Sport Kultura Društvo Obrazovanje Privreda Poljoprivreda Sela
• O pčeli i njenim melemima

S velikom pažnjom primljena je i propraćena prva u nizu najavljenih tribina „Susret u lepoj reči“ koja je u petak, 28. maja, održana u Klubu penzinera „Selenča“, koji deluje pod okriljem Gerontološkog centra Sombor, u objektu na Prvomajskom bulevaru.

Foto 30802 Velikom broju zainteresovanih za ovaj program zdravstveno-obrazovnog karaktera obratio se najpre Zoran Drča, v.d. direktora Gerontološkog centra, koji je izrazio nadu da će programski sadržaji ovakve vrste naći dostojno mesto kako u samom Gerontološkom centru, tako i u gradu, jer će svi i ubuduće biti u znaku zdravstvenog, edukativnog, kulturnog i prosvetnog, osvetljivačkog sadržaja i karaktera, a u njihovoj realizaciji učestvovaće ljudi od znanja i sa statusom penzionera. 
Na tribini „Slovo o pčeli” govorio je dr Vidoje Kulić, istaknuti zdravstveni radnik u penziji, ali i pčelar-hobista, koji se pčelarenjem bavi gotovo tri decenije. Autor je knjige „Pčele nas hrane i leče” čije je drugo izdanje predstavljeno na ovoj tribini.
– U novije vreme čovečanstvo je postalo svesno posledica nepravilne ishrane. Na čelu lestvice prirodne zdrave hrane nalaze se pčelinji prizvodi: med, pčelinji polen, perga, matični mleč i propolis. Pravilnim uzimanjem pčelinjih proizvoda jačamo odbrambene sposobnosti organizma, podstičemo rast i razvoj, reč li je o deci i mladima, usporavamo proces starenja, štitimo organizam od infekcija, dejstva slobodnih radikala, malignih bolesti i jačamo opštu, fizičku i umnu sposobnost. I pored toga što su dokazana hranljiva i lekovita svojstva pčelinjih proizvoda, u nas je potrošnja meda izuzetno mala, ispod pola kilograma po glavi stanovnika, a potrošnja ostalih proizvoda još i manja. To je posledica slabe prosvećenosti, nedovoljne obaveštenosti o pravilnoj ishrani, ali i slabe popularizacije pčelinjih proizvoda - kazao je dr Vidoje Kulić na tribini u Klubu penzionera „Selenča”.
Na kraju tribine, uz kafu i sokove, svi posetioci bili su posluženi kolačima napravljenim u obliku trmke-pletene košnice, koje je za tu priliku pripremila gospođa Velinka Ćurić, korisnica Doma penzionera. 
Urednik i voditelj programa bio je David Kecman Dako, novinar i književnik.
Izvor: V.K. | triletrip @ Uto, 02.05.2017. 13:41
david kecman dako dom penzionera dr vidoje kulić društvo gerontološki centar hrana ishrana klub penzionera selenča lek med pčelarstvo pčelinji proizvodi predavanje sombor tribina zdravlje
• Novo predavanje doktora Stojanovića

Marko Stojanović, sportski naučnik u seniorskoj A reprezentaciji Srbije održaće novo predavanje u našem gradu.

Foto 29880Sportski saveza grada Sombora i grada Sombora organizuju, u sredu, 26. aprila, predavanje profesora Marka Stojanovića. Ovog puta tema stručnog skupa biće „SAQ – integralni model razvoja fizičkih sposobnosti”. Predavanje će biti upriličeno u plavoj sali Sokolskog doma. Početak je u 17 časova. Organizatori pozivaju trenere, sportiste i sportske stručnjake da se odazovu u što većem broju.
Više informacija o ovom događaju svi zainteresovani mogu dobiti putem telefona 025/ 436 – 787 – navodi se u saopštenju Sportskog saveza.
milangagrčin @ Uto, 25.04.2017. 16:17
„saq – integralni model razvoja fizičkih sposobnosti“ dr marko stojanović dragan maksimović predavanje sombor sport sportski savez grada sombora - ssgs
• Stojanović ponovo pred trenerima

Profesor dr Marko Stojanović održaće treće predavanje u našem gradu.

