Grad Sombor je izgubio vlasništvo nad Grašalković palatom - odlučio je Osnovi sud u Somboru! Odlukom suda Prehranin poklon Republici Srbiji (Gradu Somboru) mora biti vraćen starom vlasniku.

Na jednom od ročišta bivša direktorica Prehrane, Desanka Baštinac, koja je bila i među članovima privatizacionog konzorcijuma, navela je da se na ovaj čin odlučila zbog stalnog pritiska pojedinaca iz vrha tadašnje vlasti. Po njenom svedočenju, stalne, višenedeljne pretnje upućivali su nekadašnji gradonačelnik Jovan Vujičić i ex predsednik Regionalne privredne komore Sombor, Božidar Roca. Nakon njihovog „ubeđivanja”, Baštinčeva je izjavila da je bila primorana da Grašalković palatu pokloni Republici Srbiji. Kako saznaje SOinfo.org, Desanka Baštinac je samo tri dana pre zakazane aukcije, u oktobru 2002. godine potpisala ugovor kojim poklanja Palatu, Republici Srbiji, oštetivši tom prilikom svoje preduzeće i povredivši tadašnji zakon o privatizaciji u kome se kaže da najmanje 15 dana pre aukcije ne sme biti promene u prospektu. Grašalković palata je bila jedan od najvrednijih objekata u posedu Prehrane. Po preuzimanju vlasništva, Republika zgradu predaje Gradu Somboru, koji od tada i upravlja zdanjem koje će naredne godine napuniti 250 godina. Pravu vrednost zgrade od posebnog značaja, kojoj je potrebna hitna sanacija, trenutno nije moguće proceniti. Rešenjem Osnovnog suda u Somboru, Prehrana (trenutno u likvidaciji) nema pravo na refundaciju troškova nastalih u prethodnih devet godina. 

Aleksanda Đuričić iz Nove Pazove namerava da otkupi 3,5 odsto preduzeća Šumadija iz Sombora - objavio je Centralni registar hartija od vrednosti.

Ona trenutno ne poseduje akcije Šumadije, ali je povezana sa većinskim vlasnikom Radenkom Đuričićem, koji upravlja većinskim paketom od 96,5 odsto. Realizacijom prodaje ovog udela ad Šumadija Sombor najverovatnije prestaje da postoji i pretvara se u društvo sa ograničenom odgovornošću. Akcionarski deo u somborskoj Šumadiji trenutno ima 17 fizičkih i jedno pravno lice, te Akcionarski fond R Srbije. Kako je objavljeno u ponudi za preuzimanje Aleksandra Đuričić će akcije plaćati, po ceni na Beogradskoj berzi, 527 dinara za komad. U ponudi je 525 vrednosnih papira Šumadije. Ponuda će biti otvorena do 21. februara. 
Akcionarsko društvo, nekadašnja DUP Šumadija, prilikom privatizacije bila je vlasnik pet restorana i to: Stari fijaker u parku, Ravangrad, Mali restoran, restoran Veseli cigljar i Šumadija. Krajem 2005. godine, vlasnik novopazovačkog preduzeća Maks sport, kupio je Šumadiju za 44 miliona dinara, odnosno gotovo 20 puta skuplje od početne cene. Glavni konkurent Đuričiću, na javnoj aukciji, bio je Željko Rebrača. 

Drugi akcionar po broju vlasničkih papira u čonopljanskom Napretku, Milan Esapović, uputio je ponudu za preuzimanje većinskog paketa, odnosno 75,3 odsto preduzeća.

Kako je navedeno u ponudi za preuzimanje, obavezujuća cena po akciji biće 1.500 dinara, upravo koliko je Esapović i plaćao krajem godine na Beogradskoj berzi.  Ponuda za preuzimanje biće otvorena do 21. februara, dok je rok za ispunjenje obaveza kupca najkasnije tri dana nakon zatvaranja javne ponude. Preuzimanje kompletnog vlasništva, odnosno otkup svih 2.465 komada, ponuđača će izaći nešto više od 35.000 evra! Privrednik iz Čonoplje, Milan Esapović trenutno poseduje 808 vrednosnih papirića ili 24,69 udela u ciglani Napredak. 

