Sport Kultura Društvo Obrazovanje Privreda Poljoprivreda Sela
• Mlade rode u opasnosti

Početkom avgusta mlade rode po prvi put izleću iz gnezda i to je upravo period kada su one i najugroženije, upozoravju iz Pokrajinskog zavoda za zaštitu prirode.

Foto 33944Foto 33943 Početak avgusta period je kada je većina mladunaca bele rode izletela iz gnezda. Oni uče da lete, love, iako im hranu još uvek donose i roditelji, te uz kratak period zadržavanja kod nas, počinju prvu seobu na jug. Ovaj period je veoma izazovan za preživljavanje mladih roda i njihovih roditelja. Po rečima Marka Tucakova, ornitologa u Pokrajinskom zavodu za zaštitu prirode, zabrinuti građani se javljaju svakodnevno, suočeni sa pronalaskom roda koje su iscrpljene, povređene i zbog toga onemogućene da se osamostale i odlete prema jugu. Često se te rode viđaju pored puteva, u dvorištima, na tlu, na javnim mestima – među ljudima. Ako ne mogu da lete, to je jasan znak da im je potrebno stručno zbrinjavanje. Ornitolozi u Zavodu za zaštitu prirode objašnjavaju kako treba postupiti u ovakvim situacijama, kako bi se rode spasile ili sačuvale do dolaska stručne ekipe koja će ih profesionalno zbrinuti.
- S obzirom na veliki broj zbrinjavanja roda, potrebno je znati uzroke koji dovode do ovih situacija - kaže Marko Tucakov. - Rode se mogu povrediti još na gnezdu, jer se u njemu sve češće nalaze veštački materijali. Budući da ih rode lako mogu pronaći, a dobar su građevinski materijal, nije čudo da su gnezda puna papira, tkanine, kanapa, metala i plastike. Konopci i žice su najopasniji za mlade rode, jer se njihove noge mogu upetljati u njih i onemogućiti im da izlete iz gnezda. Prilikom takvih slučajeva potrebno je popeti se do gnezda, ukoliko je dostupno ili nije na banderi, i preseći materijal koji sputava ptice. Ako je tkivo oštećeno, rodama je potrebna i stručna intervencija - objašnjava Tucakov. On navodi da su u letnjem periodu česte oluje, a neka gnezda roda su i inače nestabilna. Ukoliko mladunci padnu na tlo, prvo je potrebno proveriti da li su vidljivo povređeni. Ukoliko nisu, mogu se vratiti na gnezdo, ako se ne nalazi na banderi.
- Sudar roda sa žicama dalekovoda vrlo je čest, i one mogu da pretrpe oštećenja krilnih pera, što može da ih spreči da lete. U težim situacijama ptica ugine, što je posledica kratkog spoja - kaže ornitolog Tucakov. On navodi da su rode pored puteva u najvećoj opasnosti, jer iscrpljene i gladne, često ne mogu da lete i stradaju i od vozila, pa je neophodno skloniti ih sa ulica ili puteva na kojima se nalaze u zatvoreni prostor do dolaska stručnjaka. Tucakov apeluje na oprez prilikom vožnje. - Rode su pored puteva jer tu imaju dosta hrane. Pokošeni putni pojasevi puni su insekata i glodara, a česta su i divlja smetlišta – izvori hrane koja ih privlači. Na smetlištima takođe ima dosta glodara, koje rode jedu - kaže Tucakov.
Ukoliko pronađete povređene rode u okolini električnih vodova, ukoliko gnezdo padne zajedno sa mladuncima koji nisu sposobni da lete, ukoliko primetite da mlada roda ne može da izleti iz gnzeda, da se sapliće i posrće, a krilima maše kao da želi da izleti, te ako primetite odrasle rode koje i posle plašenja ne mogu da lete, pozovite Pokrajinski zavod za zaštitu prirode, čiji ornitolozi i Tim za zbrinnjavanje divljih životinja će ih zbrinuti, apeluju iz te ustanove.
triletrip @ Pon, 06.08.2018. 06:50
divlje životinje društvo ekologija marko tucakov mladunci pokrajinski zavod za zaštitu prirode povreda priroda rode sombor
• Deci treba igra

U Velikoj sali Gradske kuće u ponedeljak, 9. oktobra, više od 200 posetilaca imalo je priliku da posluša predavanje o NTC sistemu učenja, koje je održao dr Ranko Rajović, jedan od najpopularnijih stručnjaka za rani razvoj inteligencije kod dece.

