Sport Kultura Društvo Obrazovanje Privreda Poljoprivreda Sela
• Pozorišni maraton zatvorio sezonu

Za glumca i glumicu sezone proglašeni su Bogomir Đorđević i Ivana V. Jovanović, prvaci Narodnog pozorišta Sombor.

Foto 31216Foto 31230Foto 31159Pozorišnim maratonom stavljena je tačka na još jednu sezonu u somborskom teatru. ublika je tokom tri dana imala priliku da pogleda 15 odličnih predstava. 
25. Pozorišni maraton svečano je otvorio Vlastimir Velisavljević, legenda jugoslovenskog i srpskog glumišta, koji je pozdravljajući publiku ispričao kada i kako se prvi put u životu obreo u Somboru.
- Ja sam naučio da govorim tuđe tekstove kao glumac. Ovog su me puta naterali da ispričam svoju priču. Pokušaću da vam objasnim kako su organizatori pozvali mene za maraton. Valjda zato što sam maratonac: po stažu, jer je maraton jedna od najdužih i najtežih disciplina. Moram da vam kažem da sam svoj maratonski staž počeo upravo u Somboru, davno, u ratno vreme, u surovoj zimi. Ležao sam ovde u ruskoj vojnoj bolnici posle lakšeg ranjavanja i odatle sam nastavio svoju trku kroz život, kroz razne prepreke i dolazio ovde mnogo godina kasnije kao glumac, da odigram po neku predstavu kao član Jugoslovenskog dramskog pozorišta. Posle niza gostovanja, poželeo sam da vidim to mesto gde sam ležao. Zamolio sam organizatore da mi daju automobil da odem, da vidim tu bolnicu. Došao sam pred nju, pokušao sam da lociram mesto gde sam ležao, odmah na početku sa leve strane od ulaza. Pogledam, a na zgradi piše: porodiljsko odeljenje. Dakle, tu je počeo jedan život, sigurno je neko od Somboraca ovde iz sale rođen u istoj toj sobi, u kojoj sam ja ležao - ispričao je Vlastimir Velisavljević.
Festival kojim Narodno pozorište Sombor zatvara sezonu, počeo je predstavom „Na Drini ćuprija” Srpskog narodnog pozorišta iz Novog Sada, u režiji Kokana Mladenovića. Radi se o komadu koji je izazvao popriličnu pažnju pozorišnog sveta, ali ni svet politike nije ostao ravnodušan.
- Nije nas zanimala inscenacija romana, remek dela naše književnosti. Zanimala nas je priča o cikličnom zlu. Šta to znači u našim životima, zašto nam se to zlo 400 – 450 godina, ponavlja gotovo u pravilnom istorijskom ritmu. Krenuli smo da radimo tu priču kao upozorenje o mogućem sledećem ratu. „Na Drini ćupija“ nije samo lektira, to nije samo povesna priča, to je upozorenje da će nam se to zlo ponovo dogoditi. To je naš ljudski, građanski i umetnički krik da ne smemo da dozvolimo da se pokrene još jedan ciklus zla, a sa ovakvim političkim elitama, koje ne da imaju iste političke programe, nego su to isti ljudi iz devedesetih godina u Hrvatskoj, Srbiji i Bosni i Hercegovini. Bojim se da idemo u susret još jednoj istorijskoj katastrofi. Način da se to zaustavi je suočavanje sa zlom, pre svega među nama samima. Ni jedan narod na prostorima bivše Jugoslavije nije pokazao dovoljno istorijske samosvesti da shvati svoj žalosni udeo u tragediji koja nam se dogodila - rekao je Kokan Mladenović.
Publika 25. Pozorišnog maratona je gledala izuzetne predstave, poput Šilerove „Marije Stjuart” u izvedbi Narodnog pozorišta iz Beograda, „Demokratiju” Zijaha Sokolovića, „Ožalošćenu porodicu” u koprodukciji Prešernovog gledališča iz Kranja i Slovenskog ljudskog gledališča iz Celja, „Maestra” iz kuće domaćina, „Dokle pogled seže” u režiji Arpada Šilinga i produkciji Kraljevskog pozorišta Zetski dom sa Cetinja. Jednu od uloga u toj predstavi, na gotovo praznoj sceni, tumači glumica Nada Vukčević, koja ima reči hvale o saradnji sa rediteljem iz Mađarske.
- Arpad Šiling je izabrao teme koje je želeo da obrađuje, a onda je na osnovu njih izabrao nas glumce. Nakon toga zadavao nam je zadatke, koji su trajali po pola sata. Istraživali smo dijaloške forme, sukobe, onda smo to sekli i prebacivali na papir. To je bilo potpuno spontano, a Šiling je radio potpuno smišljeno. Verovatno su to dva kraja, alfa i omega, koji moraju da se spoje negde. Moje iskustvo je da me je reditelj dosta kanalisao i tražio je da se smirujem – ispričala je glumica Nada Vukčević.
Na kraju svakog Pozorišnog maratona Narodno pozorište Sombor dodeljuje priznanja ljudima koji su zaslužni za uspešnu sezonu. Pre dodele nagrada, direktor somborskog teatra Mihajlo Nestorović je kazao da je predstave ovogodišnjeg festivala pogledalo tri hiljade gledalaca.
- Bilo je više od 150 učesnika i nadam se da ste uživali zajedno sa nama, šta više treba reći. Hvala Gradu Somboru što nas plaća da pravimo ovako lepe stvari. Zahvaljujem se vernoj publici, hvala vam što ste izdržljivi, hvala vam što čitavoj Srbiji možemo da pošaljemo poruku da ima nade za teatar – kazao je Mihajlo Nestorović.
Narodno pozorište Sombor dodelilo je specijalnu nagradu za izuzetan doprinos medijskoj promociji novinaru Radio-televizije Vojvodine Predragu Ćurčiji. Priznanje „Iza kulisa“ koje se dodeljuje zaposlenima koji rade iza scene somborskog teatra pripalo je organizatorki Vesni Vranješ.
Za glumca sezone proglašen je prvak Narodnog pozorišta Sombor Bogomir Đorđević, a glumica sezone 2016/2017. je prvakinja somborskog pozorišta Ivana V. Jovanović.
triletrip @ Pon, 19.06.2017. 01:38
bogomir đorđević glumac sezone ivana v. jovanović kokan mladenović kultura marija stjuart na drini ćuprija nada vukčević narodno pozorište beograd pozorišni maraton pozorište predrag ćurčija predstava sombor srpsko narodno pozorište vesna vranješ
• Zvanično otvoreno dopisništvo RTV

