Prosečna cena kvadrata stana u novogradnji iznosila je u prvoj polovini godine 665 evra - objavio je Republički geodetski zavod.

Kako je objavljeno u izveštaju, za šest meseci 2019. godine, prodaja kvadrata novogradnje u Somboru kretala se od 477 do 754 evra po metru kvadratnom. Prosečna cena do 665 po kvadratu stana je, po navodima RGZ, za osam odsto viša u odnosu na prethodnu godinu. Desetak evra jeftiniji kvadrati novogradnje prodavali su se samo na teritoriji Leskovca (653) i Loznice (652). Inače, najvredniji stan u prvoj polovini 2019. godine prodat je u Beogradu na vodi. Cena kvadrata iznosila je 7.918 evra.

Grad Sombor je raspisao javni poziv za dokazivanje prava prečeg zakupa poljoprivrednog zemljišta u državnoj svojini za 2020. godinu za stočare, odnosno vlasnike infrastrukturnih elemenata na parcelama.

Javni poziv je objavljen polovinom juna i trajaće do 31. oktobra. Međutim, zainteresovani učesnici, jedan od značajnijih uslova ovog poziva moraju ispuniti do kraja avgusta. Kako se navodi, sva lica zainteresovana za ostvarivanje prava prečeg po osnovu poljoprivredne infrastrukture, odnosno po osnovu stočarstva, dužna su da, najkasnije do 1. septembra 2019. godine, podnesu zahtev za izlazak Republičke poljoprivredne inspekcije (infrastruktura), odnosno Republičke veterinarske inspekcije (stočarstvo). Zapisnici ovih komisija su sastavni deo dokumentacije koja se podnosi do kraja oktobra.

Gradski većnici su na 161. zasedanju produžili direktorski mandat čelnom čoveku JKP Prostor. Lokalna vlada usvojila je predlog iznosa naknade za vansudsko poravnanje u slučaju uzurpacije obradivog zemljišta.

Nadležni su u zvaničnom izveštaju naveli da je na sednici Gradskog veća usvojen predlog rešenja o prestanku funkcije direktora JKP Prostor Sombor, Gorana Nonkovića istekom mandata, kao i rešenje o njegovom imenovanju za vršioca dužnosti direktora ovog javnog komunalnog preduzeća. Konačnu odluku doneće Skupština grada na zasedanju zakazanom za 10. jun. Veće je na sednici prihvatilo predlog četvrtih izmena i dopuna plana javnih nabavki za 2019. godinu, odnosno predlog za sklapanje ugovora o delu sa protivgradnim strelcima za posao obavljanja protivgradne zaštite u tekućoj godini.

Okončani su radovi na revitalizaciji 11,6 kilometara Velikog bačkog kanala, od Malog Stapara do Sombora, vredni oko 109 miliona dinara sa PDV-om.

- Ovim radovima, propusna moć kanala gotovo je udvostručena, sa 18 m³/s na 35 m³/s, što predstavlja deo šire strategije snabdevanja Bačke vodom iz Dunava kod Bezdana. Na ovaj način će se omogućiti snabdevanje vodom, odnosno razvoj projektovanih regionalnih podsistema za navodnjavanje koji zahvataju vodu iz kanala Vrbas - Bezdan - obelodanili su nadležni iz JVP Vode Vojvodine. Kako su naveli, iz kanala je izvađeno oko 155.000 kubnih metara nanosa, uređena je obala kanala razastiranjem celog iskopanog materijala po okolnom terenu, izgrađeni su cevasti propusti na mestima uliva meliorativnih kanala, a izgrađena je i nova radno-inspekciona staza iskopom od oko 153.000 kubnih metara i nasipom od 21.000 kubnih metara zemljanog materijala. Pored sigurnog snabdevanja svih korisnika vodom, cilj ovih radova je i efikasno odvodnjavanje poljoprivrednog zemljišta u vreme odbrane od unutrašnjih voda. Deonica kanala je uređena i pogodna za rekreativne aktivnosti građana, šetnju i sportski ribolov. 

Pre pola veka, 75 odsto vojvođanskih njiva imalo je iznad pet odsto humusa. Danas je takvih njiva tek jedan odsto - rečeno je nedavno na savetovanju „Unapređenje znanja i opreme radi poboljšanja efikasnosti iskorišćenja hraniva i smanjenje negativnog uticaja poljoprivrede na životnu sredinu”.

Osiromašenje zemljišta humusom počelo je sedamdesetih godina, od kada se masovno koriste mineralna đubriva, koja su potisnula organsko đubrenje stajnjakom. Priča o tome da je Vojvodina plodna ravnica i da može da hrani pola Evrope važi samo za političare i predizbornu kampanju. Realnost je takva da na dosta parcela smanjeni sadržaj organskih materija ugrožava poljoprivrednu proizvodnju, a za struku prvi znak upozorenje bio je podatak da je oko 40 odsto vojvođanskih njiva ima manje od 3 odsto humusa. Najveća pretnja našoj poljoprivredi upravo je smanjenje sadržaja organske materije u zemljištu - preneo je pedolog dr Jovica Vasin na savetovanju koje je organizovano kao deo projekta SCOPES, koji u Srbiji, Albaniji, Češkoj i Azejberdžanu finansira švajcarska Vlada. Jedan od glavnih razloga smanjenja upotrebe stanjaka bilo je drastično opadanje stočnog fonda, a taj trend smanjenja traje decenijama i umesto dva uslovna grla po hektaru, što je potrebno da bi se osigurala dovoljna količina stanjaka Srbija danas ima po hektaru 0,3 uslovna grla stoke. Smanjenju sadržaja organske materije u zemljištu doprinelo je i spaljivanje žetvenih ostataka i njihovo korišćenje kao obnovljivih izvora energije. Ako žetvene ostatke sada koristimo kako ne treba, za deset godine nećemo ih uopšte imati. Na parceli koja sada ima manje od tri odsto organske materije, neplansko ukljanjanje žetvenih ostataka znači da za deset godine nećemo imati ni prinosa, ni žetvenih ostataka. Kada se krenulo sa intenzivnom poljoprivredom, sredinom prošlog veka, tri četvrtine zemljišta u Vojvodini imalo je više od pet odsto humusa. Danas o tome više i ne pričamo, već kao granicu sadržaja humusa kada treba krenuti sa organskim đubrenjem uzimamo sadržaj humusa od tri odsto.