Sport Kultura Društvo Obrazovanje Privreda Poljoprivreda Sela
• Povratak bare Semenjača

Svetski fond za zaštitu prirode u saradnji sa JP Vojvodinašume, uz finansijsku podršku Pokrajinskog sekretarijata za urbanizam, graditeljstvo i zaštitu životne sredine i „Coca-Cola” sistema već nekoliko godina radi na obnovi vlažnih staništa u okviru Specijalnog rezervata prirode „Gornje Podunavlje”.

Foto 26272Foto 26265Na lokalitetu „Štrbac” u Specijalnom rezervatu prirode „Gornje Podunavlje” obnovljene su bare Semenjača i Šarkanj, kao veoma važna staništa ptica, ali i područje koje utiče na smanjenje opasnosti od poplava. Ta dva lokaliteta su se tokom godina iz bare pretvorila u šikaru sa bujnom vegetacijom, što je sprečavalo prolazak vode. Tokom obnove u potpunosti su uklonjenje invazivne vrste vgetacije primenom nekoliko metoda. Na lokalitetu Šarkanj biljke koje tu ne pripadaju uklanjaju se sa 11 hektara površine tako što se oko stabla i iznad korena vezuje sajla i traktorom čupa iz zemlje, nakon čega se odnosi iz zaštićenog područja. Te aktivnosti već pokazuju rezultate, jer je voda polako počela da se vraća, što najbolje pokazuje to da su novinari gazili po veoma nakvašenom zemljištu, a negde i kroz vodu. Pre nekoliko meseci okončana je obnova bare Semenjača, u koju se već vratila voda, a sa njom i život. Šumsko gazdinstvo „Sombor” posle obnove nastavlja permanentno održavanje i uklanjanje preostalih invazivnih vrsta, koje eventualno još mogu da se pojave.
- Šumsko gazdinstvo „Sombor” je u saradnji sa Svetskim fondom za zaštitu prirode (WWF) imala je zajednički projekat na obnovi vlažnih staništa. Sadašnji segment projekta je nastavak naše dugogdišnje saradnje i mi smo u prethodne tri godine imali slične aktivnosti na prethodnom lokalitetu koja se zove bara Semenjača. Sada se taj posao radi na bari Šarkanj. Obnova vlažnih staništa nalazi se u desetogodišnjem planu JP „Vojvodinašume” - Šumsko gazdinstvo „Sombor”. Mi imamo situaciju da je u poslednjih 60 godina isgubljeno više od 60 vlažnih staništa na području Dunava, a ostala su jako ugrožena. Sada se promenio pristup prirodi iz konvencionalne konzervacije u neki aktivniji pristup, kada čovek pokušava da vrati stanje u neko prethodno ili da sadašnje poboljša - objasnila je Radmila Peurača-Šakić, samostalni stručni saradnik u Šumskom gazdinstvu „Sombor”.
„Gornje Podunavlje” je zaštićeno područje postalo 2001. godine, a WWF ima ambiciozan program da do 2020. godine obnovi i revitalizuje dva miliona hektara u slivu Dunava i zato se u ulozi saradnika na globalnom nivou nalazo kompanija „Coca-Cola”, objasnila je direktorica Svetskog fonda za zaštitu prirode Duška Dimović.