Foto 30139 Foto 29880Gradski fudbalski savez Sombor, Sportski savez grada Sombora i Grad Sombor u plavoj sali Sokolskog doma, subota 18. februar, organizuju treće po redu predavanje dr Marka Stojanovića na temu „Kondicioniranje dece i omladine – nove perspektive”. Organizatori pozivaju sve trenere, sportiste i sportske stručnjake da se odazovu u što većem broju, jer će pored teorijskog dela predavanja, Stojanović veliku pažnju posvetiti i praktičnom delu. Teorijski deo predavanja će se održati u vremenu od 15 do 17 časova, dok će praktični deo biti realizovan od 17:30 do 19:30 časova.
- Obzirom da su prva dva predavanja izazvala veliko intresovanje kod sportista, trenera i sportskih stručnjaka prisustvo je potrebno potvrditi putem imejla: sportskisavezsombora@gmail.com ili telefonom 025/436-787 – navodi se u saopštenju organizatora.
milangagrčin @ Pet, 17.02.2017. 09:32
dr marko stojanović gradska uprava gradski fudbalski savez sombor - gfs sombor predavanje sokolski dom sombor sport sportski savez grada sombora - ssgs tema - “kondicioniranje dece i omladine – nove perspektive”
• Dva i po veka medicinske pomoći građanima

U petak, 18. novembra u Narodnom pozorištu Sombor održan je nacionalni simpozijum „Služba hitne medicinske pomoći Doma zdravlja „Dr Đorđe Lazić“ Sombor – Gde smo bili, gde smo danas?“.

