Sport Kultura Društvo Obrazovanje Privreda Poljoprivreda Sela
• MK: Suspendujemo dijalog sa Koordinacionim telom

Saopštenje Medijske koalicije koju čine NUNS, NDNV, ANEM, LP i AOM.

Foto 34305- Medijska koalicija donela je odluku da suspenduje dijalog sa predstavnicima Koordinacionog tela Vlade Srbije za saradnju sa medijima zbog toga što nijedan od konkretnih i oročenih zahteva novinarskih i medijskih udruženja nije ispunjen, a istovremeno se situacija na medijskoj sceni iz dana u dan pogoršava. Novinarska i medijska udruženja ušla su u dijalog sa predstavnicima vlasti posle više puta ponovljenog obećanja premijerke Ane Brnabić da Vlada Srbije želi zajedno sa asocijacijama i međunarodnim organizacijama da radi na pronalaženju rešenja za akutne probleme medijske scene. U dijalog smo ušli oprezno, uz brojne ograde, ali ipak u nadi da će rezultati našeg rada biti vidljivi u relativno kratkom vremenskom periodu, pogotovo zbog aktivnog učešća međunarodnih organizacija i institucija u njemu. Na žalost, osim verbalnih uveravanja, vlast apsolutno nije iskazala političku volju i rešenost da poboljša situaciju u sferi medija i medijskih sloboda; naprotiv, skoro svakodnevno do nas pristižu veoma loše vesti sa medijske scene. Pokazalo se da u ovaj dijalog vlast nije ušla iskreno i da joj je očigledni cilj bio proces sam po sebi, koji se može okarakterisati kao pokušaj Vlade Srbije da izmeni svoj imidž u domaćoj i međunarodnoj javnosti, da kupuje vreme i da dodatno iscrpljuje resurse onih novinarskih i medijskih udruženja koja i inače rade u veoma teškim uslovima i neprijateljskom okruženju. Podsetimo da su novinarska i medijska udruženja 16. avgusta 2018. dostavili Koordinacionom telu 13 zahteva za poboljšanje stanja u sferi medija i medijskih sloboda, ali da nikada na njih nismo dobili adekvatne odgovore. Na molbu Koordinacionog tela, odlučili smo da 22. oktobra dodatno specifikujemo zahteve i izdvojimo najprioritetnije, pri čemu smo odlučili da ih vremenski oročimo do kraja 2018. godine, istovremeno vodeći računa o tome da oni budu ostvarljivi i realistični. 
Na žalost, niti jedan od naših oročenih zahteva nije realizovan u datom roku. Osim zahteva oročenih do kraja godine, uputili smo i zahtev čije smo ispunjenje zahtevali odmah, a to je da predstavnici vlasti prestanu da prozivaju, vređaju, omalovažavaju i diskriminišu novinare, medije, novinarska i medijska udruženja, ugrožavaju njihovu bezbednost i proglašavaju ih za neprijatelje društva, „strane agente” i „izdajnike”, kao i da ističu da su kritički mediji i drugačije mišljenje deo demokratskog procesa. Svedoci smo da taj zahtev nije ispunjen. Tražili smo takođe da do 31. decembra Koordinaciono telo Vlade Srbije da pisani odgovor na 13 zahteva novinarskih i medijskih udruženja od 16. avgusta. Takođe smo zahtevali da se, u skladu sa preporukama novinarskih i medijskih udruženja, izradi i usvoji novi pravilnik o sufinansiranju javog interesa u sferi javnog informisanja, kao i da se u skladu sa našim preporukama izradi i usvoji uputstvo za bliže definisanje novčanih davanja koje javni sektor dodeljuje medijima. Tražili smo i da se u skladu sa preporukama novinarskih i medijskih udruženja izradi i usvoji uputstvo o tome koji podaci moraju da budu javno dostupni u Registru medija. Među specifikovanim zahtevima nalazi se i dopis koji je Vlada Srbije trebalo da pošalje lokalnim samoupravama i podseti ih na obavezu dostavljanja podataka Registratoru. Novinarska i medijska udruženja su zahtevala i da se napokon razreši ko je nadležan za sprovođenje Zakona o javnom informisanju i medijima na lokalnom nivou, i da nadležni organ uputi dopis – koji će biti urađen u saradnji sa novinarskim i medijskim udruženjima – lokalnim samoupravama u kojem će ih pozvati na poštovanje zakonskih odredaba i napuštanje dosadašnje katastrofalne prakse konkursnog sufinansiranja. Na kraju, udruženja su tražila da državni organi postupe po rešenjima Poverenika za informacije od javnog značaja i novinarima dostave podatke koje su zahtevali po Zakonu o slobodnom pristupu informacijama od javnog značaja - piše u saopštenju.
savamajstor @ Pet, 04.01.2019. 19:03
ana brnabić asocijacija nezavisnih elektronskih medija - anem asocijacija onlajn medija - aom društvo koordinaciono telo vlade srbije mediji nezavisno društvo novinara vojvodine - ndnv nezavisno udruženje novinara srbije - nuns poslovno udruženje lokal pres (lp) poverenik za informacije od javnog značaja registar medija sombor zakon o slobodnom pristupu informacijama od javnog značaja
• Nezavisne institucije bliže građanima

