Sport Kultura Društvo Obrazovanje Privreda Poljoprivreda Sela
• Otvaranje stečaja u Zadrugarci i Graničar kooperaciji

Privredni sud u Somboru je prethodnih dana otvorio stečaje u ZZ Zadrugarka i društva sa ograničenom odgovornošću Graničar kooperacija iz Gakova.

Foto 17047Stečaj je u oba slučaja pokrenut zbog trajne nesposobnosti plaćanja. Privredni sud je pozvao poverioce da u narednih 60 dana prijave svoja potraživanja u ovim preduzećima. Kako se navodi, predlog za stečaj u Zadrugarci podnelo je preduzeće Sinsin iz Sombora, dok je kod Graničar kooperacije zahtev uputila Poljoprivredna stručna služba Sombor. Prvo poverilačko ročište za gakovačko preduzeće zakazano je za 5. avgust, dok je za organizaciju ispitnog ročišta ostavljen rok do 21. okrobra. Stečajni upravnik u Graničar kooperaciji biće Milutin Ivanović iz Sombora.
Nekada jedna od najuspešnijih zemljoradničkih zadruga „Zadrugarka” je u stečaj stigla nakon serije ročišta zbog dugovanja prema osiguranju DDOR Novi Sad, a koje je svoja potraživanja prodala doo Sinsin iz Sombora, u vlasništvu Milanke Majstorović. Kako je objavljeno, blokada računa Zadrugarke traje gotovo 1.100 dana, a iznos evidentiranog duga je preko 18,5 miliona dinara. Inače, u rešenju je objavljeno da ZZ Zadrugarka raspolaže značajnom nepokretnom imovinom čija se vrednost procenjuje na oko 650.000 evra, što višestruko premašuje iznos blokade. Preduzeće osporava ovo potraživanje, koje kako je rečeno na jednom od prethodnih pripremnih ročišta, može bez poteškoća da isplati. Predrag Erić iz Sombora imenovan je za stečajnog upravnika u preduzeću. Poverilačko ročište u slučaju Zadrugarka zakazano je za 12. avgust, a ispitno za 15. oktobar.
savamajstor @ Čet, 11.07.2019. 08:32
ddor novi sad graničar kooperacija milanka majstorović milutin ivanović poljoprivredna stručna služba sombor - pss sombor predrag erić privreda sinsin sombor stečajni upravnik zadrugarka
• Dobro stanje useva

Obilnije kiše u maju došle su u poslednji čas - kaže Jelena Ivan, savetodavac Poljoprivredne stručne službe Sombor.

Foto 36054 Ona navodi da su ovakve padavine, znatno iznad višegodisnjeg proseka za mesec maj, doprinele bujnom razvoju okopavina. Prenela je da je u maju palo od 80 pa čak do 130 mm kiše. - Što se strnih žita tiče navedene padavine doprinele su znatno poboljšanju stanja ovih useva. Žetva ječma je već počela na našem terenu. Uzimajući u obzir niz kritičnih tačaka u vegetaciji ovogodišnjih strnih žita (velika suša u vreme setve, kasno nicanje, suvo i hladno rano proleće…) u celini očekujemo prosečne prinose, koji će se ipak zbog agrotehnike i plodnosti zemljišta razlikovati od parcele do parcele - objasila je Jelena Ivan.
Ove godine na teritoriji delovanja PSS Sombor kukuruz je zasejan na 57.800 hektara, sećerna repa na 7,7 hiljada, soja se uzgaja na 23.200, a suncokret na 10.600 hektara. - Soja se nalazi u fazi cvetanja, kao i suncokret koji ovih dana masovno počinje da cveta. Šećerna repa je u fazi intenzivnog razvoja dok kod kukuruza uskoro počinje metličenje. Svi ovi usevi u početnim fazama nisu imali dovoljno vlage, jer su predvegetacijske rezerve vlage bile male. Međutim sa poslednjim količinama padavina razvijaju se bez problema - smatra savetodavka somborskog PSS-a.
savamajstor @ Sub, 29.06.2019. 05:55
jecam jelena ivan kukuruz padavine poljoprivreda poljoprivredna stručna služba sombor - pss sombor prinos pšenica šećerna repa setva soja sombor suncokret žetva
• Nenadoknadiv nedostatak vlage u zemljištu

- Poslednje padavine spas za većinu ozimih useva - kažu savetodavci Poljoprivredne stručne službe Sombor.

