Sport Kultura Društvo Obrazovanje Privreda Poljoprivreda Sela
• Najveći, dokazani prijatelj srpskog naroda

Povodom 90 godina od smrti Arčibalda Rajsa u amfiteatru Pedagoškog fakulteta u Somboru održana je projekcija dokumentarno-igranog filma „Čujte, Srbi - Arčibald Rajs”, odnosno razgovor sa režiserom, Goranom Vukčevićem.

Foto 35535 Film predstavlja svedočanstvo o životu švajcarskog profesora univerziteta i publiciste, koji je bio veliki prijatelj srpskog naroda, posebno u najtežim vremenima ratnih iskušenja od 1914. do 1918. godine. Dekan Željko Vučković je u uvodu rekao da misija somborskog Pedagoškog fakulteta nije samo misija u oblasti obrazovanja i nauke, već da on ima širu kulturološku, duhovnu, istorijsku i društvenu misiju. Analizirajući film, profesor Saša Marković je govorio o čoveku koji je pokušao da se snađe u specifičnim ratnim okolnostima, a koji je pokušao da ostane dosledni humanista. Istakao je zaslugu Rajsa što je preneo sliku svetu o onome šta se zaista dešavalo na bojnom polju. - Rajs je ukazao na totalitarni rat koji je Austrougarska vodila protiv Srbije, i u tom kontekstu je njegovo delo nezamenjivo - naglasio je profesor Marković. On je podsetio da su objavljeni njegovi izveštaji sa fronta u publikaciji pod naslovom „Ratni izveštaji iz Srbije i sa Solunskog fronta: neobjavljeni tekstovi na srpskom jeziku”. Knjiga „Čujte Srbi! Čuvajte se sebe” je važna zaostavština koju je Rajs ostavio srpskom narodu, a u kojoj pokušava da skrene pažnju na dobre karakteristike, ali i na slabosti srpskog identiteta. Poruke iznete u ovoj knjizi su aktuelne u bilo kom vremenu srpske istorije - naveo je Marković.
Reditelj Goran Vukčević je izneo zanimljivosti vezane za snimanje ovog dokumentarno-igranog filma. Po njegovom mišljenju ključno za autora da ga vodi emocija. Vukčević je rekao da je Arčibald Rajs najveći dokazani prijatelj u istoriji srpskog naroda, s obzirom da je pisao o slavi srpske vojske i o zločinima nad srpskim civilima. Takođe, istakao je činjenicu da je Rajs bio pionir savremene forenzike, i da je značajan njegov doprinos u radu na biometrijskoj fotografiji. Arčibald Rajs je na frontu napravio preko 10.000 fotografija, koje su zaplenili Nemci nakon bombardovanja Beograda 1941. godine, kao i njegovu ličnu arhivu. - Zbog razočaranja koje je doživeo zbog istraživanja korupcije posle rata, napisao je knjigu „Čujte Srbi! Čuvajte se sebe”, delo koje uvek iznova treba čitati - zaključio je Vukčević.
savamajstor @ Čet, 25.04.2019. 14:26
arčibald rajs čujte, srbi čujte, srbi - arčibald rajs čuvajte se sebe dekan dokumentarno-igrani film goran vukčević kultura pedagoški fakultet prof. dr saša marković prof. dr željko vučković sombor
• Svetosavska svečanost na Pedagoškom fakultetu

Ovogodišnjom svečanom akademijom obeležen je veliki jubilej – 800 godina od uspostavljanja autokefalije, odnosno samostalnosti Srpske pravoslavne crkve.

