Sport Kultura Društvo Obrazovanje Privreda Poljoprivreda Sela
• Saša Torlaković nagrađen u beogradskoj predstavi

Glumac Narodnog pozorišta Sombor Saša Torlaković poneo je glavnu glumačku nagradu sa festivala Milivoje Živanović, a u konkurenciji su bili još i Marko Marković i Biljana Keskenović.

Foto 33397Saša Torlaković dobitnik je nagrade za najbolje glumačko ostvarenje na 23. Glumačkim svečanostima „Milivoje Živanović”. Torlaković je nagrađen za ulogu Agatona Arsića u Nušićevoj „Ožalošćenoj porodici” u adaptaciji i režiji Jagoša Markovića i produkciji Narodnog pozorišta u Beogradu. Odluku je doneo stručni festivalski žiri kojim je predsedavala dramska umetnica Mira Banjac, a članovi su bili glumica Ana Sofrenović i teatrolog i pozorišni kritičar Miroslav Miki Radonjić.
Festival je održan od 30. marta do 4. aprila. Interesantno je da je u konkurenciji za glavnu glumačku nagradu bilo čak troje somborskih glumaca, od kojih je samo Marko Marković igrao za matičnu kuću u predstavi „Kad bi Sombor bio Holivud”. Pored Torlakovića, nominovana je bila i Biljana Keskenović za ulogu u komadu „Anika i njena vremena”. Pored njih, u konkurenciji su bili Tanja Bošković („Moja ti”) i Anica Dobra („Korešpodencija”).
Torlaković je statuetu Milivoje Živanović dobio i 2013. godine za ulogu Tomasa Mana u predstavi „Čarobnjak” Narodnog pozorišta Sombor.
triletrip @ Čet, 05.04.2018. 09:48
biljana keskenović glumačke svečanosti milivoje živanović kultura marko marković narodno pozorište sombor pozorište saša torlaković sombor
• Uvod u godinu jubileja

Svečanom akademijom u Narodnom pozorištu obeleženo 269. godina od dobijanja statusa slobodnog kraljevskog grada. Povelja grada Sombora uručena primarijusu doktoru Milanu Zobenici.

Foto 33133- Sombor je Status grada otkupio 1749. godine. Plaćeno je  zlatom, a nakon što je uplata izvršena, a pravoslavni i rimokatolici 1. jula 1748. između sebe ugovorili način biranja sudija, tzv. Alternativu, carica Marija Terezija je, 17. februara 1749. godine, potpisala povelju kojom se Sombor uzdiže u rang Slobodnih i kraljevskih gradova - piše u istorijskim sveskama koje podsećaju i da je Sombor do pre samo jednog veka bio važan regionalni centar. Glumci Narodnog pozorišta su goste svečane akademije još jednom podsetili na bogatu istoriju grada i šta je to obeležilo prethodnih 269. godina u životu Sombora. Isečci iz istorije činili su deo svečanog obraćanja gradonačelnice Dušanke Golubović. Ona je govorila o rezultatima lokalne administracije u protekloj godini i predstavila planove za predstojeći period. Gradonačelnica je potom, prim. dr Milanu Zobenici, počasnom predsedniku Crvenog krsta Sombor, predala Povelju grada Sombora za dostignuća u 2017. godini. Somborski neuropsihijatar se skoro tri decenije, koje su bile prepune ozbiljnih izazova, nalazio na čelu somborskog ogranka ove međunarodne humanitarne organizacije. Prisutni su kroz kratku prezentaciju mogli da se upoznaju sa životom i radom ovogodišnjeg lauerata.
Grad Sombor je pored povelje dodelio i brojne zahvalnice, pojedincima koji su bili najbolji reprezenti Sombora u prethodnih godinu dana. Među dobitnicima su Sonja Šarić, Slaven Došlo, Radivoj Bukvić, Dušan Savić, Ištvan Virag, prof. dr Tihomir Petrović, Nikola Jokić i Filip Krajinović... Zahvalnice su pripale i preduzećima koja su pokazala društveno odgovorno poslovanje. Svečanoj akademiji prisustvovali su gosti, predstavnici prijateljskih gradova, iz Pljevlje i Mojkovca (Crna Gora), Kišpešte i Baje (Mađarska), Velesa (Makedonija), te Pirota, Novog Pazara, Zvečana, Subotice, Bačkog Petrovca, Loznice, Novog Sada, Odžaka, odnosno delegacija Ambasade Ruske Federacije.
milangagrčin @ Pon, 19.02.2018. 02:43
akademski slikar bošković agrar coca cola dan grada sombora društvo dušanka golubović džimi komerc filip krajinović galerija milan konjović glumci hram doo ištvan varagi kanon trade mara doo nebojša vasić nikola jokić pojedinci posejdon group povelja grada sombora pozorište preduzeća prim. dr milan zobenica prof. dr tihomir petrović radivoje bukvić rti doo novi sad slaven došlo slikarstvo milana konjovića od 1913 do 1918. godine sombor sonja šarić svečana akademija povodom dana grada sombora univereksport uprava za kapitalna ulaganja ap vojvodine vip group sombor zahvalnice grada sombora
• Da je Sombor postao Holivud....

