Sport Kultura Društvo Obrazovanje Privreda Poljoprivreda Sela
• Reagovanje direktora Gradske biblioteke (2)

Na osnovu odredbi Zakona o informisanju upućujem dopis Politici, kao i drugom lokalnom mediju koji je autorski članak gđe Isakov preneo na SOinfo.org portalu, a u vezi sa člankom „Pola somborske opštine ostaje bez biblioteka”.

Foto 9771U tekstu postoje netačni, ili površni navodi u vezi sa procesom racionalizacije u ustanovi, odnosno gđa Isakov je pogrešno prenela određene usmene navode, iako je nakon razgovora trebala da pročita mejl, koji je završio u spamu, što je primetila tek dva dana posle.
Somborska biblioteka, za razliku od slučaja u mnogim drugim sredinama, nije iznikla iz Srpske čitaonice u gradu, već je Karlo Bijelicki, bankarski službenik, vodeći Prvu generalnu skupštinu Udruženja za osnivanje javne opštinske biblioteke, 2. januara 1859. godine, započeo ono što je kasnije ishodovano u formi ustanove kulture. Dakle, nije tačna 1845. već upravo navedena godina, dok je 1845. godina osnivanja srpskog čitaoničkog društva u Somboru.
Prema referentnom zakonu u delatnosti, kao i Nacionalnim standardima u bibliotečko-informacionoj delatnosti, jasno su određeni prioriteti i opisani standardi koji važe za javne, a matične biblioteke, kakva je somborska. Dakle, Zakon o bibliotečko-informacionoj delatnosti jesno određuje sve potrebno u vezi sa  uređivanjem rada i pružanjem usluga. I u teoriji i praksi, pitanje ogranaka u naseljenim mestima, negde je rešeno stacionarnim ograncima, kakvi su trenutno u slučaju Sombora, dok je jedan broj biblioteka  osnovao i mobilne ogranke, odnosno obezbedio dostavljanje tražene litarature, i to ne samo korisnicima u naseljenim mestima, već i teže pokretnim, starim i invalidnim licima. Oba su načina obezbeđivanja usluge predviđeni i zakonom i podzakonskim aktima.
Sprovođenje racionalizacije u biblioteci podrazumeva uzimanje u obzir svih relevantnih okolnosti, činjenica, zakona, propisa i uredbi, što tek nakon potpunog uvida u najbolje rešenje, koje kao takvo ne postoji, već postoji najbolje moguće u datim okolnostima, može da rezultira u sprovođenju naloga, odnosno Odluke o maksimalnom broju zaposlenih u slučaju biblioteke. Dakle, skupština grada je donela odluku, na predlog Gradskog veća a na osnovu priloga koji je obezbedila Komisija za racionalizaciju pri upravi grada. Prema tome reč je o skupštinskoj odluci a ne odluci gradske uprave kako je navedeno.
Isto tako, da pojasnimo, netačne su i zlurade svake tvrdnje u minulom periodu koje daju neovlašćena lica za zastupanje, dovodeći javnost u zabludu i čineći veliku štetu ugledu ustanove. Naime, ne postoji važeća odluka o promeni sistematizacije, nema uručenih otkaza ugovora o radu, niti javnog saopštenja datog od strane ovlašćenog lica, za šta je u svakom trenutku moguće priložiti nedvosmislene dokaze.
Navodi u tekstu direktora Jerkovića su delimično tačni u delu gde je napisano šta je Jerković rekao.  Međutim,  rečima da je 80% njih koji će ostati bez posla u racionalizaciji, a da su iz ustanova kulture, ni na koji način Jerković se nije ni pismeno ni usmeno odredio da je procenat toliki. Propust nalazimo i u samom imenu, odnosno nije reč o Predragu nego Vladimiru Jerkoviću.
