Sport Kultura Društvo Obrazovanje Privreda Poljoprivreda Sela
• Plodovi paprike imali oštećenja od sunca

Poljoprivredna stručna služba Sombor je u Edukativnom centru predstavila rezultate mikro i makro ogleda poljoprivrednih kultura u 2019. godini.

Foto 37193Foto 37194Vladimir Sabadoš, direktor PSS Sombor, je u obraćanju rekao da su se ogledi sprovodili na nekoliko lokacija, odnosno na oglednim poljima - Toplana, Bilić, Gakovo i oglednom voćnjaku u Karavukovu, kao i parcelama poljoprivrednih preduzeća i proizvođača u zapadnobačkom okrugu. Ogledi su izvršeni u specifičnim agroekološkim uslovima. - Ove godine, na našem području, odnosno u Somboru, Apatinu i Odžacima, imali smo 169 apliciranih i dobijenih konkursa, 17 IPA projekata i 41 sprovede program. - rekao je Sabadoš.
O rezultatima dobijem u ogledima govorili su stručnjaci iz različitih oblasti. Ono što je zajedničko za sve poljoprivredne kulture jeste da su dale slabije prinose. Kako su stručnjaci naveli, slabiji prinos prouzrokovan je lošim vremenskim uslovima. Posledice visokih temperatura koje su obeležile proteklo leto, odrazile su se na krompir, soju, pšenicu.
Paprika, kako je objasnila Olivera Sekulić, dala je velik broj plodova sa oštećenjem od sunca. Što se tiče prinosa soje, kako su naveli, prošla godina nije bila na nivou rekordne 2018. godine. - U jednom periodu izgledalo je da će prinosi biti vrlo solidn, ali je toplo leto uticalo da prinos bude prosečan - naveli su iz PSS Sombor. Sorta Wendy dala je najbolje rezultate pri ogledima sprovedenim na soji.
Što se tiče ozime pšenice, na oglednoj parceli u Gakovu, najveći prinos dala je sorta MODERN sa prinosom od 8.402 kilograma po hektaru. Objavljeno je da se u Karavukovu istakla sorta NS-NG-1 sa prinosom od 7.300 kg/ha. NS hibridi kukuruza, su na oglednom polju u Gakovu dali natural prinos u proseku od 9.868, dok su AS I KWS dali natural prosek od 9.246 i 11.071 kg/ha.
Mara Sikic @ Pon, 20.01.2020. 07:00
bilić edukativni centar gakovo kukuruz ogledi olivera sekulić ozima pšenica paprika poljoprivreda poljoprivredna stručna služba sombor - pss sombor salaši sela soja sombor toplana vladimir sabadoš
• Trovanje glodara opasnost za divljač i ptice

Pokrajinski zavod za zaštitu prirode ukazao je na opasnosti po živi svet prilikom uništavanja glodara na poljoprivrednom zemljištu.

Foto 37091Foto 37090 Povodom prognoza da se očekuje velika brojnost poljske voluharice, te da je moguće da će ova životinja naneti velike štete ozimim usevima, Pokrajinski zavod za zaštitu prirode u saopštenju ukazuje na moguće opasnosti i greške prilikom uništavanja ovih glodara.
Najveća moguća šteta, kako navode u Zavodu, može nastati razbacivanjem rodenticida, a posebno onih na bazi bromadiolona i cink-fosfida, na površini oranica, čemu mnogi poljoprivrednici pribegavaju. Marko Tucakov, biolog koji radi u Zavodu, navodi da je jedini dozvoljeni način primene peletiranih rodenticida njihovo stavljanje u rupe glodara, pri suvom vremenu, nakon čega se rupe zatrpavaju.
- Ukoliko glodari ugibaju na površini, oni postaju lak plen ptica grabljivica i sova, koje su zaštićene vrste - kaže Tucakov. On je dodao, da tada, u zavisnosti od koncentracije aktivne supstance, ptice stradaju.
- Nažalost, posebno kada je broj rupa voluharica velik, poljoprivrednici razbacuju rodenticide po površini njiva, ručno ili mašinski, ili ih ostavljaju na gomilama. Poneki vlasnici velikih poljoprivrednih kompleksa čak angažuju sezonske radnike za to, te na taj način stotine hektara pšenice, ječma, lucerke i uljane repice postaju otrovna trpeza za mnoge životinje. Najdrastičniji primer toga šta se može desiti kada se tako ponaša, je slučaj trovanja 24 srne, belorepana i mišara kod Radojeva u proleće 2015, na njivi na kojoj je pronađena velika količina rodenticida - objasnio je Marko Tucakov iz Pokrajinskog zavoda za zaštitu prirode.
Pokrajinski zavod za zaštitu prirode napominje da dozvoljena primena bromadiolona i cink-fosfida ne sme da bude izgovor da se oni počnu zloupotrebljavati, kolika god da je površina zahvaćena progradacijom voluharica. Stručnjaci Zavoda smatraju da bi u ovakvim situacijama bilo neophodno zajedno sa poljoprivrednicima napraviti strategiju zajedničkog delovanja, kako bi se štete smanjile. Podsećaju, da je povećanje brojnosti ptica grabljivica, sova, kao i sisara koji se hrane glodarima veoma poželjno.
- Izgradnjom stajanki u obliku slova „T” visine oko 1,5 m, podstiče se zadržavanje većeg broja ptica grabljivica na velikim parcelama na kojima nema stabala, ni drugih mesta odakle grabljivice vrebaju plen - kaže Tucakov. On dodaje da Zavod nudi saradju nadležnim inspekcijama u kontroli pravilne primene rodenticida.
triletrip @ Uto, 24.12.2019. 09:00
društvo grabljivice marko tucakov mišar pokrajinski zavod za zaštitu prirode poljoprivreda ptice rodenticid sombor sova trovanje voluharica zaštita životne sredine
• ZZ Doroslovo nabavlja prskalicu od 160.000 evra

