Sport Kultura Društvo Obrazovanje Privreda Poljoprivreda Sela
• Zaštita toka reke Mostonge

Ministarstvo zaštite životne sredine pokrenulo je postupak da bi se kao predeo izuzetnih odlika zaštitio prostor gornjeg toka reke Mostonge - objavila je Politika.

Foto 7579Reka Mostonga je duga devedesetak kilometara, a predeo „Gornja Mostonga” obuhvata 3.650 hektara od kojih je ukupno 88 odsto u javnoj, državnoj i društvenoj svojini. Prostore se između naselja Riđica, Kruševlje, Gakovo, Stanišić, Svetozar Miletić, Sombor, Čonoplja i Kljajićevo. - Područje Gornja Mostonga obuhvata kompleks različitih za zaštitu prioritetnih tipova staništa kao što su slatinska, stepska, vodena i vlažna sa, zaštićenim i strogo zaštićenim divljim vrstama od nacionalnog i međunarodnog značaja. Ovo područje je izdvojeno kao međunarodno značajno za biljke a pripada ekološkom području Srbije - „Slatine severne Bačke” - navodi se u obrazloženju. Politika je objavila da je studiju zaštite podneo je pokrajinski sekretarijat za zaštitu životne sredine. Polovinom prošlog veka deo toka Mostonge, od Sombora do Bača, uključen je u kanalsku mrežu DTD, pa je autentična reka ostala u svom toku, između Riđice i Sombora.
Reka je nastala od mnogobrojnih bara severno od Sombora i imala je četiri izrazita kraka, Šikara Mostonga, Koć Mostonga, Raičevačka Mostonga i Somborska Mostonga. Ovi pravci, severozapadno od Sombora spajali su se u jednu reku Mostongu. Zbog plovnosti i prilaska brodova naselju Bač, nedaleko od ušća u Dunav, regulacija na ovoj reci počela je još u 15. veku. Prvo pominjanje u arhivskoj građi veže se za 1256. godinu. Naselje Sent Mihalj, preteča današnjeg Sombora, je nastalo krajem 14. veka upravo na obalama krakova Mostonge. Stručnjaci smatraju da je prvobitno slovensko ime reke Mostonge bilo Mašteha, kasnije promenjeno u Mostoha. Jedan njen rukavac je u prvoj polovini 18. veka još uvek prolazio kroz sam centar grada, podno današnje Gradske kuće, tada iza kaštela Jovana Brankovića.
savamajstor @ Pon, 22.04.2019. 06:39
bač čonoplja društvo gakovo gornja mostonga jovan branković kljajićevo kruševlje ministarstvo zaštite životne sredine mostonga predeo izuzetnih odlika regulacija reke reka riđica sekretarijat za zaštitu životne sredine sela slatine severne bačke sombor stanišić svetozar miletić zaštita prostora
• Druga dva ledolomca prošla do Vukovara

dodatna dva ledolomca iz Mađarske, čije angažovanje je tražila Srbija, otplovila su u nedelju iz Apatina do Vukovara.

Foto 29846Veći od dva mađarska ledolomca, koji su prethodnih dana razbijali led na delu Dunava od zajedničkog interesa za Srbiju, Hrvatsku i Mađarsku, uspeo je u nedelju oko podneva da se probije kroz daljsku krivinu i oslobodi manji ledolomac - saopštile su Vode Vojvodine. Nakon uspostavljanja koridora, drugi par ledolomaca koji su čekali usidreni u Apatinu, krenuli su nizvodno prema Novom Sadu i Beogradu, uspeli su da prođu kroz koridor i noć su proveli u luci u Vukovaru, gde su sad sva četiri ledolomca iz Mađarske. Drugi par ledolomaca delovaće nizvodno od zone od zajedničkog interesa i očekuje se da stignu u Novi Sad u ponedeljak. Vodostaj Dunava je posle naglog rasta od petka ponovo u opadanju na sve tri merne stanice u zapadnoj Bačkoj, a na reci se beleži ledohod.
Vanredna odbrana od zagušenja ledom i dalje se sprovodi na 104,7 kilometara Dunava. Redovna odbrana na snazi je na 628,67 kilometara Dunava, Save, Tise i banatskih vodotoka. Osmatrački timovi prate ledene pojave u skladu sa Opštim i Operativnim planom odbrane.
triletrip @ Ned, 22.01.2017. 23:27
apatin bezdan bogojevo daljska krivina dunav hrvatska led ledohod ledolomac ledostaj mađarska reka sombor srbija vodostaj vukovar zapadna bačka
• U Mađarskoj krenula plovidba, Srbija još kritična

