Sport Kultura Društvo Obrazovanje Privreda Poljoprivreda Sela
• Ernest Bošnjak za Radomira Zelenovića

Otvoren je 1. Podunavsko-panonski filmski festival Porodica naroda/Family Of Nations.

Foto 34121Foto 34117 Festival je otvorio dobitnik nagrade Ernest Bošnjak za doprinos razvoju filmske umetnosti u 2018. godini, Radoslav Zelenović, dugogodišnji direktor Jugoslovenske kinoteke, jedne od pet najznačajnijih institucija u svetu. - Kao što vidite, nagrade me nisu mimoilazile u životu i običaj je kada dobijete novo priznanje da kažete da Vam je najdraže. Ja ću svesno da upadne u tu klopku. Svesno zbog toga što je moj favorit kada su u pitanju pioniri filma upravo Ernest Bošnjak. Ja ne znam šta je taj čovek imao u glavi kada je na početku kinematografije, na početku 20. veka, krenuo, ne samo da se bavi filmom, već da od ovog grada pravi Holivud. Lepo je kad imaš san, još je lepše kada deo tog sna postane javnost. Ernestu Bošnjaku je to pošlo za rukom, cena nije bila mala, jer je kompletan kapital potrošio da od Sombora napravi Holivud. Ko zna šta bi se desilo da nije bilo Velikog rata ida stvari nisu pošle na drugu stranu. Ne mogu da kažem da znam, ali pretpostavlja, da je Ernest Bošnjak dosanjao svoj san do kraja, ovaj grad, ova zemlja, ova kinemetagrafije bili bi mnogo bolji - rekao je Radoslav Zelenović, koji će u prvom izdanju somborskog filmskog festivala biti u žiriju glavne selekcije, zajedno sa pozorišnim rediteljem Gorčinom Stojanovićem i glumcem Lazarom Rokvudom, jednim od inicijatora ustanovljavanju festivala. Kako su preneli domaćini svečanog otvaranja, mladi glumci, Slaven Došlo i Vanja Nenadić, pre samo godina dana gradonačelnica Sombora je sa potpisala inicijativu o osnivanju filmskog festivala sa čuvenim holivudskim glumcem Džonom Sevidžom, koji je bio u glumačkoj ekipi Rokvudovog filma „Povratak”. Žiri glavne selekcije proglasiće najboljeg glumca i glumicu festivala, odnosno mladog glumca ili glumicu. Njima će biti dodeljeno priznanje „Celtis”. 
Organizatori su obelodanili da će tokom festivala, pored glavne selekcije, biće prikazani i filmovi u pratećim kategorijama, „Kad bi Sombor bio Holivud” - filmovi koji su na bilo koji način povezani sa Somborom, tri australijska filma u selekciji „Core diplomatiqum”, te osam studenskih filmova po izboru selektora Gorana Jovanovića. Najbolji studentski film proglasiće žiri u sastavu: Maja Šuša, Peter Goretić i Slaven Došlo.
Posetioci 1. Podunavsko-panonskog filmskog festivala Porodica naroda/Family Of Nations biće u prilici da pogledaju i postavku 40 originalnih filmskih plakata čiji su autori najznačajniji francuski ilustratori. Ova nesvakidašnja izložba postavljena je zahvaljujući kolekcionaru Nebojši Bošnjaku, a kroz kolekciju predstavljena je kinematografija nekoliko zemalja, najznačajniji svetski režiseri, glumci i glumice. Među izloženim plakatima su se našli i filmovi jugoslovenskih režisera Bulajića i Petrovića. Festival će biti zatvoren u nedelju dodelom priznanja. Kompletan program i satnica
savamajstor @ Sre, 12.09.2018. 03:30
1. podunavsko-panonski filmski festival porodica naroda/family of nations core diplomatiqum džon sevidž film povratak filmski plakati goran jovanović gorčin stojanović izložba jugoslovenska kinoteka kad bi sombor bio holivud kultura lazar rokvud maja šuša nagrada aernest bošnjak peter goretić radoslav zelenović slaven došlo sombor studentski film vanja nenadić
• Da je Sombor postao Holivud....

U susret premijeri predstave „Kad bi Sombor bio Holivud“, autorskog projekta Kokana Mladenovića, inspirisanog dramom Radoslava Zlatana Dorića, u Narodnom pozorištu Sombor priređeno je veče posvećeno kinematografu Ernestu Bošnjaku.