Foto 32148Foto 32147 Prisutni su sa posebnom pažnjom skoro dva sata slušali zanimljivo predavanje o funkcionalnom znanju i rešavali primere iz radionice „Učenje je igra”.
- Mi nismo operativni u mislima, ideje danas ne postoje. Zašto učimo napamet, a znamo da to nije dobro? Svaka regija mozga naše dece danas je oštećena. Svaka nova generacija dece danas je sve slabija i slabija. Zadatak roditelja je da njihovo dete do sedme godine bude spretno, okretno i mršavo. Učenje može i mora da bude igra. Nije detetu ništa teško ako nauči kroz igru - samo su neke od konstatacija i poruka koje je dr Rajović izneo i objasnio.
Dr Ranko Rajović, lekar specijalista, osnivač MENSE Jugoslavije (danas Srbije) i odseka za darovite NTC (Nikola Tesla Centar), govorio je o tome kako i zašto gubimo darovitu decu, šta je važno za razvoj dece, koji su nedostaci postojećeg sistema obrazovanja, itd. Pojasnio je koje greške roditelji danas prave, koliko je štetna konstantna upotreba mobilnih telefona, zašto je deci kretanje važno i nizom primera dokazivao zašto je važno funkcionalno znanje.
triletrip @ Uto, 10.10.2017. 22:57
deca dr ranko rajović društvo igra mensa nikola tesla centar obrazovanje priroda roditelji sombor
• Zelena priča o životu s prirodom

Tokom leta u Somboru i okolini priređene su brojne aktivnosti za decu u prirodi, o prirodi, sve u okviru projekta Kamp „Zelena priča”.

Foto 31694Kamp „Zelena priča” je kroz jednodnevne izlete i radionice bio usmeren na razvijanje kreativne, kritičke i ekološke svesti kod dece uzrasta 7 do 13 godina. Organizovano je ukupno pet izleta i radionica: o osnovnim pojmovima ekologije, kruženju vode u prirodi, o lekovitom i začinskom bilju, izlet u šumu Karapandža u saradnji sa JP Vojvodinašume. Organizovan je i izlet u Bački Monoštor uz plovidbu Velikim bačkim kanalom, radionica u prirodi na engleskom jeziku, edukativne aktivnosti na gradskom štrandu o reciklaži, itd. U sprovođenju aktivnosti Kampa Zelena priča svesrdno su radili pejzažni arhitekta Renato Lakatoš, koordinatorke Ena Horvat i Aleksandra Stojkov, lovočuvar Miroslav Veljković, nastavnica engleskog jezika Mirjana Rodić, slikarka Tatjana Armuš, vajar Borko Markovinović, slikarka Danijela Cvetković.
Organizatorke Kampa „Zelena priča”, Aleksandra Stojkov i Ena Horvat kažu da je projekat okupio preko 45 dece uzrasta 7 do 13 godina sa teritorije Sombora, te da je prevazišao sva očekivanja. Deca, roditelji i edukatori su vidno zadovoljni aktivnostima i postignutim rezultatima - kazale su organizatorke.
Aleksandra Stojkov, idejni tvorac projekta, smatra da su radionice potvrdile početnu ideju da je edukacija u prirodi najprirodniji i najintenzivniji oblik obrazovanja koji može da se pruži deci.
Projekat su realizovali Centar za razvoj obrazovanjaPlaneta” i ELA International uz pomoć Pokrajinskog sekreterijata za obrazovanje, Grada Sombora i Studija stranih jezika ELA, u saradnji sa Sportskim centrom „Soko”, JP „Vojvodinašume”, pekarom „Mali Pariz” i „Kolović ekspresom”.
triletrip @ Sre, 06.09.2017. 01:28
centar za razvoj obrazovanja „planeta” društvo ekologija ela international grad sombor kamp zelena priča neformalno obrazovanje pokrajinski sekretarijat za obrazovanje priroda projekat reciklaža sombor studio stranih jezika ela vojvodinašume zaštita životne sredine
• Predstavljen Rezervat biosfere „Bačko Podunavlje”

U Somboru je u petak, 14. jula, mesec dana nakon proglašenja, odnosno upisa rezervata biosfere „Bačko Podunavlje” u UNESCO Svetsku listu rezervata biosfere, održana promocija ovog drugog rezervata biosfere u Srbiji i prvog u Vojvodini - saopštila je Gradska uprava.

