Sport Kultura Društvo Obrazovanje Privreda Poljoprivreda Sela
• Zajednička nominacija pet evropskih zemalja

Austrija, Slovenija, Hrvatska, Mađarska i Srbija, uputile su 30. septembra UNESCO-u zajedničku nominaciju, što je ujedno i poslednji deo slagalice za proglašenje rezervata biosfere Mura-Drava-Dunav - prvog na svetu u pet država. Potvrda UNESCO-a očekuje se u junu 2020. godine.

Foto 36576 Reke koje teku kroz pet zemalja, formiraju zeleni pojas dug 700 kilometara i povezuju preko 930.000 hektara jedinstvenog područja sa značajnom prirodnom i kulturnom baštinom, čineći „Evropski Amazon”. - Izuzetno mi je drago da će rezervat biosfere „Bačko Podunavlje” koji se prostire na teritoriji pet opština - Sombor, Apatin, Odžaci, Bač i Bačka Palanka, postati integralni deo prekograničnog rezervata biosfere. Ovoj zajedničkoj „zelenoj viziji” značajno su doprineli Pokrajinski zavod za zaštitu prirode i Komisija Republike Srbije za saradnju sa Uneskom - rekla je Duška Dimović iz WWF Adria-Srbija.
Direktorka programa zaštite prirode WWF Adrije Petra Remeta je navela da je prekogranična nominacija snažan pokazatelj jačanja regionalne saradnje i ujedinjenja zemalja s jedinstvenim ciljem zaštite prirode, te da je rad na zajedničkoj nominaciji primer međudržavne saradnje na ovako važnom pitanju. Rad na uspostavljanju rezervata biosfere „Mura-Drava-Dunav” u pet država zvanično počeo 2011. godine, potpisom deklaracije o uspostavljanju prekograničnog rezervata biosfere. Centralno i zaštitno područje rezervata biosfere proteže se na 280.000 hektara i uključuje 13 zaštićenih područja. Okruženo je sa 650.000 hektara prelaznog područja. Retke plavne šume, peščani i šljunkoviti sprudovi, rečna ostrva i mrtvaje čine jedinstveni rečni i kulturni predeo. Evropski Amazon je stanište najveće populacije orla belorepana u Evropi, sa čak 140 parova, kao i drugih ugroženih vrsta poput malih čigri, crnih roda, vidri, dabrova i jesetri, ali i važno područje za više od 250.000 migratornih ptica. Gotovo 900.000 stanovnika zavisi od Mure, Drave i Dunava. Po navodima Ivane Korn Varge (WWF Adrija), proglašenje rezervata biosfere važan je odmak od štetnih projekata poput izgradnje novih hidroelektrana ili eksploatacije sedimenata. Kaže i da je održivi suživot ljudi i prirode smer u kome se mora ići.
Podrška upravljanju rezervatom biosfere u pet država su i projekti ukupne vrednosti 14 miliona evra, sufinansirani od strane Evropske unije. Kroz inicijativu uspostavljena je saradnja zaštićenih područja svih pet zemalja, sa ciljem prekograničnog upravljanja, a kako kažu nadležni fokus projekta „Biciklističke staze evropskog Amazona” je uspostavljanje održivog cikloturizma. Konkretne mere revitalizacije reka sprovode se kroz druge projekte, kako bi se stvorila nova staništa i rekreativne zone duž reka.
savamajstor @ Pet, 04.10.2019. 08:00
društvo duška dimović ivana korn varga komisija republike srbije za saradnju sa uneskom orao belorepan petra remeta plavne šume pokrajinski zavod za zaštitu prirode prekogranični rezervat biosfere sombor unesco wwf adria
• Priroda sa ljudima

Knjiga „Rezervat biosfere Bačko Podunavlje” biće predstavljena u sredu (12:00) u svečanoj sali Županije.

