Naučno - stručno savetovanje za poljoprivrednike biće upriličeno u sredu - sala Kristal luks (bivša kristalna sala hotela Internacion).

Skup „Dobar dan, domaćine” organizuje Poljoprivredni fakultet iz Novog Sada, Departman za ratarstvo i povrtarstvo. Kako je najavljeno otvaranje manifestacije zakazano je za deset časova. Uslediće potom četvoročasovni radni program. Poljoprivrednicima i gostima će se u uvodnom delu obratiti Vuk Radojević, pokrajinski sekretar za poljoprivredu, vodoprivredu i šumarstvo koji će govoriti o merama agrarne politike za 2019. godinu. Nakon njega će Nenad Vasić, Bojan Mitrović i Ivana Maksimović pokušati da odgovore da li je moguće predvideti biljnu proizvodnju u eri učestalije pojave sušnih godina. Pogled na pšenična polja je tema kojom će se baviti Novica Mladenov, Vukosav Saković i moderator Vladimir Sabadoš. Obraćanje Ane Marjanović Jeromelo biti posvećeno uljanoj repici, proizvodnji i kriznim tačkama.

Otvaranje Ravangrad Wine festa u subotu u podne.

Ovogodišnja, deseta festivalska priredba biće održana u dva susedna prostora na Vencu Petra Bojovića, Sokolskom domu i Mađarskoj građanskoj kasini. Otvaranje kapija festivala, kako su saopštili organizatori iz TOGS-a, biće upriličeno u 12 sati. Ulaznica za festival koštaće 300 dinara, a ona obezbeđuje vinsku čašu, katalog izlagača, degustaciju pića i hrane kao i dobru muzika za koju će ove godine biti zaduženi Duo kum, Gitar art plus, Ruska trojka i Zlatni zvuci - naveli su domaćini. Festival će biti zatvoren u 21 sat.

Pre pola veka, 75 odsto vojvođanskih njiva imalo je iznad pet odsto humusa. Danas je takvih njiva tek jedan odsto - rečeno je nedavno na savetovanju „Unapređenje znanja i opreme radi poboljšanja efikasnosti iskorišćenja hraniva i smanjenje negativnog uticaja poljoprivrede na životnu sredinu”.

Osiromašenje zemljišta humusom počelo je sedamdesetih godina, od kada se masovno koriste mineralna đubriva, koja su potisnula organsko đubrenje stajnjakom. Priča o tome da je Vojvodina plodna ravnica i da može da hrani pola Evrope važi samo za političare i predizbornu kampanju. Realnost je takva da na dosta parcela smanjeni sadržaj organskih materija ugrožava poljoprivrednu proizvodnju, a za struku prvi znak upozorenje bio je podatak da je oko 40 odsto vojvođanskih njiva ima manje od 3 odsto humusa. Najveća pretnja našoj poljoprivredi upravo je smanjenje sadržaja organske materije u zemljištu - preneo je pedolog dr Jovica Vasin na savetovanju koje je organizovano kao deo projekta SCOPES, koji u Srbiji, Albaniji, Češkoj i Azejberdžanu finansira švajcarska Vlada. Jedan od glavnih razloga smanjenja upotrebe stanjaka bilo je drastično opadanje stočnog fonda, a taj trend smanjenja traje decenijama i umesto dva uslovna grla po hektaru, što je potrebno da bi se osigurala dovoljna količina stanjaka Srbija danas ima po hektaru 0,3 uslovna grla stoke. Smanjenju sadržaja organske materije u zemljištu doprinelo je i spaljivanje žetvenih ostataka i njihovo korišćenje kao obnovljivih izvora energije. Ako žetvene ostatke sada koristimo kako ne treba, za deset godine nećemo ih uopšte imati. Na parceli koja sada ima manje od tri odsto organske materije, neplansko ukljanjanje žetvenih ostataka znači da za deset godine nećemo imati ni prinosa, ni žetvenih ostataka. Kada se krenulo sa intenzivnom poljoprivredom, sredinom prošlog veka, tri četvrtine zemljišta u Vojvodini imalo je više od pet odsto humusa. Danas o tome više i ne pričamo, već kao granicu sadržaja humusa kada treba krenuti sa organskim đubrenjem uzimamo sadržaj humusa od tri odsto. 

