Skupština Regionalne privredne komore usvojila je danas plan rada za sledeću godinu u kojem je naglasak stavljen na razvoj poljoprivrede i prerađivačkih kapaciteta, kako bi se povećao izvoz iz Zapadnobačkog regiona.

- Zapadnobački okrug i dalje ostvaruje suficit u razmeni sa inostranstvom i u prvih deset meseci u plusu smo 86 miliona evra. Najviše se izvozi sa teritorije Grada Sombora, 76 miliona evra, a najmanje iz Odžaka - rečeno je na današnjoj sednici Skupštine Regionalne privredne komore Sombor. Najviše se trgovalo poljoprivrednim proizvodima, a glavni partneri su Bosna i Hercegovina, Hrvatska, Rusija, Italija i Grčka. Prema podacima kojima raspolaže Regionalna privredna komora u okrugu ima 21.067 nezaposlenih, od kojih u Somboru 7.148 evidentiranih. 

Među 25 privrednika koji su, po Privrednoj komori Srbije, obeležili godinu na isteku, našao se i direktor somborskog javnog komunalnog preduzeća.

Regionalna privredna komora Sombor u četvrtak priređuje tribinu o slobodnoj trgovini.

U četvrtak, 15. decembra, u 11 časova u Regionalnoj privrednoj komori biće održana tribina o primeni važećih sporazuma o slobodnoj trgovini. O razmeni robe u okviru Carinske Unije govoriće Danka Jovanović, a o primeni panevropskih sporazuma prisutne će informisati Vladimir Filipović, oboje iz Odeljenja za poreklo robe Uprave carina.

Regionalna privredna komora Sombor prirediće predavanje oo novim propisima o električnoj opremi niskog napona, elektromagnetske kompatibilnosti i mašina.

Proizvođači, uvoznici i distributeri niskonaponske električne opreme, mašina i elektromagnetske kompatibilnosti od nove godine poslovaće po novim zakonskim pravilima, a primenjivaće se i novi standardi. Puna primena novih propisa podrazumeva velike promene za privredu Srbije, jer prestaje mogućnost sertifikacije ovih proizvoda po starim pravilima o obaveznoj sertifikaciji. Proizvođači će na potpuno drugačiji način vršiti ocenjivanje usaglašenosti, sa obavezom izdavanja deklaracije o usaglašenosti, uz preuzimanje potpune odgovornosti za bezbednost proizvoda koje stavljaju na tržište Republike Srbije. Edukacija u Regionalnoj privrednoj komori biće održana 11. novembra. Predavači stižu iz Ministarstva ekonomije i regionalnog razvoja. Prijave se primaju do 10. novembra, a bliže informacije mogu da se dobiju putem telefona 025/420 780.

U Regionalnoj privrednoj komori održan je skup o biološkom prečišćavanju otpadnih voda. Najveći deo zagađene vode neprečišćen izlazi u prirodi, pokazuju podaci pokrajinskih organa. Sombor nije baš bio ažuran u konkurisanju za sredstva za uređenje vodosnabdevanja i rukovanje otpadnim vodama.

Najveći deo zagađenja voda u Vojvodini, čak osamdeset odsto dolazi iz prehrambene industrije. U pokrajini je registrovano 447 zagađivača, od kojih gotovo tri stotine uopšte ne prečišćava otpadnu vodu - kazala je u Regionalnoj privrednoj komori u Somboru Nada Lazić pomoćnik pokrajinskog sekretara za urbanizam, graditeljstvo i zaštitu životne sredine. Najugroženiji vodotoci su oni koji nemaju moć samoprečišćavanja, poput kanala Vrbas - Bezdan, koji je i najzagađeniji vodotok u Evropi i niz drugih. Svim tim zagađenjima ugrožene su i podzemne vode iz kojih čitava Vojvodina crpi vodu za piće. Pored zagađenih kanala i reka veliki problem je i što samo 44 od 465 naselja ima neki vid kanalizacije. Ništa bolje nije ni kada se posmatraju uređaji za prečišćavanje otpadnih voda: ima ih 22, a radi svega polovina. Da bi se zaštita životne sredine dovela na pristojan nivo samo Vojvodini je potrebno basnoslovnih 10,6 milijardi evra do 2030. godine. Od te cifre 5,6 milijardi je potrebno za površinske vode, a 3,3 milijarde za otpadne vode. Jedan od velikih problema je i nedostatak stručnog kadra u javnim komunalnim preduzećima, jer su stručnjaci primani po partijskoj liniji, a ne po znanju. - Zabadnobački okrug nije se baš istakao u korišćenju sredstava za zaštitu životne sredine - izjavio je Veljko Komad, savetnik pokrajinskog sekretara za poljoprivredu. On je naveo da je od 2003 do 2011. godine za radove na vodosnabdevanju podeljeno preko milijardu dinara. Iz našeg regiona najvredniji projekat, od 17 miliona dinara, dodeljen je Kupusini. Kula je tokom navedenih godina povukla 47 miliona, Odžaci 27, a Sombor svega 15 miliona dinara. Najčešći razlog zašto izostaju mesne zajednice jeste što nisu u dobrim odnosima sa lokalnom samoupravom - objasnio je Veljko Komad. Na skupu, kojem su prisustvovali predstavnici opština Zapadnobačkog okruga i privrednici, predstavljena je češka firma Ecofluid, koja ima rešenje za relativno jeftino, a ekološki korisno biološko prečišćavanje otpadnih voda.