Foto 35076- Međunarodni koordinacioni savet UNESCO programa „Čovek i biosfera” doneo je 14. juna 2017. godine u Parizu odluku o upisu „Bačkog Podunavlja” na Svetsku listu rezervata biosfere. Priroda i ljudske aktivnosti nerazdvojni su delovi miljea podneblja uz levu obalu Dunava i uzduž Mostonge već milenijumima - piše u predgovoru knjige koja govori o tome kako priroda i ljudi u njoj žive zajedno i šta su jedni od drugih naučili u ovom vremenu. Organizatori promocije su naveli da će se gostima u u ime izdavača, obratiti Marina Tomić, v.d. direktora Pokrajinskog zavoda za zaštitu prirode, Ratko Bajčetić, pomoćnik pokrajinskog sekretara za urbanizam i zaštitu životne sredine, Jelena Dučić, načelnica Odeljenja za biodiverzitet Ministarstva zaštite životne sredine, Duška Dimović iz Svetskog fonda za prirodu, odnosno Antonio Ratković, zamenik gradonačelnice grada Sombora. O samom izdanju govoriće Boris Erg, direktor Regionalne kancelarije Međunarodne unije za zaštitu prirode za istočnu Evropu i centralnu Aziju, odnosno somborski publicista Milan Stepanović
Predstavljanje knjige „Rezervat biosfere Bačko Podunavlje” biće zaokruženo izložbom slika nastalih na likovnim kolonijama „Dondo” kod Bačkog Monoštora
savamajstor @ Uto, 12.03.2019. 05:25
antonio ratković bački monoštor boris erg čovek i biosfera društvo dunav duška dimović jelena dučić knjiga likovna kolonija dondo marina tomić milan stepanović odeljenje za biodiverzitet pokrajinski zavod za zaštitu prirode ratko bajčetić reka mostonga rezervat biosfere bačko podunavlje sela sombor svetski fond za prirodu unesco
• Monografija o Bačkom Podunavlju

Pokrajinski sekretarijat za urbanizam i zaštitu životne sredine i Pokrajinski zavod za zaštitu prirode, predstavili su monografiju Rezervat biosfere Bačko Podunavlje, kojom su obuhvaćene prirodne, kulturne, istorijske i druge odlike ovog dela Bačke uz Dunav.

Foto 35076 Kako je objavljeno na zvaničnom vojvođanskom sajtu, Bačko Podunavlje je u 2017. godini, odlukom Međunarodnog koordinacionog saveta UNESKO programa „Čovek i biosfera”, uvršteno na Svetsku listu rezervata biosfere, kao najočuvanija ritsko-močvarna celina duž Dunava. Područje izuzetne biološke raznovrsnosti je centar retkih prirodnih staništa, kao i bogatog kulturnog nasleđa. - Činjenica da je Bačko Podunavlje uvršteno na Svetsku listu rezervata biosfere posebno je značajna za unapređenje suživota čoveka sa prirodom, a monografija je jedan od koraka koji treba da obezbedi veću prepoznatljivost ovog područja, koje se prostire na više od 176.000 hektara, obuhvata pet opština sa 214.000 stanovnika, kao i četiri zaštićena prirodna područja - izjavio je Vladimir Galić, pokrajinski sekretar za urbanizam i zaštitu životne sredine. Preneo je da sledi razrada tog koncepta kroz određenu metodologiju saradnje sa ovim opštinama i građanima koji tu žive, gde je neophodno uskladiti različite sektorske politike s potrebama zaštite prirode, integrisati prirodnu i kulturnu baštinu sa ekonomskim i socijalnim razvojem.
Marina Tomić, v.d. direktorka Pokrajinskog zavoda za zaštitu prirode je istakla da je upisivanje Bačkog Podunavlja na UNESKO Svetsku listu rezervata biosfere velika odgovornost za sve koji se bave očuvanjem prirode.
savamajstor @ Pon, 11.02.2019. 05:42
čovek i biosfera društvo marina tomić pokrajinski sekretarijat za urbanizam i zaštitu životne sredine pokrajinski zavod za zaštitu prirode rezervat biosfere bačko podunavlje sombor svetska lista rezervata biosfere unesco vladimir galić
• Mlade rode u opasnosti

Početkom avgusta mlade rode po prvi put izleću iz gnezda i to je upravo period kada su one i najugroženije, upozoravju iz Pokrajinskog zavoda za zaštitu prirode.