Foto 15152Kraj 2018. i prvi kvartal 2019. godine obeležen je velikim deficitom vode. Sa ogromnom zabrinutošću ratari su gledali u nebo i obilazili svoje parcele zasejane ozimim strninama i uljanom repicom. - Usevi su se sporo i slabo razvijali, te su vrlo neujednačeni. Određene faze bokorenja su preskočene zbog loše hidrološke situacije i danas je procena da će se ove činjenice negativno odraziti na prinos - kažu stručnjaci somborskog PSS-a. Po podacima kojima raspolažu za lokalitet Bilić, u novembru i decembru 2018. godine palo je manje od 50 milimetara kiše i snega. - Tokom januara palo je 16,6, u februaru 24, a u martu svega 1,2 milimetar kiše. Dakle, ukupne padavine za pet meseci su svega 90 mm, što je daleko od od godišnjeg proseka u Vojvodini koji iznosi oko 611 milimetara. Jasno je uočljivo da je deficit padavina ogroman i nenadoknadiv - naveli su naši sagovornici. Dostupni podaci kažu da je u aprilu, do danas, bilo oko 18 milimetara, što je takođe vrlo malo, ali je dobro došlo kao spas za većinu ozimih useva.
- Pšenice na žalost nisu samo patile od nedostatka vode već i od nedostatka hraniva, jer nisu mogle da iskorišćavaju hraniva iz zemljišta upravo zbog suše. Za razvoj ozimih useva hitno je potrebno još padavina. Hladni dani doprinose da je slabije isparavanje vode, ali s druge strane vojvođanska proleća su vetrovita što je veoma negativno - navode nadležni iz Poljoprivredne stručne službe. Oni podsećaju da uveliko traje prolećna setva soje, suncokreta i kukuruza, a da je šećerna repa uglavnom posejana tokom marta. Preporučuju ratarima da kulture seju na dubinu do vlage, 5, 6 ili 7 centimetara, da bi se obezbedio makar minimum uslova za klijanje i nicanje.
- Ukoliko padavina bude dovoljno u narednom periodu jari usevi nisu ugroženi dugotrajnom sušom. Ipak, deficit vlage može se negativno odraziti i na jare useve ako se nastavi dosadašnji negativan trend - preneli su Olivera Sekulić i Zoran Boca, savetodavci PSS Sombor.
savamajstor @ Čet, 18.04.2019. 02:26
bilić jari usevi kukuruz olivera sekulić poljoprivreda poljoprivredna stručna služba sombor - pss sombor pšenica salaši šećerna repa soja sombor stanje ozime pšenice suncokret uljana repica vlažnost zemljišta zoran boca
• Poljoprivrednici da koriste državne programe

Poljoprivredni fakultet Novi Sad – Departman za ratarstvo i povrtarstvo, grad Sombor i Poljoprivredna stručna služba Sombor organizovali su naučno-stručno savetovanje „Dobar dan domaćine”.

Foto 35156 Prisutne goste i poljoprivrednike, u ime grada, pozdravio je zamenik gradonačelnice Antonio Ratković navodeći da su teme savetovanja su sigurno jedne od najbitnijih za poljoprivredne proizvođače, baš kao i mere podrške agrarnoj politicii. - Svakako, cilj grada je da se na konkurse koje raspisuju Pokrajinski sekretarijat za poljoprivredu, vodoprivredu i šumarstvo i Ministarstvo poljoprivrede prijavi što veći broj poljoprivrednika sa naše teritorije. Nadam se da ćemo u narednom periodu uspeti, da u saradnji sa PSS Sombor i ovih 15 naseljenih mesta dođe što više aplikacija na predstojećim konkursima. Takođe, izuzetno zanimljiva tema savetovanja koja će biti poslednja, ali ne i manje važna, je proizvodnja i uzgajanje aromatičnog bilja, koja je postala aktuelna, a u koju se uključio grad Sombor kroz projekat prekogranične saradnje. Grad će ove godine obezbediti preko 30.000 sadnica lavande za pomoć ženama u ruralnim područjima. Pokrajinski sekretarijat raspisuje dovoljno mera, a mi ćemo se potruditi da ih u skladu sa našim mogućnostima pratimo - rekao je zamenik gradonačelnice Antonio Ratković. Stručni skup je zvanično otvorio pomoćnik pokrajinskog sekretara za poljoprivredu, vodoprivredu i šumarstvo Vladislav Krsmanović. On je pohvalio organizatore što su izašli iz okvira fakulteta i približili se poljoprivrednim proizvođačima kako bi prezentovali struku i nauku, a i sekretarijat da prezentuje mere agrarne politike koje su ove godine najveće od osnivanja sekretarijata. - Pokrajinski sekretarijat za poljoprivredu vodoprivredu i šumarstvo je ove godine osnovnim budžetom izdvojio nešto više od 300 miliona dinara više nego prethodne godine za direktan razvoj registrovanih poljoprivrednih proizvođača. Uz mere koje je propisao IPARD i direktna davanja Pokrajinskog sekretarijata i Ministarstva poljoprivrede, predlažem poljoprivrednim proizvođačima da se što više bave intenzivnom proizvodnjom na malim površinama kako bi mogli da proizvedu konkurentan proizvod za zahtevno tržište - rekao je Krsmanović i dodao da za tri kategorije poljoprivrednih proizvođača, mlade poljoprivredne proizvođače do 40 godina, žene i poljoprivredne proizvođače koji rade u otežanim uslovima, može biti izdvojeno i do 70 odsto vrednosti projekta. On je preneo da su raspisane već četiri konkursne linije, a da će za desetak dana biti otvorena i konkursna linija namenjena mladim poljoprivrednim proizvođačima, takozvani start ap program.
Poljoprivredni proizvođači su se u nastavku tražili od nadležnih da otklone pojedine dileme u vezi za subvencijama, obnavljanjem i registracijom gazdinstava, kao i mogućnostima apliciranja na neke konkursne linije. Ponovljeno je da će ove godine osnovne subvencije za biljnu proizvodnju iznositi 5.200 dinara po hektaru, a da će podnošenje zahteva biti moguće od 1. marta. Pomoćnik pokrajinskog sekretara za poljoprivredu, vodoprivredu i šumarstvo Vladislav Krsmanović je izjavio i da je u toku izrada zakona izdavanju državne zemlje u zakup te da veruje da će se državna zemlja izdavati na duži vremenski period kako bi poljoprivrednici mogli da planiraju svoju proizvodnju i da pravilno rasporede setvenu strukturu. Otkrio je da je ministar poljoprivrede najavio da će zakon biti donet do kraja ove godine.
savamajstor @ Čet, 28.02.2019. 04:57
antonio ratković departman za ratarstvo i povrtarstvo ipard pokrajinski sekretarijat za poljoprivredu, vodoprivredu i šumarstvo poljoprivreda poljoprivredna stručna služba sombor - pss sombor poljoprivredni fakultet novi sat sombor vladislav krsmanović zakon o poljoprivrednom zemljištvu zamenik gradonačelnice
• Zabrinjavajući nedostatak humusa u zemlji