Novinarski propust predstavlja i neosnovana najava jedne zaposlene u biblioteci koja, kako piše, „uskoro očekuje uručenje otkaza”, a upravo je preuzela rešenje o korišćenju godišnjeg odmora, poput mnogih u ovim mesecima. Za sada nema osnova za takvu tvrdnju, kao što nema osnova za izjave da stanovništvu u naseljenim mestima neće biti omogućen pristup knjizi. Naime, sva sela i stanovnici imaće obezbeđenu uslugu, kao i svi drugi učlanjeni građani, a upravo je to ključni problem kako sve to postići sa tolikim brojem izvršilaca za umanjenje koji je zaista paušalno i nedgovorno određen od strane osnivača. Sa takvim umanjenjem potrebna je ozbiljna reorganizacija poslova sa čak  25% manje zaposlenih u istom, kao do sada, obimu posla i usluga koje pruža biblioteka.
Odluka o novoj sistematizaciji sa manje izvršilaca mora da bude pre svega zakonita, odnosno mora da bude u skladu sa Zakonom o kulturi, Zakonom o bibliotečko-informacionoj delatnosti, Zakonom o maksimalnom broju zaposlenih u sistemu javnog sektora, Zakonom o radu, Pravilnikom o postupku sprovođenja racionalizacije, Pravilnikom o nacionalnim standardima u bibliotečko-informacionoj delatnosti, Statutom ustanove, osnivačkim aktom ustanove i u skladu sa Kolektivnim ugovorom koji važi za zaposlene u ustanovama kulture koji određuje parametre i bodovanje prilikom određivanja zaposlenih za čijim je, u potpunosti ili delimično, radom prestala potreba. Važno je ovde ukratko istaći da su pojedine odredbe nekih akata i zakona u koliziji, da su nama sada važne odredbe nejasne i dvosmislene. Moguće je i laičkim okom zapaziti da u jednom zakonu o istoj pravnoj materiji piše jedno a u drugom suprotno, a osnivačkom aktu treće, da postoji neusaglašenost među ovim zakonima, da postoje statutarne prepreke itd. Na primer, ukoliko poštujemo Zakon o kulturi, poštujemo i sve druge zakone, poput Zakona o bibliotečko-informacionoj delatnosti, kojeg automatski nismo uvažili ako postupimo po odredbama zakona o kulturi, i još ima takvih nesrećnih ukrštaja. O tome da sa ovim brojem za umanjenje nismo više u okvirima nacionalnih standarda u delatnosti može da potvrdi i dopis Biblioteke Matice srpske, koja je preporučila da se broj zaposlenih poveća za tri. No, standarde za našu delatnost malo ko zna, slabo se ko interesuje za njihovo ispunjavanje, ili dopušta da ih ispunjavamo. Međutim, naša je obaveza da: poštujemo struku, da se ozbiljno ophodimo prema svom pozivu i da na u potpunosti zakonit, utemeljen i propisan način delujemo.
Dakle, otkaza ugovora o radu nema, važeće odluke o ikakvim promenama nema, a jedini validni navodi su oni do kojih čiotaoci mogu doći prilikom susreta sa tekstom samo onih lica koja su ovlašćena za zastupanje i predstavljanje ustanove.
Novinski tekst koji je u pitanju, prema navedenome, zahteva ovakvu dopunu, kako bi javnost bila što bolje informisana, a kada je  naš način rada apsolutno transparentan, valja i na ovaj način obezbediti čitaoce potpunijim informacijama, tačnijim podacima, objektivnijim, a ne jednostranim i/ili površnim, prikazom situacije. Uzrok problema je upravo površnost, paušalnost i netemeljni pristup problematici, te molim novinsku kuću da ovaj korektiv objavi kao dopunu članka na strani 13 od 28.7.2016.
Vladimir Jerković, direktor Gradske biblioteke „Karlo Bijelicki”.
triletrip @ Ned, 31.07.2016. 22:18
dnevni list grad sombor gradska biblioteka "karlo bijelicki" ispravka kultura ogranci politika racionalizacija reagovanje sela sombor
• „Srce” Grada (8)

