Gradska biblioteka „Karlo Bijelicki” u saradnji s Kulturnim centrom „Laza Kostić” priređuje prvu promociju novog romana Dragana Velikića „Bonavia”. O knjizi će, pored autora, govoriti i urednik Stubova kulture, Ivan Radosavljević. Voditelj programa biće Miljana Zrnić. Pokrovitelj promocije je Grad Sombor. Predstavljanje romana zakazano je za ponedeljak, 14. maj, u Galeriji Kulturnog centra „Laza Kostić” u 19 časova.

Ulaznice mogu da se kupe na De Solu na kanalu, u Galeriji KC „Laza Kostić” i u butiku „Festina Lente”. Cena u pretprodaji je 400 dinara, a na veče koncerta koštaće 500 dinara.

Slobodan Tišma poznat je publici kao muzičar, čiji bend La Strada je bio uzor novom valu osamdesetih godina prošlog veka. Najpre je počeo da piše poeziju, posle toga bavio se muzikom, konceptualnom umetnošću, opet muzikom, da bi danas bio prozni pisac.

- Slobodan Tišma je potpuno netipičan pisac. On sa Aleksandrom Tišmom stvara od Novog Sada tačku na književnoj mapi, a u neku ruku su im slični i stilovi - rekao je urednik Kulturnog centra Novi Sad i izdavača knjige, Laslo Blašković. 

- Ja sam umetnik najšire gledano. Naslućivao sam to već u osnovnoj školi. Menjao sam medije, menjao sam masku, a ljudi su to smatrali neukim. Aleksandar Tišma me je uvek, kada me sretne na ulici, pitao: šta si novo smislio? Moje iskustvo je da je preskakanje iz jednog medija u drugi osvežavajuće - kazao je Slobodan Tišma osvrćući se na svoj prethodni rad.

- Kada pišem, ne čitam ništa, ali slušam muziku, od ranog baroka do kasnog romantizma. Muzika izoštrava osećanja. Književnici u glavnom ne poznaju slikarstvo i druge vidove umetnosti. Muzika podstiče iracionalan pristup stvarima, što je vrlo važno za pisanje. Muzika je najbliža poeziji, a u prozi mora biti poezije. Danas je to vrlo retko, kod savremenih pisaca nema poezije - kazao je Slobodan Tišma. On smatra da je trougao muzika-poezija-filozofija vrlo važna za umetnost.

Somborska biblioteka ostvarila je uspeh u okviru 62 biblioteke koje učestvuju u sistemu COBISS.RS, odnosno automatizovanoj pozajmici i pretraživanju naslova. Stručni tim Centra Virtuelne biblioteke Srbije izradio je statističku analizu koja pokazuje korišćenje lokalnog onlajn kataloga. Gradska biblioteka „Karlo Bijelicki” vodeća je po broju pozajmljene bibliotečke građe, a u ovogodišnjoj statistici vidljiv je i najveći broj korišćenja onlajn kataloga.

- Korisnici rado koriste usluge rezervacije i produženja roka pozajmice sa svog kućnog kompjutera koje nudi servis COBISS/OPAC-a „Moja biblioteka”. Somborska biblioteka je pored uputstva postavljenog na svom sajtu štampala i vodič za korišćenje ovog servisa, što je rezultiralo povećanjem broja pozajmica i rezervacija na ovaj način - saopštila je Gradska biblioteka.

- „Zapadna Bačka je za mene domovina, Zapadna Bačka je za mene domovina”. Nisam neka ličnost raspložena za pokret, nerado odlazim odavde, jer mislim da u ovom kraju, uprkos nekim mišljenjima, postoji zaostavština umetnosti i književnosti, koje je zadnji sumirao Janoš Herceg. Izdvojio bih Kornela Sentelekija, koga mnogi smatraju začetnikom vojvođanske mađarske književnosti. Kada se nastanio u Sivcu počeo je da uređuje književni časopis Snoplje (Kalangya), kao i kulturni život, kako u selu, tako i u regionu. Ta njegova aktivnost podudarala se sa pokretima koji su posle Trijanonskog sporazuma (posle 1. Svetskog rata) nastali u delovima Rumunije i Slovačke nastanjenim Mađarima. Nezavisno jedni od drugih postavili su gotovo identične ciljeve: u to je spadala spoznaja da više ne pripadaju Mađarskoj, da treba prihvatiti bivstvovanje kao manjina, izgraditi veze i mostove sa većinskim narodima, ali gledati prema Mađarskoj i otvoriti prozore prema svetskoj književnosti - ispričao je Jožef J. Fekete.

Pesnikinju Moniku Čik u intervjuu Jožefa J. Feketea objavljenom u časopisu „Krik” najviše je zainteresovao deo koji se odnosi na njegovo detinjstvo, pa je zamolila Feketea da pokuša da sumira taj period svoga života:

- Majka me je vrlo rano naučila čitanju, ali da bih počeo da čitam, morala je prvo da mi usadi ljubav prema pisanoj reči. Mnogo mi je čitala, na primer, dok sam sa četiri godine ležao sa žuticom pročitala mi je Poslednjeg Mohikanca, od početka do kraja. Mnogo sam boravio u Staroj Moravici, kod majčinih roditelja, koji su me okružili neizmernom ljubavlju. Deda je bio limar. Tamo je radionica, alat, rad, upotreba alata bila svakodnevnica, pa se nekako na mene prenela vrednoća, svest o odgovornosti i obavezama. Bilo je to neko nevidljivo vaspitanje. Moje držanje nije izgradio usmereni pedagoški rad, nego život koji me je okruživao u porodici - kazao je Jožef J. Fekete.

Na pitanje kako vidi današnju ulogu književnosti i kako književnost stupa u odnos sa publikom Fekete je odgovorio:

- Ovo je jako komplikovano pitanje koje zahteva vrlo opširan odgovor. Ja već 30 godina ne radim u prosveti, ali mislim da književnost ne može da se zavoli ako se čitaju stari tekstovi. U mađarskom jeziku to je na primer Zrinski, mađarski barok. To nije tekst koji bez pripreme može da se stavi pred učenika i da ga zavoli. Isto mogu da kažem i za nastavu jezika, ne može srpski jezik da se nauči i zavoli ako upoznavanje sa književnošću počnemo sa Njegošom. Trebalo bi naći neka rešenja koja će premostiti ove probleme. Mislim da književnost nikada nije imala neki zadatak, već postoji da bi je bilo i da čoveka kroz čitanje učini srećnim, da mu pomogne u samospoznaji i da ga zabavlja. Smatram da književnost nema ulogu da menja svet i modifikuje politiku i zato očekujem fleksibilnost od kritičara i vodećih ličnosti književnih kanona - izložio je Jožef J. Fekete.