Saša Janković, Rodoljub Šabić i Brankica Janković učestvovaće u četvrtak od 13 sati na tribini u Gradskoj biblioteci Karlo Bijelicki.

Foto 27724 - Cilj ovog događaja, kao i celog projekta „Nezavisne institucije bliže građanima” je upravo približavanje rada ovih institucija građanima/građankama, koji će kroz direktan kontakt imati prilike da se upoznaju sa delokrugom rada i mogućnostima za rešavanje problema korišćenjem ovih mehanizama. Kako se navodi u pozivu, pored predstavljanja samih institucija gosti će govoriti o konkretnim problemima građana, ali i mogućnostima za njihovo prevazilaženje. Okrugli sto na dečijem odeljenju Gradske biblioteke Karlo Bijelicki zakazan je za četvrtak u 13 sati. Učesnici će biti Saša Janković, Zaštitnik građana, Rodoljub Šabić, Poverenik za informacije od javnog značaja i zaštitu podataka o ličnosti, te Brankica Janković, Poverenica za zaštitu ravnopravnosti.
Predstavljanje nezavisnih institucija u Somboru organizuju udruženja Građanske inicijative i Centar za društveni razvoj uz podršku Američke ambasade.
savamajstor @ Sre, 20.04.2016. 03:29
američka ambasada brankica janković centar za društveni razvoj - cedra društvo gradska biblioteka karlo bijelicki građanske inicijative nezavisne institucije bliže građanima poverenica za zaštitu ravnopravnosti poverenik za informacije od javnog značaja rodoljub šabić saša janković sombor zaštitnik građana
• Protiv korupcije potreban angažman društva

Primedbe na stepen korupcije u srpskom društvu imaju gotovo svi, a najveće pohvale u borbi protiv te društvene pojave dobio je poverenik za informacije od javnog značaja Rodoljub Šabić.

