- Planiramo da ove godine rešimo mnoge probleme, pogotovo sudski deo. Oranice ostaju u vlasništvu države i nadamo se da ćemo ih imati na raspolaganju i narednih godina. Sada obrađujemo tri i po hiljade hektara, nekada je bilo više.„ Graničar” treba da plati 28 miliona dinara za zakup zemljišta za prošlu godinu, deo smo već platili, a ostatak ćemo u narednom periodu - izjavio je direktor gakovačkog „Graničara”.

U stočnom fondu sada ima 349 krava, 189 junica, 100 teladi, 345 krmača, oko dve hiljade tovljenika svakog momenta. U planu je proširenje kapaciteta, u oktobru prošle godine pokrenuta je fabrika stočne hrane, pa se proizvodi prehrana za sve kategorije. „Graničar” svakodnevno isporuči 19-20 hiljada jaja, koja snese 23 hiljada kokoški.

Predsednik vojvođanske Vlade Bojan Pajtić je kazao da je pokrajina intervenisala u čak 29 preduzeća, koja imaju dobre potencijale.

- Kada izmaknete pljačku, raskinete privatizaciju, date podsticajne mere onda ove kompanije udvostručuju proizvodnju i redovno se isplaćuju plate. Ovde smo razgovarali i o programu novih tehnologija za pokretanje peletarnice - izjavio je Bojan Pajtić prilikom posete Graničaru u Gakovu.

Poljoprivredna preduzeća Graničar i Aleksa Šantić su baza za ovdašnju prerađivačku industriju i ostvaruju se lepa sredstva - smatra predsednik Skupštine grada Siniša Lazić. Pitanje strukture vlasništva je još uvek otvoreno, izabraće se model koji bude najisplativiji.

- Kroz dijalog sa relevantnim institucijama doći ćemo do efikasnog modela. Da li će to biti javno - privatno pratnerstvo, strateški partner ili nešto drugo još ne znamo, ali ćemo uz podršku Vlade Vojvodine sačuvati resurse - izjavio je Lazić.

Direktor PP „Aleksa Šantić” Aleksandar Marotić smatra da je veliki posao urađen i u oporavku tog preduzeća posle neuspešne privatizacije. On je kazao da se „Aleksa Šantić” uz pomoć novosadskog Instituta za ratarstvo i povrtarstvo pozicionirao kao proizvođač kvalitetne semenske robe. Trenutno je zaposleno 196 radnika i oko 34-40 sezonaca.

- Krenuli smo sa blokiranim računima od 2,5 milijardi dinara, a prošle godine ostvarili smo prihod od 1,7 milijardi dinara - izjavio je Marotić. 

- U Privredni savet ušli su ljudi koji su najpozvaniji da budu savetnici izvršne vlasti. To su ljudi koji obavljaju važne funkcije, vlasnici privatnih firmi, oni koji najbolje znaju šta su problemi i šta mogućnosti da se unapredi privredni život - izjavio je gradonačelnik Nemanja Delić na konstitutivnoj sednici Privrednog saveta održanoj u utorak u podne u Skupštini grada. On je dodao da od Privrednog saveta očekuje da ukažu na sve ono što je problematično u privredi.

- Mislim da Somboru nedostaju sveže ideje. Ako mi budemo imali neki mandat koji će trajati neko vreme i ako ne budemo suviše smeli u iznošenju nekih ideja, mislim da Sombor treba da se ponovo otvori prema tržištu, prema svetu, da se nađe nova energija, da se pojavi mladost na sceni. Mislim da nedovoljno obraćamo pažnju na mlade sa znanjem kojima ovaj grad raspolaže. Trebaju nam strateški saveznici, jer naš politički uticaj u republici nije dovoljan. Ne radi se o formalnoj zastupljenosti, već o našem lobiranju. Ti saveznici mogu biti privrednici, koji su pokazali da svojim znanjem, kapitalom i hrabrošću mogu da preokrenu situaciju - kazao je dr Veljko Simin. On je kao primer devastacije industrije u Somboru naveo Panonku jer su se inicijative kod Vlade Srbije da se fabrika hrane proda na licitaciji pokazale bezuspešnim. On je izneo mišljenje da je Panonka u višim državnim krugovima smatrana promašenom investicijom, posle je pokušana prodaja za 5 - 6 miliona evra,