Kako navode nadležni iz Turističke organizacije grada Sombora i Gradske uprave grada Sombora, osmi Ravangrad Wine Fest je posetilo dve hiljade gostiju.

Organizatori navode da je na proteklom međunarodnom festivalu vina i hrane bilo više od 80 izlagača vina i hrane iz Srbije, od čega je više od polovine, odnosno 42 vinske kuće. Štandove su imali i gradovi Pirot i Biograd na moru, što je bio povod za dolazak čelnika ovih gradova. Goste, Ivana Kneza, gradonačelnika Biograda na moru i njegovog zamenika Marjana Stopfera, pomoćnike gradonačelnika Pirota, Gorana Popovića za poljoprivredu, te Bojana Ranđelovića, za vanprivredu, kao i izlagače i ljubitelje božanskog nektara pozdravili su predsednik Skupštine grada Sombora prim. dr Zoran Parčetić, te vd direktor TOGS-a Đuro Todorić.

Poljoprivredna stručna služba Sombor u saradnji sa Gradskom bibliotekom Karlo Bjelicki i Poljoprivrednim fakultetom iz Novog Sada predstavilo je danas reprint izdanja prve knjige o povrtarstvu iz 1878. godine, autora Đorđa Radića. Kako je rečeno na promociji, tadašnja znanja su primenjiva i danas, posebno ako se povrće uzgaja, u skladu sa organskom proizvodnjom. Soinfo.org je u prilici da pokloni jedan primerak ove knjige i to posetiocu koji u maksimalno dvesta reči ponudi rešenja za oživljavanje sela, a zatim ih prosledi privatnom porukom autoru ovog teksta.

- Jedno ralo zemlje (odgovara površini od 1.820 kvadratnih metara) povrćem zasijano i zasađeno, može izraniti, kad se umno i obazrivo obrađuje, jednu porodicu sa više čeljadi, i to tim sigurnije, ako je to ralo zemlje blizu većega grada, đe se suvišak navedenog povrća, u svako vrijeme za dobre novce prodati može - napisao je još krajem 19. veka, prvi doktor poljoprivrede na ovim prostorima, dr. Đorđe Radić. Po rečima doktora Žarka Ilina sa Poljoprivrednog fakulteta u Novom Sadu, Radić je sva svoja iskustva sabrao u ovom delu. On je u knjizi detaljno opisao tada savremene načine povrtarske proizvodnje u Francuskoj, Nemačkoj i Belgiji. Kao prilozi u ovom delu, koje je kasnije postalo školski udžbenik, Radić je koristio informacije, te zapažanja za sopstvenog oglednog polja, ustanovljenog pre više od 150 godina. Kada se svemu doda podatak da je u ličnom registru bilja Radić sakupio 58 vrsta povrća, što je svega deset manje nego u registru iz 2010. godine, jasno koliko je bilo bitno, knjigu „Povrtarstvo za školu i narod”, predstaviti današnjem, savremenom svetu. Toj neophodnosti u prilog ide i činjenica da je već pre 150 godina, u svom delu, ovaj čovek obuhvatio i prepoznao bitnost uzgoja ekstra i srednjeg ranog povrća, proizvodnju rasade, te navodnjavanje - odvodnjavanje zemljišta. Naše društvo ni danas nije načisto da li su nam to zaista prioriteti. - Proljeće je najveća novčana berba za baštovana, a docnije je sve ujenje (jeftinije) tako, da se na dobit samo onda računati može, ako se mnogo proizvodi na malom prostoru, sa malo troška i malo rada, pa je njihovo proizvođenje opet korisnije od proizvođenja običnih poljskih useva - napisao je Đorđe Radić. Knjiga posvećena povrtarstvu ima 382 strana i 171 sliku, koje je lično autor nacrtao. Fototipsko izdanje knjige „Povrtarstvo za školu i narod” priredio je Branko Jokić iz Gradske biblioteke.
U sklopu promocije knjige prikazan je i film „Sačuvajmo autohtone sorte”, Predraga Ćurčije. Film prati realizaciju Projekta „Sačuvajmo stare vojvođanske sorte povrća” realizovanog u saradnji sa osnovnim školama ovog regiona u periodu 2007-2012.