Sport Kultura Društvo Obrazovanje Privreda Poljoprivreda Sela
• Terapija kiseonikom u hiperbaričnoj komori

Hiperbarični centar počeo sa radom.

Foto 37239 Novootvoreni centar „Oxybaric” pruža usluge hiperbarične terapije koja se realizuje kroz tretmane u hiperbaričnoj komori. Terapijski i kozmetički tretmani čistim kiseonikom su u službi zdravlja, revitalizacije, podmlađivanja i lepote. HB komora radi po principu difuznog povećanja količine kiseonika u ćelijama na račun rastvorenog kiseonika u plazmi. Vazduh koji ispunjava samu komoru, prolazi kroz razne zeolite i sadrži 95-98 procenata kiseonika.
- Terapija čistim kiseonikom je veoma popularna u svetu. Zbog svog antibakterijskog svojstva, čist kiseonik deluje protiv infekcija, smanjuje bol, otok, upale i utrnulost, ubrzava zarastanje rana i smanjuje ožiljke, regeneriše sitne krvne sudove, nerve i kosti, i skraćuje vreme oporavka posle operacija i raznih povreda. - navode iz Oxybaric centra. Oni takođe podsećaju da tretmani u hiperbaričnoj komori osim terapijskog imaju i velnes efekat. Kako kažu, kiseonik koji pod pritiskom prolazi kroz minerale poboljšava prokrvljenost i ishranu kože, njenu elastičnost, čvrstinu, te na taj način usporava starenje. - Primenom jednočasovnih tretmana kiseonikom u hiperbaričnoj komori povratićete mentalnu i fizičku snagu - objašnjava vlasnik centra, Dušan Josić.
Hiperbarični centar nalazi se u Somboru, u ulici Samka Radosavljevića 21. Detaljnije informacije o tretmanima možete dobiti pozivom na broj 066/126-506 ili putem imejla oxybaricsombor@gmail.com.
Izvor: Plaćeni tekst | Mara Sikic @ Pet, 24.01.2020. 09:00
društvo hiperbarična komora hiperbarični centar kiseonik revitalizacija sombor terapija tretman zdravlje
• Ozelenjena dvorišta vrtića

Više od 400 sadnica za objekte predškolske ustanove.

Foto 33465 - Revitalizacija objekata Predškolske ustanove „Vera Gucunja” počela je krajem prošle godine ozelenjavanjem dvorišta vrtića u gradu i selima. Jesenas su nove sadnice zasađene u vrtićima u gradu, a ozelenjavanje dvorišta u seoskim vrtićima je završeno nedavno i jednoj od akcija prisustvovao je predsednik Skupštine grada Sombora prim. dr Zoran Parčetić. Deo sadnica za vrtiće donirala su somborska preduzeća, a deo je nabavljen iz rasadnika JKP Zelenilo - objavljeno je na zvaničnom gradskom sajtu. 
Kako se navodi, u okviru akcije ozelenjavanja objekata PU Vera Gucunja, tokom 2017 i 2018. godine, zasađeno je 400 novih sadnica. Dvorišta vrtića dobila su i klupe koje su izradili učenici somborske Srednje tehničke škole, a dogovoreno je i da učenici STŠ izrade potpuno nove rekvizite za dvorišta vrtića. Prema rečima načelnika Odeljenja za obrazovanje Gradske uprave grada Sombora Gorana Todorića, biće izrađene ljuljaške i penjalice, koje će biti postavljene u svim objektima PU Vera Gucunja.
savamajstor @ Uto, 17.04.2018. 03:49
goran todorić jkp zelenilo načelnik odeljenja za obrazovanje obrazovanje ozelenjavanje predsednik skupštine prim. dr zoran parčetić pu vera gucunja rekviziti revitalizacija sombor srednja tehnička škola
• Skoro trideset miliona za kanalsku mrežu

Radovi se finansiraju iz sredstava obezbeđenih na konkursu Pokrajinskog sekretarijata za poljoprivredu, vodoprivredu i šumarstvo – navodi se saopštenju iz Gradske uprave.

Foto 26185Foto 26183 Grad Sombor je u saradnji sa nadležnim vodoprivrednim preduzećima izradio je Elaborat uređenja kanalske mreže za ovu godinu, koji je između ostalih predvideo i radove na uređenju obala Mostonge u okviru naše katastarske opštine. - Ugovorom sa pokrajinskim sekretarijatom predviđeno je da ukupna vrednost radova iznosi 29 miliona dinara. Odlukom o budžetu grada Sombora za namenu održavanja objekata, koja podrazumeva i objekte navodnjavanja, opredeljena su sredstva u iznosu od 13 miliona dinara. Ukupna dužina kanala na teritoriji grada iznosi 77,43 kilometra – navodi se u saopštenju.
Vojvođanskim konkursom za uređenje kanalske mreže opredeljeno je 590 miliona dinara. Lokalne samouprave koje pristupaju uređenju u funkciji odvodnjavanja poljoprivrednog zemljišta, obezbeđuju finansiranje u iznosu od 40 odsto ugovorenih vrednosti radova. Preostalih 60 odsto namiruje nadležni pokrajinski sekretarijat.
milangagrčin @ Čet, 15.10.2015. 03:34
elaborat uređenja kanalske mreže kanalska mreža mostonga odluka o budžetu odvodnjavanje pokrajinski sekretarijat za poljoprivredu, vodoprivredu i šumarstvo revitalizacija sombor
• Revitalizacija kanala i prevodnice (4)

U Novom Sadu, u JVP „Vode Vojvodine” u sredu je održan sastanak na kojem se razgovaralo o revitalizaciji kanalske mreže i prevodnice u Bezdanu.

