Sport Kultura Društvo Obrazovanje Privreda Poljoprivreda Sela
• Šest meseci za rekonstrukciju puta Sombor - Bezdan

Ugovor o izvođenju radova na pojačanom održavanju državnog puta između Sombora i Bezdana potpisan je 3. jula, a rok važenja ugovora je šest meseci.

Foto 36225 Pojačano održavanje državne saobraćajnice između Sombora i Bezdana je deo prekograničnog projekta Mađarske i Srbije, koji se većim delom sufinansira iz budžeta Evropske unije. Radovi podrazumevaju proširenje puta i novi asfalt celom deonicom od izlaza iz Sombora do ulaza u Bezdan. Javnu nabavku spovelo je JP „Putevi Srbije”, a vrednost ugovora je 314.857,356,42 dinara, odnosno oko 2,67 miliona evra. Ugovor je dodeljen preduzeću „Vojput” d.o.o. iz Subotice.
Na trasi će biti postavljena i nova saobraćajna signalizacija. Rekonstrukcijom puta od Sombora do Bezdana konačno će se stvoriti uslovi za bezbednije putovanje prema državnoj granici sa Mađarskom i Hrvatskom, kao i preduslov da se od Bezdana nastavi rekonstrukcija puta do same granice sa Mađarskom, ali i moguću izgradnju obilaznica oko Bezdana, Koluta i Bačkog Brega, te konačne prekategorizacije graničnog prelaza iz putničkog u teretni za vozila do 12 tona, što je davnašnja želja somborske lokalne samouprave.
Grad Sombor je početkom maja ove godine, u okviru istog IPA projekta SO-Baja 2 takođe objavio javnu nabavku za pojačano održavanje deonice od Apatinskog puta do Šikarskog puta, ali rezultat još nije objavljen na zvaničnom gradskom sajtu, iako je od krajnjeg roka za podnošenje ponuda, 7. juna, prošlo više od mesec dana.
triletrip @ Sre, 24.07.2019. 07:25
bezdan društvo državni put evropska unija granični prelaz ipa poboljšanje prekograničnog puta između baje i sombora - 2. faza (so - baja 2) pojačano održavanje prekogranični projekat putevi srbije sela sombor sufinansiranje
• Čeka se studija izvodljivosti za Lemešku banju

Teče poslednja faza prekograničnog projekta „Razvoj turizma zasnovan na lokalnim kulturnim i prirodnim resursima” koji realizuju partneri Svetozar Miletić i Bačbokod.

Foto 8888Predlogom se predviđa podsticanje turizma u opštini Bačbokod i MZ Svetozar Miletić obzirom da oba naselja imaju znamenitosti i prirodne potencijale koji se mogu postati turistički proizvod. - Namera je da zajedničkom strategijom i izgradnjom brenda ovih naselja podigne turistički nastup i sam učinak, u narednim fazama - navedeno je u predlogu. Planirano je da projekat bude podrška postojećim turističkim manifestacijama (Lemeškom kulenu, Dužionici...), ali i da utvrdi postoji li osnov za planiranje razvoja strateškog turirističkog proizvoda, banje. Projekat predviđa izradu studije izvodljivosti Lemeške banje i na izvorištu sa potencijalom kod mađarskog partnera. Najavljena je analiza vode i blata, ispitivanje tržišta i mogućnost turističkog razvoja banje. Ukoliko analiza pokaže očekivano usledio bi nastavak projekat – izrada projektno-tehničke dokumentacije. Dejan Đurković, predsednik Saveta MZ Svetozar Miletić, je na pitanja SOinfo.org portala odgovorio da studija izvodljivosti još nije završena i da će finalna verzija biti prezentovana javnosti. Naveo je da će se kroz ovu studiju pokazati opravdanost i visina finansijskih sredstava za revitalizaciju Lemeške banje. Vrednost projekta je 193.300 evra, partneru iz Srbije na raspolaganju je sto hiljada.
Lekovito svojstvo vode i blata iz Svetozar Miletića, prepoznato je krajem 19. veka. Zvanična potvrda, u vidu analize tadašnje Državne hemijske laboratorije, dostavljena je 1929. godine. Tada je upisano je da je banjska voda dodatno sredstvo u lečenju nekoliko tipova reumatizma i trauma. Prvih godina poslovanja Lemeška banja je bila organizovana kao deoničko društvo u vlasništvu lokalnih plemića. Posle rata je doživela nacionalizaciju i pod državnom upravom funkcionisala sve do sredine osamdesetih godina. Prvi somborski bazen izgrađen je upravo u Svetozar Miletiću, 1951. godine. Uporedo sa njim aktivirane su i kade za blatna kupanja koja su mogle da zadovolje dnevne potrebe 70 pacijenata. Banja je posedovala upravnu zgradu, a u sklopu kompleksa i danas postoji jezero koje je prilično zapušteno. „Legenda” kaže da Lemeška banja ima kvalitet vode kao Harkanj banja (Mađarska), a da je blato u rangu sa Igalom u Crnoj Gori. Nekadašnji banjski kompleks je tek nedavno uknjižen kao vlasništvo grada Sombora.
savamajstor @ Čet, 23.05.2019. 09:00
analiza blata analiza vode bačbokod dejan đurković dužionica harkanj banja igalo lemeška banja lemeški kulen mesna zajednica prekogranični projekat razvoj turizma zasnovan na lokalnim kulturnim i prirodnim resursima sela sombor studija izvodljivosti svetozar miletić
• Slede specijalizovane obuke