Povodom inicijative Skupštine grada Sombora za razrešenje direktora Somborske biblioteke Miljane Zrnić i predloga da Vlada Autonomne Pokrajine Vojvodine imenuje vršioca dužnosti:

Foto 9771Foto 16371Na sednici Skupštine grada Sombora (11. decembar 2012) načinjen je niz nepravilnosti i proceduralnih grešaka, zbog izostalih saglasnosti nadležnih institucija i u primeni nevažećeg Statuta Biblioteke pri imenovanju članova Upravnog odbora. Po novom Statutu imenuje se manji broj članova (7), a na Skupštini grada Sombora imenovano je 6 predstavnika osnivača, a uopšte nisu imenovani predstavnici Biblioteke (3). 
Gradska biblioteka Karlo Bijelciki, okružna matična biblioteka Zapadnobačkog okruga ima zakonom utvrđene posebne zadatke, u skladu sa Zakonom o bibliotečko-informacionoj  delatnosti, drugim aktima, propisima i standardima. Njena funkcija nadzora i status institucije od posebnog interesa za Republiku, uslovljava i saglasnost Narodne biblioteke Srbije pri imenovanju direktora. 
Biblioteka Matice srpske, kao matična, redovno prati i ocenjuje rezultate njenog stručnog rada. 
Rukovođenje matičnim bibliotekama nalaže veliko iskustvo u struci, pa je za osnivače obavezujuće predlaganje kompetentnih. U ozbiljnim državnim poslovima nužno je izbeći pravno neregularnu situaciju, predlaganjem nekompetentnih koji ne ispunjavaju uslove.
Nakon brojnih obraćanja pojedinaca i institucija iz zemlje i inostranstva, uz iznenađenje i veliku podršku Biblioteci i njenom direktoru, obavezujuće je, zbog stručne javnosti, izreći bitne podatke o učinku Biblioteke: 
Za projekat New City – Probuđeni grad Biblioteka je za dogradnju, uređenje, opremanje i novi programski koncept obezbedila od državnih institucija, fondacija, sponzora i donatora preko 500.000 € izvan budžeta Grada Sombora; njeni bibliotekari
triletrip @ Čet, 20.12.2012. 14:32
društvo gradska biblioteka karlo bijelicki miljana zrnić reagovanje sombor
• Otvoreno pismo Somborputeva (11)

Kompanija „Somborputevi” A.D. uputila je povodom dodeljivanja poslova zimskog održavanja puteva javnim komunalnim preduzećima „Čistoća” i „Vodokanal” otvoreno pismo gradonačelniku, predsedniku Skupštine grada, članovima Gradskog veća i odbornicima Skupštine grada. „Somborputevi” smatraju da ta dva preduzeća nisu ni opremljena, niti osposbljena za vršenje takvog posla. Pismo prenosimo u celosti.

Foto 13320Reakcija na usvojenu odluku o III izmenama i dopunama odluke o dodeljivanju posebnih prava javnim preduzećima, kojima je osnivač grad Sombor, za obavljanje delatnosti pružanja usluga, na koje se zakon o javnim nabavkama ne primenjuje.
Poštovana Gospodo,
Nakon saznanja o donetoj odluci na sednici Skupštine grada, održanoj dana 11.09.2012., kojom grad Sombor poverava poslove održavanja ulica i puteva u zimskom periodu – zimska služba, javno komunalnim preduzećima „Čistoća” i „Vodokanal”, moja profesionalna obaveza, kao direktora kompanije koja unazad više godina ove poslove dobija na tenderima koje objavljuje Direkcija za izgradnju grada, a u prethodnom periodu Odeljenje za komunalne poslove, zahteva da Vam postavim određena pitanja i zatražim obrazloženje donošenja ovakve odluke.
Naime, kompanija „Somborputevi”, čija je osnovna delatnost izgradnja i održavanje puteva, dugogodišnji je privredni činilac i učesnik poslova na izgradnji i održavanju, kako Sombora, tako i ostalih opština Zapadnobačkog okruga. Vreme ekonomske krize, potpomognuto čudnim odluka Investitora, među kojima su i lokalne samouprave, o načinu dodeljivanja poslova (setite se rekonstrukcije Glavne ulice u Somboru), uzrokovalo je i lomove u poslovanju naše kompanije. Tako smo bili prinuđeni da početkom tekuće godine smanjimo broj zaposlenih za 96-oro, za koje smo tražili pomoć za iznalaženje poslova i od grada i od ova dva komunalna preduzeća, na šta sluh odgovornih nije reagovao.
Kao dugogodišnji partner lokalne samouprave i učesnik u radu zimske službe, potpuno smo zatečeni odlukom koja nas eliminiše iz svake mogućnosti da konkurišemo i učestvujemo u nadmetanju za dobijanje ovih poslova. Pogotovu, što ovakva eliminacija nije plod jedne ozbiljne analize adekvatnih stručnih službi, niti je u prethodnom periodu postojala ikakva primedba ili sugestija, koja bi ukazivala da predmetni radovi, dežurstva, interventnost, angažovanje ljudstva i mehanizacije nisu bili u skladu sa zahtevima štaba službe ili građana, zbog kojih je i uvedena zimska služba. Kako svega ovoga nije bilo, jedini logičan zaključak jeste da su Vas na ovakav korak opredelili neki drugi motivi i razlozi.
Dva Vaša javna preduzeća, koja na ovaj način favorizujete i pretvarate u apsolutne monopoliste, niti su osposobljena, niti opremljena, niti spremna za ovakvu vrstu delatnosti. Za razliku od toga mi posedujemo mehanizaciju, opremu, lokacije za deponovanje materijala, obučeno ljudstvo, iskustvo, potporu kompanije Vojput, koja iste poslove obavlja na putevima državnog reda i koja je spremna da u svakom momentu angažuje i dodatne kapacitete na ovoj teritoriji, što se i dalo videti tokom snežnih padavina ove zime. Na održavanju oko 130 km lokalnih puteva na 12 pravaca, kao i 50-ak kilometara ulica u gradu, kompanija angažuje u punom obimu oko 30 zaposlenih, kao i dodatne zaposlene, koji se angažuju u zavisnosti od stanja padavina i temperatura. Isključivanjem Somborputeva iz ovih poslova, direktno atakujete na naše pravo na rad i dovodite u pitanje opstanak kompanije.
Zvuči neverovatno, ali sami proverite podatak da se 70% ukupne privredne aktivnosti u Somboru obavlja u javnim i javnim komunalnim preduzećima. Ova frapantna činjenica nam govori o pokušaju stavljanja svih tokova novca pod jednu kapu i uz ovakve odluke pokušaj izbegavanja dodeljivanja poslova kroz zakonske regulative. To ne bi predstavljalo problem da Vi upravljate tokovima Vaših prihoda, ali obzirom da se radi o preduzećima koja su uglavnom trošadžije dinara skupljenih od poreskih obveznika i onih koji privređuju, među koje se i mi ubrajamo, zdravorazumska logika, pa ako želite i kultura ponašanja, nalaže Vam da o donetoj odluci razmislite još jednom, na osnovu stručne analize, te donesete odluku koja poboljšava funkciju lokalne samouprave, ne ugrožava nikoga, služi isključivo onima koji su Vas birali, dakle građanima, a ne pojedincima ili grupi koja ima interese, koji se moraju čitati između redova jedne ovako donešene odluke Skupštine grada.

