Sport Kultura Društvo Obrazovanje Privreda Poljoprivreda Sela
• „Proterani” investitori, odbačeni projekti i ugašena sela

Pismo Dragana Kneževića, autora projekta Termoelektrana Sombor, povodom neuspele realizacije direktnih investicija od najmanje 35 miliona evra.

Foto 34812 Razmišljao sam, iskren da budem, da li da uopšte dam svoj komentar. Ipak, kao neko ko je odgovoran prema sebi, a svakako i prema gradu u kom živi, moram da se osvrnem na sve ono što je grad Sombor propustio ili bolje rečeno „bacio”. Počeću od samog početka, te 2014. godine zakonom je bilo definisano da se državna zemlja može dati u koncesiju, za rad potreba velikih investicija od državnog značaja. Ja sam, za one koji ne znaju, autor projekta Termoelektrana na biomasu u Somboru. Poznata investiciona kuća NRG group iz Nemačke je krenula u implementaciju tog istog projekta, obzirom da sam bio više nego politički činilac u tim godinama. Savetovao sam tadašnjeg gradonačelnika Sašu Todorovića da krenemo u tom pravcu, tačnije da grad zajedno sa investitorom traži od države koncesiju državnog zemljišta, a na osnovu već navedene investicije. Da tu istu državnu zemlju koju su do tada radili preduzeća AD Aleksa Šantić, AD Gakovo i AD Stanišić damo u potkoncesiju što je tadašnji zakon predviđao, tim istim privrednim subjektima koji bi dobili tu istu državnu zemlju u potkoncesiju, a projektu prodavali biomasu za potrebe fukcionisanja Termoelektrane. Praktično ta navedena tri preduzeća bi opstala narednih trideset godina, a sa njima i radnici odnosno oko 500 radnika. Nažalost, radnici su ostali bez posla, a tri sela ugašena” zbog nečinjenja uprave grada!
Stupa, potom, na snagu novi zakon o državnoj zemlji koji omogućava sve ovo što nam se sada dešava, a to je da nekoliko stotina hektara državne zemlje nestane iz procesa licitacije, a potom imamo bombaške napade i sve drugo. Protokol između grada Sombora i NRG group se na jedvite jade potpisuje 2015. godine uz opstrukciju grada. Iste godine stupa novi zakon o državnoj zemljištu, a mi pred gradom Somborom nastupamo još jednom kao konzorcijum NRG group i NICCO group. NRG group kreće u implementaciju Termoelektrane na biomasu, a NICCO group namerava da gradi fabriku za preradu visoko profitabilnih biljaka gde se na pet do šest hiljada hektara, gazdinstavima soigurava dugoročan ugovor za pomenute kulture, sa neto prihodom od 1.200 - 3.500 evra po hektaru. Nakon nekoliko sastanaka u upravi grada Sombora, na kojima je svaki put prisustvovala i gđa gradonačelnica Dušanka Golubović, NRG group i NICCO group šalju zajedničko Pismo o namerama, a uprava grada Sombora dostavlja nam (zemljišno knjižne karte) za potrebe izrade studije izvodljivosti. Dostavljamo zajedničko Pismo o namerama kao Konzorcijum, ali od uprave grada ni nakon punih pet meseci ne dobijamo dokument za potrebe studije izvodljivosti što je preduslov za investiciju. Na ovakvo ponašanje uprave grada Sombora reaguje gdin Dieter Weiss (Diter Vajs) i gasi ćerku firmu u Srbiji odnosno u Somboru. Ja, o svemu ovome izveštavam koordinatore SNS za Sombor, gdina Đakovića i gdina Popovića, ali se i pored toga stanje ne menja.
Godinu dana kasnije dajem izjavu za Dnevnik N1 o projektu. Nakon ovog mog obraćanja medijima gradonačelnica gđa Golubović inicira na sastanku GrO SNS Sombor moje izbacivanje iz stranke, uz obrazloženje da sam prekršio stranačku disciplinu. O svemu ovome sam izvestio Kabinet predsednika Srbije, a na njihov zahtev, dostavio sam i traženu dokumentaciju. Nedugo zatim NRG group je upućen poziv da se vrati u Srbiju, a organizovan je i sastanak u Kabinetu predsednika Srbije. Nekoliko meseci kasnije NRG group da donosi odluku da se ipak vrati u Srbiju, a predsednik korporacije, gdin Dieter Weiss, meni daje nalog da obavim razgovor sa lokalnom upravom, koji se i pored obećanja koordinatora SNS, gdina Dragana Popovića, nikad nije dogodio, bez obzira na naloge iz Kabineta, odnosno sve razumevanje partnera, Dietera Weissa. Nažalost grad Sombor je ostao nem ili možda bolje reći nezainteresovan za 550 radnih mesta.
Nakon toga gradonačelnica i ja dajemo izjavu za dnevne novine Danas. Gđa gradonačelnica izjavljuje da nije upoznata sa činjenicom da smo pristupili potpisivanju Protoloka o saradnji što Vam može jasno dati do znanja koliko upravu grada Sombora, pa i samu gradonačelnicu interesuje nova radna mesta! Ne stoje ni činjenice koje je iznela gđa gradonačelnica, po kojima projekat ide u pravcu javno-privatnog partnerstva, što ne odgovara istini. Projekat je išao u pravcu direktne investicije i to red veličina oko 35 miliona evra, što se može i pročitati u Danasu.
Na kraju, moram da Vas razočaram još jednim podatkom obzirom da sam autor projekta „Rafinerije bio-dizel goriva” investicione kuće iz Kanade. Prethodna iskustva nisu mi dozvolila da na teritoriji Sombora doprinesem zapošljavanju 1.200 radnika. Iskreno mi je žao što ove investicije nisam mogao realizovati u mom Somboru, koji posle Stapara, neizmerno volim.
Izvor: Dragan Knežević, autor projekat Termoelektrana Sombor | savamajstor @ Pon, 31.12.2018. 09:00
ad aleksa šantić ad graničar ad stanišić dieter weisse dragan knežević dragan popović državna zemlja dušanka golubović gakovo gradonačelnica gradski odbor srpske napredne stranke kabinet predsednika srbije nicco group nrg group pismo o namerama poverenik sns prerada visoko profitabilnih biljaka privreda rafinerija bio-dizel goriva sombor
• Nikodijević: Skupština u znaku odborničkih preleta