Foto 23003 Delegacija grada Sombora, koju su činili gradonačelnik Saša Todorović, zamenik gradonačelnika Vladislav Živanović i član Gradskog veća Dragan Nenadov,boravila je u Novom Sadu, gde je 15. oktobra u  JVP „Vode Vojvodine” održan sastanak sa direktorom Mirkom Adžićem. Tema sastanka bila je rekonstrukcija kanalske prevodnice u Bezdanu, koja je u neispravnom stanju više od 20 godina. Potpunom revitalizacijom i opremanjem prevodnice, veliki deo kanalske mreže na teritoriji grada bi postao plovan. To bi omogućilo prevoz robe rečnim putem koji je višestruko ekonomičniji nego drumski robni transport, ali bi isto tako privuklo potencijalne investitore koji su zainteresovani za ulaganje i izgradnju u industrijskoj zoni grada Sombora - navodi se u saopštenju Gradske uprave. Na sastanku je bilo reči i o održavanju kanalske mreže na teritoriji grada, kao i o budućoj saradnji nadležnih službi Sombora i JVP „Vode Vojvodine” u oblasti vodoprivrede.
triletrip @ Pet, 17.10.2014. 00:03
bezdan dragan nenadov društvo gradonačelnik gradsko veće kanal kanalska mreža mirko adžić plovidba prevodnica privreda revitalizacija saša todorović sombor transport vladislav živanović vodoprivreda zamenik gradonačelnika
• Dragulj prirode na fotografijama (1)

Juče je u Gradskom muzeju otvorena izložba fotografija „Vodeni lavirint” novosadskog fotografa Silarda Kovača. Pokrovitelj izložbe, koja će biti postavljena do 10. februara, je WWF - Svetski fond za prirodu.

Foto 16856Foto 16854
Fotografije Silarda Kovača nastale u Specijalnom rezervatu Gornje Podunavlje u prethodnih deset godina. Izložene fotografije prikazuju biljni i životinjski svet istinskog dragulja prirode, jednog od retkih očuvanih prirodnih staništa uz Dunav u Evropi.
- Vi iz Sombora i iz ovog regiona znate najbolje zašto je izložba dobila ime „Vodeni lavirint”. Vi ovde najlepše koristite Dunav. Mi u Novom Sadu to nemamo. Meni je ovo najlepši deo Vojvodine i zato stalno dolazim ovde da fotografišem i provodim svoje slobodno vreme. Ova izložba je plod onoga što sam radio tokom deset godina - kazao je fotograf Silard Kovač na jučerašnjem otvaranju izložbe u Gradskom muzeju. 
- Zanimljiva je činjenica da na nekih 15 kilometara od grada imate jedno veliko bogatstvo biološke raznolikosti. Nedaleko od nas nalazi se preko 1000 biljnih vrsta, pedesetak vrsta sisara, 248 vrsta ptica i još mnogo drugog. To bogatstvo ukazuje da ima mnogo toga da se vidi u „Gornjem Podunavlju”. Ove fotografije pokazuju samo deo toga i to su vrste koje su htele da poziraju za ovu priliku - kazao je Ognjen Ivošev, direktor Šumskog gazdinstva „Sombor” Javnog preduzeća „Vojvodinašume”, koje je upravljač Specijalnog rezervata „Gornje Podunavlje”. On je najavio da će u septembru ove godine biti ozvaničena nominacija Gornjeg Podunavlja kao rezervata biosfere, čime će očuvanju tog zaštićenog područja biti dat poseban podstrek. Plavno područje Dunava u našoj okolini već je proglašeno za međunarodno značajno područje za ptice, odabranim područjem za dnevne leptire, a čini i deo ekološke mreže Emerald. Specijalni rezervat prirode „Gornje Podunavlje” upisan je i na listu međunarodno značajnih vlažnih područja - Ramsarskih područja.
Svetski fond za prirodu - WWF počeo je u januaru 2011. godine dvogodišnji projekat revitalizacije vlažnih staništa u Specijalnom rezervatu „Gornje Podunavlje”. Tokom revitalizacije vlažnih staništa uklonjena je žbunasta vegetacija, prvenstveno vrba iva, rakita i bagremac. Ovom obnovom uspostavljene su sve ekološke funkcije bara i vlažnih livada u Štrpcu.
- Gornje Podunavlje je jedno od preostalih 20 odsto plavnih područja, gde je, koliko-toliko, priroda ostala „neuništena” regulacijom. U poslednjih sto godina 80 odsto prirodnih staništa uz Dunav je zahvaljujući ljudskim aktivnostima nestalo i ovo područje je kao takvo izuzetno važno! Ono je centar biodiverziteta i zaslužuje pažnju - kazala je Duška Dimović, direktorica Karpatsko-dunavskog programa WWF-a za Srbiju. Ona je posebno pozdravila i Jovana Lakatoša, fotografa iz Apatina, koji je među prvima fotografisao prirodu „Gornjeg Podunavlja”. Osim što je na nebrojenim slikama ovekovečio prirodu plavne teritorije Dunava, Jovan Lakatoš je imao priliku i da fotografiše divljine Sibira, pa je jedna od njegovih fotografija orla beloplećeg belorepana uvrštena u 100 najboljih fotografija objavljenih u domaćem časopisu „ReFoto”.
triletrip @ Pet, 01.02.2013. 23:18
dunav duška dimović ekologija fotografija gornje podunavlje gradski muzej izložba jovan lakatoš obnova ognjen ivošev revitalizacija silard kovač sombor štrbac svetski fond za prirodu vlažno stanište wwf
>>
12