Nacrt plana Prostornog plana područja posebne namene Specijalnog rezervata prirode Gornje Podunavlje propisaće gde, šta i kako može da se radi u zaštićenom prirodnom području. Plan obuhvata delove područja Grada Sombora i Opštine Apatin.

Nacrt prostornog plana Gornjeg Podunavlja ne predviđa neke posebne novosti u odnosu na sadašnje stanje, što se tiče izmena namene prostora zaštićenog prirodnog dobra, što je svakako pozitivna stvar. U Specijalnom rezervatu prirode i dalje je zabranjena bilo kakva gradnja, bavljenje poljoprivredom ili privrednom delatnostima. Jedino je dozvoljeno održavanje postojećih objekata, poput vile Štrbac ili lovačke kuće u Kazuku. Prostornim planom Gornjeg Podunavlja obuhvaćeno je i okolno područje rezervata prirode, pa su propisana pravila gradnje puteva, gasovoda, električnih vodova i druge infrastrukture. U samom rezervatu predviđeno je da može da se oformi određeni broj naučno - istraživačkih stanica i kampova, i to u delovima koji imaju niži stepen zaštite. Pravna i fizička lica javni uvid u nacrt Prostornog plana područja posebne namene Specijalnog rezervata prirode Gornje Podunavlje mogu da obave u zgradi Županije u prizemlju u kancelariji broj 12 u vremenu od 9 do 14 časova sve do 24. novembra. Nacrt je dostupan i na sajtu Republičke agencije za prostorno planiranje. Javna prezentacija Nacrta prostornog plana i izveštaja o strateškoj proceni uticaja biće održani 11. novembra u 10 časova u Gradskoj upravi grada Sombora (Županija), sala broj 108. Primedbe na Nacrt prostornog plana i izveštaj o strateškoj proceni mogu se dostaviti u pisanoj formi Odeljenju za komunalne poslove do 24. novembra 2011. godine.

U županijskog sobi 12 još tri dana moguće je pogledati i uputiti eventualnu primedbu na vojvođanski prostorni plan, koji je priredio Pokrajinski zavod za urbanizam iz Novog Sada.