Foto 34966Foto 34967 Dekan prof. dr Željko Vučković je u pozdravnoj reči naglasio da nas je Sveti Sava učio osnovnim hrišćanskim vrlinama: veri, nadi i ljubavi. Rekao je da je Sveti Sava kao učitelj, i kao prosvetitelj, u bukvalnom smislu unosio svetlost u srpske domove, učeći ljude da na svojim kućama otvaraju, odnosno izbijaju prozore. Navodeći reči Svetog Save „da se sreća nalazi u nama”, dekan je savetovao da se vratimo sebi, svom identitetu, i svojim osnovnim vrednostima, jer je odgovornost za sreću u svakome od nas. Svetosavsku besedu pod nazivom „Osam vekova Svetosavlja” održao je prof. dr Saša Marković. On je izložio istorijsko viđenje važnosti odluke vizantijskog dvora i vaseljenskog patrijarha Manojla iz 1219. godine da upravo Savu Nemanjića, zbog ljubavi i divljenja koje su osećali prema njemu, postave za arhiepiskopa crkve kojoj, na njegovu molbu, van običaja, daju punu nezavisnost, te kakve je to implikacije imalo na konstituisanje države i, uopšteno, na duhovno usmerenje nacije. Marković je dolazak Save sa Svete gore u Srbiju označio je nalet prosvetiteljstva i duhovnog preporoda, jer se on gradnjom crkava i manastira trudio da narod ojača u veri, ali i da decu privoli pismenosti. Istakao je da su njegove učiteljske iskre bile vodilja i nastavnicima naše škole tokom više od dva veka njenog postojanja. On je naveo podatak da je već u prvom broju „Školskog lista“ iz 1858. godine bilo zapisano: „Sveti Sava je još detetom bio pun ljubavi i vere u Boga... Svetosavlje treba da je podsetnik, ali ne ideološki već hrišćanski, evo već osmovekovni, da nam je pružena mogućnost da dođemo do najviših vrednosti, zaključio je profesor Marković.
Studenti Milan Stojković, Ljubica Lazić, Dragan Kanurić, Miroslava Palalić, Vujadin Miladinov, Milica Miletić, Bogdan Popov, Miona Ilić i Jelena Karajović kroz glumu su oživeli delove Teodosijevog „Žitija Svetoga Save”, nastalog u 14. veku. Ovaj scenski i umetnički deo uobličila je doc. dr Ankica Vučković, dok je za muziku bila zadužena studentkinja Sanja Boloban. Muzički deo svečanosti uveličao je hor somborskog Pedagoškog fakulteta pod rukovodstvom prof. dr Biljane Jeremić, koji je izveo Himnu Svetom Savi Stevana Stojanovića Mokranjca, kao i pesme Psalm 136 i Marijo, slavna. Konferansje Svetosavske svečanosti bila je dr Nataša Gojković, koja je na samom kraju rekla da moramo nastojati da u svim svojim delanjima kojem su glavne odlike čovekoljubivost, učenost, umetnost, pravičnost i dobrota očuvamo duh svetosavlja.
Izvor: Danka Ivošević | savamajstor @ Uto, 29.01.2019. 02:48
ankica vučković nataša gojković obrazovanje osam vekova svetosavlja prof. dr saša marković prof. dr željko vučković sanja boloban školski list sombor svetosavska akademija
• Obrazovanje učitelja - 240 godina somborske Norme

Svečanom akademijom i premijernom predstavom u somborskom pozorištu, Pedagoški fakultet proslavio je 15. novembar, dan kada je 1778. godine Avram Mrazović utemeljio školu za obrazovanje učitelja Norma u Somboru.

Foto 34519Foto 34517 Obeležavanje izuzetnog jubileja otvorio je hor Pedagoškog fakulteta, dirigentkinja Biljana Jeremić, izvođenjem studentske himne Gaudeamus igitur. - Jubilej obrazovanja srpskih učitelja u Somboru okreće nas u pravcu tragova, koji vode korenima našeg duhovnog i nacionalnog identiteta, te da je i na nivou Evrope mali broj naroda koji baštine kontinuitet institucija i obrazovnog ognjišta nacije, koje tako vešto spajaju tradicionalno i moderno biće poput somborskog pedagoškog učilišta vojvođanski Srba - rekao je okupljenima pokrajinski sekretar za visoko obrazovanje i naučnoistraživačku delatnost Zoran Milošević. Slavljenike i goste u ime SANU, pozdravio je akademik Miro Vuksanović, podsetivši na reči književnika Veljka Petrovića o somborskoj Srpskoj učiteljskoj školi – Preparandiji, kao i na znamenite đake i nastavnike Norme i Preparandije, koji su, tokom prethodna skoro dva i po stoleća, ostavili dubok trag u kulturnoj, naučnoj, prosvetnoj i duhovnoj povesnici našeg naroda. Domaćin, Željko Vučković, dekan Pedagoškog fakulteta u Somboru preneo je da sa učiteljem počinje svaki naš put ka znanju, obrazovanju, slobodi i humanitetu, pozvavši da učinimo sve kako bi se somborski Pedagoški fakultet održao i nastavio da se razvija, da se ne bi uzaludnim pokazao plemenit trud, dug punih 240 godina. - Datum osnivanja somborske Norme jedan od najvažnijih u istoriji grada - rekla je gradonačelnica Dušanka Golubovi, podsećajući na to koliki značaj i ulogu imaju obrazovanje i nauka za razvoj neke zajednice i društva. Gradonačelnica je naglasila da je znanje najveći kapital, a ulaganje u obrazovanje najveća i najznačajnija investicija, te se mora biti svestan i činjenice da se nauka i obrazovanje razvijaju, a da u njima ostaju i opstaju samo oni koji su prvi, jedini i najbolji. - Tradicija duga 240 godina predstavlja ujedno i našu obavezu da sačuvamo Pedagoški fakultet i da sačuvamo visoko obrazovanje u Somboru, ali i da ponovo postanemo centar obrazovanja i nauke time što ćemo ponuditi ono što je inovativno i što je drugačije od svega što se u Vojvodini, Srbiji, pa i šire nudi - ispričala je Dušanka Golubović. Gradonačelnica je potom sa prof. dr Željkom Vučkovićem potpisala sporazuma o saradnji između grada i fakulteta. Povodom 240 godina Norme premijerno je izvedena predstavu „Mrazović – didaktička antidrama” Milivoja Mlađenovića. Uloge u ovom delu podelili su studenti i profesori Pedagoškog fakulteta i pojedini članovi glumačkog ansambla somborskog pozorišta.
Škole Norma Avrama Mrazovića, sa prvim tečajevima za obrazovanje i osposobljavanje srpskih učitelja, utemeljena je 1778. godine. Nasledila ju je Preparandija, prva Srpska učiteljska škola, osnovana 1812. godine u Sentandreji, koja je samo četiri godsine kasnije, 1816. godine preseljena u Sombor, gde se „zadržala” duže od dva stoleća.
savamajstor @ Sub, 17.11.2018. 02:18
240 godina avram mrazović biljana jeremić doc. dr milivoje mlađenović dušanka golubović miro vuksanović mrazović - didaktička antidrama norma obrazovanje pedagoški fakultet pokrajinski sekretarijat za visoko obrazovanje i naučno-istraživačku delatnost preparandija prof. dr željko vučković prof. dr zoran milošević sanu sombor
• Prijem za novu generaciju

