Avgustovska prosečna zarada u Somboru manja je za 7,8 odsto u odnosu na onu isplaćenu prošlog meseca.

Somborci su u avgustu primili prosečnu zaradu od 33.085 dinara bez poreza i doprinosa - saopštio je Republički zavod za statistiku. To je za 2.815 dinara manje od prosečne julske isplaćene plate u Somboru. U zapadnobačkom regionu i dalje prednjači Apatin sa 40.833 dinara, treći su Odžaci sa 30.044 dinara, a mesto na začelju „tabele” zarada preuzela je Kula sa cifrom od 28.122 dinara. Prosečna zarada na nivou Zapadnobačkog okruga iznosi 33.119 dinara. Iznad vojvođanskog proseka, koji je 37.251 dinar, drži se jedino Apatin. Prema računu Republičkog zavoda za statistiku prosečna zarada u Srbiji isplaćena u avgustu bila je 38.389 dinara, dok je u regionu Sever, u koji spadaju Vojvodina i Grad Beograd prosečna zarada bila 42.411 dinara.

Do 2020. godine možemo biti sigurni da somborski aerodrom neće postati putnički, može imati jedino posebnu namenu, a ne bi trebalo da razmišljamo ni o nekakvoj luci na Dunavu kod Bezdana. Ipak, tamo može da se izgradi mala hidrocentrala - kazuje Regionalni prostorni plan AP Vojvodine.

Sombor se u Regionalnom prostornom planu Vojvodine tretira kao urbani centar nacionalnog značaja, zajedno sa ostalim vojvođanskim gradovima, tako da je od interesa za državu i pokrajinu da se podstiče njegov razvoj. Pokrajinski prostorni plan smatra da je naš grad na specifičnoj lokaciji sa prirodnim i kulturnim nasleđem, treba da bude inkubator znanja i inovacija, motor privrednog i urbanog razvoja regiona zapadne Bačke. Što se tiče saobraćaja Sombor je smešten na važnom putnom koridoru E-662 Subotica - Sombor koji je u rangu državnog puta prvog reda, a do 2020. godine predviđena je izgradnja državnog puta drugog reda koji bi Sombor spojio sa Malim Iđošem, Adom i dalje Rumunijom. Pruge nam ostaju lokalne, pojedine trase magistralne, a o eventualnom dvokolosečnom sistemu nema ni govora. Na kanalu kraj grada predviđena je nacionalna luka, dok od neke na Dunavu kod Bezdana u predstojećoj deceniji neće biti ništa, moraćemo se zadovoljiti graničnim prelazom na vodi. Aerodrom u narednih deset godina može da ima samo posebne namene, putnički se planira jedino nadomak Novog Sada, gde avioni trenutno poleću sa livade. Uzdanica Sombora, turizam, oslanjaće se na sela i kulturni turizam, odnosno na kratkotrajne, takozvane „city break” boravke. Prostorni plan Vojvodine smatra da treba raditi na unapređenju poslovnog turizma u gradu, a Sombor je na tranzitnom turističkom pravcu Horgoš - Subotica - Bezdan - Hrvatska. Smatra se da je područje na kojem živimo specifično kulturno, da je Sombor istorijski grad, da salaši treba da imaju posebnu zaštitu. Od dvoraca naveden je samo onaj u Riđici, a Fernbahov kod Aleksa Šantića je, po ovom planu, osuđen na dalje propadanje. Centar turističke destinacije Gornje Podunavlje treba da bude Sombor, a ovaj rezervat prirode i njegova okolina su obeleženi kao stanište ptica, žbunastih i zeljastih biljki. U prirodne resurse Sombora ubrajaju se još i geotermalna energija, šume, voćnjaci, vinogradi. Za telekomunikacionu infrastrukturu ne bi trebalo da brinemo, u statusu smo čvorišta, optički kabel već prelazi preko naše teritorije. U mape je ucrtan i produktovod za naftne derivate, koji bi trebalo da se skladište u Somboru i odavde distribuiraju na sever Bačke i u istočnu Hrvatsku. Planiraju se i novi dalekovodi visokog napona, a na Dunavu kod Bezdana obeležena je mala hidrocentrala. Od energetskih potencijala možemo da računamo na termoelektranu - toplanu kapaciteta 40 megavata, a što se tiče vetroenergije ne treba mnogo da se nadamo: ovo je područje sa najmanjim potencijalom. Čini se da od nekih obećanja koja smo dobili, poput pristana za turističke brodove i civilnog aerodroma neće biti ništa u narednih deset godina, možemo se nadati značajnijim putevima i spajanju sa autoputevima na koridorima 10 i 5C. Dalje je sve u rukama političara i njihovoj sposobnosti da pokažu i uzdignu značaj grada i utiču na njegov razvoj.