Sport Kultura Društvo Obrazovanje Privreda Poljoprivreda Sela
• Plata smanjena za još 400 dinara

Drugi mesec za redom prosečna zarada u Somboru gubi na vrednosti.

Foto 6665Prosečna plata u Somboru, za septembar tekuće godine, iznosila je 47.460 dinara ili nepuna 404 evra, što je za tri evra manje u poređenju sa avgustom. Kako je piše u izveštaju Republičkog zavoda za statistiku somborska zarada izgubila je 0,8 odsto vrednost u odnosu na prethodni izveštajni period. Smanjenje je bilo u skladu sa kretanjima republičkog proseka, pa će zaostatak biti nešto manje nego prethodnih meseci, oko 6.300 dinara. Pad prosečne zarade, treći mesec uzastopno, registrovan je i na teritoriji opštine Apatin. Sada je na nivou od 45.529 dinara. Okružni prosek donekle su očuvala primanja u opštinama Odžaci i Kula, gde je zabeležen rast od 0,3 i 0,4 odsto. Zaposleni u Odžacima u proseku su zaradili 43.310, a u Kuli 44.103 dinara.
Zapadnobački okrug će po primanjima i dalje biti na vojvođanskom začelju. Prosek od 45.729 dinara slabiji je nepune dve hiljade dinara od severnobanatske oblasti, ali i punih sto evra od zarade u južnobačkom okrugu. Rast zarade u ZBO je za jedan odsto manji u odnosu na republički, kada se uporede proseci januar - septembar 2018. i 2019. godine.
savamajstor @ Uto, 26.11.2019. 10:00
južnobački okrug opština apatin opština kula opština odžaci privreda prosečna zarada republički zavod za statistiku severnobanatski okrug sombor
• Zapošljavanje 65 lica - 11,3 miliona dinara

Nacionalna služba za zapošljavanje objavila je da se zahvaljujuću lokalnim akcionim planovima na teritoriji Zapadno Bačkog okruga zaposlila 241 osoba.

Foto 14485NSZ je navela da je grad Sombor iz svog budžeta izdvojio 6,85 miliona dinara, a da je odlukom Ministarstva za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja ovim sredstvima pridodato još 4,45 miliona dinara. Tim novcem omogućeno je zapošljavanje 38 nezaposlenih koji pripadaju kategoriji teže zapošljivih na novootvorenim radnim mestima, odnosno zapošljavanje 27 osoba koje su registrovale sopstvene delatnosti. Kako je objavljeno, u Somboru je tokom godine angažovano 31 lice u okviru javnih radova. Inače, naša lokalna samouprava je u poređenju sa preostalim delovima ZBO, izdvojila najviše sopstvenih sredstava za realizaciju Lokalnog akcionog plana.
Opština Odžaci je sa ukupno 12,9 miliona dinara uposlila ukupno 66 nezaposlenih. Kroz programe javnih radova angažovano je 38 osoba sa evidencije nezaposlenih, 11 je zaposleno uz subvencije za zapošljavanje teže zapošljivih kategorija na novootvorenim radnim mestima, dok se devetoro odlučilo za samozapošljavanje. Opština Odžaci je kroz program stručnog usavršavanja lica koja nikada nisu radila angažovala petoro mladih, dok je dodatnih osam anagažovano kroz sporazum o tehničkoj saradnji sa samom opštinskom upravom. Kulski budžet za zapošljavanje bio je na nivou od 5,4 miliona dinara. Uspešno je realizovano samozapošljavanje 26 osoba. Najmanje novca, svega 3,6 miliona dinara, opredeljeno je u opštini Apatin. Kroz programe samozapošljavanja nezaposlenost je prevazišlo devet lica, a toliko je angažovano i na osnovu subvencija za zapošljavanje na novootvorenim radnim. Nacionalna služba za zapošljavanje je ocenila da je saradnja sa lokalnim samoupravama zapadnobačkog okruga bila uspešna.
savamajstor @ Pet, 22.11.2019. 06:40
filijala sombor lokalni akcioni plan za zapošljavanje nacionalna služba za zapošljavanje - nsz opština apatin opština kula opština odžaci privreda samozapošljavanje sombor subvencije zapadno bački okrug
• Poražavajući izvozni učinak

Izvozne aktivnosti somborskih privrednih subjekata daleko su ispod pokrajinskog i republičkog proseka.