U susret premijeri predstave „Kad bi Sombor bio Holivud“, autorskog projekta Kokana Mladenovića, inspirisanog dramom Radoslava Zlatana Dorića, u Narodnom pozorištu Sombor priređeno je veče posvećeno kinematografu Ernestu Bošnjaku.

Foto 33069Foto 33068 Domaćin večeri bio je Radoslav Zelenović, stručni konsultant na novoj predstavi, čija je premijera zakazana za 17. februar, a njegov gost bio je Kokan Mladenović, kao i glumci i autorska ekipa predstave. Radoslav Zelenović je bivši urednik Filmske redakcije RTS-a, kao i Arhiva Jugoslovenske kinoteke, a danas je upravnik Audio-vizuelnog arhiva i Centra za digitalizaciju SANU. On je ovom prilikom predstavio stvaralačku ličnu kartu Ernesta Bošnjaka, ispričao zanimljive priče o životu, radu, idejama i problemima sa kojima se susretao istinski pionir filma.
- Pokušaćemo na neki način da vam ispričamo priču i da otrgnemo od zaborava čuvenog Somborca Ernesta Bošnjaka, pionira jugoslovenskog filma - istakao je na početku večeri direktor Narodnog pozorišta Sombor Mihajlo Nestorović.
Publika je bila u prilici da čuje mnoge zanimljive priče o Ernestu Bošnjaku, ali i da pogleda njegove filmove, koje verovatno ranije nije imala prilike nigde da vidi: Otkrivanje spomenika Ferencu Rakociju u Somboru (1912), Probne snimke prve jugoslovenske tvornice filmova (1923), Pokušaj umetničkog filma Ernesta Bošnjaka (1925), Moja draga kolevka (1924), Ovde traži pa ćeš pronaći milijon (1925), Fudbalska utakmica (1930) i Skautske vežbe u Somboru (1930).
- Bošnjak je bio jedna renesansna ličnost. On se pre svega bavio štampanjem novina i mnogo toga drugog, ali je od početka imao fiks-ideju da u Somboru napravi fabriku filma. Otkud ta lucidnost i ta pamet u nekom trenutku kad se uopšte nije znalo u šta će film da se izrodi? Otkud tom čoveku ideja da već 1906. godine ima svoj bioskop u vašem gradu? Lajt motiv njegovog stvaralaštva je bio igrani film, kao jedna zahtevna forma, što pokazuje da je reč o čoveku neverovatnih ideja. Filmom su se u to vreme bavili bogati ljudi. Film je bio skupa zabava. U takvom kontekstu, kada film nije bio daleko od vašarske zabave, pojavljuje se čovek poput Ernesta Bošnjaka koji je shvatio da je film nešto sa čime može da se radi i od čega može da se živi. Naravno, to mu se kasnije obilo o glavu jer je 400.000 dinara koje je zaradio u životu kompletno uložio u film i od svega toga ostala je samo filmska traka. Film ne traje mnogo, traje 120 godina, i možda nije promenio vek iza nas ali ga jeste obeležio. Svaka civilizacija ima svoj jezik, a jezik naše civilizacije su pokretne slike. U almanahu iz 1925. stoji podatak da u Kraljevini Jugoslaviji postoji 431 bioskop, 81 u užoj Srbiji i 90 u Vojvodini. Bioskopi su od početka dobro primljeni, ali nažalost, u tranziciji bioskopi su pretvarani u sve i svašta. Na mestu gde je održana prva bioskopska predstava u Beogradu, šesta u Evropi, danas se nalazi kockarnica. Uvek zanemim pred činjenicom da jedan takav prostor nismo uspeli da sačuvamo. Šta bi bilo sa ovom zemljom da je 1914. ili 1923. godine imala svoju fabriku filmova? - istakao je Zelenović.
