Sport Kultura Društvo Obrazovanje Privreda Poljoprivreda Sela
• Priroda sa ljudima

Knjiga „Rezervat biosfere Bačko Podunavlje” biće predstavljena u sredu (12:00) u svečanoj sali Županije.

Foto 35076- Međunarodni koordinacioni savet UNESCO programa „Čovek i biosfera” doneo je 14. juna 2017. godine u Parizu odluku o upisu „Bačkog Podunavlja” na Svetsku listu rezervata biosfere. Priroda i ljudske aktivnosti nerazdvojni su delovi miljea podneblja uz levu obalu Dunava i uzduž Mostonge već milenijumima - piše u predgovoru knjige koja govori o tome kako priroda i ljudi u njoj žive zajedno i šta su jedni od drugih naučili u ovom vremenu. Organizatori promocije su naveli da će se gostima u u ime izdavača, obratiti Marina Tomić, v.d. direktora Pokrajinskog zavoda za zaštitu prirode, Ratko Bajčetić, pomoćnik pokrajinskog sekretara za urbanizam i zaštitu životne sredine, Jelena Dučić, načelnica Odeljenja za biodiverzitet Ministarstva zaštite životne sredine, Duška Dimović iz Svetskog fonda za prirodu, odnosno Antonio Ratković, zamenik gradonačelnice grada Sombora. O samom izdanju govoriće Boris Erg, direktor Regionalne kancelarije Međunarodne unije za zaštitu prirode za istočnu Evropu i centralnu Aziju, odnosno somborski publicista Milan Stepanović
Predstavljanje knjige „Rezervat biosfere Bačko Podunavlje” biće zaokruženo izložbom slika nastalih na likovnim kolonijama „Dondo” kod Bačkog Monoštora
savamajstor @ Uto, 12.03.2019. 05:25
antonio ratković bački monoštor boris erg čovek i biosfera društvo dunav duška dimović jelena dučić knjiga likovna kolonija dondo marina tomić milan stepanović odeljenje za biodiverzitet pokrajinski zavod za zaštitu prirode ratko bajčetić reka mostonga rezervat biosfere bačko podunavlje sela sombor svetski fond za prirodu unesco
• Monografija o Bačkom Podunavlju

Pokrajinski sekretarijat za urbanizam i zaštitu životne sredine i Pokrajinski zavod za zaštitu prirode, predstavili su monografiju Rezervat biosfere Bačko Podunavlje, kojom su obuhvaćene prirodne, kulturne, istorijske i druge odlike ovog dela Bačke uz Dunav.

Foto 35076 Kako je objavljeno na zvaničnom vojvođanskom sajtu, Bačko Podunavlje je u 2017. godini, odlukom Međunarodnog koordinacionog saveta UNESKO programa „Čovek i biosfera”, uvršteno na Svetsku listu rezervata biosfere, kao najočuvanija ritsko-močvarna celina duž Dunava. Područje izuzetne biološke raznovrsnosti je centar retkih prirodnih staništa, kao i bogatog kulturnog nasleđa. - Činjenica da je Bačko Podunavlje uvršteno na Svetsku listu rezervata biosfere posebno je značajna za unapređenje suživota čoveka sa prirodom, a monografija je jedan od koraka koji treba da obezbedi veću prepoznatljivost ovog područja, koje se prostire na više od 176.000 hektara, obuhvata pet opština sa 214.000 stanovnika, kao i četiri zaštićena prirodna područja - izjavio je Vladimir Galić, pokrajinski sekretar za urbanizam i zaštitu životne sredine. Preneo je da sledi razrada tog koncepta kroz određenu metodologiju saradnje sa ovim opštinama i građanima koji tu žive, gde je neophodno uskladiti različite sektorske politike s potrebama zaštite prirode, integrisati prirodnu i kulturnu baštinu sa ekonomskim i socijalnim razvojem.
Marina Tomić, v.d. direktorka Pokrajinskog zavoda za zaštitu prirode je istakla da je upisivanje Bačkog Podunavlja na UNESKO Svetsku listu rezervata biosfere velika odgovornost za sve koji se bave očuvanjem prirode.
savamajstor @ Pon, 11.02.2019. 05:42
čovek i biosfera društvo marina tomić pokrajinski sekretarijat za urbanizam i zaštitu životne sredine pokrajinski zavod za zaštitu prirode rezervat biosfere bačko podunavlje sombor svetska lista rezervata biosfere unesco vladimir galić
• Mlade rode u opasnosti

