Agencije za vodne puteve da bude regulisan radi unapređenja plovidbe. Takav projekat bi bitno ugrozio vlažna staništa od međunarodnog značaja: Park prirode Kopački rit u Hrvatskoj, ali i Specijalni rezervat prirode Gornje Podunavlje u Srbiji. Stopiranje projekta regulacije Dunava i očuvanje ovih vlažnih područja od međunarodnog značaja predstavlja veliki korak u zaštiti prirode - rekla je Duška Dimović, direktorka programa WWF-a u Srbiji. Planiranim regulacijama Agencija za vodne puteve bila su ugrožena zaštićena područja u Podunavlju koja predstavlju samo srce Evropskog Amazona i najbolja su prirodna zaštita od poplava. Gornje Podunavlje u Srbiji i Kopački rit u Hrvatskoj sa susednim prekograničnim plavnim područjima u Nacionalnom parku Dunav-Drava u Mađarskoj predstavljaju najvredniji deo budućeg UNESCO prekograničnog rezervata biosfere „Mura-Drava-Dunav” koji će obuhvatiti pet zemalja i površinu od 800.000 hektara izuzetno očuvanih prirodnih staništa. Najveće zasluge za zaustavljanje regulacije toka Dunava imaju WWF, EuroNatur, Birdlife International, Wetlands International, kao i lokalne organizacije civilnog društva.
- Zajedno sa svojim partnerima, nadamo se da će vlade država budućeg rezervata biosfere, umesto regulacija, obratiti više pažnje na potrebne restauracije vlažnih staništa - piše na zvaničnom sajtu Svetske fondacije za prirodu.
savamajstor @ Uto, 29.04.2014. 16:12
agencija za vodne puteve r hrvatske birdlife international društvo euronatur evropski amazon park prirode kopački rit rezervat biosfere mura-drava-dunav sombor specijalni rezervat prirode gornje podunavlje wetlands international wwf
• Sastanak o rezervatu u nastanku

Sombor je u utorak, 23. jula bio domaćin sastanka predstavnika opština Apatin i Bačka Palanka,, kao i predstavnika pokrajinskog Zavoda za zaštitu prirode i Svetskog fonda za prirodu WWF.

Foto 18573Foto 18443Na sastanku se razgovaralo o uspostavljanju saradnje i definisanju zajedničkih interesa i potreba interesnih grupa u uspostavljanju UNESCO prekograničnog rezervata biosfere „Mura-Drava-Dunav“.
Dr Biljana Panjković iz Zavoda za zaštitu prirode AP Vojvodine je objasnila da se na uspostavljanju prekograničnog rezervata biosfere „Mura-Drava-Dunav“ radi više od 10 godina, te da je uključen u prostorne planove republika i pokrajina, kao i međunarodni plan za upravljanje slivom reke Dunav.
Duška Dimović, direkorica WWF za Srbiju je učesnike skupa informisala o projektu i aktivnostima koje su do sada preduzete, kao i aktivnostima koje slede u uspostavljanju rezervata.
Marko Tucakov je govorio o Specijalnom rezervatu „Gornje Podunavlje“, kao okosnici budućeg rezervata biosfere. Bilo je reči i o uspostavljanju mehanizama za uključivanje svih zainteresovanih strana iz pet opština koje se nalaze na području budućeg prekograničnog rezervata biosfere Mura-Drava-Dunav pod patronatom UNESCO. Sastanak je održan 23. jula, a organizovan je u okviru projekta Zaštita „Evropske linije života“ – osnivanje prekograničnog rezervata biosfere duž reka Mura, Drava i Dunav, koga koordinira WWF – Svetski fond za prirodu uz finansijsku podršku MAVA Fondacije - saopšteno je iz Gradske uprave.
Mura, Drava i Dunav, protičući kroz Austriju, Sloveniju, Mađarsku, Hrvatsku i Srbiju, čine ekološki najznačajnija rečna područja u Evropi i predstavljaju „evropski Amazon“. Njihovi tokovi obuhvataju 700 km dugačak „zeleni pojas“ koji povezuje preko 800.000 hektara vrednih prirodnih i kulturnih područja i zbog toga će postati simbol jedinstva među njima – prvi prekogranični UNESCO rezervat biosfere u pet zemalja. Granice rezervata obuhvataju 13 zaštićenih područja koja predstavljaju centre biološke raznovrsnosti centralne i južne Evrope.
triletrip @ Ned, 28.07.2013. 20:45
ekologija gornje podunavlje priroda rezervat biosfere mura-drava-dunav sombor wwf