Projekat posvećen izradi projektne dokumentacije za rekonstrukciju kanala Baja-Bezdan, iz programa IPA prekogranične saradnje Mađarska-Srbija, kompletiran je nabavkom opreme koja će omogućiti redovno praćenje stanja kanala.

Nosilac projekta za izradu projektne dokumentacije za rekonstrukciju Bajskog kanala vrednog više od 850 hiljada evra je mađarska institucija ADUKOVIZIG, dok je partner sa srpske strane JVP „Vode Vovojdine”, a pridruženi partner Vodoprivredno preduzeće „Zapadna Bačka” iz Sombora - saopštile su „Vode Vojvodine”. Projekat se sprovodi u skladu sa Evropskom direktivom o vodama i kompletiran je nabavkom opreme koja će omogućiti praćenje stanja kanala i okončanjem izrade potrebnih studija projektne dokumentacije. Ovim projektom, otvorena je mogućnost da se u budućnosti izvedu radovi na Bajskom kanalu koji bi, osim dovođenja samog kanala u projektovano stanje, doveli i do bolje protočnosti kanala Hidrosistema DTD. Cilj je uspostavljanje zajedničkih mera za odbranu od poplava na ovom kanalu, te razvoj optimalnih mera za poboljšanje kvaliteta njegove vode, razvoj kvantitativnog i kvalitativnog monitoringa kanala i harmonizacija sa standardima EU. Bajski kanal dug je 44 kilometara, od toga je 33 kilometra u Mađarskoj, a 11 u Srbiji. Sama rekonstrukcija kanala Baja-Bezdan i ustave Šebešfok je u skladu sa planovima za povećanje njegove turističke atraktivnosti, što bi dovelo i do otvaranja novih radnih mesta u oblasti nautičkog turizma.

U svim Mesnim zajednicama na teritoriji grada od danas do 6. februara mogu se podneti zahtevi za razmenu merkatilne pšenice i kukuruza za mineralno đubrivo - saopštio je Zapadnobački upravni okrug.

- Pravo na prijavu imaju sva fizička lica - nosioci komercijalnog, odnosno nekomercijalnog poljoprivrednog gazdinstva. Podnošenje prijava će se vršiti u kancelarijama svake Mesne zajednice na teritoriji ZBO. Formular za prijavu će se popunjavati na licu mesta uz pomoć stručnog lica - asistenta savetodavca - piše u objavi ZBO. Poljoprivrednicima u Srbiji na raspolaganju će biti 12.000 tona mineralnog đubriva, odnosno 200 kilograma veštaka po hektaru njive na kojoj su prošle godine bili posejani žito ili kukuruz.
- Razmena će ići preko Direkcije, odnosno preko skladištara koje ovlaste robne rezerve Srbije. Količinu đubriva koje će moći da se razmeni zavisiće da li se pšenica, odnosno kukuruz preuzimaju sa skladišta Direkcije ili preko ovlašćenog skladištara. U slučaju direktnog preuzimanja sa skladišta Direkcije paritet je sledeći: 1,3 kilograma pšenice, ili za 1,5 kilograma kukuruza prošlogodišnjeg roda - 1 kilogram mineralnog đubriva. Kilogram đubriva u zamenu za 1,35 kilograma pšenice ovogodišnjeg roda. Za preuzimanje đubriva preko ovlašćenih skladištara, sa skladišta Direkcije paritet je 1 kilogram đubriva - 1,4 kilograma pšenice ili 1,6 kilograma kukuruza roda 2011, odnosno za 1,5 kilograma pšenice roda 2012 - obelodanio je dnevni list Danas.