Foto 31515Foto 31517 U zdanju Županije, u skupštinskoj sali, okupili su se predstavnici opština Apatin, Odžaci, Bač, Bačka Palanka i grada Sombora na čijem području se prostire RB „Bačko Podunavlje”, kao i predstavnici udruženja i organizacija koje se bave zaštitom životne sredine, ali i pojedinci čija je životna filozofija utemeljena na zdravoj prirodi, zdravoj životnoj sredini.
- Veoma je značajno što je rezervat biosfere „Bačko Podunavlje” upisan u svetsku listu rezervata biosfere, pod zaštitom UNESCA. To je od velikog značaja, jer program „Čovek i priroda”, u okviru kojeg je proglašen rezervat biosfere, podrazumeva jednu sinergiju između čoveka i prirode, i podrazumeva uspostavljanje balansa kojim se očuvanje prirode uspostavlja u funkciji održivog razvoja. Otvara nam se i mogućnost da upoznamo i iskustva onih koji su u tome otišli korak dalje i da rezervat biosfere bude tačka oslonca kada su razvojne, ekonomske šanse u pitanju - kazala je gradonačelnica Dušanka Golubović i istakla da je za lokalnu samoupravu od velikog značaja saradnja sa udruženjima koja se bave zaštitom životne sredine, ali i sa Ministarstvom zaštite životne sredine i pokrajinskim organima koji su i inicirali proglašenje područja „Bačkog Podunavlja” za rezervat biosfere.
Ministar za zaštitu životne sredine Goran Trivan je kazao da se ovim skupom i rezervatom biosfere na simboličan način promoviše  kakva Srbija može da bude.
- Ovo je vrlo simboličan početak jedne druge filozofije, druge logike kakva Srbija može da bude. Takva Srbija je postojala i do sada, a čini mi se da samo nije viđena očima javnosti na ovaj eksplicitan način. Srbija je jedno od 40 najvrednijih područja na planeti kada je u pitanju biodiverzitet, i to bogatstvo mora da se sačuva. Ne može se prepustiti samo mogućnostima lokalne samouprave ili nevladinom sektoru, koji tako zdušno i sinhrono svih ovih godina pokušava da državu upozori i skrene pažnju na područja koja je potrebno zaštititi. Ministarstvo će u skladu sa mogućnostima i zakonom pomagati staranje o ovom zaštićenom području, porazgovaraćemo sa ljudima i videti kako oni mogu da funkcionišu zajedno sa staraocima i upravljačima u ovom prelepom delu naše zemlje - kazao je ministar Goran Trivan i obećao da će Ministarstvo biti spremno da lokalnoj samoupravi pomogne u svakom segmentu koji se odnosi na zaštitu životne sredine.
Dr Biljana Panjković, direktorka Pokrajinskog zavoda za zaštitu prirode, je istakla da svako područje ne može biti rezervat biosfere.
- Postoje kriterijumi koje je UNESCO utvrdio, a jedan od osnovnih jeste da područje ima ekosisteme koji su značajni ne samo na našem, nacionalnom nivou, nego i na širem biogeografskom planu. Drugi princip je da se može izvršiti zonacija u skladu sa zonacijom rezervata biosfere i u skladu sa nacionalnim zakonodavstvom. Treći princip jeste da pored zaštićenih područja moramo imati područja koja služe za podršku i područja koja služe za razvoj, a to smo i postigli na 176.635 hektara na kojima se rezervat biosfere prostire - kazala je direktorka Pokrajinskog zavoda za zaštitu prirode i dodala da su prednosti od proglašenja RB „Bačko Podunavlje” velike i za lokalno stanovništvo i biodiverzitet.
- Prednost za biodiverzitet je što će se omogućiti bolje očuvanje biološke raznovrsnosti, a lokalno stanovništvo će imati veću mogućnost razvoja i unapređenja održivog razvoja. Moći će da se povezuju sa lokalnim zajednicama iz drugih država sa rezervatima biosfere i na taj način sami sebi će stvoriti osnovu za bolju egzistenciju - navela je dr Panjković.
Duška Dimović, direktorka Svetske organizacije za prirodu –  WWF za Srbiju, istakla je da RB „Bačko Podunavlje” ne podrazumeva samo zaštitu prirode.
- Bačko Podunavlje je jedna divna razvojna mogućnost koja podrazumeva ne samo zaštitu prirode, već upravo harmoničan razvoj između ljudi i prirode. To je zaštita prirode, za prirodu i ljude. Ovaj rezervat biosfere je deo svetske mreže koja podrazumeva sedamsto rezervata na svetu. Ovo za lokalno stanovništvo ne znači da će, automatski, odjednom sve biti dobro, ali znači jednu razvojnu šansu. Upravo program biosfera podrazumeva uključivanje lokalnih usluga, tradicionalnog načina korišćenja zemljišta, tradicionalnih proizvoda i ono što je danas jako važno, eko-turizam uz Dunav - kazala je Duška Dimović, direktorka Svetske organizacije za prirodu u Srbiji.
triletrip @ Pet, 14.07.2017. 23:47
apatin bač bačka palanka dr biljana panjković društvo dunav dušanka golubović duška dimović goran trivan gornje podunavlje grad sombor gradonačelnica ministar ministarstvo za zaštitu životne sredine odžaci pokrajinski zavod za zaštitu prirode priroda rezervat biosfere sombor unesco wwf zaštita prirode
• Dunav naslikan na kilometru

U subotu, 1. jula u Hrvatskom domu će biti izložena slika dugačka jedan kilometar, rad Ane Tudor iz Sonte.

Foto 31318 Umetnica Ana Tudor je godinama slikala krajolike Dunava od izvora do ušća na platnu dugačkom jedan kilometar. Umetnica je koristila akrilne boje, kojima je detaljno oslikala tok Dunava sa svim svojim biljkama, životinjama, državama i jedinstvenim mestima. Izložba u Somboru zakazana je za subotu, 1. jul, od 10 do 18 časova. Pre toga, ovo jedinstveno umetničko delo videće žitelji Sonte i Apatina.
Anu Tudor podržala je nemačka organizacija za zaštitu divljih životinja AWP iz Frajburga. Cilj ovog projekta, koji je podržala i WWF Srbija, je da se ukaže na ugroženost životinjskog i biljnog sveta u toku Dunava.
triletrip @ Uto, 27.06.2017. 01:21
ana tudor awp društvo dunav ekologija freiburg hrvatski dom kultura nemačka priroda slikarstvo sombor sonta wwf srbija
>>
1234
. . .
11