Nastavlja se realizacija projekta Visitus.

Foto 32605- Pred timovima koji učestvuju u implementaciji projekta „Proširenje turističke ponude prilagođene slepim i slabovidim osobama – VISITUS”, je završni korak u realizaciji ovog projekta. Predstoji organizovanje specijalizovanih obuka za radnike u turizmu koji će biti obučeni za rad sa slepim i slabovidim osobama, organizovanje turističkih prekograničnih promotivnih tura za slabovide osobe, kao i izrada specijalnih alata i mobilnih aplikacija namenjenih slabovidim osobama - objavljeno je u izveštaju sa sastanka koji je upriličen u Somboru. Projektni timovi su na ovom skupu dogovorili aktivnosti koje zahtevaju sinhronizovano delovanje partnera, odnosno timova grada Sombora, opštine Erdut i Instituta ekonomskih nauka u Beogradu.
Grad Sombor je vodeći partner u projektu Visitus. Prekogranični partner je opština Erdut, dok je u projekat uključen i Institut ekonomskih nauka u Beogradu. Budžet projekta je 353.048 evra, a rok za realizaciju projekta je polovina februara naredne godine.
savamajstor @ Uto, 11.09.2018. 02:47
društvo institut ekonomskih nauka opština erdut osi - osobe sa invaliditetom prekogranični projekat proširenje turističke ponude prilagođene slepim i slabovidim osobama – visitus slepi i slabovidi sombor specijalizovane obuke
• Jezero za novi život pograničnih sela (3)

Stanišić je bio domaćin preliminarnog sastanka partnera u prekograničnom projektu revitalizacije jezera koje bi se prostoralo na teritoriji Mađarske i Srbije.

Foto 24410 - Revitalizacija nekadašnjeg jezera „Mihalj” omogućila bi razvoj turizma u pograničnoj zoni, jačanje saradnje među stanovnicima dve države, odnosno pet komšijskih sela u pograničnoj zoni, zaštitu životne sredine i brojne benefite za više od 20.0000 žitelja ovih mesta – rekao je na otvaranju Dragoslav Matijević, predsednik Saveta MZ Stanišić. Pozivu da prisustvuju skupu u Stanišiću odazvali su se predstavnici svih pet partnerskih sela, predstavnici lokalnih samouprava i stručnih službi sa obe strane granice. Pored Stanišića i Riđice, prekograničnim projektom revitalizacije jezera biće obuhvaćena još naselja Gara, Kaćmar i Bačbordoš u Republici Mađarskoj
Učesnici sastanka su iskoristili ovo okupljanje da posete nekoliko najbližih lokacija bare nazvane „Jezero”, a potom i da razgovaraju o jačanju prekogranične saradnje i mogućnosti izrade zajedničkog projekta koji bi po pretpostavkama učesnika sigurno zaslužio podršku iz nekog od fondova Evropske unije.
savamajstor @ Pet, 27.03.2015. 02:38
bačbordoš dragoslav matijević gara jezero mihalj kaćmar mesna zajednica prekogranični projekat republika mađarska riđica sela sombor stanišićrevitalizacija