Sport Kultura Društvo Obrazovanje Privreda Poljoprivreda Sela
• Turistički prioriteti Gornje Podunavlje i grad Sombor

Pokrajinski sekretarijat za privredu i turizam objavio je Predlog programa razvoja turizma APV za period 2018 - 2022. Cilj izrade je da se turizmu pristupi strateški i sistematski, ne samo kroz ekonomske pokazatelje, već i kroz multiplikativne efekte koje turizam ima na ukupan društveno-ekonomski razvoj, lokalni i regionalni razvoj, na razvoj kulture i obrazovanja, unapređenje životne sredine i na razvoj komplementarnih delatnosti.

Foto 36250Turističke destinacije su, po navodima autora, definisani naspram dosadašnjeg razvojnog vrednovanja i afirmisanosti postojećih turističkih prostora u Strategiji razvoja turizma Srbije do 2025. godine. Njom su u Vojvodini prepoznati: Novi Sad, Fruška Gora i Sremski Karlovci, potom Subotica, Palić i Potisje,  Podunavlje - Gornje Podunavlje i Novi Sad - Donje Podunavlje, te Banat/Vršac. Grad Sombor je po poslednjoj klasifikaciji svrstan u resursno-atrakcijske osnove vojvođanskog turizma - urbano područje, a Gornje Podunavlje u prirodnu atrakciju. Među turističkim destinacijama prepoznaju se i salaši, te „somborsko vinogorje”. „Gornje Podunavlje - bogatstvo Dunava” je u Programu razvoja turizma APV pozicionirano kao „Podunavski doživljaj”, baziran na porodičnom gostoprimstvu i ruralnom iskustvu. Glavne destinacije ovog kraja, uz prirodne lepotem su Sombor i centri opština sa ovog područja Bač, Bačka Palanka, Bački Petrovac, Apatin, Odžaci, Kula. Programom se naglašava gastronomski potencijal (riblji paprikaš, rinflajš, kulen, petrovačka kolbasa, tašci, rezanci sa makom, pivo (Carlsberg, Jelen, Pils)), ali i bogatstvo prirodnih resursa evropskog Amazona - rezervata biosfere Bačko Podunavlje. Autori su kao ključne doživljaje ovog kraja Vojvodine prepoznali akva park Petrolend, Bačke kanale, Sombor - gradsko jezgro, Bač, Dvorac porodice Dunđerski u Čelarevu, odnosno Specijalni rezervat prirode Gornje Podunavlje koji je sastavni deo Bačkog Podunavlja i budućeg prekograničnog rezervata biosfere „Mura – Drava – Dunav”, inače prvog zaštićenog prirodnog područja u svetu koje obuhvata pet zemalja. Ovo je ujedno i jedno od najočuvanijih ritsko - močvarnih celina na toku Dunava - Ramsarsko područje.
Program razvoja turizma APV 2018 - 2022 delom se oslonio i na Master plan razvoja turizma Gornjeg Podunavlja u kome su identifikovani i razvojni projekti ovog područja. Kako je navedeno ključni poduhvati su revitalizacija Junaković banje, izgradnja naselja sa 70 bungalova i nautičkim centrom - Zelena glava, pristanište Apatin, etno selo Švarcvald - Bezdan (50 vila/bungalova), Marina sa akva parkom Baračka (100 vezova), revitalizacija Salaši na severu Bačke (Šaponje, Vamošer, Radojevići, Gradina i Juranović), revitalizacija Grašalković palate, muzejsko - turistička pruga Sombor - Bezdan - Bački Breg, te hotel sa tri zvezdice u Apatinu. Treba dodati i da se među potencijalno bitne projekte svrstava i izgradnja pristaništa u Bezdanu. Program razvoja turizma APV je kao ključne projekte javnog sektora u predstojećem periodu prepoznao revitalizaciju banja, potpuno turističko opremanje grada Novog Sada kao prestonica kulture za mlade, izgradnju vojvođanske kuća (uz auto put) i ustanovljavanje vizitorskih i interpretacionih centara na destinacijama. Zapažaju i da je stanje u unutrašnjem vodnom saobraćaju u AP Vojvodini karakterišu nizak stepen iskorišćenosti luka i mali promet robe na mreži unutrašnjih plovnih puteva usled zastarele rečne flote i nedostatka ulaganja u modernizaciju pristanišnih kapaciteta.
Popunjenost smeštajnih kapaciteta u APV je s krajem 2016. godine iznosila 14,8 odsto. Ostvareno je 1,12 miliona noćenja i 41 milion evra prihoda. Nadležni očekuju da će sa zaključenjem perioda Programa razvoja turizma, do kraja 2022. godine, kapaciteti biti prošireni za 1.500 kreveta i da će biti ostvaren rast popunjenosti do 25 odsto. Planiraju da bude generisano oko 120 miliona evra direktnog prihoda od turizma, dok bi indiretni trebalo da budu trostruko veći - oko 350 miliona evra. Predviđaju da bi u turizmu moglo biti zaposleno čak pet hiljada ljudi, petostruko više nego danas. Među najvažnije ciljeve svrstano je i dugoročno pozicioniranje na evropskom tržištu, razvoj rizorta, razvoj sistema kontrole kvaliteta, te ulaganja marine, rehabilitaciju gradskih centara i cikloturizam.
Predloženo je da vojvođanski turistički prioritet budu kratki odmori (enogastronomija, kultura, sport, specijalna interesovanja), odnosno zdravlje i velnes. - AP Vojvodina je uzorna turistička regija, koja svoj održivi turistički razvoj uspešno zasniva na bogatom prirodnom i kulturnom nasleđu, urbanim središtima sa jedinstvenom arhitekturom i načinom života, odnosno bogatstvu vodotokova, jezera, kanalske mreže i termomineralnih izvora i koja uspešno spaja poljoprivrednu proizvodnju visoke dodate vrednosti i inovativnu turističku ponudu. Misija programa razvoja turizma jeste da turizam postane i dugoročno ostane stalni i održivi izvor blagostanja, važan generator zapošljavanja, važan faktor u zaštiti, održavanju i razvoju prirodnih i kulturnih resursa/atrakcija, kao i ozbiljan faktor generisanja i unapređenja imidža - naglašeno je u poslovnoj viziji turizma APV.
savamajstor @ Sre, 04.12.2019. 10:00
apatin bački kanali bogatstvo dunava cikloturizam etno selo švarcvald gornje podunavlje kratki odmori kula marina pristanište privreda program razvoja turizma vojvodine 2018 - 2022 ramsarska područja rezervat biosfere bačko podunavlje rezervat biosfere mura - drava - dunav salaši sombor somborsko vinogorje turizam
• Treći saziv likovne kolonije „Dondo”