On je predložio da se razmisli o pravljenju jednog memorijalnog prostora gde bi se sakupilo sve ono što je vezano za Ernesta Bošnjaka, kao i da on dobije svoju ulicu u gradu i da se na taj način dâ na značaju istinskom pioniru filma.
- To što mi radimo u predstavi nije samo taj Ernest Bošnjak koji je obeležio Sombor svoga doba, nego metafora jednog velikog umetnika koji nadrasta i svoj grad i svoje vreme. To neprihvatanje i nerazumevanje onih koji su mogli da učine ovaj grad veličanstvenim, a to se nije dogodilo, nije specifikum samo onoga doba, već se u dobrom kontinuitetu odbacivanja nastavlja do dana današnjeg. Zašto Sombor nije postao fabrika snova ako je neko već žrtvovao svoj život da to postane? Kako smo došli do toga da živimo u gradovima bez bioskopa? Kako smo došli do toga da bioskopa ako ima, onda ih ima isključivo u tržnim centrima? O tom vremenu koje je izgubilo svoju romantiku, o tom vremenu na onaj način na koji ga je Bošnjak doživljavao, kao umetnost koja može da promeni jedan grad, da promeni svet, o tome je naša predstava. Ona je traganje za novim snom. Predstava nema teksta, imaćemo table sa tekstovima kao u nemom filmu, imaćemo živu muziku koja će biti izvođena na sceni. Pravimo predstavu o epohi nemog filma, a to čega smo se dohvatili, to je nešto jako sklisko. To može da bude izuzetno zanimljivo, a može da bude i izuzetna katastrofa jer je žanr nemog filma u pozorištu redak ili ga ni nema. Samo da nam se ne desi da bude nemi film pa da nema ni aplauza - rekao je Kokan Mladenović.
U predstavi Marko Marković igra mladog Ernesta Bošnjaka a David Tasić Daf starog. Pored njih igraju i Ivana V. Jovanović, Minja Peković, Milijana Makević, Vanja Nenadić, Dragana Šuša, Danica Grubački, Branislav Jerković, Nemanja Bakić i Aleksandar Vučković.
- Naš Bošnjak snima film iz pet delova koji mi zovemo Od Panonskog mora do Sombora i taj film, zbog nerazumevanja vlasti i sredine, ostaje nezavršen. Igramo se, ne onoga što je Bošnjak uradio, nego onoga što je mogao da uradi da je bilo više pažnje i razumevanja i da su naše sredine sklonije umetnosti - kazao je Mladenović, kome je ovo dvanaesta predstava koju režira u Somboru.
triletrip @ Sub, 10.02.2018. 12:57
aleksandar vučković branislav jerković danica grubački david tasić daf dragana šuša ernest bošnjak film ivana v. jovanović kinematografija kokan mladenović kultura marko marković milijana makević minja peković narodno pozorište sombor nemanja bakić pozorište premijera radoslav zelenović sombor vanja nenadić
• Januar u pozorištu

Osim domaćih predstava, u januaru će u Narodnom pozorištu Sombor gostovati komad „Hor bečkih dečaka” u režiji Irfana Mensura i produkciji Teatra „Carte Blanche” iz Zemuna.