Foto 33944Foto 33943 Početak avgusta period je kada je većina mladunaca bele rode izletela iz gnezda. Oni uče da lete, love, iako im hranu još uvek donose i roditelji, te uz kratak period zadržavanja kod nas, počinju prvu seobu na jug. Ovaj period je veoma izazovan za preživljavanje mladih roda i njihovih roditelja. Po rečima Marka Tucakova, ornitologa u Pokrajinskom zavodu za zaštitu prirode, zabrinuti građani se javljaju svakodnevno, suočeni sa pronalaskom roda koje su iscrpljene, povređene i zbog toga onemogućene da se osamostale i odlete prema jugu. Često se te rode viđaju pored puteva, u dvorištima, na tlu, na javnim mestima – među ljudima. Ako ne mogu da lete, to je jasan znak da im je potrebno stručno zbrinjavanje. Ornitolozi u Zavodu za zaštitu prirode objašnjavaju kako treba postupiti u ovakvim situacijama, kako bi se rode spasile ili sačuvale do dolaska stručne ekipe koja će ih profesionalno zbrinuti.
- S obzirom na veliki broj zbrinjavanja roda, potrebno je znati uzroke koji dovode do ovih situacija - kaže Marko Tucakov. - Rode se mogu povrediti još na gnezdu, jer se u njemu sve češće nalaze veštački materijali. Budući da ih rode lako mogu pronaći, a dobar su građevinski materijal, nije čudo da su gnezda puna papira, tkanine, kanapa, metala i plastike. Konopci i žice su najopasniji za mlade rode, jer se njihove noge mogu upetljati u njih i onemogućiti im da izlete iz gnezda. Prilikom takvih slučajeva potrebno je popeti se do gnezda, ukoliko je dostupno ili nije na banderi, i preseći materijal koji sputava ptice. Ako je tkivo oštećeno, rodama je potrebna i stručna intervencija - objašnjava Tucakov. On navodi da su u letnjem periodu česte oluje, a neka gnezda roda su i inače nestabilna. Ukoliko mladunci padnu na tlo, prvo je potrebno proveriti da li su vidljivo povređeni. Ukoliko nisu, mogu se vratiti na gnezdo, ako se ne nalazi na banderi.
- Sudar roda sa žicama dalekovoda vrlo je čest, i one mogu da pretrpe oštećenja krilnih pera, što može da ih spreči da lete. U težim situacijama ptica ugine, što je posledica kratkog spoja - kaže ornitolog Tucakov. On navodi da su rode pored puteva u najvećoj opasnosti, jer iscrpljene i gladne, često ne mogu da lete i stradaju i od vozila, pa je neophodno skloniti ih sa ulica ili puteva na kojima se nalaze u zatvoreni prostor do dolaska stručnjaka. Tucakov apeluje na oprez prilikom vožnje. - Rode su pored puteva jer tu imaju dosta hrane. Pokošeni putni pojasevi puni su insekata i glodara, a česta su i divlja smetlišta – izvori hrane koja ih privlači. Na smetlištima takođe ima dosta glodara, koje rode jedu - kaže Tucakov.
Ukoliko pronađete povređene rode u okolini električnih vodova, ukoliko gnezdo padne zajedno sa mladuncima koji nisu sposobni da lete, ukoliko primetite da mlada roda ne može da izleti iz gnzeda, da se sapliće i posrće, a krilima maše kao da želi da izleti, te ako primetite odrasle rode koje i posle plašenja ne mogu da lete, pozovite Pokrajinski zavod za zaštitu prirode, čiji ornitolozi i Tim za zbrinnjavanje divljih životinja će ih zbrinuti, apeluju iz te ustanove.
triletrip @ Pon, 06.08.2018. 06:50
divlje životinje društvo ekologija marko tucakov mladunci pokrajinski zavod za zaštitu prirode povreda priroda rode sombor
• Somboru povelja u Baču

Povelja rezervata biosfere Bačko Podunavlje uručena je Antoniju Ratkoviću, zameniku gradonačelnice grada Sombor, kao predstavniku grada na čijoj teritoriji se rezervat prostire.

Foto 32081 - Povelja je Ratkoviću uručena na manifestaciji „Dani Bača – Dani evropske baštine”, na centralnoj svečanosti u Baču. Osim Ratkoviću, Jasmina Tatarac, generalna sekretarka Komisije Republike Srbije za saradnju sa UNESKOM, povelju je uručila i Biljani Panjković, direktorki Pokrajinskog zavoda za zaštitu prirode, kao i predstavnicima opštine Apatin, Odžaci, Bač i Bačka Palanka, na čijem području se takođe prostire rezervat biosfere Bačko Podunavlje - objavljeno je na zvaničnom sajtu grada. Svečanoj dodeli povelje prisustvovao je i Mirko Strigić, član Gradskog veća zadužen za oblast ruralnog razvoja.
Rezervat biosfere Bačko Podunavlje“ na Svetsku listu rezervata biosfere upisan je 14. juna 2017. godine, odlukom Međunarodnog koordinacionog saveta UNESKO programa „Čovek i biosfera”. Površina rezervata  prostire se na 176.637 hektara i predstavlja jednu od najočuvanijih ritsko-močvarnih celina na čitavom toku Dunava.
savamajstor @ Čet, 28.09.2017. 03:13
antonio ratković apatin bač bačka palanka bačko podunavlje biljana panjković društvo dunav gradski većnik za oblast ruralnog razvoja jasmina tatarac mirko strigić odžaci pokrajinski zavod za zaštitu prirode povelja sombor svetska lista rezervata biosfere unesco zamenik gradonačelnice
>>
123