Sport Kultura Društvo Obrazovanje Privreda Poljoprivreda Sela
• Otvoren granični prelaz Rastina - Bačsentđerđ

Ministri inostranih poslova Mađarske i Srbije, Peter Sijarto i Ivica Dačić otvorili su danas treći malogranični prelaz na teritoriji grada Sombora. Prelaz će povezivati Rastinu i Bačsentđerđ i radiće svakodnevno, od 7 do 19 sati.

Foto 33414Foto 33408- Današnja manifestacija pokazuje viziju i odlučnost Srbije i Mađarske da udruženo deluju u interesu građana i duboko sam uveren da je ovim dat novi podsticaj daljem razvoju političkih, ekonomskih, kulturnih i svih ostalih, a u svakom slučaju, prvenstveno, prijateljskih veza između Srbije i Mađarske - rekao je Ivica Dačić, prvi potpredsednik Vlade Srbije i ministar spoljnih poslova, ističići da je uveren da će ovaj prelaz i otvoriti nove mogućnosti za dalji razvoj saradnje na obostranu korist. - Posebno bih želeo da istaknem da su bilateralni odnosi dve države, prema zajedničkoj oceni, dostigli istorijski vrhunac. Izdvojio bih redovno održavanje sednica dve vlade koje doprinosi čestim susretima u otvorenoj i konstruktivnoj atmosferi. Napominjem da je razvoj odnosa Srbije i Mađarske i ostvareni intenzivan bilateralni dijalog dao doprinos i uspostavljanju iskrenih i prijateljskih veza između najviših zvaničnika dve države - naveo je Dačić i osvrnuo se na značaj prelaza za obe zemlje. - Srbija i Mađarska razumeju da posebno dragocenu sponu u odnosima predstavljaju nacionalne manjine koje su ostavile trajan pečat na duhovni i kulturni identitet dve države. Važno je istaći da postoji opredeljenje dve države da zajedničkim naporima obezbede poboljšanje i unapređenje položaja srpske nacionalne manjine u Mađarskoj i mađarske nacionalne manjine u Srbiji - izjavio je ministar Dačić, naglašavajući da je njegov kolega, Peter Sijarto ostao dosledan i glasan zagovornik nastavka politike proširenja, gde kao prvu sledeću članicu vidi Srbiju. Dačić je u nastavku izlaganja osvrnuo i na „kosovsko pitanje”. - Naša opredeljenost za iskren i konstruktivan dijalog sa privremenim institucijama samouprave u Prištini, uz posredovanje EU, nažalost ne daje očekivane rezultate. Ponavljam da je Srbija dijalogu u Briselu pristupila iskreno i bez „skrivene agende”, dok Priština dobro smišljenim provokacijama i opstrukcijama, uz očiglednu podršku nekih stranih sila, prolongira izvršavanje svog dela obaveza iz Briselskog sporazuma, obesmišljava dijalog i time direktno ugrožava stabilnost regiona. Očekujemo da Mađarska razume našu poziciju koja je bazirana na očuvanju zajedničkih hrišćanskih i evropskih vrednosti - ispričao je Dačić.
Ministar spoljnih poslova i spoljne trgovine Republike Mađarske, Peter Sijarto, je u svom obraćanju rekao da je robna razmena dve zemlje u 2017. godini vredela više od 2,5 milijarde evra, za šta je bilo potrebno uložiti značajne napore na obe strane. - Morali smo da prihvatimo ozbiljne kompromise i političke rizike. Obe vlade su s razumum shvatile da je bolje biti u dobrim odnosia, nego u lošim. Mnogo je bolje da imamo zajedničke uspehe, nego da vreme trošimo na razmirice. Priča o zajedničkom uspehu upravo se nastavlja otvaranjem ovog graničnog prelaza - izjavio je Peter Sijarto.
Granični prelaz Rastina - Bačsentđerđ radiće svakog dana od 7 do 19 sati. Namenjen je isključivo za putnički saobraćaj. Terminal je izgrađen na mađarskoj strani, tako da će srpski, mađarski carinici i policija deliti radni prostor. Trenutno je završeno nešto više od 1,5 kilometar puta na teritorji Srbije, do skretanja za Rastinu. Planirano je da naredne godine počnu radovi na putu prema Somboru, do Gakova, dužine 4,6 kilometara. Vrednost tih radova biće nešto veća od milion evra.
savamajstor @ Uto, 03.04.2018. 15:41
gakovo granični prelaz ivica dačić ministar inostranih poslova peter sijarto rastina rastina - bačsentđerđ republika mađarska republika srbija sela sombor
• Zagađenje Plazovića na sednici Štaba

Zasedao je Štab za vanredne situacije grada Sombora. Članovi su se uz obavezne planove i programe, ozbiljno bavili i zagađenjem vodotoka u Riđici, za koje još uvek nema valjanog izveštaja nadležnih inspekcija Srbije i Mađarske.

