Sport Kultura Društvo Obrazovanje Privreda Poljoprivreda Sela
• Zajednička nominacija pet evropskih zemalja

Austrija, Slovenija, Hrvatska, Mađarska i Srbija, uputile su 30. septembra UNESCO-u zajedničku nominaciju, što je ujedno i poslednji deo slagalice za proglašenje rezervata biosfere Mura-Drava-Dunav - prvog na svetu u pet država. Potvrda UNESCO-a očekuje se u junu 2020. godine.

Foto 36576 Reke koje teku kroz pet zemalja, formiraju zeleni pojas dug 700 kilometara i povezuju preko 930.000 hektara jedinstvenog područja sa značajnom prirodnom i kulturnom baštinom, čineći „Evropski Amazon”. - Izuzetno mi je drago da će rezervat biosfere „Bačko Podunavlje” koji se prostire na teritoriji pet opština - Sombor, Apatin, Odžaci, Bač i Bačka Palanka, postati integralni deo prekograničnog rezervata biosfere. Ovoj zajedničkoj „zelenoj viziji” značajno su doprineli Pokrajinski zavod za zaštitu prirode i Komisija Republike Srbije za saradnju sa Uneskom - rekla je Duška Dimović iz WWF Adria-Srbija.
Direktorka programa zaštite prirode WWF Adrije Petra Remeta je navela da je prekogranična nominacija snažan pokazatelj jačanja regionalne saradnje i ujedinjenja zemalja s jedinstvenim ciljem zaštite prirode, te da je rad na zajedničkoj nominaciji primer međudržavne saradnje na ovako važnom pitanju. Rad na uspostavljanju rezervata biosfere „Mura-Drava-Dunav” u pet država zvanično počeo 2011. godine, potpisom deklaracije o uspostavljanju prekograničnog rezervata biosfere. Centralno i zaštitno područje rezervata biosfere proteže se na 280.000 hektara i uključuje 13 zaštićenih područja. Okruženo je sa 650.000 hektara prelaznog područja. Retke plavne šume, peščani i šljunkoviti sprudovi, rečna ostrva i mrtvaje čine jedinstveni rečni i kulturni predeo. Evropski Amazon je stanište najveće populacije orla belorepana u Evropi, sa čak 140 parova, kao i drugih ugroženih vrsta poput malih čigri, crnih roda, vidri, dabrova i jesetri, ali i važno područje za više od 250.000 migratornih ptica. Gotovo 900.000 stanovnika zavisi od Mure, Drave i Dunava. Po navodima Ivane Korn Varge (WWF Adrija), proglašenje rezervata biosfere važan je odmak od štetnih projekata poput izgradnje novih hidroelektrana ili eksploatacije sedimenata. Kaže i da je održivi suživot ljudi i prirode smer u kome se mora ići.
Podrška upravljanju rezervatom biosfere u pet država su i projekti ukupne vrednosti 14 miliona evra, sufinansirani od strane Evropske unije. Kroz inicijativu uspostavljena je saradnja zaštićenih područja svih pet zemalja, sa ciljem prekograničnog upravljanja, a kako kažu nadležni fokus projekta „Biciklističke staze evropskog Amazona” je uspostavljanje održivog cikloturizma. Konkretne mere revitalizacije reka sprovode se kroz druge projekte, kako bi se stvorila nova staništa i rekreativne zone duž reka.
savamajstor @ Pet, 04.10.2019. 08:00
društvo duška dimović ivana korn varga komisija republike srbije za saradnju sa uneskom orao belorepan petra remeta plavne šume pokrajinski zavod za zaštitu prirode prekogranični rezervat biosfere sombor unesco wwf adria
• Likovna kolonija na Dondu

Treće slikarsko okupljanje u vikend naselju.

