Sport Kultura Društvo Obrazovanje Privreda Poljoprivreda Sela
• Šta se krije iza partnerstva na deponiji?

SOinfo.org portal saznaje, od dobro obaveštenog izvora iz vrha vlasti, da javno-privatno partnerstvo u pogledu upravljanja deponijom Rančevo, krije brojne propuste, da po tom pitanju ne postoji jedinstven stav, čak ni u vladajućoj većini somborske skupštine, kao i da je ovaj projekat nametnut iz same Vlada Republike Srbije.

Foto 16681Naš sagovornik otkriva da ovaj projekat sprovodi grad po nalogu ministarstva, i da, po njegovom mišljenju, Vlada Srbije raspolaže informacijama koje trenutno nisu, u potpunosti, dostupne gradskom rukovodstvu, a posebno ne javnosti. On smatra i da je razvoj somborske deponije na neki način uslovljen, jer odobravanje samog projekta i većina saglasnosti, zavise od odluka nadležne komisije Vlade Srbije. Kako smo nedavno pisali, gradu Sombor bi iz Zelenog fonda Srbije, za projekat „Uspostavljanje regionalnog centra za upravljanje otpadom” trebalo da bude odobreno 40,56 miliona dinara ili nešto više od 343.000 evra. Gradsko veće je u decembru 2018. godine, usvojilo informaciju u vezi pisma o namerama slovenačkog preduzeća „Kostak” iz Krškog. Tada je pomenuto da se za projekat razvoja, izgradnje i eksploatacije navedenog Centra na prostoru deponije u Rančevu razmatra javno-privatno partnerstvo grada Sombora i slovenačkog preduzeća.
- Grad nema sredstava za realizaciju kompletnog projekta odnosno investicije izgradnje fabrike za preradu otpada. Međutim, nije jasno zašto nije bilo pokušaja da se pronađe zadovoljavajuće rešenje kroz autonomni izvor finansiranja. Neverovatno je da lokalna samouprava nije čak ni pokušala da sama, makar započne projekat, kroz EU fondove - navodi naš sagovornik. Smatra da bi dosta toga moglo biti definisano kroz izradu lokalne strategije za upravljanje otpadom i da bi se kroz desetogodišnji ciklus moglo doći do izgradnje postrojenja i zaokruživanja primarne selekcije otpada. On kaže da je delegacija grada u nekoliko navrata boravila u Sloveniji i obilazila uvek isto postrojenje za preradu otpada. Preneo nam je da javno-privatno partnerstvo može biti dobro rešenje u pogledu zbrinjavanja otpada i brze realizacije projekta, ali da neminovno vodi do značajnog poskupljenja računa za deponovanje otpada, što se ne bi dogodilo kada bi grad sam upravljao svojom deponijom.
Ubeđen je da JKP Čistoća, u slučaju da bude prihvaćeno partnerstvo sa Slovencima, sigurno ostaje bez reciklažnog centra i deponije. - Baviće se samo sakupljanjem otpada, javnom higijenom i zoohigijenom i izgubiti najveći deo sopstvenih prihoda. Mislim da to nije potez koji je potreban gradu Somboru - ispričao je sagovornik SOinfo.org portala.
Lokalna samouprava, ni nedelju dana po objavljivanju rezultata konkursa, nije saopštila čak ni osnovne informacije o obezbeđivanju sredstva za deponiju. Takođe, duže od sedam meseci traje ćutanje lokalne vlasti o planovima za javno-privatno partnerstvo sa preduzećem „Kostak” iz Krškog u biznisu vrednom više stotina miliona evra.
savamajstor @ Sre, 26.06.2019. 09:00
deponija javno-privatno partnerstvo jkp čistoća krško ministarstvo za zaštitu životne sredine preduzeće kostak privreda rančevo salaši sombor uspostavljanje regionalnog centra za upravljanje otpadom vlada republike srbije zeleni fond republike srbije
• Somborskom centru 340 hiljada evra

Poznati su dobitnici sredstava Zelenog fonda Srbije.