Zašto je Regionalni prostorni plan AP Vojvodine na javnom uvidu za vreme godišnjih odmora, odnosno zašto o istom nije raspravljano u Somboru verovatno nećemo nikad saznati. Ipak, zna se da će čak i somborska lokalna samouprava uputiti nekoliko zahteva za izmenu. Ako to budu samo stvari za koje smo mi čuli, a radi se o drugom prstenu somborske i obilaznicama u naseljenim mestima koje su predviđene lokalnim planom, onda je krajnje vreme da pokupe prnje i završe svoje političke karijere. Sombor je Prostornim planom, ne računajući prirodna bogatstva koja nam ne mogu oduzeti, potcenjen u odnosu na ostale gradove. Mi ćemo ovom prilikom pokušati da prepričamo aktivnosti pre svega u domenu saobraćaj. Kako smo već ranije pisali, Prostorni plan AP Vojvodine svrstava Sombor, kao i sve vojvođanske gradove sem Novog Sada, među nacionalne centre. To nam garantuje status „srca” Zapadno-bačkog okruga, ali ne i neke posebne povlastice. Jedna od stvari koja nam iznenađujuće pripadaju, po tom osnovu, su nacionalna luka i intermodalni terminal. Oba u blizini Štranda. Kakvo je to „čudo” i koliko je verovatno najbolje govori podatak da je izgradnja planirana za posle 2020. godine. Vodni saobraćaj našeg kraja u globalu gledano, ostaje na nivou od pre plana, a po onom što se dalo pročitali u PP AP Vojvodine, sem nekoliko zapanjujuće neverovatnih stvari ništa značajnije neće se menjati u preostale tri saobraćajne mreže. Aerodrom Sombor je zabeležen kao postojeći vojni, ali se planom ne predviđa rekonstrukciju. Iako se o prugama govori mnogo u poslednje vreme prve aktivnosti možemo očekivati, takođe, posle 2020. godine. Vojvođanski Zavod za urbanizam predviđa rekonstrukciju „pruge kucavice” Bečej - Vrbas - Sombor - Sonta - Apatin, kao i obnovu demontiranih pruga Sombor - Stapar - Odžaci, te Sombor - Riđica. Kao turistički železnički krak stručnjaci nude pravac Sonta - Apatin - Sombor - Bački Breg - Baja. Do i preko Bogojeva se očigledno neće putovati, a još očiglednije je da Vojvodinu ne zanima jedina železnička veza severa sa Hrvatskom! Sve se očigledno u Prostornom planu AP Vojvodine prilagođava drumskom saobraćaju, pa bi tako i Sombor mogao da se „ovajdi”. Najkasnije do 2015. godine mora biti izgrađen nedostajući krak gradske obilaznice, a kao prioritet u istom periodu stavljeno rešavanje putnih pravaca iz Sombora kao Mađarskoj i Hravstkoj. U drugom stepenu prioriteta (posle 2015) nalaze se putni pravci Stapar - Mali Stapar - Sivac, Karavukovo - Odžaci - Stapar, te Sombor - Rastina, gde bi trebalo da bude izgrađen prelaz ka Đerđpustoj u Mađarskoj. Riđica i Gara su „smišljeno” izbačeni iz priče?! Do 2020. godine planirano je i renoviranje prelaza Bezdan - Batina.
Nacrt Prostornog plana AP Vojvodine je registrovao da je ZBO treći najlošiji okrug po stanju u privredi. Na prostoru naše četiri opštine je najizraženija starosna tendencija. Gotovo polovina od 260.000 stanovnika pije „lošu” vodu, u Zapadno bačkom okrugu se nalazi najzagađeniji vodotok u Vojvodini (čitaj Evropi), čak 70 odsto kuća na ovoj teritoriji nema fekalnu kanalizaciju. Po stručnjacima iz Zavoda za urbanizam Vojvodine, koji se očigledno slabije konsultovao sa lokalnim kolegama, Sombor i ZBO svoju šansu za razvoj treba da traže u poljoprivredi, malim i srednjim preduzećima, na Dunavu, u zaštićenom rezervatu prirode Gornje Podunavlje, salašima i prekograničnoj saradnji. Prostorni plan nije predvideo da je za razvoj jedne sredine ipak najbitnija lokalna vlast, koja ovom prilikom mora reagovati po nekoliko osnova!

Do 2020. godine možemo biti sigurni da somborski aerodrom neće postati putnički, može imati jedino posebnu namenu, a ne bi trebalo da razmišljamo ni o nekakvoj luci na Dunavu kod Bezdana. Ipak, tamo može da se izgradi mala hidrocentrala - kazuje Regionalni prostorni plan AP Vojvodine.