Foto 32832 Prve dve predstave koje će u 2018. godini biti prikazane su „Golubija vremena - Ćopićevo detinjstvo i mladi dani” 18. januara i „Plava ptica” 19. januara, obe od 19 časova. Narodno pozorište Sombor je za ove dve predstave  pripremio i pogodnost: po ceni jedne karte dobija se ulaznica za obe predstave, koje su tematski okrenute mlađoj populaciji. Januarski repertoar nastavlja se 20. januara predstavom „Duet za solistu”.
Gostovanje Teatra „Carte Blanche” iz Zemuna komadom Miroljuba Nedovića „Hor bečkih dečaka” u režiji Irfana Mensura, zakazano je za utorak, 23. januar. Dan kasnije, 24. januara biće prikazana predstava „Sumnjivo lice”, dok 25. januara sledi „Čarobnjak”. Četvrti januarski vikend u somborskom teatru počeće prikazivanjem predstave „Čudo u Šarganu” u petak, 26. januara, a u subotu, 27. januara na repertoaru je komad „Džepovi puni kamenja”. Januarski repertoar sa dve predstave prelazi u februar: 2. februara će biti izveden komad „Duet za solistu”, a 3. februara „Jastučko”.
Narodno pozorište Sombor će krajem januara i početkom februara imati tri gostovanja. Koprodukciona predstava „Exit” biće prikazana 27. januara u Aradu u Rumuniji. „Čudo u Šarganu” će 1. februara gostovati u Beogradskom dramskom pozorištu, a „Jastučko” 5. februara u Srpskom narodnom pozorištu u Novom Sadu.
triletrip @ Čet, 04.01.2018. 01:45
arad beogradsko dramsko pozorište čarobnjak čudo u šarganu duet za solistu džepovi puni kamenja exit gostovanje hor bečkih dečaka irfan mensur jastučko kultura narodno pozorište sombor plava ptica pozorište predstava rumunija sombor srpsko narodno pozorište sumnjivo lice teatar "carte blanche" zemun
• Smotra amaterskih pozorišta u „Nazoru”

Hrvatsko kulturno–umetničko društvo „Vladimir Nazor” biće domaćin VIII Međunarodne smotre amaterskih dramskih društava koja će biti održana u petak i subotu (20. i 21. oktobra) u Hrvatskom domu.

Foto 32186 Domaćini, dramska sekcija HKUD „Vladimir Nazor”, prvog dana smotre premijerno će izvesti komediju „Općinski načelnik” Franje Babića u režiji Ljiljane Tomić Markovinović. Predstava je realizovana kroz LAP za mlade 2017. Početak je u 20 sati. Drugi dan rezervisan je za gostujuće predstave. Gradsko kazalište mladih iz Viteza (BiH) izvešće komediju „Šmizle” Miroljuba Nedovića u režiji Bruna Grebenara. Početak je u 19 sati. U 20 sati i 30 minuta  AK „Pučka scena” Hrvatske čitaonice „Hercegovac” (Hrvatska) prikazaće komediju „Do poslednje kapi krvi” Nine Horvat u režiji Natalije Lacin.
triletrip @ Pon, 16.10.2017. 23:16
amaterizam bosna i hercegovina gradsko kazalište mladih hkud "vladimir nazor" hrvatska hrvatska čitaonica hercegovac hrvatski dom kultura međunarodna smotra amaterskih dramskih društava pozorište pučka scena sombor vitez
<<>>
12345
. . .
25