Zemljoradničkoj zadruzi iz Doroslova dodeljeno je 15 miliona dinara na konkursu u okviru Programa za ravnomerni regionalni razvoj kojim rukovodi Kabinet ministra zaduženog za regionalni razvoj.

Foto 36896 ZZ Doroslovo će ovim sredstvima, kako je objavljeno na sajtu grada, nabaviti novu samohodnu prskalicu italijanskog proizvođača, kakvu lokalna zajednica još ne poseduje. - Ovom prskalicom može da se tretira kukuruzni plamenac, utiče se na smanjenje oboljenja fusarijuma i toksina, kako bi se obezbedili optimalni prinosi kukuruza. Osim za tretiranje kukuruza prskalica će se koristiti i za tretiranje drugih kultura kojim raspolažu zadruga i zadrugari - piše u obrazloženju. Vrednost projekta je 19,623 miliona dinara, odnosno oko 167.000 evra. Kabinet ministra zaduženog za regionalni razvoj podržao je projektni predlog sa 15 miliona dinara. Nedostajuća sredstva obezbediće sama zadruga. Nadležni su objavili da je lokalna samouprava podržala ovaj projekat i dala saglasnost da je projekat zadruge u skladu sa strategijom razvoja lokalne samouprave. Program za ravnomerni regionalni razvoj ima za cilj sistemsko unapređenje poslovanja zadruga, kao i kvaliteta života u ruralnim sredinama kroz ravnomerniju raspodelu dohotka i povećanje ekonomskih mogućnosti u sklopu ravnomernog regionalnog razvoja.
Zemljoradnička zadruga Doroslovo, po izvodu iz APR-a, ima 15 članova. Osnovana je 1996. godine. - Bavi se ratarskom i voćarskom proizvodnjom na sopstvenom zemljištu i prodajom svojih proizvoda na veliko. U poslovanju je vršila ulaganja u zalivni sistem radi uzgoja povrća i malina. Poseduje poslovni i skladišni prostor odnosno poljoprivrednu mehanizaciju - piše u zaključku zadružnog revizora iz 2018. godine.
savamajstor @ Uto, 26.11.2019. 04:18
kabinet ministra zaduženog za regionalni razvoj poljoprivreda program za ravnomerni regionalni razvoj prskalica ratarska proizvodnja sombor voćarska proizvodnja zemljoradnička zadruga doroslovo - zz doroslovo
• Bolje razumevanje ruralnog razvoja za žene sa sela

Udruženje žena Udahni život iz Stanišića, upriličilo je u Domu učenika završnu konferenciju i predstavljanje projekta „Žene kreatorke promena u seoskoj ekonomiji”.