Na toku Dunava u Mađarskoj od subote u 14 sati je dozvoljena plovidba, ali uz određena ograničenja, dok je u Srbiji zbog leda na površini reke još uvek na snazi zabrana saobraćaja na vodi.

Foto 29845Foto 29846Led koji se formirano na Dunavu, Tisi i u kanalskoj mreži u Vojvodini i dalje zadaje glavobolje u rečnom saobraćaju. Osim što se zbog zabrane plovidbe gomilaju gubici, u problemu su i oni koji svoje plovne objekte nisu adekvatno obezbedili. Led je uništio i pristan za turističke brodove u Apatinu.
Bezdanski brodari iz „YU Agenta” se nadaju da će se situacija u narednim danima popraviti, ali da bi sreća bila potpuna, potreban je iviši vodostaj reke.
- Plovidba u Mađarskoj je dozvoljena samo po danu, a zabrana se u dalje odnosi na tankere bez duplog boka, jer rekom još uvek plivaju sante leda, ali manjim intenzitetom nego prethodnih dana. Prema informacijama kolega iz Mađarske, ledolomci su usidreni u Baji, posada je ukrcana i spremna za polazak ka srpsko-hrvatskom delu Dunava, čekaju samo zeleno svetlo od nadređenih. Ovih nekoliko toplijih dana je dovelo do otapanja i smanjenja santi leda koje reka nosi, ali je na nekoliko mesta na toku reke kroz Srbiju došlo do začepljenja zbog nagomilavanja leda. Namera je da ledolomci otvore te čepove da velike naslage leda ne bi uticale ne normalan protok vode u koritu reke - objasnio je Aleksandar Botka iz „YU Agenta”.
- Bitno je da plovila na rekama budu dobro izvezana, pozicionirana tako da se sante leda ne skupljaju na njima i da ih ne moze ugroziti nalet velike kolicine leda, a najmanja opasnost je u stajacoj vodi rukavaca i zimovnika - rekao je Aleksandar Botka. Merna stanica vodostaja na Dunavu kod Bogojeva pokazuje rast ovih dana, što ukazuje da je ledeni čep nizvodno od tog mesta. Brodari priželjkuju viši vodostaj, ali ne ovakav koji uzrokuje led, nego stabilan i „prirodan”, kako bi tankere mogli da natovare na isplativ gaz, odnosno da povezu više robe.
Prema saopštenju JVP Vode Vojvodine, led se od subote uveče zaustavljao uzvodno od Bačke Palanke, a zbog rasta vodostaja pozvani su u pomoć ledolomci iz Mađarske.
Redovna odbrana od zagušenja ledom trenutno se sprovodi na 708 kilometara Save, Tise i banatskih vodotokova, a vanredna na 104,7 kilometara Dunava, saopštilo je u nedelju JVP „Vode Vojvodine”.
triletrip @ Pon, 16.01.2017. 07:11
baja bezdan društvo dunav led ledohod ledolomac ledostaj mađarska odbrana od leda plovidba reka sela sombor vode vojvodine
• „Salašari somborski” u osvajanju Neretve

Šestu godinu za redom članovi HKUD „Vladimir Nazor” iz Sombora učestvuju na trci lađa na Neretvi, gde su jedina ekipa veslača iz Srbije. Do pre dve godine nisu imali čak ni svoj čamac, a sada se s pravom nadaju boljem rezultatu: imaju svoj čamac i startovaće iz prvog reda.