U amfiteatru Pedagoškog fakulteta u Somboru održan je svečani prijem 207. generacije studenata osnovnih akademskih studija.

Foto 34256Foto 34255 Dobrodošlicu studentima uputio je dekan prof. dr Željko Vučković. Poželeo im je da krenu putem discipline, znanja, rada, učenja, vrednosti, odgovornosti za sopstveni razvoj, kao i odgovornosti za razvoj našeg društva. On je rekao da fakultet nije samo nastava i nauka, već je svojevrsna kultura, kao i napor da se bude bolji od vremena u kome živimo. Dekan je upoznao studente sa činjenicom da somborski Pedagoški fakultet ove godine obeležava 240 godina od osnivanja prve srpske učiteljske škole, Norme Avrama Mrazovića, te je istakao da moramo biti svesni ove tradicije, ali i razumeti vreme u kome živimo, i našu novu odgovornost. Naveo je i da nastavnici i studenti čine fakultetsku zajednicu učenja, rada, slobode, odgovornosti i humaniteta, i čestitao studentima što su postali deo akademske zajednice
Studentima je dobrodošlicu poželela i prodekanica za nastavu prof. dr Mia Marić, koja je istakla činjenicu da se na Pedagoškom fakultetu u Somboru na osnovnim i master akademskim studijama školuju učitelji, vaspitači, dizajneri medija u obrazovanju i bibliotekari-informatičari. Rekla da je od 2014. godine akreditovan i studijski program doktorskih studija Metodike razredne nastave prirode, matematike, informatike i fizičkog vaspitanja. Profesorka Marić upoznala je studente sa bolonjskim sistemom školovanja, i osvrnula se na propozicije koje ovakav način studiranja podrazumeva. Ona je pozvala studente da iskoriste priliku koja im se nudi zbog specifičnog načina sistema ocenjivanja, i da jedan deo školovanja provedu na nekom od fakulteta u Evropskoj uniji pod okriljem programa Erazmus plus. Svečanost je uveličao je hor Pedagoškog fakulteta u Somboru, pod dirigentskom palicom prof. dr Biljane Jeremić, koji je izveo studentsku himnu Gaudeamus igitur, kao i numere Ovo je Srbija i Somborske ruže. Ove školske godine, na četiri studijska programa, upisano je 75 studenata, i to: 42 učitelja, 13 vaspitača, 13 bibliotekara-informatičara i 7 dizajnera medija u obrazovanju.
Izvor: Danka Ivošević | savamajstor @ Sre, 03.10.2018. 02:44
207. generacija studenata bibliotekar-informatičar dizajner medija u obrazovanju erazmus program hor pedagoškog fakulteta mia marić obrazovanje pedagoški fakultet prof. dr željko vučković sombor učitelji vaspitači
• Marković: Učitelji su bili istaknuti intelektualci

Održana tribina posvećena velikom jubileju - 240 godina od osnivanja Mrazovićeve Norme.

