Poreska uprava je objavila spiskove 500 najvećih dužnika po osnovu javnih prihoda! Među njima je četiri još uvek aktivne firme iz Sombora, jedno ugašeno preduzeće i nekadašnji funkcioner u lokalnoj samoupravi.

Među fizičkim licima, jedini Somborac na listi najvećih dužnika je pokojni Branko Krtnić sa posthumnim „teretom” od 6.661.262 dinara. Iako je informacija o smrti bivšeg advokata prošla gotovo neopaženo u javnosti, imamo saznanje da je bivši gradonačelnik Slavković pokušao nekadašnjeg kolegu iz vlasti da sahrani na teret grada, odnosno kao socijalni slučaj. Po dugu, koji je evidentirala Poreska uprava, reklo bi se da je bilo opravdano. Samostalna trgovinska radnja Kaisa, sa dugom od 14,64 miliona dinara, smestila se na 159. mesto najvećih dužnika u Srbiji u kategoriji preduzetnika. Vlasnica ovog preduzeća, koje se vodi kao ugašeno, bila je Sonja Cvijić.
Preostala četiri somborska dužnika nalaze se na listi pravnih lica i njihov dug je težak više od milijardu dinara (1.088.030.017). Nekadašnji privredni gigatni danas su u minusu gotovo 10 miliona evra. Listu predvodi Boreli (179. mesto) u restruktuiranju koji na ime javnih prihoda duguje 308 miliona dinara, „crta” Zastave specijalni automobili (282. mesto) u restruktuiranju je 277,5 miliona, Holding Bane (282. mesto) u likvidaciji, duguje 264 miliona, dok je u najboljoj poziciji Prehrana ad u likvidaciji (495. mesto) sa minusom od svega 166 miliona dinara.

Grad Sombor je izgubio vlasništvo nad Grašalković palatom - odlučio je Osnovi sud u Somboru! Odlukom suda Prehranin poklon Republici Srbiji (Gradu Somboru) mora biti vraćen starom vlasniku.

Na jednom od ročišta bivša direktorica Prehrane, Desanka Baštinac, koja je bila i među članovima privatizacionog konzorcijuma, navela je da se na ovaj čin odlučila zbog stalnog pritiska pojedinaca iz vrha tadašnje vlasti. Po njenom svedočenju, stalne, višenedeljne pretnje upućivali su nekadašnji gradonačelnik Jovan Vujičić i ex predsednik Regionalne privredne komore Sombor, Božidar Roca. Nakon njihovog „ubeđivanja”, Baštinčeva je izjavila da je bila primorana da Grašalković palatu pokloni Republici Srbiji. Kako saznaje SOinfo.org, Desanka Baštinac je samo tri dana pre zakazane aukcije, u oktobru 2002. godine potpisala ugovor kojim poklanja Palatu, Republici Srbiji, oštetivši tom prilikom svoje preduzeće i povredivši tadašnji zakon o privatizaciji u kome se kaže da najmanje 15 dana pre aukcije ne sme biti promene u prospektu. Grašalković palata je bila jedan od najvrednijih objekata u posedu Prehrane. Po preuzimanju vlasništva, Republika zgradu predaje Gradu Somboru, koji od tada i upravlja zdanjem koje će naredne godine napuniti 250 godina. Pravu vrednost zgrade od posebnog značaja, kojoj je potrebna hitna sanacija, trenutno nije moguće proceniti. Rešenjem Osnovnog suda u Somboru, Prehrana (trenutno u likvidaciji) nema pravo na refundaciju troškova nastalih u prethodnih devet godina. 

Gradsko veće uputilo je na Skupštinu predlog o otkupu objekta „Prehrane” u Gogama. Održana prva sednica Gradskog štaba za vanredne situacije.