Foto 33159 Informacije o incidentu na Bačbokodskom kraku Plazovića preneli su Vladislav Milošev, direktor i Kristina Braun Luković, ispred VDP Zapadna Bačka. - Zagađenje je uočeno 12. januara 2018. godine, obaveštene su nadležne inspekcije, Agencija za zaštitu životne sredine i druge institucije u Srbiji koje su alarmirale nadležne institucije u Mađarskoj, sa zahtevom da se odgovori o kakvom je zagađenju reč i šta se preduzima da se otkloni. Nakon toga, nadležne institucije Srbije i Mađarske održale su 25. januara vanredni sastanak i obišle lokaciju na kojoj je zagađenje uočeno. Konstatovano je da se zagađivač nalazi na području Bačbokoda, da je zagađenje organskog porekla, te da mađarske inspekcijske službe redovno sankcionišu zagađivača, ali je situacija na Bačbokodskom kraku Plazovića nepromenjena - piše u izveštaju sa sednice Štaba za vanredne situacije, koji će se, na osnovu zaključka sa sednice, obratiti Ministarstvu poljoprivrede – Republičkoj direkciji za vode, sa zahtevom da se sa republičkog nivoa od nadležnih mađarskih institucija zatraži odgovor na pitanje zašto već mesec dana Plazovićem teče zagađena voda i šta se preduzima da se zagađenje otkloni. Rečeno je i da je voda na Bačbokodskom Plazoviću poslednji put uzrokovana 7. februara i da rezultati analize još nisu poznati. Srđan Merei, direktor Zavoda za javno zdravlje u Somboru izvestio je članove Štaba da je epidemiološka situacija na teritoriji grada pozitivna, nije zabeležen nijedan slučaj morbila, a i grip je u granicama ispod srednjeg nivoa.
Štab za vanredne situacije grada Sombora je na sednici razmotrio i usvojio izveštaj o radu za prethodnu, a potom i plan za tekuću godinu. Planom se predviđa da u narednom periodu budu pripremljen program mera i radova na smanjenju rizika od poplava, izrađena procena ugroženosti i Plan zaštite i spasavanja, ali i da sa štabovima za vanredne situacije opština koje pripadaju Bačkim vodotocima razmene iskustva o problemima, rizicima i opasnostima po stanovništvo, materijalna, kulturna dobra i životnu sredinu.
savamajstor @ Uto, 20.02.2018. 00:38
bačbokod bačbokodski krak bački vodotoci društvo ministarstvo poljoprivrede - republička direkcija za vode plan zaštite i spasavanja plazović program mera i radova na smanjenu rizika od poplava republika mađarska riđica sela sombor srđan merei štab za vanredne situacije uzorkovanje vode vladislav milošev zagađenje zavod za javno zdravlje
• Sombor na putu gasovoda?

Poslednjih dana aktuelizovano je pitanje dalje izgradnje gasovoda Turski tok.

Foto 32897 Osnovna zamisao novog mega poduhvata, koji će u najvećem delu koristiti ostatke nerealizovanog Južnog toka, predviđa izgradnju gasovoda od Rusije, preko Crnog mora do evropskog dela Turske, a potom do granice sa Grčkom. Podmorski deo gasovoda biće dugačak 910 kilometara, a kopneni 180 kilometara. Izgradnja je počela pre pola godine, postavljanjem prvih 50 kilometara cevi u ruskom delu Crnog mora. Završetak izgradnje planiran je za kraj 2019. godinu, ali se već sada sve više govori o eventualnom razvoju pratećeg kraka toka ka Evropskoj uniji, iako za to još uvek nema zvaničnih potvrda.
Nezvanično se pominje da bi Turski tok trebalo da, preko Bugarske, uđe u Srbiju, odakle bi se dalje pružao ka Mađarskoj, odnosno Republici Srpskoj i Hrvatskoj. Izlazna tačka glavnog gasovodnog puta ka severu, po pretpostavkama poznavalaca energetskih zbivanja, trebalo da bude na teritoriji Sombora, odnosno u blizini Bačkog Brega, kako je bilo planirano i projektom Južni tok. Ipak, cela ova priča, za sada je u domenu teorije, obzirom da Rusija još uvek nije donela odluku o izgradnji „balkanskog kraka” Turskog toka. Kako je pre nekoliko dana naveo Sergej Lavrov, ruski ministar spoljnih poslova, razvoj ovog gasovoda zavisi isključivo od garancija Evropske komisije.
savamajstor @ Pet, 19.01.2018. 05:03
bački breg balkanski krak evropska komisija južni tok privreda republika mađarska sela sergej lavrov sombor turski tok
• Zagađenje na Plazoviću?!