Foto 33586 Događaj je upriličen u spomen-sobi Norme i Preparandije, a govorili su dekan somborskog Pedagoškog fakulteta profesor dr Željko Vučković i profesor dr Saša Marković. Vučković je podsetio da u bogatoj povesnici srpskog obrazovanja grad Sombor zauzima časno mesto lučonoše srpske prosvete i prestonice srpskih učitelja, jer je zaslugom Avrama Mrazovića, 1. maja 1778. godine osnovana Norma, škola za obrazovanje učitelja na srpskom jeziku, koja je prolazeći složene preobražaje sačuvala kontinuitet svoje pedagoške i kulturne misije do današnjih dana. - Istorija naše škole od Mrazovićeve „Norme”, preko Preparandije, do savremenog Pedagoškog fakulteta može se sabrati u dve ključne reči: identitet, kao samosvest i odanost svome jeziku, duhu i kulturi, i modernizacija, kao otvorenost za tekovine prosvećenosti, naučnog i civilizacijskog razvoja - rekao je dekan somborskog fakulteta ističući da je dragocen doprinos somborskog učilišta izgradnji profesionalnog habitusa, ugleda i dostojanstva srpskih učitelja, te da je 240 godina školovanja učitelja tradicija koju Pedagoški fakultet sa ponosom nastavlja. - Ako se uzme u obzir činjenica da su Norma i Preparandija u jasnom modernizacijskom ključu školovale učitelje od 1778. godine do danas, i da su kontinuitet i samosvest nešto što određuje identitet pojednica i nacije, može se reći da je Norma u temelju novosadskog Univerziteta - zaključio je profesor Vučković. Dekan je predočio i plan aktivnosti planiranih povodom proslave ovog jubileja. Najavio je da će u zgradi Rektorata Univerziteta u Novom Sadu 12. maja biti otvorena izložba povodom ove godišnjice, da će Međunarodni festival nauke i obrazovanja koji organizuje Univerzitet u Novom Sadu će biti u znaku Mrazovićeve „Norme”, kao i da će biti održano nekoliko skupova i predavanja u amfiteatru Rektorata Novosadskog univerziteta. Predočio je da će na koncertu u Somboru će nastupiti studenti Akademije umetnosti iz Novog Sada da će jedna sednica Senata Univerziteta u Novom Sadu biti održana na Pedagoškom fakultetu, a da će profosor Saša Marković pripremiti monografiju posvećenu Normi. Vučković je otkrio i da će 15. novembra u somborskom Narodnom pozorištu biće održana završna svečanost uz pozorišnu predstavu.
Saša Marković je u svom izlaganju dao istorijski prikaz konteksta u okviru kog je nastala Mrazovićeva Norma, i podsetio na događaje koji su bili vezani za osnivanje učiteljskog tečaja, o periodu druge polovine 18. veka, vremenu geopolitičkog i duhovnog previranja, kada su se nove ideje pod snažnim uticajem humanizma i renesanse pretvorile u prosvetiteljski pravac. Profesor Marković je rekao da je stvaranje sistema obrazovanja značajan iskorak u sticanju identiteta jednog naroda. - Oslanjajući se na tradicionalne vrednosti, prosvetiteljtvo je dovelo do modernizacije obrazovanja kod Srba. Avram Mrazović i Teodor Janković su isticali potrebu da se uvede obavezno osnovnoškolsko obrazovanje, te je formirano tri tipa škola: trivijalna, normalna i glavna škola. Zaslugama Avrama Mrazovića 1778. godine osnovana je Norma - prva škola za obrazovanje srpskih učitelja - rekao je Marković, naglasivši da je Avram Mrazović je uveo primenu Felbigerovih uputstava u škole, kao i novu didaktiku. - Učitelji u školama su bili istaknuti intelektualci, a veliki uzor za školovanje dece tog vremena bio je Dositej Obradović. Norma se zbog određenih geopolitičkih problema ugasila 1811. godine, da bi se već naredne 1812. godine u Sent Andreji otvorila Preparandija - podsetio je profesor Marković. Tokom početnih godina rada, u Normi su negovane moralne vrednosti iz hrišćanstva, pa je većina nastavne građe bila vezana za pravoslavlje, dok je manji deo nastavne građe bio iskorak ka modernim principima didaktike i obrazovanja. Na taj način su se negovali i nacionalni identitet i kosmopolitizam - naglasio je prof. dr Saša Marković.
Izvor: Danka Ivošević | savamajstor @ Čet, 10.05.2018. 02:10
akademija umetnosti avram mrazović dositej obradović međunarodni festival nauke u novom sadu monografija norma obrazovanje pedagoški fakultet preparandija prof. dr saša marković prof. dr željko vučković rektorat novosadskog univerziteta sent andreja sombor spomen soba teodor janković učitelji
>>
1234