Foto 29445 Foto 29443 Lekare, medicinske tehničare i medicinske sestre i goste simpozijuma pozdravila je gradonačelnica Sombora Dušanka Golubović. Gradonačelnica je govorila o plemenitosti, hrabrosti i odgovornosti lekarskog poziva, ali i istakla da služba hitne medicinske pomoći može da ostvari svoj zadatak samo ako  je dobro opremljena.
- Naš grad prepoznaje potrebe u zdravstvu i nastojimo da ravnomerno rasporedimo sredstva i obezbedimo da jednako dostupnu, kvalitetnu i blagovremenu zdravstvenu zaštitu imaju i stanovnici 15 sela i sugrađani koji žive u gradu. Upravo je u toj dostupnosti i blagovremenosti važna uloga Službe hitne medicinske pomoći i zbog toga je vaša služba veoma važan partner grada. Ceneći partnerski odnos, grad je u proteklom periodu omogućio da se rekonstruišu i urede prostorije Hitne pomoći i pomogao povezivanje sa donatorima koji su obezbedili opremu i vozila – kazala je Dušanka Golubović.
Prisutnima su se, pre početka stručnog dela simpozijuma obratili i dr Emeše Uri, direktorka Doma zdravlja „Dr Đorđe Lazić” i dr Lazar Račić, član Gradskog veća Grada Sombora za oblast zdravstvene i socijalne zaštite.
Sombor ima najstariju službu medicinske pomoći građanima u Vojvodini, ali i Srbiji. Neka vrsta službe hitne medicinske pomoći organizovana je još pre četvrt milenijuma, što predstavlja neprocenjivu tradiciju.
- Sombor je grad u kojem je prvi put u Vojvodini zvanično organizovana služba hitne medicinske pomoći. Urgentna medicina je oduvek bila pravi ispit znanja, spretnosti i umešnosti medicinara, jer se najteža patološka stanja ne dešavaju samo u naseljenim mestima, samo u bolnicama, naprotiv, vrlo često se dešavaju na nedostupnim mestima. Moramo da se vratimo daleko u istoriju Sombora, sve do 1749. godine, kada je Sombor postao slobodni kraljevski grad. Naime, gradski kapetan je imao obavezu da organizuje pomoć građanima u slučaju elementarnih nepogoda i nesreća, poput požara na primer. Centralna vlast Habsburške monarhije 1775. godine predložila je da se u svim većim mestima organizuje protivpožarna zaštita i služba hitne medicinske pomoći. To nije bila zakonska obaveza, ali se 12. februara 1775. godine desio veliki požar na Trgu Svetog Trojstva, koji je počeo u jednoj kući, a završio se tako što je do temelja izgorelo 11 kuća, bilo je mnogo povređenih, a na zgarištu su pronađena i dva ugljenisana leša. To je bilo dovoljno da magistrat grada Sombora izda uredbu, kojom je određeno da se pregledaju i poprave svi dimnjaci, a najvažnije je da je doneta odluka da se organizuje stalna hirurška služba, odnosno da se ustanovi institucija gradskog hirurga, koji bi imao obavezu da pruža pomoć na licu mesta. Za to mesto se prijavio Norberto Ignac Bonđeli. Tu je bilo malih problema, jer je Bonđeli bio Italijan, a priznavale su se samo diplome iz Habsburške monarhije. Bonđeli je ponovo polagao ispite i 1. marta 1776. godine potpisao je ugovor sa gradom i tako postao prvi gradski hirurg. To je bila prva služba hitne medicinske pomoći – objasnio je prim. dr Vladimir Blanuša na simpozijumu održanom u Narodnom pozorištu Sombor. Gradski hirurg nije smeo da napušta Sombor bez dozvole gradonačelnika i nije mu bilo dozvoljeno da se bavi drugim poslovima, osim onog preciziranog ugovorom sa gradom.
- U ugovoru je između ostalog pisalo i da gradski hirurg svoje dužnosti mora da obavlja besprekorno i staloženo i da se u javnosti mora ponašati kako to dolikuje uglednom i zrelom čoveku – naglasio je prim. dr Vladimir Blanuša.
O Službi hitne medicinske pomoći u Somboru posle 2. Svetskog rata govorio je prim. dr Milan Božina.
- Ekipa hitne medicinske pomoći je pedesetih godina 20. veka bila stacionirana u bolnici a na intervencije je sa sanitetskim vozilom izlazio dežurni lekar. Prema dostupnim podacima 1956. godine imali su 4.500 intervencija. Osnivanjem 1969. godine formirana je posebna služba hitne medicinske pomoći u okviru Doma zdravlja, a u početku su imali četiri lekara i četiri medicinska tehničara, odnosno medicinskih sestara. Prva stalna lekarska ekipa bila je u sastavu dr Vidoje Kulić, dr Živorad Stojanović, dr Tomislav Golubović i dr Stevan Berber, koji je bio načelnik službe. Tada je lekar na teren odlazio sam, a vozač mu je bio posleratni traktorista. Lekar je imao samo torbu u kojoj je bio stetoskop i špricevi. Tada na terenu nije bilo snimanja EKG-a, jer to nije bilo tehnički moguće, a nije davana ni infuzija, jer nije bilo mogućnosti da se uključuje neka komplikovanija terapija – ispričao je dr Milan Božina. On je kazao da je prva mobilna radio-stanica uvedena na inicijativu dr Vidoja Kulića, koja je nabavljena nakon što je uspeo da ubedi tadašnjeg direktora fonda za zdravstveno osiguranje, jer telefonske linije nisu postojale u svim mestima u okolini Sombora. Uskoro su i sve seoske medicinske ambulante opremljene radio-stanicama, pa su tamošnji lekari uspostavljali vezu sa bolnicom tako što su zvali hitnu pomoć u gradu, koja je potom telefonom zvala bolnicu i takvom trojnom vezom su obavljane konsultacije između lekara. Služba hitne medicinske pomoći se tokom narednih decenija stalno razvijala, a 1985. godine dobija i prvog specijalistu urgentne medicine, što je u ono vreme bila treća generacija takvih specijalista u SFRJ, a u Srbiji prva.
- Krajem te godine kupljena su dva Citroena C25 sa visokim krovom, kompletno opremljena sa nosilima, vakuum madracom za imobilizaciju, kardiološkom stolicom, defibrilatorom, EKG-om, aspiratorom i dva hirurška seta za porođaj. Danas je naša služba na čvrstim nogama, što se tiče sanitetskih vozila. Trenutno u svakoj smeni imamo dve lekarske ekipe sa kompletnom medicinskom opremom i vozilima, a treće vozilo je uvek spremno za permanenciju i prevoz bolesnika, dok ostala služe za sanitetski transport. Sada imamo pet kompletno opremljenih vozila, a u jednom je i najsavremeniji defibrilator i ta kola koristimo za prevoz bolesnika sa akutnim koronarnim sindromom u Institut za kardiovaskularne bolesti u Novom Sadu – kazao je dr Milan Božina.
U stručnom delu simpozijuma izlaganja su imali i prim. dr Snežana Holcer-Vukelić, prim. dr Bogdan Nikolić, dr Ana Kasap i dr Ivan Pešić.
triletrip @ Uto, 22.11.2016. 00:29
dom zdravlja dr đorđe lazić dr ana kasap dr bogdan nikolić dr emeše uri dr ivan pešić dr lazar račić dr milan božina dr snežana holcer vukelić dr vidoje kulić dr vladimir blanuša društvo dušanka golubović gradonačelnica hitna medicinska pomoć istorija jubilej predavanje simpozijum sombor urgentna medicina zdravstvo
• „Porodica bistrih potoka” u Somboru