Članovi Gradskog veća na sednici održanoj u četvrtak usvojili su zaključak koji će biti upućen odbornicima Skupštine grada, a tiče se otkupa poslovnog prostora u Gogama. Trgovinsko preduzeće „Prehrana” u likvidaciji predložilo je Gradu Somboru otkup nekretnine za nešto više od 104 hiljade evra. Gradsko veće prihvatilo je i informaciju o realizaciji projekta gasifikacije naseljenih mesta na teritoriji Grada Sombora, a utvrđen je i predlog Lokalnog akcionog plana zapošljavanja za 2012. godinu. Dan nakon zasedanja Gradskog veća, u petak, održana je prva sednica Gradskog štaba za vanredne situacije. Štab ima 25 članova, a komandant je, po funkciji, gradonačelnik Nemanja Delić. Na prvom sastanku Štaba razmotren je plan rada za ovu godinu, procena ugroženosti teritorije Grada Sombora i operativni plan za odbranu od poplava.

U bazi investicionih lokacija Srbije, Grad Sombor se predstavio sa šest predloga, koji bi mogli biti interesantni potencijalnim ulagačima.

Kako je objavljeno na sajtu Agencije za strana ulaganja i promociju izvoza somborsku ponudu čine: Boreli u restruktuiranju, privatno preduzeće Kings apple, Zastava, drvara u Kljajićevu, Betonjerka i zemljište u industrijskoj zoni Istok. Ponuđene somborske lokacije zauzimaju nešto više od 17 hektara. Boreli, Zastava i Betonjerka imaju čak po tri zgrade, na preko hektar površine. „Pod krovom” se ne nudi samo u Istočnoj industrijskoj zoni, koja je ujedno jedino okarakterisana kao zemljište sa više namena. Kako se navodi u somborskoj investicionoj ponudi Boreli je moguće kupiti isključivo u privatizacionom postupku, za Betonjerku je moguće pregovarati po više osnova, dok se samo za keš nude Kings apple, drvara, Zastava i prostor u industrijskoj zoni preko puta Fabrike akumulatora. Svih šest lokacija imaju struju, vodu, internet priključak i pristupne saobraćajnice - objavljeno je na sajtu SIEPA. 
Po postavljenim stavkama očigledno je da gradska vlast ni na koji način nije učestvovala u objedinjavanju investicione baze. Da jeste, sigurno bi u ozbiljnoj ponudi lokacija Grada moralo biti mesta za Specijalne automobile, toliko hvaljenu industrijsku zonu Jug, Graničar, Aleksa Šantić, Stanišić, Kljajićevo, pa čak i „sravnjenu” Crvenu zvezdu... Da se ne zaborave Prehrana, Severtrans ili davno prežaljene hale Baneta. Gradski moćnici su još jednom, na najbolji način, pokazali šta stvarno misle. Poslednji ozbiljan investitor je na ovo područje stigao još na početku mandata, čuvenog Jove Slavkovića. Od tada prođe više od tri godine! Iscrpljena Kalcedonija je, i najhrabrijima, očigledno bila „pravi” signal za investiranje!

- Ukoliko Poreska uprava oprosti dugove, a radnici umanje svoja potraživanja, Trgovinsko preduzeće Prehrana očekuje da će „preživeti” i nastaviti sa radom - saznaje SOinfo.org od izvora bliskog preduzeću.

U ovom momentu ukupna potraživanja prevazilaze vrednost imovine. Tako je neophodno da „upali” nedavna zajednička inicijativa, Grada Sombora i Prehrane, u kojoj se traži da Poreska uprava izbriše dosadašnja dugovanja na ime poreza na promet, koja trenutno „vrede” 111 miliona dinara. Ukoliko se to dogodi, Prehrana bi mogla da bude „sačuvana”, odnosno da nakon prodaje objekata i izmirenja preostalih potraživanja, pre svega prema radnicima i dobavljačima, nastavi sa radom u nekoliko prodavnica.
- Još uvek se ne zna tačan iznos dugovanja! Nije poznato ni koliko bi prodavnica moglo ostati u vlasništvu Prehrane, te sa kojim bi kapacitetima nekada najjače trgovinsko preduzeće moglo nastaviti budući rad. Jedino što se u ovom momentu sa sigurnošću može reći je da će do kraja godine početi rasprodaja prodavnica, te da bi u tom periodu mogle biti ispunjene obaveze prema sadašnjim i bivšim radnicima - kaže naš izvor. Pre tri meseca, polovinom marta, Prehrana je proglasila likvidaciju. Tada je ukupna vrednost imovine procenjena na 180 miliona, dok su dugovanja prema radnicima bila teška oko 50 miliona dinara.