Posle deset godina rada u raznim, uglavnom neodgovarajućim uslovima, dopisništvo Radio-televizije Vojvodine dobilo je opremljeni studio, računare za montažu i direknu vezu sa RTV u Novom Sadu, što sada omogućava uključenje uživo u program pokrajinskog javnog medijskog servisa.

Foto 25399Foto 25395 Opremanjem studija Radio-televizije Vojvodine i formiranjem dopisničke mreže obezbeđena je bolja medijska vidljivost Sombora i Zapadne Bačke u pokrajini. Sada se iz Sombora ka Novom Sadu šalju informacije na četiri jezika: srpskom, mađarskom, hrvatskom i bunjevačkom.
- Ovde imamo tri kamere, a moram da podsetim da smo pre godinu dana imali jednu, neispravnu, a sada su tu i dva službena vozila, dok su prošlog leta novinari išli biciklom na snimanje. Tu je i jedinica za montažu, pa se sada prilozi preko interneta mogu poslati vrlo brzo - kazao je Veljko Petrušić, šef dopisničke mreže RTV-a i dodao da je za razvoj čitave dopsiničke mreže bila presudna pomoć Pokrajinskog sekretarijata za kulturu i informisanje. Petrušić je naglasio da je značajna podrška stigla i od člana Programskog odbora Radio-televizije Vojvodine iz Sombora Mate Matarića. Dopisništvo je zvanično otvoreno uključenjem uživo u Dnevnik RTV-a u 17 sati, razgovorom sa pokrajinskim sekretarom za kulturu i informisanje Slavišom Grujićem, koji je vodio šef somborskog dopisništva, novinar Predrag Ćurčija.
- Posebno me raduje ta multilingvalnost i multikulturalnost na ovim prostorima. Četiri jezika je nešto čime bi se mnoge televizije volele podičiti, jer neke nemaju ni dva. Vojvodina mora da informiše sve svoje građane na svim jezicima. Iz Sombora će na programe Radio-televizije Vojvodine stizati informacije na četiri jezika. Prema tome, iz više razloga su opravdana sredstva koja smo namenili Radio-televiziji Vojvodine. - rekao je pokrajinski sekretar za kulturu i informisanje Slaviša Grujić.
Svečanom puštanju u rad somborskog dopisništva RTV-a prisustvovao je i generalni direktor pokrajinskog javnog medijskog servisa Srđan Mihajlović, koji je naglasio da je programsko opredeljenje pokrajinske radio-televizije približavanje svim građanima.
- Radio-televizija Vojvodine je u svojoj koncepciji postavila sebi strateški zadatak da ojača dopisničku mrežu, jer programski sadržaj treba da bude okrenut ka celoj Vojvodini. To se ne može uraditi bez jake i dobre dopisničke mreže i naš cilj jeste da budemo bliži građanima Vojvodine i da lokalne teme običnog čoveka bude ono što preovladava na našem programu - izjavio je generalni direktor Radio-televizije Vojvodine Srđan Mihajlović.
triletrip @ Čet, 16.07.2015. 01:29
apatin bunjevački dopisništvo hrvatski kula mađarski mata matarić mediji odžaci pokrajinski sekretarijat za kulturu i informisanje predrag ćurčija programski odbor rtv ruv radio-televizija vojvodine slaviša grujić sombor srđan mihajlović srpski studio veljko petrušić zapadna bačka
• Povrtarstvo za školu i narod