Foto 36870 Podaci Republički zavod za statistiku, koje je obradio BIRN, pokazuju da je u 2018. godine izvoz u Somboru i naseljenim mestima bio tek nešto iznad 122 miliona evra. Poređenja radi opština Odžaci koja ima tri puta manje stanovnika zabeležila je svega 11 miliona evra slabiji učinak. Vrednosti dobijaju na značaja tek kada se uporede izvozni rezultati i populacija stanovništa. Odžačka opština je ostvarila daleko najbolji skor u Zapadno Bačkom okrugu, a premašili su čak i prosek na nivou Srbije. Odžački izvoz po glavi stanovnika je iznad četiri hiljade evra. Sledi apatinski sa blizu dve hiljade, dok su somborski i kulski jedva premašili 1.500 evra po stanovniku.
Posebno poražavajuće deluje poređenje proseka grada Sombora sa centrima vojvođanskih okruga. Somborski izvoz od 1.541 evra po stanovniku daleko je iza, u pokrajinskim okvirima „nešto slabijih” Pančeva (2.808), Sremske Mitrovice (3.366), Zrenjanina (3.377) i Subotice (4.065). Trosktruko jači prosek imaju Novi Sad (4.559) i Kikinda (4.601). Inače, izvozni učinak novosadskih preduzeća iznosio je 1,6 milijardi evra, subotičkih oko 550 miliona, dok je iz Kikinde, koja ima za trećinu manje stanovnika od Sombora, u 2018. godini izvezeno dvostruko više robe vrednosti veće od 250 miliona evra.
Pećinci su najuspešnija vojvođanska samouprava. Tamošnji izvozni prosek, po stanovniku, iznosi 12.631 evro. Petocifrena je još opština Inđija sa 10.068 evra. Upečatljivi su i proseci u Bačkoj Palanci, Senti, Staroj Pazovi i Bečeju.
savamajstor @ Čet, 21.11.2019. 10:00
apatin birn izvoz kula odžaci privreda republički zavod za statistiku sombor zapadno bački okrug
• Sedam dana za predloge zanatlija

Lokalna samouprava je raspisala poziv za finansiranje projektnih aktivnosti starih i umetničkih zanata.

Foto 32668Foto 33776Konkurs će biti otvoren nedelju dana, zaključno sa petkom, 29. novembrom. Predviđeno je da po ovom javnom pozivu bude dodeljeno ukupno 750.000 dinara. Obavezujući konkursni uslovi za učesnike su potvrda o upisu u zvanične registre, potvrda da račun nije u blokadi, odnosno da nad njim nisu pokrenuti stečaj ili likvidacija. Neophodno je naravno i dostavljanje predloga projektnih aktivnosti za unapređenje položaja umetničkih i starih zanata.
- Grad Sombor će preko Odeljenja za privredu, turizam i LER vršiti konačan izbor udruženja i privrednih subjekata kojima će se dodeliti sredstva - piše u pozivu. Kako je navedeno kriterijumi su sadržani u odredbi „od značaja za unapređenje i razvoj starih i umetničkih zanata”.
savamajstor @ Čet, 21.11.2019. 07:50
konkurs odeljenje za privredu, turizam i lokalni ekonomski razvoj privreda sombor stari zanati umetnički zanati
• GGGI i Sombor projektni partneri

„Podrška razvoju niske emisije ugljenika i klime u gradovima Srbije” realizovaće Grad Sombor i Global Green Growth Institute (GGGI), uz podršku Vlade Mađarske.

Foto 36865 Partnerstvo sa gradom Sombor biće u okviru pilot projekta sa rokom od jedne godine, odnosno do kraja oktobra 2020. godine. Cilj projekta je da se smanji emisija gasova koji stvaraju efekat staklene bašte i da se poveća klimatska otpornost gradova u Srbiji. - Rezultati koji se očekuju nakon sprovođenja u Somboru otvoriće mogućnost za primenu projekta u drugim gradovima i za dalju saradnju Mađarske i Srbije - objavili su nadležni. Projektna saradnja uobličena je i overom Memoranduma o razumevanju Sombora i Global Green Growth Institute. Parafirale su ga gradonačelnica i Julie Godin, ispred vodeće evropske kancelarije GGGI.
Golubović je istakla da su Somborci ponosni zelenilo, ali da to danas više nije jedina odlika. Ona je rekla da je globalni razvoj ujedno i globalni izazov sa kojim se suočavaju i mnogo razvijenija društva od našeg i da lokalne samouprave kao manje jedinice treba da nađu i ponude odgovarajuća rešenja i odgovore. Značajnije benefite i dobrobit u realizaciji ovog projekta vidi u sagledavanju međunarodnih dobrih iskustava i prakse zelenih gradova, zaštite životne sredine, borbe protiv klimatskih promena, odnosno prilagođavanju onome što neminovno sa sobom nose. Nada se da će za ovih godinu dana, koliko projekat trajiti, grad dobiti kvalitetna rešenja i dobre prakse iz iskustva drugih zemalja s obzirom da je reč o globalnoj organizaciji. - Da vidimo koji su to izazovi sa kojima se mi na lokalu suočavamo i šta su to eventualna rešenja koja mogu da pomognu - naglasila je gradonačelnica Sombora. Smatra i da je korisno što GGGI omogućava odgovarajuće izvore finansiranja za realizaciju projekata velikih troškova, koje jedinice lokalne samouprave ne mogu da finansiraju.
- Otuda pored brojnih problema sa kojima smo se i do sada hvatali u koštac, poput pitanja gradske deponije, prečišćavanja otpadnih voda i drugih stvari gde smo učinili određene napore, svakako imamo i brojne druge neiskorišćene potencijale, poput obnovljivih izvora energije, koje možemo staviti u okvire realizacije ovog projekta - poručila je Dušanka Golubović.
savamajstor @ Sre, 20.11.2019. 07:00
dupanka golubović gggi global green growth institute gradonačelnica julie godin klimatske promene privreda sombor zaštita životne sredine
<<>>
12345
. . .
376