Kulturni centar „Laza Kostić” 15. i 16. marta predstaviće Porodicu bistrih potoka, najstariju srpsku eko-umetničku komunu.

Foto 27358U blizini Gornjeg Milanovca, na planini Rudnik nalazi se imanje Božidara Mandića, koji je 1977. godine napustio Novi Sad. Na imanju, koje se prostire na oko dva hektara zemlje, u središtu šume, okruženo s tri potoka, je pet kuća sagrađenih od drveta, blata i kamena. Tu je „Porodica bistrih potoka”, i tu se podučava individualnoj kulturi, harmoničnom životu čoveka i prirode, poeziji, umetnosti, nenarativnom teatru. Na tom mestu se organizuje i Festival alternativnog i avangardnog pozorišta „Šumes”.
Porodica bistrih potoka će u utorak, 15. marta u Narodnom pozorištu Sombor prikazati predstavu „Stid”, sa početkom u 20 sati. Dan kasnije, u sredu, 16. marta u Galeriji KC „Laza Kostić” biće prikazan dokumentarni film Šumes, nakon čega će Božidar Mandić, osnivač eko-umetničke komune Porodica bistrih potoka, održati predavanje na temu „Nenajavljena umetnost”.
- „Stid” je predstava koja podseća na iskonsko ljudsko dostojanstvo. Ono je danas potisnuto, diskreditovano i suvišno, ali zato zatičemo svet ispunjen besmislom i depresijom. U ovoj predstavi ne radi se o psihološkom stidu, već o filozofskom. Onom stidu koji nas čini intelektualnim i pojednostavljenim bićima. Moto ove predstave je: Stidim se da ne bih činio dela zbog kojih bih se stideo - piše u recenziji predstave „Stid”.
Božidar Mandić objavio je do sada 22 knjige, realizovao preko dvadeset pozorišnih predstava sa avangardnim karakterom. Mandić je član Dečije redakcije Radio Beograda i koluminista dnevnih listova „Danas” i „Politika”.
triletrip @ Uto, 15.03.2016. 01:35
avangarda božidar mandić eko-umetnička komuna gornji milanovac kultura kulturni centar "laza kostić" narodno pozorište sombor novi sad porodica bistrih potoka pozorište predavanje predstava rudnik sombor stid šumes
>>
1234