Proteklog vikenda u SRP Gornje Podunavlje održana je Likovna kolonija „Dondo”.

Organizovana po Foto 36564Foto 36565 treći put, manifestacija je ove godine imala međunarodni karakter okupivši umetnike iz Srbije, Mađarske i Hrvatske – prostora koji predstavlja jednu veliku prirodnu celinu,  nezavisno od državnih granica kojima je ovo podneblje podeljeno. U skladu sa time, učestvovalo je oko dvadeset slikara, a sve sa ciljem da se na slikarska platna prenesu prirodne lepote koje nas okružuju i prikažu široj populaciji. Umetnici su proveli tri dana u vikend naselju Dondo, na Čardi kod Švabe, uživajući u prirodnim lepotama i bogatstvu gastronomske ponude Bačkog Monoštora.
Tako su impresije iz okruženja, na platna preneli: Hubert Laszlo, Istvan Kiss, Lajos Viczay, Boško Popović, Josip Dekan, Milan Šola, Ratko Trifunović, Vera Munjas, Petar Jelić Zvonko, Nenad Devrnja, Miloš Runjo, Marija Turkalj – Matić, Rade Dragnić, Stipan Kovač, Janko Laco, Milorad Rađenović, Nenad Stojkov, Branislav Simić i Marica Ilić.
Likovnu koloniju je svečano otvorio dr Forgić Dalibor, na čiju je inicijativu manifestacija ustanovljena pre tri godine. Zamisao je bila da se stvori legat slika koji bi bio u vlasništvu lokalne zajednice, izložen kao stalna postavka za posetioce u galeriji koja je planirano da se ustanovi u Bačkom Monoštoru.
Treba napomenuti da je ovo prva likovna kolonija koja je uspostavljena u Rezervatu Biosfere Bačko Podunavlje od kako je ovaj prostor stavljen na UNESCO Svetsku listu rezervata biosfere i kao takva je jedinstvena.
Organizator likovne kolonije je Udruženje građana Bodrog iz Bačkog Monoštora, uz podršku Mesne zajednice Bački Monoštor i Grada Sombora, kroz programe za kulturu.