Narednih dana objavićemo komentare odbornika u Skupštini grada, Dragan Nikodijevića, povodom dve godine aktuelne gradske vlasti. - Pre nešto više od 2 godine, konstituisana je nova/stara koaliciona vlast, a čiji je predvodnik Srpska napredna stranka. Za poslednje četiri, od kad je SNS na vlasti, prvo sa gradonačelnikom Todorovićem, a od 2016. godine od kad je na najodgovornijoj funkciji gđa Golubović, SNS i njeni koalicioni partneri uradili su mnogo štetnih poteza za sve građane Sombora, vodeći se isključivo ličnim interesima i interesima pojedinaca u SNS-u i ljudima bliskih toj stranci.

Foto 31474Odbornik sam od 2016. godine i od tada sam u prilici da imam mnogo više informacija o stanju u ovom gradu, te bih da izdvojim nekoliko desetina stvari, koje su po mom mišljenju, doprinele direktnoj šteti za grad i građane Sombora, a fokusiraću se na samo na period od 2016. godine, obzirom na funkciju koju obavljam. Upozorenje, kojim će putem ići trenutna vlast bilo vidljivo odmah nakon izbora, kada je nakon završenih izbora, dakle dan ili dva pre kraja izborne procedure, tadašnji predsednik Gradske izborne komisije podneo ostavku na to mesto, što je nezabeležen slučaj u Srbiji, a sve zbog pretnji i pritisaka tadašnjeg poverenik SNS-a Slobodana Stanića, da se prekroji izborna volja građana, na način koji to odgovara SNS-u. Jedan od očiglednih primera kako se građani ovog Grada obmanjuju od samog početka vladavine SNS-a je i to što dotadašnji prvi čovek Grada i SNS-a, Saša Todorović, bio postavljen na prvo mesto izborne liste njegove stranke iako se već tada znalo da će napustiti državu. Dakle, ljudi koji su glasali za SNS, odnosno za njihovog prvog čoveka, prevareni su ovakvim postupanjem, jer su očekivali da će on i dalje voditi Grad. Možda bi se čak dalo zaključiti da je Todorović video u kom pravcu ide ovaj grad i otišao, u potrazi za boljim životom.
Rad Skupštine
Od samog konstituisanja Skupštine 2016. godine jedini cilj delovanja ovog najvažnije organa lokalne samouprave svodio se na to kako da se onemogući malobrojnoj opoziciji normalan rad i mogućnost da utiču na raspravu o pitanjima od interesa za građane Sombora, pa je tako čestim promenama poslovnika smanjen broj odborničkih pitanja, na samo jedno pitanje. Dozvoljena je samo jedna replika i to isključivo ako ste kao odbornik direktno pomenuti. Na predlog da se materijal za sednicu koji se nalazi pred odbornicima nađe na sajtu grada, kao i da se omogući prenos uživo, takođe putem sajta grada, odbornici vladajuće većine su glasali protiv. I umesto da omoguće građanima uvid u svoj rad, SNS i njeni koalicioni partneri su radio prenos sa Fortune, prebacili na BB radio, vlasnika bliskog SNS-u, i to bez bilo kakvog obaveštenja. Prvaci SNS-a Skupštinu vide kao sjajan instrument da reše neke svoje lične želje i prohteve, pa se na jednoj od poslednjih sednica u proceduri pojavio zahtev majke predsednika Skupštine, gospodina Parčetića, da se izvrši konverzija njenog privatnog, sa gradskim