Foto 33069Foto 33068 Domaćin večeri bio je Radoslav Zelenović, stručni konsultant na novoj predstavi, čija je premijera zakazana za 17. februar, a njegov gost bio je Kokan Mladenović, kao i glumci i autorska ekipa predstave. Radoslav Zelenović je bivši urednik Filmske redakcije RTS-a, kao i Arhiva Jugoslovenske kinoteke, a danas je upravnik Audio-vizuelnog arhiva i Centra za digitalizaciju SANU. On je ovom prilikom predstavio stvaralačku ličnu kartu Ernesta Bošnjaka, ispričao zanimljive priče o životu, radu, idejama i problemima sa kojima se susretao istinski pionir filma.
- Pokušaćemo na neki način da vam ispričamo priču i da otrgnemo od zaborava čuvenog Somborca Ernesta Bošnjaka, pionira jugoslovenskog filma - istakao je na početku večeri direktor Narodnog pozorišta Sombor Mihajlo Nestorović.
Publika je bila u prilici da čuje mnoge zanimljive priče o Ernestu Bošnjaku, ali i da pogleda njegove filmove, koje verovatno ranije nije imala prilike nigde da vidi: Otkrivanje spomenika Ferencu Rakociju u Somboru (1912), Probne snimke prve jugoslovenske tvornice filmova (1923), Pokušaj umetničkog filma Ernesta Bošnjaka (1925), Moja draga kolevka (1924), Ovde traži pa ćeš pronaći milijon (1925), Fudbalska utakmica (1930) i Skautske vežbe u Somboru (1930).
- Bošnjak je bio jedna renesansna ličnost. On se pre svega bavio štampanjem novina i mnogo toga drugog, ali je od početka imao fiks-ideju da u Somboru napravi fabriku filma. Otkud ta lucidnost i ta pamet u nekom trenutku kad se uopšte nije znalo u šta će film da se izrodi? Otkud tom čoveku ideja da već 1906. godine ima svoj bioskop u vašem gradu? Lajt motiv njegovog stvaralaštva je bio igrani film, kao jedna zahtevna forma, što pokazuje da je reč o čoveku neverovatnih ideja. Filmom su se u to vreme bavili bogati ljudi. Film je bio skupa zabava. U takvom kontekstu, kada film nije bio daleko od vašarske zabave, pojavljuje se čovek poput Ernesta Bošnjaka koji je shvatio da je film nešto sa čime može da se radi i od čega može da se živi. Naravno, to mu se kasnije obilo o glavu jer je 400.000 dinara koje je zaradio u životu kompletno uložio u film i od svega toga ostala je samo filmska traka. Film ne traje mnogo, traje 120 godina, i možda nije promenio vek iza nas ali ga jeste obeležio. Svaka civilizacija ima svoj jezik, a jezik naše civilizacije su pokretne slike. U almanahu iz 1925. stoji podatak da u Kraljevini Jugoslaviji postoji 431 bioskop, 81 u užoj Srbiji i 90 u Vojvodini. Bioskopi su od početka dobro primljeni, ali nažalost, u tranziciji bioskopi su pretvarani u sve i svašta. Na mestu gde je održana prva bioskopska predstava u Beogradu, šesta u Evropi, danas se nalazi kockarnica. Uvek zanemim pred činjenicom da jedan takav prostor nismo uspeli da sačuvamo. Šta bi bilo sa ovom zemljom da je 1914. ili 1923. godine imala svoju fabriku filmova? - istakao je Zelenović.
On je predložio da se razmisli o pravljenju jednog memorijalnog prostora gde bi se sakupilo sve ono što je vezano za Ernesta Bošnjaka, kao i da on dobije svoju ulicu u gradu i da se na taj način dâ na značaju istinskom pioniru filma.
- To što mi radimo u predstavi nije samo taj Ernest Bošnjak koji je obeležio Sombor svoga doba, nego metafora jednog velikog umetnika koji nadrasta i svoj grad i svoje vreme. To neprihvatanje i nerazumevanje onih koji su mogli da učine ovaj grad veličanstvenim, a to se nije dogodilo, nije specifikum samo onoga doba, već se u dobrom kontinuitetu odbacivanja nastavlja do dana današnjeg. Zašto Sombor nije postao fabrika snova ako je neko već žrtvovao svoj život da to postane? Kako smo došli do toga da živimo u gradovima bez bioskopa? Kako smo došli do toga da bioskopa ako ima, onda ih ima isključivo u tržnim centrima? O tom vremenu koje je izgubilo svoju romantiku, o tom vremenu na onaj način na koji ga je Bošnjak doživljavao, kao umetnost koja može da promeni jedan grad, da promeni svet, o tome je naša predstava. Ona je traganje za novim snom. Predstava nema teksta, imaćemo table sa tekstovima kao u nemom filmu, imaćemo živu muziku koja će biti izvođena na sceni. Pravimo predstavu o epohi nemog filma, a to čega smo se dohvatili, to je nešto jako sklisko. To može da bude izuzetno zanimljivo, a može da bude i izuzetna katastrofa jer je žanr nemog filma u pozorištu redak ili ga ni nema. Samo da nam se ne desi da bude nemi film pa da nema ni aplauza - rekao je Kokan Mladenović.
U predstavi Marko Marković igra mladog Ernesta Bošnjaka a David Tasić Daf starog. Pored njih igraju i Ivana V. Jovanović, Minja Peković, Milijana Makević, Vanja Nenadić, Dragana Šuša, Danica Grubački, Branislav Jerković, Nemanja Bakić i Aleksandar Vučković.
- Naš Bošnjak snima film iz pet delova koji mi zovemo Od Panonskog mora do Sombora i taj film, zbog nerazumevanja vlasti i sredine, ostaje nezavršen. Igramo se, ne onoga što je Bošnjak uradio, nego onoga što je mogao da uradi da je bilo više pažnje i razumevanja i da su naše sredine sklonije umetnosti - kazao je Mladenović, kome je ovo dvanaesta predstava koju režira u Somboru.
triletrip @ Sub, 10.02.2018. 12:57
aleksandar vučković branislav jerković danica grubački david tasić daf dragana šuša ernest bošnjak film ivana v. jovanović kinematografija kokan mladenović kultura marko marković milijana makević minja peković narodno pozorište sombor nemanja bakić pozorište premijera radoslav zelenović sombor vanja nenadić