Izvor: Zdenka Mitić | tam @ Sre, 02.10.2019. 12:00
čarda kod švabe dr dalibor forgić likovna kolonija "dondo" rezervat biosfere bačko podunavlje sombor srp gornje podunavlje udruženje građana bodrog
• Regeneracija posvećena jedinstvu čoveka i prirode

Regeneracija Dunava 2019 biće održana od 12. do 14. jula u Bačkom Monoštoru.

OvogodišnFoto 36035ji prFoto 36037ogram ekološko-muzičkog festivala, jedanaestog po redu, koji se održava povodom Međunarodnog Dana Dunava i proslave Dana UNESCO Rezervata Biosfere „Bačko Podunavlje” obuhvata edukativne programe za decu na temu Dunava i Rezervata Biosfere, kreativne radionice izrade i oslikavanja bedževa – „Gipsarizacija sa Kissom”, zabavne animacije za decu, izložbu slika autorke Mine Ševo – Mina Gondvana, izložbu fotografija „Man and biosphere” autora Milice Tepavac i Marka Nađa, radionice izrade skulptura od slame… Prve dve večeri festivala u prelepoj prirodi svojom muzikom obojiće: Raggalution, Fusnote, Baraba Dub Sound System, Low Frequency, Mefa, King Calypso, Show me selecta, Little Shuja, Gigatron, Butchaa, C:Critz, Jah Messenjah Sound, Nadja & Dell, Lewangz, kao i edukativno-muzički projekat pod nazivom Jazzbuka. Poslednjeg dana festivala, na sam Dan Rezervata, u saradnji sa WWF – Svetskom organizacijom za prirodu, biće organizovana prezentacija radova studenata FON-a iz Beograda, na temu održivih biznisa u Rezervatu Biosfere, izložba skulptura od slame, kao i šetnja šumom za sve zainteresovane, kao i koncert u šumi Vokalnog ansambla „Musica Viva”.
Festival se održava u Eko-centru u Bačkom Monoštoru, na samom obodu SRP Gornje Podunavlje, pa je i ove godine na raspolaganju prostor za postavljanje šatora i kampovanje, a ulaz na festival je besplatan.
Regeneraciju Dunava organizuje Udruženje građana Podunav Bački Monoštor, uz podršku Ministarstva poljoprivrede – Republičke Direkcije za vode, Grada Sombora, WWF - Svetske organizacije za prirodu, Coca-Cola HBC Srbija i Mesne zajednice Bački Monoštor.
tam @ Pon, 01.07.2019. 05:33
bački monoštor dan dunava ministarstvo poljoprivrede - republička direkcija za vode musica viva regeneracija dunava rezervat biosfere bačko podunavlje sela sombor srp gornje podunavlje ug podunav unesco wwf - svetska organizacija za prirodu
• Priroda sa ljudima

Knjiga „Rezervat biosfere Bačko Podunavlje” biće predstavljena u sredu (12:00) u svečanoj sali Županije.

