Sport Kultura Društvo Obrazovanje Privreda Poljoprivreda Sela
• Šta se krije iza partnerstva na deponiji?

SOinfo.org portal saznaje, od dobro obaveštenog izvora iz vrha vlasti, da javno-privatno partnerstvo u pogledu upravljanja deponijom Rančevo, krije brojne propuste, da po tom pitanju ne postoji jedinstven stav, čak ni u vladajućoj većini somborske skupštine, kao i da je ovaj projekat nametnut iz same Vlada Republike Srbije.

Foto 16681Naš sagovornik otkriva da ovaj projekat sprovodi grad po nalogu ministarstva, i da, po njegovom mišljenju, Vlada Srbije raspolaže informacijama koje trenutno nisu, u potpunosti, dostupne gradskom rukovodstvu, a posebno ne javnosti. On smatra i da je razvoja somborske deponije na neki način uslovljen, jer odobravanje samog projekta i većina saglasnosti, zavise od odluka nadležne komisije Vlade Srbije. Kako smo nedavno pisali, gradu Sombor bi iz Zelenog fonda Srbije, za projekat „Uspostavljanje regionalnog centra za upravljanje otpadom” trebalo da bude odobreno 40,56 miliona dinara ili nešto više od 343.000 evra. Gradsko veće je u decembru 2018. godine, usvojilo informaciju u vezi pisma o namerama slovenačkog preduzeća „Kostak” iz Krškog. Tada je pomenuto da se za projekat razvoja, izgradnje i eksploatacije navedenog Centra na prostoru deponije u Rančevu razmatra javno-privatno partnerstvo grada Sombora i slovenačkog preduzeća.
- Grad nema sredstava za realizaciju kompletnog projekta odnosno investicije izgradnje fabrike za preradu otpada. Međutim, nije jasno zašto nije bilo pokušaja da se pronađe zadovoljavajuće rešenje kroz autonomni izvor finansiranja. Neverovatno je da lokalna samouprava nije čak ni pokušala da sama, makar započne projekat, kroz EU fondove - navodi naš sagovornik. Smatra da bi dosta toga moglo biti definisano kroz izradu lokalne strategije za upravljanje otpadom i da bi se kroz desetogodišnji ciklus moglo doći do izgradnje postrojenja i zaokruživanja primarne selekcije otpada. On kaže da je delegacija grada u nekoliko navrata boravila u Sloveniji i obilazila uvek isto postrojenje za preradu otpada. Preneo nam je da javno-privatno partnerstvo može biti dobro rešenje u pogledu zbrinjavanja otpada i brze realizacije projekta, ali da neminovno vodi do značajnog poskupljenja računa za deponovanje otpada, što se ne bi dogodilo kada bi grad sam upravljao svojom deponijom.
Ubeđen je da JKP Čistoća, u slučaju da bude prihvaćeno partnerstvo sa Slovencima, sigurno ostaje bez reciklažnog centra i deponije. - Baviće se samo sakupljanjem otpada, javnom higijenom i zoohigijenom i izgubiti najveći deo sopstvenih prihoda. Mislim da to nije potez koji je potreban gradu Somboru - ispričao je sagovornik SOinfo.org portala.
Lokalna samouprava, ni nedelju dana po objavljivanju rezultata konkursa, nije saopštila čak ni osnovne informacije o obezbeđivanju sredstva za deponiju. Takođe, duže od sedam meseci traje ćutanje lokalne vlasti o planovima za javno-privatno partnerstvo sa preduzećem „Kostak” iz Krškog u biznisu vrednom više stotina miliona evra.
savamajstor @ Sre, 26.06.2019. 09:00
deponija javno-privatno partnerstvo jkp čistoća krško ministarstvo za zaštitu životne sredine preduzeće kostak privreda rančevo salaši sombor uspostavljanje regionalnog centra za upravljanje otpadom vlada republike srbije zeleni fond republike srbije
• Somborskom centru 340 hiljada evra

Poznati su dobitnici sredstava Zelenog fonda Srbije.

