Sport Kultura Društvo Obrazovanje Privreda Poljoprivreda Sela
• Duboki tragovi Sombora

U Gradskom muzeju u četvrtak je otvorena izložba Pozorišnog muzeja Vojvodine „Đorđe Lebović - svedok protiv svoga vremena”.

Foto 27568Foto 27567 Postavku čine prikazi života Đorđa Lebovića, a odmah na ulazu posetioca očekuje bodljikava žica i logoraška odeća s jedne i uniforma SS-ovca s druge strane. Slede citati iz dela Đorđa Lebovića, porodične fotografije, slike i kostimi iz predstava rađenih po njegovim delima... Svi ti prizori govore o čoveku, književniku, na čiji život je Sombor imao presudni uticaj. Sombor se provlači kao motiv kroz mnoga njegova dela, poput autobiografskog romana Semper idem, objavljenog posthumno. Knjiga je doživela veliki uspeh, ali relativno skroman tiraž. Otvaranju izložbe u Gradskom muzeju prisustvovala je i Zlata Lebović, supruga Đorđa Lebovića. Ona je ispričala da je Sombor ostavio dubok trag u Lebovićevom životu, što se moglo primetiti u brojnim situacijama.
- Kada smo se 2000. godine vratili iz Izraela, prvo što je hteo da uradi je da poseti Sombor. Došli smo ovde, nedelju dana smo odseli u hotelu Sloboda. Vodio me ja da mi pokaže gde je sve živeo, a menjao je životni prostor: kod dede, kod tetke, kod teče, kasnije kod majke, kada se vratila iz inostranstva. Sombor je za njega bilo nešto što je duboko u njemu ostavilo tragove. Kada smo otišli u Izrael, išli smo u školu jezika. Tamo je došao i veliki broj Rusa, a među njima je bio veliki broj nejevreja. Iskoristili su priliku da izađu iz Sovjetskog saveza. Valjda od straha da ne budu otkriveni, stalno su pitali: jesi Jevrejin? Đorđa je to jako ljutilo. Otišli smo iz jednog nacionalizma, gde je bilo pitanje: jesi Srbin, jesi Hrvat, jesi Albanac, jesi šta? Trpeo je to, ali je u jednom trenutku pocrveneo i rekao: nisam! Ja sam Somborac. To je jako zbunilo sagovornike, nisu znali šta je Sombor. Nisu ga više ništa pitali, obilazili su ga. To je bio njegov životni stav, njegovo opredeljenje - ispričala je Zlata Lebović, supruga Đorđa Lebovića.
Đorđe Lebović (1928 - 2004) rođen je u Somboru, gde je proveo detinjstvo, ali je 1944. godine zbog svog jevrejskog porekla deposrtovan u nacistički logor smrti Aušvic-Birkenau. Uspeo je da doživi oslobođenje logora, vratio se u Jugoslaviju. Pored mnogih drugih, napisao je scenario za čuveni partizanski film Valter brani Sarajevo.
- Delo Đorđa Lebovića u raznim domenima književnog i dramskog stvaralaštva je značajnije, nego što je njegov odjek i slava. On spada u najviši red srpske i ex-jugoslovenske književnosti u drugoj polovini 20. veka, što možda nije prepoznato na pravi način. Kada se pre desetak godina posthumno pojavio Semper idem, ja sam napisao, iza kojih reči stojim i danas, daje to prvo remek delo srpske književnosti 21. veka. To je u savakom pogledu izuzetno ostvarenje u kontekstu svetske književne produkcije, kada je u pitanju holokaust u najširem smislu. U sam vrh književnosti spada i njegovo dramsko delo, pre svega Nebeski odred. Lebović je pisac čije je stvaralaštvo na žalost, zbog tema kojima se bavio, danas više aktuelno nego što bi smo voleli da bude. To je zato što se radi o piscu izuzetnog senzibiliteta - kazao je Teofil Pančić.
triletrip @ Pet, 08.04.2016. 01:29
đorđe lebović gradski muzej holokaust izložba pozorišni muzej vojvodine semper idem sombor teofil pančić zlata lebović
• Đorđe Lebović - Svedok protiv svoga vremena

U Gradskom muzeju u Somboru 7. aprila će biti otvorena izložba u saradnji sa Pozorišnim muzejom Vojvodine, pod nazivom „Đorđe Lebović - svedok protiv svoje epohe”.

Foto 27547 Izložba pokušava da javnosti približi raznorodno delo ove jedinstvene umne i stvaralačke pojave na našim prostorima. Lebovićevo delo, uspešno realizovano kroz raznolike oblasti i teme, postavlja čoveka u središte apokaliptične istorije dvadesetog veka. Njegov izraz je najjači u pozorištu, a unutar njega zaokupljeno mračnim teatrom, u kome progovaraju logori smrti i iskustvo Holokausta. Kao što je sam Lebović rekao umesto predgovora Tetralogiji, „Kada sam se vratio iz logora u život, video sam pred sobom dva izbora - zaboraviti ili govoriti. Prvo nisam mogao, znači drugo sam morao”.
Izložbu će otvoriti novinar, kolumnista i kritičar Teofil Pančić, a govoriće i direktor Gradskog muzeja Sombor Branimir Mašulović, direktor Pozorišnog muzeja Vojvodine Zoran Maksimović i kustos Ivana Koči. Svečano otvaranje izložbe u Gradskom muzeju zakazano je za 7. april u 18 sati. Izložba će biti postavljena do 4. maja.
Đorđe Lebović je rođen 1928. godine u Somboru, gde provodi veći deo svog detinjstva. Do Drugog svetskog rata se školovao u Zagrebu i Somboru, odakle je 1944. deportovan sa porodicom u logor Aušvic-Birkenau. Strahote koncentracionog logora su ostavile dubok trag u mladom Leboviću i uticale na njegov književni rad. Autor je novela, memoarske proze („Semper idem” o detinjstvu u našem gradu), drama za pozorište i radio, filmskih scenarija i scenarija za strip. O logoraškom životu je progovorio u Logoraškoj tetralogiji (Nebeski odred, Haleluja, Viktorija i Vojnik i lutka). U nekim dramama obrađuje teme iz srpske istorije (Sentandrejska rapsodija, Ravangrad 1900), ali je najsnažniji pečat ostavio kao scenarista nekoliko tzv. partizanskih filmova: Most, Devojka sa Kosmaja, Pesma, Valter brani Sarajevo, Partizanska eskadrila. Lebović se oprobao kao scenarista akcionog crtanog stripa koji je izlazio od 1977 do 1989. godine u 25 država sveta.
triletrip @ Uto, 05.04.2016. 01:07
branimir mašulović društvo đorđe lebović gradski muzej sombor ivana koči izložba kultura pozorišni muzej vojvodine semper idem sombor teofil pančić zoran maksimović