Foto 16681Ministarstvo zaštite životne sredine obelodanilo je da se na listi za sufinansiranje projekata izgradnje sistema upravljanja otpadom nalazi četiri lokalne samouprave. Predvodi ih grad Sombor kome će pripasti 40 odsto ukupnog budžeta. Kako je saopšteno, Sombor će za projekat „Uspostavljanje regionalnog centra za upravljanje otpadom” dobiti 40,56 miliona dinara ili nešto više od 343.000 evra. Inače, somborska deponija državnom strategijom upravljanja otpadom trebalo da bude među šest na teritoriji Vojvodine u okviru kojih bi funkcionisali i centri za upravljanje mešovitim otpadom. Podsetimo da je gradsko veće, krajem 2018. godine, usvojilo informaciju u vezi pisma o namerama slovenačkog preduzeća „Kostak” iz Krškog za projekat razvoja, izgradnje i eksploatacije navedenog Centra na prostoru deponije u Rančevu i tada je najavljeno moguće javno-privatno partnerstvo. Slovenci su u pismu naveli da bi najviše do trećina otpada bilo odlagano na deponiju, a da bi se preostale količine koristiti u reciklaži, kondicioniranju zemljišta (kompost) ili u energetske svrhe. Deponija bi mogla da prihvati sve tipove otpada. Očekujemo da će nadležni narednih dana ponuditi više informacija o ovom poduhvatu.
Sredstva iz Zelenog fonda Srbije pripala su još Novom Sadu (32 miliona dinara) - uspostavljanje regionalnog sistema upravljanja otpadom, Novoj Varoši (23,4 miliona dinara) - projekta dokumentacija za izgradnju regionalnog centra Banjica, te Pirotu, četiri miliona dinara, za idejno rešenje, projekat i građevinsku dozvolu tamošnjeg regionalnog centra.
savamajstor @ Čet, 20.06.2019. 09:00
društvo gradsko veće javno-privatno partnerstvo ministarstvo zaštite životne sredine nova varoš novi sad pirot preduzeće kostak rančevo regionalna deponija sombor uspostavljanje regionalnog centra za upravljanje otpadom zeleni fond republike srbije
• Slovenci zainteresovani za deponiju

Održana je 141. sednica Gradskog veća.

Foto 32590Većnici su na sednici usvojili informaciju u vezi pisma o namerama „Kostak”, komunalno in gradbeno podjetje, Krško (Slovenija), u vezi projekta koji se odnosi na razvoj, izgradnju i eksploataciju Centar za upravljanje mešovitim otpadom na lokaciji postojeće deponije Rančevo. - Naime u Republici Srbiji je pred usvajanjem nova Strategija upravljanja otpadom i plan je da se broj regionalnih deponija na teritoriji Vojvodine redukuje sa devet na šest. Kako bi naš region bio obuhvaćen novom državnom organizacijom trebalo bi raditi na otvaranju Regionalnog centra za sakupljanje, sortiranje i preradu otpada, a kako su za to potrebna ogromna sredstva grad razmišlja o javno-privatnom partnerstvu. U pismu o namerama je navedeno da će najviše do trećina otpada biti odlagano na deponiju, a da će se preostala količina koristiti u reciklaži, kondicioniranju zemljišta (kompost) ili u energetske svrhe. Ovakav odnos a priori, Sombor stavlja u povoljniji položaj u odnosu na regione koji preferiraju ili grade regionalne deponije klasičnog tipa. Tehnološki, Regionalni centar može da prihvati i veći broj opština, čime bi se uvećali prihodi zajedničkog preduzeća. Sam projekat omogućava sveobuhvatno upravljanje svih vrsti otpada koje se pojavljuju na teritoriji, uključujući i posebne tokove. Preduzeće Kostak je priznati privredni subjekt Slovenije, koji objedinjava više oblasti privrede, a mogućnosti projektovanja, konsaltinga i izvođenja komunalnih i privrednih objekata dokazali su u tržišnim uslovima i u zemlji koja ima visoke standarde u ekologiji i zaštiti životne sredine. Ako se tome doda da obrađuju skoro 90 odsto komunalnog otpada u Sloveniji, može se smatrati da su ozbiljan partner - navedeno je u zvaničnom izveštaju sa sednice gradske vlade.
Članovi Gradskog veća su na poslednjoj sednici utvrdili predlog rešenja o utvrđivanju prosečnih cena kvadratnog metra nepokretnosti za utvrđivanje poreza na imovinu za 2019. godinu. Određeno je sedam (7) zona za utvrđivanje poreza na imovinu jedinstveno za naselja (grad, selo), prema komunalnoj opremljenosti i opremljenosti javnim objektima. - Članovi veća usvojili su i odluku o četvrtim izmenama i dopunama odluke o ceni vode, odvođenja i prečišćavanja otpadnih voda i naknade za održavanje vodovodnog priključka. Obzirom da je u naseljenom mestu Stapar, izvršena ugradnja vodomera, samim tim su se stekli uslovi da se ubuduće obračun utrošene vode, kao i fakturisanje vrši u skladu sa odlukom o ceni vode, odvođenja i prečišćavanja otpadnih voda i naknade za održavanje vodovodnog priključka, koje primenjuje JKP Vodokanal - piše u izveštaju.
Većnik za međunarodnu saradnju i saradnju sa republičkim i pokrajinskim organima, Goran Milić, nije prisustvovao ni ovom zasedanju.
savamajstor @ Pon, 03.12.2018. 03:05
deponija rančevo društvo goran milić javno-privatno partnerstvo jkp vodokanal komunalni otpad krško pismo o namerama porez na imovinu preduzeće kostak reciklaža regionalna deponija sela slovenija sombor stapar strategija upravljanja otpadom vodovod zaštita životne sredine