Foto 35076- Međunarodni koordinacioni savet UNESCO programa „Čovek i biosfera” doneo je 14. juna 2017. godine u Parizu odluku o upisu „Bačkog Podunavlja” na Svetsku listu rezervata biosfere. Priroda i ljudske aktivnosti nerazdvojni su delovi miljea podneblja uz levu obalu Dunava i uzduž Mostonge već milenijumima - piše u predgovoru knjige koja govori o tome kako priroda i ljudi u njoj žive zajedno i šta su jedni od drugih naučili u ovom vremenu. Organizatori promocije su naveli da će se gostima u u ime izdavača, obratiti Marina Tomić, v.d. direktora Pokrajinskog zavoda za zaštitu prirode, Ratko Bajčetić, pomoćnik pokrajinskog sekretara za urbanizam i zaštitu životne sredine, Jelena Dučić, načelnica Odeljenja za biodiverzitet Ministarstva zaštite životne sredine, Duška Dimović iz Svetskog fonda za prirodu, odnosno Antonio Ratković, zamenik gradonačelnice grada Sombora. O samom izdanju govoriće Boris Erg, direktor Regionalne kancelarije Međunarodne unije za zaštitu prirode za istočnu Evropu i centralnu Aziju, odnosno somborski publicista Milan Stepanović
Predstavljanje knjige „Rezervat biosfere Bačko Podunavlje” biće zaokruženo izložbom slika nastalih na likovnim kolonijama „Dondo” kod Bačkog Monoštora
savamajstor @ Uto, 12.03.2019. 05:25
antonio ratković bački monoštor boris erg čovek i biosfera društvo dunav duška dimović jelena dučić knjiga likovna kolonija dondo marina tomić milan stepanović odeljenje za biodiverzitet pokrajinski zavod za zaštitu prirode ratko bajčetić reka mostonga rezervat biosfere bačko podunavlje sela sombor svetski fond za prirodu unesco
• Monografija o Bačkom Podunavlju

Pokrajinski sekretarijat za urbanizam i zaštitu životne sredine i Pokrajinski zavod za zaštitu prirode, predstavili su monografiju Rezervat biosfere Bačko Podunavlje, kojom su obuhvaćene prirodne, kulturne, istorijske i druge odlike ovog dela Bačke uz Dunav.

Foto 35076 Kako je objavljeno na zvaničnom vojvođanskom sajtu, Bačko Podunavlje je u 2017. godini, odlukom Međunarodnog koordinacionog saveta UNESKO programa „Čovek i biosfera”, uvršteno na Svetsku listu rezervata biosfere, kao najočuvanija ritsko-močvarna celina duž Dunava. Područje izuzetne biološke raznovrsnosti je centar retkih prirodnih staništa, kao i bogatog kulturnog nasleđa. - Činjenica da je Bačko Podunavlje uvršteno na Svetsku listu rezervata biosfere posebno je značajna za unapređenje suživota čoveka sa prirodom, a monografija je jedan od koraka koji treba da obezbedi veću prepoznatljivost ovog područja, koje se prostire na više od 176.000 hektara, obuhvata pet opština sa 214.000 stanovnika, kao i četiri zaštićena prirodna područja - izjavio je Vladimir Galić, pokrajinski sekretar za urbanizam i zaštitu životne sredine. Preneo je da sledi razrada tog koncepta kroz određenu metodologiju saradnje sa ovim opštinama i građanima koji tu žive, gde je neophodno uskladiti različite sektorske politike s potrebama zaštite prirode, integrisati prirodnu i kulturnu baštinu sa ekonomskim i socijalnim razvojem.
Marina Tomić, v.d. direktorka Pokrajinskog zavoda za zaštitu prirode je istakla da je upisivanje Bačkog Podunavlja na UNESKO Svetsku listu rezervata biosfere velika odgovornost za sve koji se bave očuvanjem prirode.
savamajstor @ Pon, 11.02.2019. 05:42
čovek i biosfera društvo marina tomić pokrajinski sekretarijat za urbanizam i zaštitu životne sredine pokrajinski zavod za zaštitu prirode rezervat biosfere bačko podunavlje sombor svetska lista rezervata biosfere unesco vladimir galić
>>
12