- Vlažna, plavna područja su nestala zato što su ljudi u proteklih 200 godina regulisali tok Dunava, jer je upravo ovde tok reke meandrirao. Korito je ispravljano da bi se dobilo više površina za poljoprivredu i da bi se unapredila navigacija. Mi smo u ukupnom toku Dunava izgubili 80 odsto staništa. Ta staništa su važna za mrest riba, prirodno prečišćavanje vode. Kroz ovaj projekat želimo da obnovimo lokalitet „Štrbac”, a do sada smo obnovili dve bare, od kojih su na jednoj još uvek u toku radovi. U području rezervata biosfere Mura-Drava-Dunav uspostavljamo prekograničnu saradnju, jer i u Hrvatskoj i Mađarskoj imamo ekološki značajno područje, što je u stvari zajedničko stanište - kazala je Duša Dimović. Ona je naglasila da je posle delte Dunava „Gornje Podunavlje” najznačajnije područje koje postoji na toku reke i planirano je da se obnovi što više vlažnih staništa. Duška Dimović je kazala da su aktivnosti u „Gornjem Podunavlju” u stvari pilot-projekat, koji WWF želi da primeni i u drugim zemljama u okviru Prekograničnog rezervata biosfere „Mura-Drava-Dunav”.
Srbija, a u okviru nje i Vojvodina, imaju mnogo planova za zaštitu prirodne sredine, ali se upravljači prirodnim dobrima suočavaju sa nepremostivim problemom nedostatka novca za njihovo sprovođenje, kazao je u Bačkom Monoštoru pokrajinski sekretar za urbanizam, graditeljstvo i zaštitu životne sredine dr Slobodan Puzović.
- Ukinut je Fond za zaštitu životne sredine, čime godišnje gubimo sedam milijardi dinara za zaštitu prirode. Pokrajinski sekretarijat je od 2006. godine do sada investirao 11 miliona dinara u zaštitu Gornjeg Podunavlja. Samo za lokalitet Štrbac, u okviru kojeg se nalaze i dve sada obnovljene bare, uložili smo dva miliona dinara. Naša sredstva su korištena isključivo za aktivne mere zaštite, revitalizaciju lokaliteta za koje je bilo neophodno da se vrate u pređašnje stanje i za izgradnju infrastrukture i promociju zaštićenog područja, da ljudi shvate značaj i važnost Specijalnog rezervata prirode „Gornje Podunavlje” - rekao je pokrajinski sekretar dr Slobodan Puzović.
- Svaki naš proizvod čini voda, pa razumemo i shvatamo da ne postoji održivo poslovanje naše kompanije i zajednice bez vode koja je bezbedna, dostupna i koju možemo da koristimo. „Coca-Cola” preduzima sve što može da prirodi vrati vodu koju koristi. Plan da do 2020. godine prirodi vratimo svu vodu koju koristimo je veoma ambiciozan i to nije lako postići. Drago mi je da je ovaj lokalitet u Srbiji pilot-projekat koji je poslužio kao osnova za najveći projekat „Coca-Cola fondacije” u Evropi. Već je u toku investija od 4,4 miliona dinara u šest zemalja na Dunavu, kako bi smo prirodi vratili vlažna staništa, koja pomažu i ljudima - kazala je Milica Stefanović, menadžer za komunikacije kompanije „Coca-Cola” u Srbiji.
triletrip @ Ned, 25.10.2015. 17:30
bara coca-cola dr slobodan puzović društvo dunav duška dimović milica stefanović pokrajinski sekretarijat za urbanizam, graditeljstvo i zaštitu životne sredine priroda radmila peurača-šakić rezervat biosfere mura-drava-dunav šarkanj semenjača sombor specijalni rezervat prirode gornje podunavlje štrbac šumsko gazdinstvo sombor unesco vlažno stanište vojvodinašume wwf
• Kafilerija - somborska ekološka katastrofa (6)