Pre pola veka, 75 odsto vojvođanskih njiva imalo je iznad pet odsto humusa. Danas je takvih njiva tek jedan odsto - rečeno je nedavno na savetovanju „Unapređenje znanja i opreme radi poboljšanja efikasnosti iskorišćenja hraniva i smanjenje negativnog uticaja poljoprivrede na životnu sredinu”.

Foto 15152Osiromašenje zemljišta humusom počelo je sedamdesetih godina, od kada se masovno koriste mineralna đubriva, koja su potisnula organsko đubrenje stajnjakom. Priča o tome da je Vojvodina plodna ravnica i da može da hrani pola Evrope važi samo za političare i predizbornu kampanju. Realnost je takva da na dosta parcela smanjeni sadržaj organskih materija ugrožava poljoprivrednu proizvodnju, a za struku prvi znak upozorenje bio je podatak da je oko 40 odsto vojvođanskih njiva ima manje od 3 odsto humusa. Najveća pretnja našoj poljoprivredi upravo je smanjenje sadržaja organske materije u zemljištu - preneo je pedolog dr Jovica Vasin na savetovanju koje je organizovano kao deo projekta SCOPES, koji u Srbiji, Albaniji, Češkoj i Azejberdžanu finansira švajcarska Vlada. Jedan od glavnih razloga smanjenja upotrebe stanjaka bilo je drastično opadanje stočnog fonda, a taj trend smanjenja traje decenijama i umesto dva uslovna grla po hektaru, što je potrebno da bi se osigurala dovoljna količina stanjaka Srbija danas ima po hektaru 0,3 uslovna grla stoke. Smanjenju sadržaja organske materije u zemljištu doprinelo je i spaljivanje žetvenih ostataka i njihovo korišćenje kao obnovljivih izvora energije. Ako žetvene ostatke sada koristimo kako ne treba, za deset godine nećemo ih uopšte imati. Na parceli koja sada ima manje od tri odsto organske materije, neplansko ukljanjanje žetvenih ostataka znači da za deset godine nećemo imati ni prinosa, ni žetvenih ostataka. Kada se krenulo sa intenzivnom poljoprivredom, sredinom prošlog veka, tri četvrtine zemljišta u Vojvodini imalo je više od pet odsto humusa. Danas o tome više i ne pričamo, već kao granicu sadržaja humusa kada treba krenuti sa organskim đubrenjem uzimamo sadržaj humusa od tri odsto. 
Profesor Jovan Crnobarac sa Poljoprivrednog fakulteta u Novom Sadu kaže da mineralna đubriva s jedne strane utiču na povećanje prinosa, ali neadekvatna primena može da ima negativne posledice. Često se greši i možda smo malo suviše konforni kod korišćenja mineralnih đubriva. Jedan od načina da se poboljša plodnost zemljišta je racionalno korišćenje mineralnih đubriva i upotreba organskih đubriva. Kako racionalno koristiti mineralna đubriva, poljoprivrednicima u pomenutim zemljama treba da pomognu iskustva razvijenijih zemlja, a aktivnosti se sprovode kroz projekat SCOPES. Da bi se racionalno koristila mineralna đubriva potrebno je raditi analizu zemljišta. Kao dobar primer istaknuta je Češka, u kojoj se godišnje analiza zemljišta uradi na pola miliona hektara, a uzorkivači zemljišta nisu poljoprivrednici, već profesionalci plaćeni od države. 
Izvor: Zlata Vasiljević | savamajstor @ Čet, 02.08.2018. 02:05
humus jovan crnobarac jovica vasin poljoprivreda poljoprivredna stručna služba sombor - pss sombor poljoprivredni fakultet novi sad poljoprivredno zemljište scopes sombor stoka
>>
123