zemljištem, što su odbornici vladajuće većine bez pogovora izglasali. Dosadašnji saziv skuštine obeležili su brojni „preleti” odbornika ka SNS-u, tri odbornika Jedinstvene Srbije, tri odbornika SPO-a, odnosno POKS-a, tri odbornika Treće Srbije, dva odbornika Srpske radikalne stranke, jedan odbornik iz „Sombora za sve”, a sve isključivo zbog ličnog interesa pojedinaca, pre svega zaposlenja, odnosno očuvanja privilegija, a najbolji primer je i sam poverenik „naprednjaka”, Zoran Rus, koji je nekoliko dana nakon učlanjenja u SNS dobio posao direktora u JKP Vodokanalu, uprkos tome što i sam vrlo često zna da istakne da u Somboru ne postoji partijsko zapošljavanje.
Odbornici vladajuće većine glasaju isključivo po partijskim naređenjima, pa i ako to znači da se glasa u suprotnosti sa zakonima ove države. Tako je između ostalog i izabrana nova direktora Gradske biblioteke. U trenutku predlaganja za tu funkciju, nije imala zakonski minimum uslova za tu funkciju niti je imala saglasnost Saveta mađarske nacionalne manjine, pa iako je Skupština dala saglasnost da se postavi po prethodno „nameštenom konkursu” na period od 4 godine, Vlada Vojvodine ju je postavila za vršioca dužnosti, ako je to za neku utehu. 
savamajstor @ Pon, 22.10.2018. 09:00
bb radio društvo dušanka golubović gradska biblioteka izborna komisija jedinstvena srbija jkp vodokanal poverenik sns predsednik skupštine preleti radio fortuna saša todorović skupština grada slobodan stanić sombor srpska napredna stranka srpska radikalna stranka srpski pokret obnove treća srbija vlada vojvodine zoran parčetić zoran rus
• Ubedljivi „naprednjaci” na izborima za MZ

Pobeda svih 13 lista koje je podržala Srpska napredna stranka.

Foto 26854Foto 8247Liste koje su u svom nazivu imale „Za naprednu...” ostvarile su maksimalan učinak u 12 od 13 mesnih zajednica. Od ukupno 129 raspoloživih mesta u savetima, predloženi kandidati koje je podržao lokalni SNS, zauzeće čak 125. Liste „Za naprednu” su bili bez greške u gradskim mesnim zajednicama „Gornja Varoš”, „Mlake”, „Stara Selenča”, „Nova Selenča” i „Selenča”, odnosno Rastini, Svetozar Miletiću, Gakovu, Aleksa Šantiću, Stanišiću, Staparu i Čonoplji. Pobedu je zabeležila i lista „Za napredno Doroslovo”. Međutim od devet mesta u Savetu ovoj listi pripalo je dovoljnih pet, dok su preostala četiri osvojili kandidati „mađarske koalicije”. - Dokazali smo da građani prepoznaju kvalitetne ideje i kvalitet ljudi koje smo podržali po mesnim zajednicama. Rezultat je očekivan i lično sam vrlo zadovoljan - izjavio je poverenik SNS, Zoran Rus, po objavljivanju rezultata glasanja za savete mesnih zajednica.
Svoje pravo iskoristilo je nešto više od 12.000 građana ili oko 24 odsto, od 49.179 upisanih birača.
savamajstor @ Pon, 14.08.2017. 03:14
aleksa šantić čonoplja društvo gakovo izbori za savet mesne zajednice mz gornja varoš mz mlake mz nova selenča mz selenča mz stara selenča poverenik sns rastina sela sombor stanišić stapar svetozar miletić zoran rus