Početkom avgusta mlade rode po prvi put izleću iz gnezda i to je upravo period kada su one i najugroženije, upozoravju iz Pokrajinskog zavoda za zaštitu prirode.

Foto 33944Foto 33943 Početak avgusta period je kada je većina mladunaca bele rode izletela iz gnezda. Oni uče da lete, love, iako im hranu još uvek donose i roditelji, te uz kratak period zadržavanja kod nas, počinju prvu seobu na jug. Ovaj period je veoma izazovan za preživljavanje mladih roda i njihovih roditelja. Po rečima Marka Tucakova, ornitologa u Pokrajinskom zavodu za zaštitu prirode, zabrinuti građani se javljaju svakodnevno, suočeni sa pronalaskom roda koje su iscrpljene, povređene i zbog toga onemogućene da se osamostale i odlete prema jugu. Često se te rode viđaju pored puteva, u dvorištima, na tlu, na javnim mestima – među ljudima. Ako ne mogu da lete, to je jasan znak da im je potrebno stručno zbrinjavanje. Ornitolozi u Zavodu za zaštitu prirode objašnjavaju kako treba postupiti u ovakvim situacijama, kako bi se rode spasile ili sačuvale do dolaska stručne ekipe koja će ih profesionalno zbrinuti.
- S obzirom na veliki broj zbrinjavanja roda, potrebno je znati uzroke koji dovode do ovih situacija - kaže Marko Tucakov. - Rode se mogu povrediti još na gnezdu, jer se u njemu sve češće nalaze veštački materijali. Budući da ih rode lako mogu pronaći, a dobar su građevinski materijal, nije čudo da su gnezda puna papira, tkanine, kanapa, metala i plastike. Konopci i žice su najopasniji za mlade rode, jer se njihove noge mogu upetljati u njih i onemogućiti im da izlete iz gnezda. Prilikom takvih slučajeva potrebno je popeti se do gnezda, ukoliko je dostupno ili nije na banderi, i preseći materijal koji sputava ptice. Ako je tkivo oštećeno, rodama je potrebna i stručna intervencija - objašnjava Tucakov. On navodi da su u letnjem periodu česte oluje, a neka gnezda roda su i inače nestabilna. Ukoliko mladunci padnu na tlo, prvo je potrebno proveriti da li su vidljivo povređeni. Ukoliko nisu, mogu se vratiti na gnezdo, ako se ne nalazi na banderi.
- Sudar roda sa žicama dalekovoda vrlo je čest, i one mogu da pretrpe oštećenja krilnih pera, što može da ih spreči da lete. U težim situacijama ptica ugine, što je posledica kratkog spoja - kaže ornitolog Tucakov. On navodi da su rode pored puteva u najvećoj opasnosti, jer iscrpljene i gladne, često ne mogu da lete i stradaju i od vozila, pa je neophodno skloniti ih sa ulica ili puteva na kojima se nalaze u zatvoreni prostor do dolaska stručnjaka. Tucakov apeluje na oprez prilikom vožnje. - Rode su pored puteva jer tu imaju dosta hrane. Pokošeni putni pojasevi puni su insekata i glodara, a česta su i divlja smetlišta – izvori hrane koja ih privlači. Na smetlištima takođe ima dosta glodara, koje rode jedu - kaže Tucakov.
Ukoliko pronađete povređene rode u okolini električnih vodova, ukoliko gnezdo padne zajedno sa mladuncima koji nisu sposobni da lete, ukoliko primetite da mlada roda ne može da izleti iz gnzeda, da se sapliće i posrće, a krilima maše kao da želi da izleti, te ako primetite odrasle rode koje i posle plašenja ne mogu da lete, pozovite Pokrajinski zavod za zaštitu prirode, čiji ornitolozi i Tim za zbrinnjavanje divljih životinja će ih zbrinuti, apeluju iz te ustanove.
triletrip @ Pon, 06.08.2018. 06:50
divlje životinje društvo ekologija marko tucakov mladunci pokrajinski zavod za zaštitu prirode povreda priroda rode sombor
• Somboru povelja u Baču