Sombor se u Regionalnom prostornom planu Vojvodine tretira kao urbani centar nacionalnog značaja, zajedno sa ostalim vojvođanskim gradovima, tako da je od interesa za državu i pokrajinu da se podstiče njegov razvoj. Pokrajinski prostorni plan smatra da je naš grad na specifičnoj lokaciji sa prirodnim i kulturnim nasleđem, treba da bude inkubator znanja i inovacija, motor privrednog i urbanog razvoja regiona zapadne Bačke. Što se tiče saobraćaja Sombor je smešten na važnom putnom koridoru E-662 Subotica - Sombor koji je u rangu državnog puta prvog reda, a do 2020. godine predviđena je izgradnja državnog puta drugog reda koji bi Sombor spojio sa Malim Iđošem, Adom i dalje Rumunijom. Pruge nam ostaju lokalne, pojedine trase magistralne, a o eventualnom dvokolosečnom sistemu nema ni govora. Na kanalu kraj grada predviđena je nacionalna luka, dok od neke na Dunavu kod Bezdana u predstojećoj deceniji neće biti ništa, moraćemo se zadovoljiti graničnim prelazom na vodi. Aerodrom u narednih deset godina može da ima samo posebne namene, putnički se planira jedino nadomak Novog Sada, gde avioni trenutno poleću sa livade. Uzdanica Sombora, turizam, oslanjaće se na sela i kulturni turizam, odnosno na kratkotrajne, takozvane „city break” boravke. Prostorni plan Vojvodine smatra da treba raditi na unapređenju poslovnog turizma u gradu, a Sombor je na tranzitnom turističkom pravcu Horgoš - Subotica - Bezdan - Hrvatska. Smatra se da je područje na kojem živimo specifično kulturno, da je Sombor istorijski grad, da salaši treba da imaju posebnu zaštitu. Od dvoraca naveden je samo onaj u Riđici, a Fernbahov kod Aleksa Šantića je, po ovom planu, osuđen na dalje propadanje. Centar turističke destinacije Gornje Podunavlje treba da bude Sombor, a ovaj rezervat prirode i njegova okolina su obeleženi kao stanište ptica, žbunastih i zeljastih biljki. U prirodne resurse Sombora ubrajaju se još i geotermalna energija, šume, voćnjaci, vinogradi. Za telekomunikacionu infrastrukturu ne bi trebalo da brinemo, u statusu smo čvorišta, optički kabel već prelazi preko naše teritorije. U mape je ucrtan i produktovod za naftne derivate, koji bi trebalo da se skladište u Somboru i odavde distribuiraju na sever Bačke i u istočnu Hrvatsku. Planiraju se i novi dalekovodi visokog napona, a na Dunavu kod Bezdana obeležena je mala hidrocentrala. Od energetskih potencijala možemo da računamo na termoelektranu - toplanu kapaciteta 40 megavata, a što se tiče vetroenergije ne treba mnogo da se nadamo: ovo je područje sa najmanjim potencijalom. Čini se da od nekih obećanja koja smo dobili, poput pristana za turističke brodove i civilnog aerodroma neće biti ništa u narednih deset godina, možemo se nadati značajnijim putevima i spajanju sa autoputevima na koridorima 10 i 5C. Dalje je sve u rukama političara i njihovoj sposobnosti da pokažu i uzdignu značaj grada i utiču na njegov razvoj.

Evropska komisija usvojila je u Briselu Dunavsku strategiju - javljaju novinske agencije.

Ona se odnosi na države dunavskog sliva i njihove neposredne susede - Nemačku, Austriju, Slovačku, Češku, Mađarsku, Sloveniju, Rumuniju i Bugarsku, Hrvatsku, Srbiju, BiH, Crnu Goru, Moldaviju i Ukrajinu. Sveobuhvatna strategija EU za Dunavski region biće bazirana na tri stuba:  uspostavljanju sistema bezbedne plovidbe i razvoju transporta i prateće infrastrukture, zaštiti životne sredine i održivom korišćenju prirodnog bogatstva, te ekonomskom razvoju i jačanju regionalne saradnje i partnerstva u regionu Podunavlja - piše na zvaničnom srpskom sajtu Dunavske strategije, koja se u našoj zemlji odnosi na 24 opštine na  Dunavu i 80 koje pripadaju dunavskom slivu.
Neizbežno, ravnopravnu startnu poziciju, u najvažnijem dokumentu za najveću evropsku reku, dobiće i Grad Sombor, čije mesto u strategiji brane gradonačelnik i predsednik skupštine. Dunav u Srbiju ulazi na teritoriji grada Sombora. Ovde ne postoji pristan, ni mogućnost punjenja goriva. Trenutni su nam dunavski turistički potencijali svedeni na posetu čardama i postojanje Specijalnog rezervata prirode za koje imamo i Master plan. Stanje je loše, no čini se da Dunavska strategija nudi ipak malo svetlosti. Sombor se pominje i postoje planovi za makar nešto novo. Po srpskom delu strategije somborski deo Dunava može se nadati izgradnji po jednog dunavskog i kanalskog  pristana kod Bezdana, završetku Prostornog plana Gornjeg Podunavlja, te upravljanju Monitoringa kvaliteta vode i sedimenta Velikog Bačkog kanala. Naše mesto bismo, po ovom dokumentu, trebali da tražimo i u negovanju lokalnih zanata, biciklističkom i pešačkom turizmu, te unapređenju poljoprivredne proizvodnje. Zvuči vrlo konkretno i uglavnom razumno!
Glavni cilj Dunavske strategije je veći prosperitet, bezbednost i mir za stanovnike regiona, pre svega kroz jačanje prekogranične, transregionalne i transnacionalne saradnje i koordinacije. Očekuje se da Savet EU i EP zvanično usvoje strategiju sredinom naredne godine, u vreme mađarskog šestomesečnog predsedavanja EU.