Poljoprivredna stručna služba Sombor u saradnji sa Gradskom bibliotekom Karlo Bjelicki i Poljoprivrednim fakultetom iz Novog Sada predstavilo je danas reprint izdanja prve knjige o povrtarstvu iz 1878. godine, autora Đorđa Radića. Kako je rečeno na promociji, tadašnja znanja su primenjiva i danas, posebno ako se povrće uzgaja, u skladu sa organskom proizvodnjom. Soinfo.org je u prilici da pokloni jedan primerak ove knjige i to posetiocu koji u maksimalno dvesta reči ponudi rešenja za oživljavanje sela, a zatim ih prosledi privatnom porukom autoru ovog teksta.

Foto 16167 - Jedno ralo zemlje (odgovara površini od 1.820 kvadratnih metara) povrćem zasijano i zasađeno, može izraniti, kad se umno i obazrivo obrađuje, jednu porodicu sa više čeljadi, i to tim sigurnije, ako je to ralo zemlje blizu većega grada, đe se suvišak navedenog povrća, u svako vrijeme za dobre novce prodati može - napisao je još krajem 19. veka, prvi doktor poljoprivrede na ovim prostorima, dr. Đorđe Radić. Po rečima doktora Žarka Ilina sa Poljoprivrednog fakulteta u Novom Sadu, Radić je sva svoja iskustva sabrao u ovom delu. On je u knjizi detaljno opisao tada savremene načine povrtarske proizvodnje u Francuskoj, Nemačkoj i Belgiji. Kao prilozi u ovom delu, koje je kasnije postalo školski udžbenik, Radić je koristio informacije, te zapažanja za sopstvenog oglednog polja, ustanovljenog pre više od 150 godina. Kada se svemu doda podatak da je u ličnom registru bilja Radić sakupio 58 vrsta povrća, što je svega deset manje nego u registru iz 2010. godine, jasno koliko je bilo bitno, knjigu „Povrtarstvo za školu i narod”, predstaviti današnjem, savremenom svetu. Toj neophodnosti u prilog ide i činjenica da je već pre 150 godina, u svom delu, ovaj čovek obuhvatio i prepoznao bitnost uzgoja ekstra i srednjeg ranog povrća, proizvodnju rasade, te navodnjavanje - odvodnjavanje zemljišta. Naše društvo ni danas nije načisto da li su nam to zaista prioriteti. - Proljeće je najveća novčana berba za baštovana, a docnije je sve ujenje (jeftinije) tako, da se na dobit samo onda računati može, ako se mnogo proizvodi na malom prostoru, sa malo troška i malo rada, pa je njihovo proizvođenje opet korisnije od proizvođenja običnih poljskih useva - napisao je Đorđe Radić. Knjiga posvećena povrtarstvu ima 382 strana i 171 sliku, koje je lično autor nacrtao. Fototipsko izdanje knjige „Povrtarstvo za školu i narod” priredio je Branko Jokić iz Gradske biblioteke.
U sklopu promocije knjige prikazan je i film „Sačuvajmo autohtone sorte”, Predraga Ćurčije. Film prati realizaciju Projekta „Sačuvajmo stare vojvođanske sorte povrća” realizovanog u saradnji sa osnovnim školama ovog regiona u periodu 2007-2012.
savamajstor @ Uto, 13.11.2012. 16:06
biblioteka karlo bijelicki branko jokić dr đorđe radić dr žarko ilin organska proizvodnja poljoprivreda poljoprivredna stručna služba poljoprivredni fakultet novi sad povrtarstvo povrtarstvo za školu i narod predrag ćurčija sačuvajmo autohtone vrste sačuvajmo stare vojvođanske sorte povrća sombor