Povelja rezervata biosfere Bačko Podunavlje uručena je Antoniju Ratkoviću, zameniku gradonačelnice grada Sombor, kao predstavniku grada na čijoj teritoriji se rezervat prostire.

Foto 32081 - Povelja je Ratkoviću uručena na manifestaciji „Dani Bača – Dani evropske baštine”, na centralnoj svečanosti u Baču. Osim Ratkoviću, Jasmina Tatarac, generalna sekretarka Komisije Republike Srbije za saradnju sa UNESKOM, povelju je uručila i Biljani Panjković, direktorki Pokrajinskog zavoda za zaštitu prirode, kao i predstavnicima opštine Apatin, Odžaci, Bač i Bačka Palanka, na čijem području se takođe prostire rezervat biosfere Bačko Podunavlje - objavljeno je na zvaničnom sajtu grada. Svečanoj dodeli povelje prisustvovao je i Mirko Strigić, član Gradskog veća zadužen za oblast ruralnog razvoja.
Rezervat biosfere Bačko Podunavlje“ na Svetsku listu rezervata biosfere upisan je 14. juna 2017. godine, odlukom Međunarodnog koordinacionog saveta UNESKO programa „Čovek i biosfera”. Površina rezervata  prostire se na 176.637 hektara i predstavlja jednu od najočuvanijih ritsko-močvarnih celina na čitavom toku Dunava.
savamajstor @ Čet, 28.09.2017. 03:13
antonio ratković apatin bač bačka palanka bačko podunavlje biljana panjković društvo dunav gradski većnik za oblast ruralnog razvoja jasmina tatarac mirko strigić odžaci pokrajinski zavod za zaštitu prirode povelja sombor svetska lista rezervata biosfere unesco zamenik gradonačelnice
• Predstavljen Rezervat biosfere „Bačko Podunavlje”

U Somboru je u petak, 14. jula, mesec dana nakon proglašenja, odnosno upisa rezervata biosfere „Bačko Podunavlje” u UNESCO Svetsku listu rezervata biosfere, održana promocija ovog drugog rezervata biosfere u Srbiji i prvog u Vojvodini - saopštila je Gradska uprava.