Foto 35553Nastupajućeg vikenda, počevši od petka 27. septembra, zaključno sa nedeljom, 29. septembra u Bačkom Monoštoru biće održana treća po redu Likovna kolonija Dondo. Domaćini su objavili da će se na prostoru vikend naselja Dondo, u Specijalnom Rezervatu Prirode „Gorne Podunavlje” – UNESCO Rezervatu biosfere Bačko Podunavlje, okupiti slikari iz Sombora i okoline. - Cilj organizovanja, već trećeg saziva kolonije, je promocija prirodih lepota okruženja Bačkog Monoštora i obogaćivanje kulturne baštine ovog sela - kažu iz odbora. Pozivaju ljubitelje umetnosti i prirode da se pridruže slikarima i provedu inspirativan vikend u šumi.
Organizator kolonije je udruženje građana Bodrog iz Bačkog Monoštor. Kroz programe za kulturu „Dondo koloniju” podržala je lokalna samouprava.
savamajstor @ Sre, 25.09.2019. 03:24
bački monoštor bačko podunavlje gornje podunavlje kulturna baština limkovna kolonija dondo prekogranični rezervat biosfere sela sombor specijalni rezervat prirode ug bodrog unesco vikend naselje
• Veliki skok za evropski Amazon

Svetski fond za prirodu WWF zajedno sa svojim partnerima obeležio je Dan evropskog Amazona zajedničkim skokom nekoliko hiljada ljudi u Srbiji, Hrvatskoj, Mađarskoj, Sloveniji i Austriji.

Foto 25380Foto 25379 Širom budućeg prekograničnog rezervata biosfere „Mura-Drava-Dunav” simboličnim skokom u reke pokazan je značaj inicijative za čiste reke i zdrave rečne ekosisteme. „Veliki skok” u Somboru desio se u nedelju u 11 sati na kupalištu kafea De Sol na Velikom bačkom kanalu.
- Želeli smo da na ovaj način pokažemo koliko su reke i vitalnost rečnih ekosistema značajni. Bitno je da ljudi počnu da razmišljaju koliko su nam reke zapravo potrebne. Tokom poslednjih 150 godina više od 80 odsto vlažnih staništa uz Dunav je uništeno, prvenstveno za potrebe unapređenja navigacije i dobijanje više površina za poljoprivredu. Time smo smanjili prostor za mrest riba, prostor za samopročišćavanje vode i uništili mogućnost smanjenja posledica od poplava, jer ako ima dovoljno prostora za reke višak vode može postepeno da se otpušta iz vlažnih staništa - kazala je Duška Dimović, direktorka WWF za Karpatsko-dunavski region.
Poznat kao „evropski Amazon”, budući UNESCO prekogranični rezervat biosfere postaće prvo zaštićeno područje u svetu koje obuhvata pet zemalja i najveće u Evropi.
- Očekuje sa da u naredne dve godine sve zemlje proglase rezervat biosfere. Do sada su to uradile Mađarska i Hrvatska. Srbija je predala nominaciju, čekaju se Austrija i Slovenija. Značajno je da će „evropski Amazon” biti najveće zaštićeno područje u Evropi, preko milion hektara - kazala je Duška Dimović. Ona je dodala da je jedan od ciljeva i povezivanje regiona i očuvanje podunavskog stila života, tradicionalnih i starih zanata, što bi trebalo da bude razvojna komponenta.
- Ljudi ovde to nekako podrazumevaju, ovo je njihovo susedstvo, rodili su se tu i žive sa tim. Treba znati da 50 odsto svih vrsta životinja koje žive u Srbiji živi na jednom malom prostoru Gornjeg Podunavlja od 20 kvadratnih kilometara. To nam govori da moramo da ga zaštitimo. Jedna trećina svih biljaka koje naseljavaju Srbiju se nalazi ovde. To je veliki potencijal - kazala je Duška Dimović.
Dan evropskog amazona obeležava se od 2013. godine, a sam datum, 14. jul, izabran je u spomen na Martina Šnajdera Jakobija iz organizacije EuroNatur, začetnika ideje o prekograničnom rezervatu biosfere.
triletrip @ Pon, 13.07.2015. 07:56
austrija de sol društvo duška dimović ekologija evropski amazon gornje podunavlje hrvatska mađarska mura-drava-dunav prekogranični rezervat biosfere slovenija sombor srbija svetski fond za prirodu unesco veliki skok wwf
• Veliki skok za evropski Amazon (1)

Manifestacija posvećena očuvanju rezervata Mura-Drava-Dunav u Srbiji će biti organizovana u Somboru i Bačkom Monoštoru.

