Brojanje ptica u Zapadnobačkom okrugu za svetsku bazu međunarodne organizacije Wetlands International završava se 22. januara.

Brojanje ptica počelo je 14. januara. Posao je u Zapadnobačkom okrugu gotovo završen. Izbrojano je preko pet hiljada primeraka ptica u 33 vrste. Prema dosadašnjim podacima najbrojnija je patka gluvara, a najzanimljivija vrsta je mali kormoran. Ptice su na žalost ugrožene u gotovo svim svojim staništima zbog aktivnosti ljudi. Ptice su brojane na Dunavu, uz kanal DTD, na slatinskim jezerima pored Stanišića i Riđice, na Čonopljanskom jezeru, ribnjacima Kolut, Srpski Miletić, Svilojevo i Bezdan, kao i na somborskoj deponiji, gde ima dosta galebova.  Međunarodni cenzus vodenih ptica (International Waterbird Census) je jedna od najstarijih i najmasovnijih akcija popisa ptica na svetu. Započeta je 1967. godine od strane Biroa za istraživanje vodenih ptica (International Waterfowl Research Bureau), danas Wetlands International. U Srbiji se različitim intenzitetom sprovodi od 1982. i zaista predstavlja najstarije organizovano popisivanje ptica na našem prostoru. Cilj cenzusa je dobijanje podataka o brojnosti i promenama populacija ptica koje žive na vodenim staništima, globalno najosetljivijim na ljudske intervencije, kako bi se odredila područja bitna za njihov opstanak i definisale strategije njihovog očuvanja.

Na području zapadne Bačke od 14. do 22. januara biće obavljeno brojanje ptica u okviru međunarodne akcije koja se sprovodi više od 40 godina.

Međunarodni cenzus vodenih ptica (International Waterbird Census) je jedna od najstarijih i najmasovnijih akcija popisa ptica na svetu. Započeta je 1967. godine od strane Biroa za istraživanje vodenih ptica (International Waterfowl Research Bureau), danas Wetlands International. U Srbiji se različitim intenzitetom sprovodi od 1982. i zaista predstavlja najstarije organizovano popisivanje ptica na našem prostoru. Cilj cenzusa je dobijanje podataka o brojnosti i promenama populacija ptica koje žive na vodenim staništima, globalno najosetljivijim na ljudske intervencije, kako bi se odredila područja bitna za njihov opstanak i definisale strategije njihovog očuvanja. Cenzus se sprovodi volonterskim akcijama popisa na pojedinačnim lokalitetima na kojima ptice provode mirniji, nereproduktivni deo godišnjeg ciklusa (kod nas je to zima). Društvo za zaštitu i proučavanje ptica Srbije је оd 2011. i zvanično preuzelo koordinatorstvo Međunarodnog cenzusa ptica vodenih staništa u Srbiji. Nacionalni koordinator je Marko Šćiban, a teritoriju Srbije pokrivaju lokalni koordinatori koji za funkciju imaju lakšu organizaciju održavanja samog cenzusa i rasporeda posmatrača ptica. Za područje severozapadne Bačke koordinator je Dejan Đapić. Za sada se prijavilo preko 100 popisivača u celoj Srbiji, a prvi put će biti pokušan popis na celom toku reka Dunav, Sava, Tisa i Drina. Prikupljeni podaci biće poslati u svetsku bazu podataka koju vodi Wetlands International. Više informacija o popisu ptica i eventualnoj prijavi za popisivača može da se dobije kod nacionalnog koordinatora akcije, Marka Šćibana na mail sciban.marko@gmail.com. 

Savet Evrope uputio je priznanje Bačkom Monoštoru kao predelu sa dobrom praksom u očuvanju životne sredine.

„Drago mi je da mogu da vas obavestim da je Komitet ministara odlučio, u skladu sa odredbama nagrade za predele Saveta Evrope, da prepozna veliku vrednost projekta Predeli Bačkog Monoštora. Želimo da ovaj projekat učinimo poznatim široj javnosti, kako bi podstakli slične inicijative ”- piše u pismu upućenom monoštorskom Udruženju građana „Podunav”, koje je učestvovalo na konkursu Saveta Evrope za nagradu za predeo. Iako Srbija u vreme konkursa još nije ratifikovala evropsku Konvenciju o predelu, Savet Evrope dozvolio je da naša država učestvuje sa primerom Specijalnog rezervata prirode „Gornje Podunavlje” - Bački Monoštor. Uz konkursnu dokumentaciju priložena je i TV reportaža RTS-a, autorke Aleksandre Sarković, a pomoć je pružilo i Ministarstvo životne sredine i prostornog planiranja. Bački Monoštor imao je zapažen nastup i na sajmu turizma WTM u Londonu prilikom predstavljanja projekta „Bogatstvo različitosti” koji realizuje Dunavski turistički klaster „Istar 21”. Objašnjavajući specifičnosti Vojvodine: područje granice između hrišćanske Evrope i Otomanske imperije i njenih ambicija da osvoji Evropu, izgradnja kanala u Vojvodini kako bi se isušilo močvarno zemljište (80% bilo pokriveno vodom) i stvorili uslovi za naseljavanje a zatim i sam proces planskog naseljavanja ljudi iz gotovo čitave Evrope, uslovili su bogatu multikulturalnost, multijezičnost i multikonfesionalnost, što je i uslovilo autonomnost prilikom pripajanja Vojvodine Srbiji nakon prvog svetskog rata, priča o Vojvodini i onome što turisti mogu da vide i dožive dobila je sasvim drugačiji smisao od dosadašnjeg predstavljanja turističke ponude pokrajine.