U Somboru, 19.09.2012.
S poštovanjem,
Kompanija Somborputevi a.d.
direktor Veselin Šuković
triletrip @ Čet, 20.09.2012. 01:33
čistoća direktor gradonačelnik gradsko veće javno komunalno preduzeće odbornici otvoreno pismo predsednik privreda putevi reagovanje skupština grada sombor somborputevi subotica veselin šuković vodokanal vojput zimska služba održavanje
• Humanitarci u akciji

Nedelja Crvenog krsta obeležava se od 8. do 15. maja. U okviru akcije aktivisti Crvenog krsta uručili pakete somborskom porodilištu.

Foto 11871 Crveni krst Sombor poklonio je porodilištu somborske bolnice 32 bebi paketa. Oni su namenjeni mamama i bebama koje su rođene tokom Nedelje Crvenog krsta. Poklone je primila glavna sestra porodilišta. Somborski Crveni krst pored obeležavanja svoje nedelje priprema i takmičenje u reagovanju u vanrednim situacijama koje će biti održano 21. maja u kampu u Bačkom Monoštoru. U vojvođanskom projektu učestvuju i tri osnovne škole sa teritorije Sombora: „Petar Kočić” iz Riđice, „22. oktobar” iz Bačkog Monoštora i „Ivo Lola Ribar” iz Sombora. Takmičenje se održava u okviru realizacije zajedničkog projekta regiona Dunav-Kriš-Moriš-Tisa iz Mađarske i Vlade AP Vojvodine pod nazivom „DKMT Flood Rescue”. Strateški partner u projektu je Crveni krst Vojvodine i organizacije Crvenog krsta Novi Sad, Zrenjanin i Sombor. Cilj projekta je osposobljavanje učenika za pravilno ponašanje u stanjima opasnosti, pomoć pri formiranju sposobnosti samozaštite i upoznavanje sa sistemom zaštite od vanrednih situacija. Iz svake osnovne škole učestvovaće ekipa sa po šest članova. U subotu će se na takmičenju i edukaciji u kampu Crvenog krsta u Bačkom Monoštoru sresti preko 70 mladih i njihovih instruktora, kako bi prikazali stečeno znanje u ovoj oblasti i stekli nove veštine. Kao simboličan dar za učešće u projektu svaka škola je dobila ili lap top ili video bim.
triletrip @ Čet, 12.05.2011. 08:45
22. oktobar bački monoštor crveni krst crveni krst vojvodine društvo ivo lola ribar novi sad osnovna škola petar kočić reagovanje riđica sela sombor vanredne situacije zrenjanin