Trgovanje kukuruzom na Produktnoj berzi u Novom Sadu pozitivno je delovalo na tržište poljoprivrednih proizvoda u celini. Prošlogodišnji rod kukuruza zabeležio je porast cene.

Veštački sušeni kukuruz roda 2009. godine prošle sedmice prodavao se na berzi po 13 dinara za kilogram, dok je onaj koji se sušio „u čardaku” koštao 12,5 dinara. Uveliko se trguje već i na „zeleno” kukuruzom ovogodišnjeg roda čija cena je trenutno 9,18 dinara, ali malu nervozu izaziva pomeranje rokova setve zbog lošeg vremena. U somborskom ataru najviše površina, već tradicionalno, zauzeće merkantilni kukuruz na gotovo 39.000 hektara. Setva je gotova na 61 odsto površina, a lepše vreme ovih dana trebalo bi da da zamaha radovima na polju. Semenski kukuruz posejan je na nešto manje od polovine planiranih njiva, tačnije na 471 ha. Rekorder u prebacivanju setvenog plana je šećerna repa, čije seme se u zemlji našlo na 10.196 ha, što je za gotovo osam odsto više od predviđenog - pokazuju podaci Odseka za plan i statistiku Odeljenja za privredu Gradske uprave. Prema trenutnom kretanju na tržištu, interesantna kultura je i soja, koja beleži rast cene, pa sada košta 36,17 dinara. Somborski poljoprivrednici gotovo da su završili setvu soje: radovi su završeni na 7.500 ha od planiranih 8.000. Gubitnik na Produktnoj berzi u Novom Sadu je pšenica, koja već duže vreme beleži pad, tako da se njome trgovalo po 11,5 dinara, dok se vrednost ovogodišnjeg roda procenjuje na 9,18 dinara.

Vlada Srbije usvojila je Uredbu kojom se reguliše dodela subvencija za podizanje proizvodnih zasada voćaka, vinove loze i hmelja.

Ovom uredbom se subvencionišu svi proizvodni zasadi podignuti na jesen 2009. godine i proleće 2010. godine. Minimalna površina za subvencionisanje je 0,3 hektara za vinovu lozu, jagodaste voćne vrste i hmelj, odnosno 0,5 hektara za drvenaste voćne vrste. Zahteve za podsticajna sredstva mogu podneti fizička lica, preduzetnici, privredna društva, škole, fakulteti, instituti, odnosno svi koji podižu voćnjake, vinograde i hmeljarnike. Uslovi uredbe su povoljniji u odnosu na prethodne godine, jer za zasade do 1 hektara mogu konkurisati fizička lica koja nisu osiguranici po osnovu poljoprivrede. Uredba obezbeđuje povrat sredstava uloženih u kupovinu sadnica, a u slučaju vinove loze i hmelja biće nadoknađeni i troškovi postavljanja naslona. Novina je i da se subvencija ne dodeljuje fiksno, nego u zavisnosti od cene sadnica, odnosno vinove loze.

Prolećno oranje skoro gotovo: ostalo je da se obradi još oko dve hiljade hektara površina, što je nešto manje od 20 odsto od planiranih.

Površine pod šećernom repom veće su od planiranih za pet odsto, tako da je zasejano 10.000 hektara. Setva merkantilnog kukuruza odmiče polako, seme je bačeno na četiri hiljade hektara, i to gotovo sve u individualnom sektru. Ukupno se planira setva skoro 40 hiljada hektara kukuruza. Setva suncokreta i soje je na polovini, a ove dve kulture zauzimaće oko 14 hiljada hektara oranica. Zanimljivo je da je gajenje industrijske paprike postalo gotovo „ekskluzivitet” individualnih poljoprivrednih gazdinstava. Naime, setva paprike planirana je na 798 hektara, od toga 736 u individualnom sektoru, gde su radovi obavljeni na 72 odsto površina. Interesantno je i na novosadskoj Produktnoj berzi. Živnula je trgovina i to zahvaljujući izvozu prošlogodišnjeg kukuruza čija cena se prošle sedmice kretala između 11,66 i 12,42 dinara po kilogramu. Kao što se iz statistike vidi, setva kukuruza je na početku, ali se na berzi već očekuje trgovina sa ovogodišnjim rodom, „na zeleno”.

Agencija za privatizaciju donela je odluku o pokretanju procesa restrukturiranja fabrike hrane „Panonka” u Somboru.

„Panonka” je već nekoliko puta bila na „dobošu” Agencije za privatizaciju. Pokušane su prodaje putem licitacije, ali uvek neuspešno, u igru je ubačena i tenderska prodaja, ali opet bez rezultata. Govorkalo se po Somboru da je za kupovinu bila zaintersovana kulska kompanija Rodić, a ponuda španske Friselve je odbijena kao nezadovoljavajuća. Panonka sada već godinama ne radi, osim hladnjače, koja je bila u zakupu. Trenutno u somboskoj fabrici hrane preduzeće „Lučić grupa” (koje je vlasnik Ekomixa, prigrevačke zadruge, itd.) u zakupu ima neke hale, u kojim se pakuje sveže povrće. Predrag Lučić, direktor i vlasnik Lučić grupe je jesenas prilikom posete predsednika vojvođanske vlade Bojana Pajtića izrazio želju da njegovo preduzeće kupi fabriku. Ono što sad sledi Panonci je formiranje novih, manjih celina koje su interesantnije tržištu. Očekuje se otpis duga, promene pravne forme i unutrašnje organizacije, itd. Proces koji sledi trebalo bi da olakša prodaju nekadašnjeg somborskog giganta.

U Ministarstvu poljoprivrede u četvrtak je potpisan protokol o saradnji sa 87 opština i gradova o kreditiranju poljoprivredne proizvodnje uz podršku lokalne samouprave, ministarstva i banaka.

Ministarstvo poljoprivrede je obezbedilo 700 miliona dinara za dugoročno kreditiranje poljoprivredne proizvodnje, a namera je da se pozajmice realizuju u saradnji sa lokalnim samoupravama i poslovnim bankama. Lokalne samouprave koje imaju formirane fondove za podršku poljoprivredi imaće pravo da konkurišu za sredstva iz budžeta ministarstva u visino od milion do 30 miliona dinara. Finansiranje kredita će biti takvo da će po 25 odsto sredstava obezbeđivati ministarstvo i gradovi i opštine, a drugih 50 odsto poslovne banke. Protokol o saradnji na ovom planu potpisao je u ime grada Sombora pomoćnik gradonačelnika Živko Čonić. Sledeći korak u ovoj akciji je konkurisanje grada za sredstva, nakon čega će biti raspisan konkurs za kredite. U budžetu somborskog Fonda za razvoj poljoprivrede obezbeđeno je sedam miliona dinara - saznajemo u Gradskoj upravi u Somboru. Dodeli kredita prethodiće izrada lokalnog programa u kome će biti navedena namena kreditiranja usklađena s potrebama poljoprivrednika našeg područja kao i izbor poslovnih banaka preko kojih će sredstva biti plasirana.