U beogradskom hotelu „Continental” u organizaciji Transparentnost Srbija i Razvojnog programa Ujedinjenih Nacija (UNDP) u utorak je priređena regionalna konferencija „Partnerstvom protiv korupcije”. Konferencija je okupila novinare (među njima i SOinfo.org), predstavnike nevladinih organizacija iz eks-Jugoslavije i Istočne Evrope, predstavnike ambasada u Srbiji i UNDP-a. Cilj konferencije je bilo identifikovanje najboljih praksi i promovisanje inovativnog pristupa borbi protiv korupcije. Vilijam Infante, predstavnik UNDP-a u Srbiji kritikovao je Vladu Srbije zbog loših rezultata u borbi protiv korupcije. On je istakao da su institucije koje su formirane za borbu protiv korupcije slabe i nemaju dovoljan broj zaposlenih. Infante je naveo da o postojanju korupcije građane mogu da izveste jedino mediji, ali je stanje takvo da teško mogu da ostanu objektivni i nezavisni. Verica Barać, predsednica Saveta za borbu protiv korupcije Vlade Srbije kazala je da su gotovo svi mediji u Srbiji pod kontrolom države na ovaj ili onaj način: prihodi im zavise od marketinga, a marketinške agencije kontrolišu ljudi bliski vlasti i tu se krug zatvara. Verica Barać je navela da su uzroci zatvorenosti medija netransparentno vlasništvo, ekonomski uticaj države i to što Radiotelevizija Srbije nije javni servis nego servis stranaka i vladajućih elita. Ona je izjavila da u Srbiji postoje sve potrebne institucije za borbu protiv korupcije, ali ništa ne funkcioniše. Kao primer navela je izveštaje Saveta za borbu protiv korupcije upućene Vladi Srbije, na koje nikada nije bilo odgovora, niti rasprave. Slična iskustva imaju i druge zemlje u okruženju, a korupcionaški skandali isplivavaju tek kada političarima počinje da slabi uticaj, što koriste drugi, počinjući istrage, po pravilu neposredno pre izbora - zaključeno je na konferenciji „Partnerstvom protiv korupcije”. Pored toga, u borbi protiv korupcije nedostaje i podrška javnosti, jer građani često pristaju da daju novac za usluge, koje državne institucije treba da izvrše. - Naše ocene na globalnom indeksu percepcije korupcije već tri-četiri godine su iste, a loše. Mi nešto moramo da uradimo jer je evidentno da samo ti represivni državni mehanizmi – policija, tužilaštva i sudovi ne mogu to da odrade. To je posao za celo društvo i traži angažman celog društva - izjavio je Poverenik za informacije od javnog značaja Rodoljub Šabić. Jedan od zaključaka konferencije je da korupciju zajednički treba da nadziru mediji i nevladine organizacije i da pravovremeno obaveštavaju javnost, kako bi se ona dovela na prihvatljiv nivo. Ipak, da bi se to dogodilo i same države, odnosno vlast, treba da se postave drugačije i uvedu nultu toleranciju prema korupciji.
triletrip @ Sre, 16.11.2011. 02:27
agencija za borbu protiv korupcije društvo korupcija poverenik za informacije od javnog značaja rodoljub šabić savet za borbu protiv korupcije sombor transparentnost srbija undp verica barać
• Servis 409 dana (10)

Iako smo još 18. januara 2010. od gradske uprave tražili informaciju o iznosima računa za mobilne telefone koji padaju na teret gradskog budžeta za 2009. godinu, nepotpun odgovor smo dobili tek posle više od godinu dana.

Foto 16Naravno, nije bilo problematično jedino dočekati odgovor, koji je pritom nepotpun, nego smo, da bi odgovor uopšte dobili, morali kontaktirati poverenika za informacije od javnog značaja. Zakonski rok u kome je državna institucija obavezna da odgovori na zahtev je 15 dana, a na odgovor smo čekali tačno 409 dana. Naravno, nije ni tu kraj izbegavanja gradske uprave da odgovori na postavljeno pitanje.
U našem zahtevu smo izričito tražili da se računi izdvoje na osnovu pretplatnih brojeva ili gradskih službi koje ih koriste, ali su, naravno, iz opštine odlučili da tu informaciju sakriju od javnosti i napravljene troškove anonimiziraju. Razlog za takav postupak može se naslutiti iz pregleda mesečnih iznosa anonimiziranih računa. Naime, analizom dostavljenih računa, može se videti da većina pretplatnih brojeva pravi račune manje od 1.500 din, dok se svakog meseca ponavljaju 2-3 računa sa iznosima oko 10.000, a ponekad i preko 25.000 din. Bitno je napomenuti da gradski budžet ne snosi sve troškove mobilnih telefona, već samo do utvrđene granice, ali iako je to slučaj kod većine pretplatnika, nije slučaj i za troškove predsednika opštine, predsednika skupštine opštine, njihovih zamenika i šefa odseka i višeg referenta za poslove održavanja. Nažalost, kako je gradska uprava odbila da nam odgovori koji je broj, odnosno koja je služba napravila koji račun, nemoguće je utvrditi koliko je stvarno opterećenje gradskog budžeta.
Kompletan spisak troškova možete videti u prilogu vesti.
pcmaniac @ Ned, 27.03.2011. 20:27
budžet gradska uprava mobilni telefoni opština poverenik za informacije od javnog značaja sombor telefonski računi