Foto 25356 - Srbija će Dan evropskog Amazona obeležiti u nedelju, 12. jula na obali Velikog Bačkog kanala - saopštili su na zvaničnoj stranici organizacije koja rukovodi ovom priredbom. Kako je saopšteno početak programa zakazan je za 10 časova u Kafeu De Sol. - Biće organizovano kanu putovanje po kanalu iz Kafea De Sol u Somboru pa sve do Bačkog Monoštora i češkog mosta. Tamo će u 11 sati biti upriličen Veliki skok za evropski Amazon - najavili su domaćini, dodajući da će na plaži u Somboru biti postavljen WWF - informativni štand, dok će u Bačkom Monoštoru biti poslužena lokalna hrana i osveženje za sve učesnike i goste. 
Manifestacija će istovremeno biti upriličena i u susednim državama, koje pripadaju Prekograničnom rezervatu biosfere „Mura-Drava-Dunav”. Tako će u Mađarskoj Dan evropskog Amazona biti obeležen u naselju Dunabogdanj, u Hrvatskoj na šest dravskih lokacija u opštini Osijek, dok će zajednički skok biti upriličen kod biciklističkog mosta na Muri koji spaja Austriju i Sloveniju.
savamajstor @ Sre, 08.07.2015. 03:21
bački monoštor drava društvo dunabogdanj dunav kafe de sol mura osijek prekogranični rezervat biosfere sela sombor veliki skok za evropski amazon
• Peticija za evropski Amazon (9)

Međunarodna organizacija za zaštitu životne sredine WWF organizuje potpisivanje onlajn peticije za spas Dunava, odnosno zaštićenog prirodnog područja Gornjeg Podunavlja i Kopačkog rita. Peticija će biti upućena hrvatskom Ministarstvu pomorstva, saobraćaja i infrastrukture.

Foto 13136WWF je digao glas protiv regulacije toka Dunava u područjima koja su zaštićena prirodna dobra, jer bi intervencije na obali reke ugrozile živi svet u Kopačkom ritu i Gornjem Podunavlju. Najavljeno je utvrđivanje obale, kao i produbljivanje korita Dunava eksploatacijom kamena i peska, što bi, prema predviđanjima WWF dovelo do isušivanja ritova, jedinih očuvanih močvarnih područja u Evropi, koja danas pružaju utočište mnogim biljnim i životinjskim vrstama. Pored toga, plavno područje Dunava u Hrvatskoj i Srbiji je jedino prirodno mrestilište riba u Evropi. Izgradnjom utvrđene obale i eksploatacijom peska i šljunka izgubilo bi se srce budućeg UNESCO-vog prekograničnog rezervata biosfere Mura - Drava - Dunav, najbolje očuvane i najveće močvarne šume na celom toku Dunava. U opticaju su i druge pretnje, poput smanjenja nivoa podzemnih voda, što može imati uticaja na poljoprivredu, zbog remećenja prirodnog kretanja vode.
Kako WWF navodi planirane intervencije na toku Dunava će se raditi po zastarelim metodama iz 70-ih godina prošlog veka, koje su u suprotnosti sa regulativom Evropske Unije i međunarodnim standardima.
Peticiju možete potpisati ovde, a više informacija možete da nađete u dokumentima WWF-a priloženim uz ovu vest, kao i na njihovom sajtu. Do konačne odluke o pokretanju mehanizama za regulaciju reke ostalo je još svega nekoliko sedmica, a ova peticija biće upućena nadležnom ministarstvu Republike Hrvatske 22. marta.
triletrip @ Sre, 07.03.2012. 09:56
drava društvo dunav ekologija mura prekogranični rezervat biosfere regulacija reka sombor unesco wwf životna sredina