Koliko je priroda osetljiv organizam može da se oseti tokom šetnje kroz Gornje Podunavlje. Najmanje prisustvo čoveka poremeti „svakodnevni život” u rezervatu, a odsustvo ljudi primeti se po tome da ni slučajno ne može da se vidi papir, najlon kesa ili plastična flaša.

SOinfo.org priprema seriju video reportaža o Somboru i okolini, njegovim manje ili više poznatim parčićima života, uz podršku Ministarstva kulture, informisanja i informacionog društva. Jedna od tema je, neizbežno, Gornje Podunavlje. Dragulj prirode, koji mnogi vide kao turističku šansu somborskog kraja. Ipak, kako smo se danas uverili, prirodu treba pustiti da brine sama o sebi, masovno prisustvo čoveka nije baš poželjno. Prošetali smo kroz Karapandžu, deo rezervata prirode uz Dunav i Bajski kanal kod Bezdana. To je ujedno i jedno od najbogatijih i najočuvanijih lovišta u Srbiji, u kojem nema uzgojene divljači, već se sve odvija po planu majke prirode, i pomalo čoveka, koji pomaže održavanje ravnoteže. Kroz Karapandžu, u maglovito jutro, vodio nas je lovočuvar Vojvodinašuma - Šumskog gazdinstva Sombor Pavle Knežević. Njegov zadatak je da svakodnevno obilazi poverenu teritoriju, sprečava krivolov, ilegalnu seču stabala, jednom rečju da čuva prirodu. Zanimljivo je da, dok šetate kroz tihu šumu, sve tiše razgovarate, kao u nekoj velikoj biblioteci, da ne remetite mir okoline. Do pojavljivanja reportaža na SOinfo.org-u, pogledajte u našem foto albumu kako je danas između 6 i 10 časova izgledala Karapandža. Životinja nema na fotografijama, ne zato jer ih nismo videli, već zbog toga što nemamo odgovarajuću opremu da ih slikamo, a trebalo bi i mnogo više vremena provesti u njihovom posmatranju.

Četrdeset veslača iz četiri države protestovalo je na Dunavu kod Batine za spas „evropskog Amazona”.

U nedelju, 9. oktobra veslači iz Hrvatske, Srbije, Austrije i Mađarske okupili su se na Zelenom ostrvu pored Batine na regati, koja je bila protest zbog namere hrvatskih vlasti da regulišu tok Dunava. „Kroćenjem” Dunava narušio bi se prirodni red, što ugrožava dve najveće vrednosti Dunava na tom potezu: Kopački rit i Specijalni rezervat prirode „Gornje Podunavlje”. - Projekat regulisanja Dunava nije u skladu sa nacionalnim i evropskim zakonima i predstavlja uništavanje ne samo prirodne baštine Hrvatske, već i budućeg UNESCO prekograničnog rezervata biosfere Mura-Drava-Dunav, takozvanog „evropskog Amazona” - izjavio je je Arno Mol, stručnjak za slatkovodne sisteme iz austrijskog WWF-a (Svetski fond za prirodu) na konferenciji za novinare održanoj uoči početka regate na Zelenom ostrvu. Prema hrvatskim vlastima, svrha regulacije jeste poboljšanje plovidbe i zaštite od poplava u tom području. Međutim, za to nije dato nikakvo objašnjenje. - Na tom području nema većih naselja ili infrastrukture koji bi mogli biti ugroženi poplavama, naročito uz ogromne močvare Kopačkog rita i Gornjeg Podunavlja koje su u blizini, a služe kao prirodna zaštita od poplava - istakla je Olga Jovanović iz WWF-a. U nesvakidašnjoj regati učestvovali su i predstavnici bačkomonoštorskog udruženja građana „Podunav”, UG „Moj kanal”, kao i mladi iz somborske organizacije Studio 5.