Foto 31515Foto 31517 U zdanju Županije, u skupštinskoj sali, okupili su se predstavnici opština Apatin, Odžaci, Bač, Bačka Palanka i grada Sombora na čijem području se prostire RB „Bačko Podunavlje”, kao i predstavnici udruženja i organizacija koje se bave zaštitom životne sredine, ali i pojedinci čija je životna filozofija utemeljena na zdravoj prirodi, zdravoj životnoj sredini.
- Veoma je značajno što je rezervat biosfere „Bačko Podunavlje” upisan u svetsku listu rezervata biosfere, pod zaštitom UNESCA. To je od velikog značaja, jer program „Čovek i priroda”, u okviru kojeg je proglašen rezervat biosfere, podrazumeva jednu sinergiju između čoveka i prirode, i podrazumeva uspostavljanje balansa kojim se očuvanje prirode uspostavlja u funkciji održivog razvoja. Otvara nam se i mogućnost da upoznamo i iskustva onih koji su u tome otišli korak dalje i da rezervat biosfere bude tačka oslonca kada su razvojne, ekonomske šanse u pitanju - kazala je gradonačelnica Dušanka Golubović i istakla da je za lokalnu samoupravu od velikog značaja saradnja sa udruženjima koja se bave zaštitom životne sredine, ali i sa Ministarstvom zaštite životne sredine i pokrajinskim organima koji su i inicirali proglašenje područja „Bačkog Podunavlja” za rezervat biosfere.
Ministar za zaštitu životne sredine Goran Trivan je kazao da se ovim skupom i rezervatom biosfere na simboličan način promoviše  kakva Srbija može da bude.
- Ovo je vrlo simboličan početak jedne druge filozofije, druge logike kakva Srbija može da bude. Takva Srbija je postojala i do sada, a čini mi se da samo nije viđena očima javnosti na ovaj eksplicitan način. Srbija je jedno od 40 najvrednijih područja na planeti kada je u pitanju biodiverzitet, i to bogatstvo mora da se sačuva. Ne može se prepustiti samo mogućnostima lokalne samouprave ili nevladinom sektoru, koji tako zdušno i sinhrono svih ovih godina pokušava da državu upozori i skrene pažnju na područja koja je potrebno zaštititi. Ministarstvo će u skladu sa mogućnostima i zakonom pomagati staranje o ovom zaštićenom području, porazgovaraćemo sa ljudima i videti kako oni mogu da funkcionišu zajedno sa staraocima i upravljačima u ovom prelepom delu naše zemlje - kazao je ministar Goran Trivan i obećao da će Ministarstvo biti spremno da lokalnoj samoupravi pomogne u svakom segmentu koji se odnosi na zaštitu životne sredine.
Dr Biljana Panjković, direktorka Pokrajinskog zavoda za zaštitu prirode, je istakla da svako područje ne može biti rezervat biosfere.
- Postoje kriterijumi koje je UNESCO utvrdio, a jedan od osnovnih jeste da područje ima ekosisteme koji su značajni ne samo na našem, nacionalnom nivou, nego i na širem biogeografskom planu. Drugi princip je da se može izvršiti zonacija u skladu sa zonacijom rezervata biosfere i u skladu sa nacionalnim zakonodavstvom. Treći princip jeste da pored zaštićenih područja moramo imati područja koja služe za podršku i područja koja služe za razvoj, a to smo i postigli na 176.635 hektara na kojima se rezervat biosfere prostire - kazala je direktorka Pokrajinskog zavoda za zaštitu prirode i dodala da su prednosti od proglašenja RB „Bačko Podunavlje” velike i za lokalno stanovništvo i biodiverzitet.
- Prednost za biodiverzitet je što će se omogućiti bolje očuvanje biološke raznovrsnosti, a lokalno stanovništvo će imati veću mogućnost razvoja i unapređenja održivog razvoja. Moći će da se povezuju sa lokalnim zajednicama iz drugih država sa rezervatima biosfere i na taj način sami sebi će stvoriti osnovu za bolju egzistenciju - navela je dr Panjković.
Duška Dimović, direktorka Svetske organizacije za prirodu –  WWF za Srbiju, istakla je da RB „Bačko Podunavlje” ne podrazumeva samo zaštitu prirode.
- Bačko Podunavlje je jedna divna razvojna mogućnost koja podrazumeva ne samo zaštitu prirode, već upravo harmoničan razvoj između ljudi i prirode. To je zaštita prirode, za prirodu i ljude. Ovaj rezervat biosfere je deo svetske mreže koja podrazumeva sedamsto rezervata na svetu. Ovo za lokalno stanovništvo ne znači da će, automatski, odjednom sve biti dobro, ali znači jednu razvojnu šansu. Upravo program biosfera podrazumeva uključivanje lokalnih usluga, tradicionalnog načina korišćenja zemljišta, tradicionalnih proizvoda i ono što je danas jako važno, eko-turizam uz Dunav - kazala je Duška Dimović, direktorka Svetske organizacije za prirodu u Srbiji.
triletrip @ Pet, 14.07.2017. 23:47
apatin bač bačka palanka dr biljana panjković društvo dunav dušanka golubović duška dimović goran trivan gornje podunavlje grad sombor gradonačelnica ministar ministarstvo za zaštitu životne sredine odžaci pokrajinski zavod za zaštitu prirode priroda rezervat biosfere sombor unesco wwf zaštita prirode
>>
12