Registrovane su zabrinjavajuće promene kvaliteta vode na reci Plazović koja protiče kroz Mađarsku i Srbiju. - Uz nesnosan smrad i izmenjenu boju vode na pojedinim mestima ima i uginuća ribe na pojedinim mestima - preneli su nam građani Riđice.

Foto 32882 - Danas u ranim jutarnjim satima od strane patrole Pogranične policije primećen je neprijatan miris u reci Plazović u delu toka duž granice sa Republikom Mađarskom u dužini od oko jednog kilometra prema selu. Obaveštene su nadležne inspekcije koje su u roku od dva sata izašle na teren i izvršile uviđaj na delu toka Bač Bokodskog kanala koji dolazi sa teritorije Republike Mađarske i kod graničnog kamena 115 ulazi u Republiku Srbiju, a kod graničnog kamena 125 se uliva u Plazović. Upozoravaju se građani da ne borave u navedenom delu toka Bač Bokodskog kanala i reke Plazović, te da ne koriste vodu iz rečnog korita u bilo koje svrhe. Uviđaj je izvršen od strane Pokrajinskog vodoprivrednog inspektora, a o pojavi su obavešteni nadležni Pokrajinski sekretarijat i Ministarstvo. Uzorkovanje vode je izvršeno od strane nadležnih, te se čekaju rezultati analize - objavljeno je na zvaničnom sajtu grada. Kako je obavešten SOinfo.org mogući izvor zagađenja su farme sa mađarske stranice granice, koje naležu na tok Plazovića (Kiđoša).
Reka Plazović nastaje u Mađarskoj spajanjem kanala Bokodi i Metetelka. Duga je 125 kilometara. Uliva se u Veliki Bački kanal u ataru Bačkog Monoštora.
savamajstor @ Sub, 13.01.2018. 01:00
bački monoštor bokodi inspekcije kiđoš metetelka plazović pokrajinski vodoprivredni inspektor republika mađarska riđica sela sombor veliki bački kanal
• Jezero za novi život pograničnih sela (3)

Stanišić je bio domaćin preliminarnog sastanka partnera u prekograničnom projektu revitalizacije jezera koje bi se prostoralo na teritoriji Mađarske i Srbije.

Foto 24410 - Revitalizacija nekadašnjeg jezera „Mihalj” omogućila bi razvoj turizma u pograničnoj zoni, jačanje saradnje među stanovnicima dve države, odnosno pet komšijskih sela u pograničnoj zoni, zaštitu životne sredine i brojne benefite za više od 20.0000 žitelja ovih mesta – rekao je na otvaranju Dragoslav Matijević, predsednik Saveta MZ Stanišić. Pozivu da prisustvuju skupu u Stanišiću odazvali su se predstavnici svih pet partnerskih sela, predstavnici lokalnih samouprava i stručnih službi sa obe strane granice. Pored Stanišića i Riđice, prekograničnim projektom revitalizacije jezera biće obuhvaćena još naselja Gara, Kaćmar i Bačbordoš u Republici Mađarskoj
Učesnici sastanka su iskoristili ovo okupljanje da posete nekoliko najbližih lokacija bare nazvane „Jezero”, a potom i da razgovaraju o jačanju prekogranične saradnje i mogućnosti izrade zajedničkog projekta koji bi po pretpostavkama učesnika sigurno zaslužio podršku iz nekog od fondova Evropske unije.
savamajstor @ Pet, 27.03.2015. 02:38
bačbordoš dragoslav matijević gara jezero mihalj kaćmar mesna zajednica prekogranični projekat republika mađarska riđica sela sombor stanišićrevitalizacija
>>
12