Foto 28617Foto 28615 Skoro dvovekovni Veliki bački kanal nije ni mogao da zamisli da će se u njegovoj vodi pojaviti prava neretvanska lađa. Neobičan čamac za ove ravničarske krajeve porinuli su članovi Hrvatskog kulturno-umetničkog društva „Vladimir Nazor”, koji se već šest godina takmiče na trci u Neretvi, od Metkovića do Ploča sa ekipom „Salašari somborski“. Osim na kanalu, pripreme za trku radili su u teretani, a počeli su ih prilično na vreme, još u februaru. Više desetina čamaca pokušaće što brže da savlada dužinu od 22 i po kilometra, a među njima i somborski panonski mornari.
- Prve godine kada smo otišli na Neretvu, startovali smo iz trećeg reda. Ispred nas je bilo trideset lađa, napravili su talase i potopili su nam lađu. Poizbacivali smo vodu iz čamca, bili smo trideseti, među zadnjima, ali smo ipak stigli do cilja - ispričao je Pavle Matarić, učesnik prethodnih trka i predsednik sportske sekcije HKUD „Vladimir Nazor”.
Jednu od najvažnijih uloga u trci ima parićar, odnosno kormilar, koji treba da olakša posao veslačima.
- Zadatak parićara najbolje može da se poredi sa biciklizmom. Kao što u biciklističkoj trci takmičar pokušava da vozi iza drugog bicikliste, tako parićar treba da drži lađu u liniji, u tragu čamca ispred sebe. Razbijena je voda, mnogo lakše se vesla. Čim se izađe iz parića, iz njegove linije kojom razbija vodu, to je već druga priča - objasnio je Petar Keresteš svoju ulogu na predstojećoj trci.
Ove godine ekipu „Salašari somborski“ pojačajala je Ivana Filipović, državna reprezentativka u veslanju, koja prvi put učestvuje u trci neretvanskih lađa.
- Pokušala sam da se kvalifikujem za olimpijske igre, ali nam ove godine nije uspelo, tako da sam našla zamenu u ovome, i mogu da kažem da mi se sviđa. Probaćemo da osvojimo što bolje mesto - kazala je Ivana Filipović.
Veslači koji su do sada učestvovali na trci kažu da je napor neverovatan, a Filip Miler je svoju prvu trku imao pre nekoliko meseci na Jarunu u Zagrebu.
- Jedna od težih stvari koje sam radio u životu. Trka na Jarunu je bila neverovatna, taj adrenalin, snaga. Slušam priče kolega koji su ranije učestvovali na maratonu lađa na Neretvi. Iskustva su im izvanredna, svi su oduševljeni i jedva čekam da osetim tu energiju - rekao je Filip Miler.
Salašari somborski su na kvalifikacionoj trci koja je održana u Opuzenu osvojili 11. mesto, što znači start iz prvog reda. Ekipa očekuje da će zahvaljujući tome trku na Neretvi završiti u prvih dvadeset, možda i oko 15. mesta. Maraton lađa na Neretvi biće održan u nedelju, 13. avgusta.
triletrip @ Sre, 10.08.2016. 02:08
društvo filip miler hkud vladimir nazor ivana filipović jarun maraton lađa na neretvi metković neretva običaj opuzen parićar pavle matarić petar keresteš ploče reka salašari somborski sombor sport takmičenje trka tromeđa veliki bački kanal veslanje
• Krenula 44. Dunavska regata

U subotu ujutro na Dunav se otisnula 44. Motonautička podunavska regata.

Foto 28453 Najstarija regata u Srbiji pošla je sa obale Dunava kod Čarde na carini. Putovanje Dunavom trajaće sedam dana. Prvo pristajanje će biti u Apatinu, plovidba se nastavlja do Bogojeva, a četvrta luka je Nest pored Bačke Palanke.
Mirko Antalović iz Bačkog Monoštora ispričao je da regata prvobitno nosila naziv „Bratstvo - jedinstvo” i dok je postojala SFRJ plovilo se i po Dravi. Za Tibora Baloga iz Novog Sada regata je simbol ljubavi prema reci, prema vodi i da učesnike okuplja i druženje koje sada već traje decenijama.
triletrip @ Ned, 24.07.2016. 00:27
44. podunavska motonautička regata apatin bačka palanka bezdan bogojevo čarda kod carine društvo dunav motonautika nest plovidba regata reka sombor turizam
>>
123