Foto 36874 Opšti cilj projekta je povećanje šanse za žene u naseljenim mestima Sombora da pristupe resursima, samozapošljavanju i zapošljavanju u ekonomskim aktivnostima sa dodanom vrednošću kroz tri međusobno povezana projektna stuba. Pre svega ima za cilj da dodatno poboljša i učini održivom proizvodnju i preradu organskog povrća i poveća broj žena koje žele da se uključe; zatim povećanje informacija, veština i kapaciteta ruralnih žena o organskoj i održivoj poljoprivredi, ruralnom razvoju, agro turizmu i zelenoj ekonomiji, a takođe i uključivanje principa rodne ravnopravnosti u opštinske politike i budžete u vezi s ruralnim razvojem, poljoprivredom i turizmom koji će omogućiti povećanje pristupa resursima za žene.
Gradonačelnica Sombora Dušanka Golubović je naglasila da grad Sombor prepoznaje i veću i širu potrebu da se po pitanju rodne ravnopravnosti uključimo i gradska administracija u skladu sa zakonskim propisima, ali i potrebom poboljšanja žena u našem društvu. Istakla je i da su urađene mnoge stvari kojima smo, nadamo se, uspeli da podignemo kvalitet i pitanje rodne ravnopravnosti u našoj sredini. - U tom smislu preduzimali smo brojne aktivnosti, od afirmacije sportskih aktivnosti koje su posebno namenjene ženama, preko afirmacije kulturnih aktivnosti koje žene u naseljenim mestima stavljaju u fokus, afirmacije starih i umetničkih zanata gde smo se oslanjali pre svega na žene u ruralnim područjima, a tu je takođe i realizacija projekta prekogranične saradnje koji u fokusu ima žene u ruralnim područjima i bavi se proizvodnjom i preradom lavande - ispričala je gradonačelnica.
Udruženje žena „Udahni život“ iz Stanišića je u realizaciju projekta uključila petnaestaka žena iz somborskih sela. Projekat je podržala Agencija Ujedinjenih nacija za rodnu ravnopravnost i osnaživanje žena u Srbiji (UN WOMEN) u okviru projekata „Ključni koraci ka rodnoj ravnopravnosti”.
savamajstor @ Pet, 22.11.2019. 05:20
društvo dušanka golubović gradonačelnica ključni koraci ka rodnoj ravnopravnosti poljoprivreda rodna ravnopravnost ruralni razvoj sela sombor stanišić turizam udruženje žena udahni život un women žene kreatorke promena u seoskoj ekonomiji
• Kafilerija prestaje sa preradom otpada - najavio ministar poljoprivrede

Posle decenija trpljenja smrada koji se gradom širio zbog obrade otpada životinjskog porekla, prema najavi ministra poljoprivrede Somborci, pogotovo stanovnici Nove Selenče, trebalo bi da prodišu od 15. januara.

Foto 36845 Tokom posete Somboru i okolnim selima ministar poljoprivrede Branislav Nedimović je najavio da će od 15. januara 2020. godine u somborskoj kafileriji prestati prerada animalnog otpada.
- Neće više biti kafilerije u Somboru. Imaćemo jedinstveni centar koji se nalazi u objektu „Energozelena” u Inđiji. Jedan deo radnika ćemo pripojiti, to će biti transfer stanica u Somboru, što znači da će se u toj stanici samo prikupljati animalni otpad, ali se neće obrađivati. 15. januara vi više nemate kafileriju u Somboru - rekao je ministar poljoprivrede.
Ministar poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede Branislav Nedimović je tokom dvodnevne posete obišao poljoprivredne proizvođače iz Riđice, Stanišića, Svetozar Miletića, Čonoplje, Telečke  i Gradine. Gradonačelnica Sombora Dušanka Golubović je izjavila da je poseta ministra poljoprivrede izuzetno značajna, jer grad ima priliku da pokaže šte su njegovi potencijali u smislu poljoprivredne proizvodnje, ali i zaštite geografskog porekla proizvoda. Gradonačelnica je dodala da bi poljoprivreda mogla da privuče investitore u prerađivačkoj industriji.
Ministar Branislav Nedimović je istakao da, kada je oblast vinarstva u pitanju, svi koji žele da se bave proizvodnjom vina, za svoj projekat mogu na različitim konkursima da dobiju polovinu sredstava neophodnih za posao.
- Bukvalno šta god vam padne na pamet iz oblasti vinarstva i vinogradarstva, dobićete polovinu novca za to. I ne samo za taj sektor poljoprivredne proizvodnje, nego i za sve ostale. Samo ljudi moraju da znaju da mogu uvek da konkurišu svuda. U Somboru je 6800 gazdinstava konkurisalo i dobilo novac u 2018. godini, kada je isplaćeno oko 6 miliona evra, koja su direktno uplaćena iz državnog budžeta, na ime poljoprivrede u Grad Sombor - izjavio je ministar poljoprivrede.
triletrip @ Ned, 17.11.2019. 02:13
branislav nedimović društvo dušanka golubović ekonomija gradonačelnica kafilerija ministar poljoprivrede poljoprivreda sela sombor
>>
1234
. . .
97