Foto 16681Ministarstvo zaštite životne sredine obelodanilo je da se na listi za sufinansiranje projekata izgradnje sistema upravljanja otpadom nalazi četiri lokalne samouprave. Predvodi ih grad Sombor kome će pripasti 40 odsto ukupnog budžeta. Kako je saopšteno, Sombor će za projekat „Uspostavljanje regionalnog centra za upravljanje otpadom” dobiti 40,56 miliona dinara ili nešto više od 343.000 evra. Inače, somborska deponija državnom strategijom upravljanja otpadom trebalo da bude među šest na teritoriji Vojvodine u okviru kojih bi funkcionisali i centri za upravljanje mešovitim otpadom. Podsetimo da je gradsko veće, krajem 2018. godine, usvojilo informaciju u vezi pisma o namerama slovenačkog preduzeća „Kostak” iz Krškog za projekat razvoja, izgradnje i eksploatacije navedenog Centra na prostoru deponije u Rančevu i tada je najavljeno moguće javno-privatno partnerstvo. Slovenci su u pismu naveli da bi najviše do trećina otpada bilo odlagano na deponiju, a da bi se preostale količine koristiti u reciklaži, kondicioniranju zemljišta (kompost) ili u energetske svrhe. Deponija bi mogla da prihvati sve tipove otpada. Očekujemo da će nadležni narednih dana ponuditi više informacija o ovom poduhvatu.
Sredstva iz Zelenog fonda Srbije pripala su još Novom Sadu (32 miliona dinara) - uspostavljanje regionalnog sistema upravljanja otpadom, Novoj Varoši (23,4 miliona dinara) - projekta dokumentacija za izgradnju regionalnog centra Banjica, te Pirotu, četiri miliona dinara, za idejno rešenje, projekat i građevinsku dozvolu tamošnjeg regionalnog centra.
savamajstor @ Čet, 20.06.2019. 09:00
društvo gradsko veće javno-privatno partnerstvo ministarstvo zaštite životne sredine nova varoš novi sad pirot preduzeće kostak rančevo regionalna deponija sombor uspostavljanje regionalnog centra za upravljanje otpadom zeleni fond republike srbije
• Ministar poljoprivrede gostovao u Rančevu

Ministar poljoprivrede Branislav Nedimović i gradonačelnica Sombora Dušanka Golubović obišli su poljoprivredno gazdinstvo Gorana Tucakovića u Rančevu.

Foto 35377 Gosti su se upoznali sa kapacitetima stočnih grla u štalama, mehanizacijom i načinom proizvodnje, te učestvovali na radnom doručku, na kome su uz domaćine, kako se navodi, prisustvovali i prisutni poljoprivrednici iz Sombora. Saopšteno je da gazdinstvo Gorana Tucakovića obrađuje oko 100 hektara poljoprivrednog zemljišta, jedan deo državnog i privatnog pod zakupom, te deo sopstvenog, dok je u štalama 50 muznih krava, junice i tovni bikovi. - Poljoprivreda je jedna od najznačajnijih grana kada je u pitanju privreda u Somboru računajući na prirodne potencijale od sto hiljada hektara obradivih površina. Naravno, misleći upravo i na to da je poljoprivreda jedna baza iz koje kasnije treba da nastane industrija kroz proizvodnju dodatnih vrednosti iz kojih ostvarujemo dodatne prihode, zapošljavamo naše sugrađane i na taj način podstičemo dalji privredni razvoj našeg grada - prenela je gradonačelnica Dušanka Golubović. Ona je naglasila da ministar poljoprivrede nije prvi put u Somboru i da je jedan ovakav susret od velikog značaja za meštane Rančeva, jer nije slučajno ministar posetio baš ovo mesto. Gradonačelnica je navela da je ovo mesto jedno od retkih u Vojvodini koje beleži i rast populacije kao i da je prošle godine, oko 13 miliona dinara, uloženo u putnu infrastrukturu.
- Meni je uvek drago da razgovaram sa ljudima koji proizvode ovoliko mleka i ljudima koji se bave između ostalog i tovnim govedarstvom. To su ljudi koji nose srpsku poljoprivredu, jer svaka od tih životinja je jedna mala fabrika za sebe. Mi smo u proteklom periodu dosta radili na otvaranju tržišta za izvoz goveđeg mesa i kao rezultat toga smo prošle godine imali dobru cenu žive vage - preneo je ministar Nedimović. On je podsetio da je još jedna dobra stvar za stočare to što će imati mogućnost dobijanja državnog poljoprivrednog zemljišta u zakup na, period od osam godina, od 2020., uz obavezno vođenje evidencije - knjige polja.
savamajstor @ Pon, 01.04.2019. 02:48
branislav nedimović dušanka golubović goran tucaković gradonačelnica junice knjiga polja muzne krave poljoprivreda poljoprivredno gazdinstvo rančevo salaši sombor stočarstvo tovni bikovi
• Zabranjeno korišćenje vode u Rančevu

Povećan sadržaj amonijaka i arsena u vodi sa dva bunara u salaškom naselju.

Foto 16681- Sanitarni inspektor Pokrajinskog sekretarijata za zdravstvo, Odeljenje za sanitarnu inspekciju Sombor, doneo je rešenje o zabrani upotrebe vode za piće i sanitarno-higijenske potrebe iz vodnog objekta – bunar 1 i bunar 2, zbog, kako je navedeno, zdravstvene neispravnosti. Prema rezultatima analize uzorkovane vode, na bunaru – 1 kod škole, voda se za korišćenje zabranjuje zbog toga što hemijskim kvalitetom (povećane mutnoća, sadržaja amonijaka, arsena) ne ogovara zahtevima Pravilnika o higijenskoj ispravnosti vode za piće, dok mikrobiološkim kvalitetom odgovara. Analizom je utvrđeno da voda uzrokovana na bunaru 2, ni hemijskim ni mikrobiološkim kvalitetom ne odgovara zahtevima Pravilnika.
U skladu sa nadležnostima, Gradska uprava grada Sombora i Javno komunalno preduzeće Vodokanal, obezbedili su i postavili u cisternu sa pijaćom vodom u prostoriji škole u Rančevu - objavljeno je na zvaničnom gradskom sajtu.
savamajstor @ Pet, 31.08.2018. 00:19
amonijak arsen jkp vodokanal odeljenje za sanitarnu inspekciju sombor osnovna škola rančevo salaši sanitarni inspektor pokrajinskog sekretarijata za zdravstvo sela sombor voda za piće vodovod
• Olujni vetar lomio stabla

Saopštenje JKP Zelenilo.

Foto 32313 - Olujno nevreme koje je proteklog vikenda pogodilo Sombor sa okolinom i lomilo stabla, velike grane, kidalo kablove i prekidalo napajanje strujom, načinilo je, na sreću, samo materijalnu štetu na nekoliko objekata i vozila, bez ozleđenih građana. Iako je jak vetar registrovan i u noći sa petka na subotu, njegovi udari juče (nedelja) popodne dostizali su Somboru brzinu od 20,6 m/s (74 km/h) izazvavši pritom lomljenje velikih stabala u Ulici JNA, (kod zgrade C-9), Ilije Birčanina, na Gakovačkom putu, Staparskom putu, dok su veće grane padale i u Batinskoj, Suvajskoj, XII Vojvođanske udarne brigade, u Parku heroja, (kod Županije), Parku Ive Lole Ribara (kod Željezničke stanice)... 
Stabla su pod naletima olujnog vetra padala i u Telečki, Kolutu, Bačkom Bregu, Bačkom Monoštoru, Rančevu, pa su radnici JKP Zelenilo ceo minuli vikend proveli u otklanjanju posledica nevremena. U petak uveče došlo je i do prekida u napajanju električnom energijom u delu Josićkog puta, XII Vojvođanske udarne brigade i u Batinskoj ulici - piše u dopisu javnog komunalnog preduzeća. 
savamajstor @ Uto, 31.10.2017. 02:15
bački breg bački monoštor društvo jkp zelenilo kablovi kolut nevreme olujno nevreme rančevo sela sombor stabla telečka vetar
>>
12