Nedavno je tema Jutarnjeg programa TV Pink bila somborska fabrika Proteinka. Sagovornici voditeljke Jovane Janković, bili su Slavica Nikolić iz Ministarstva poljoprivrede, Slobodan Puzović, pokrajinski sekretar za urbanizam, graditeljstvo i zaštitu životne sredine, te Žika Gojković, predstavnik građanske inicijative „Tužimo somborsku kafileriju”.

Predstavnik građanske inicijative je predočio kakvi problemi pogađaju Somborce, a posebno stanovnike najnaseljenijeg dela grada, Selenče. Gojković je izrazio sumnju da Proteinka ne posluje po zakonu, da nedozvoljeno lageruje koštano brašno i animalni otpad, te da je izvor zaraze. Takođe, ukazao je da sa direktorom Proteinke, Borislavom Tomić, nije moguć razgovor, pa da čak izbegava i susret sa gradonačelnikom. Po rečima narodnog poslanika, građani okupljeni oko neformalne grupe „Tužimo somborsku kafileriju” su se zvanično obraćali svim nadležnim organima i ustanovama, međutim da nisu dobili ni jedan iole konkretniji odgovor. Inače, peticiju „protiv kafilerije” potpisalo je sedam i po hiljada građana. Slavica Nikolić, iz Uprave za veterinu Ministarstva poljoprivrede, izjavila je da je upoznata sa ovim problemom, međutim nema mogućnosti da ponudi bilo kakvo rešenje. Po njenim rečima, nije sva krivica na u Proteinci, koja je tokom godina dobijala značajne državne podsticaje. Značajan deo snosi i potpuno neuređena oblast prikupljanja animalnog otpada na teritoriji Srbije. Ona je ponovila da tek na nekoliko mesta postoje hladnjače za skladištenje ovog otpada i da imamo samo dve kafilerije, u Ćupriji i Somboru, a one uspevaju da obrade tek desetinu animalnog otpada koji se godišnje stvori u Srbiji. Dobar deo krivice je i na lokalnim samoupravama koje izbegavaju obavezu izgradnje prijemnih centara za životinjske ostatke. Nikolićeva je rekla da Srbija ima i problem sa daljom distribucijom koštanog brašna, energenta, za koji još uvek ovde ne postoji interesovanje.
- Višak animalnog otpada koji se pojavljuje, a to je samo na teritoriji Vojvodine oko 100.000 tona, završava u životnoj sredini ili na stočnim grobljima. Država ne poštuje sopstveni zakon. Inspekcija ne ispunjava svoje obaveze i ne kažnjava odgovorne - izjavio je Slobodan Puzović, pokrajinski sekretar za urbanizam, graditeljstvo i zaštitu životne sredine, napomenuvši da zbog toga imamo ogromnu štetu. Puzović je ponudio i konkretno rešenje. - Neophodno je odmah zatvoriti Proteinku jer ne ispunjava standarde Evropske unije. Uporedo sa tim doneti odluku da li će fabrika biti rekonstruisana, zatvorena, pa čak i dislocirana, za šta bi finansijsku podršku trebalo da obezbede nadležna ministarstva - naveo je Puzović. Pokrajinski sekretar kaže da bi animalni otpad iz Proteinke mogao biti preusmeren u trenutno neiskorišteni novi pogon (Inđija), koji iako poseduje sve potrebne dozvole, ne radi zbog izostanka dogovora sa državom Srbijom.
savamajstor @ Pet, 23.10.2015. 03:38
animalni otpad borislav tomić društvo građanska inicijativa tužimo somborsku kafileriju jovana janković kafilerija ministarstvo poljoprivrede pokrajinski sekretarijat za urbanizam, graditeljstvo i zaštitu životne sredine proteinka slavica nikolić slobodan puzović sombor tv pink uprava za veterinu zaštita životne sredine žika gojković
• Kampanja za zaštitu ugroženih vrsta

WWF – Svetski fond zaprirodu pokrenuo je kampanju za odgovorno korišćenje pesticida u prirodi pod nazivom „Čujte i ne trujte! Orao pao”.

Foto 24470 Povod za ovu inicijativu su sve češća trovanja strogo zaštićenih životinja kao posledica trovanja pesticidima. Žrtve nisu samo „nepoželjne” životinje, već u velikoj meri i ugrožene i retke vrste poput orla belorepana, ali i domaće životinje.
Rezultati monitoringa WWF-a iz 2014. godine na području Specijalnog rezervata prirode „Gornje Podunavlje” registrovali su 22 gnezdeća para strogo zaštićenog orla belorepana. Iste godine u okolini ovog zaštićenog područja pronađeno je 11 mrtvih ptica: osam je uginulo od trovanja pesticidom koji sadrži karbofuran.
– U okviru projekta zaštite „Evropskog Amazona”, WWF zajedno s partnerskim organizacijama radi na zaštiti orla belorepana u rezervatu „Gornje Podunavlje”. Godišnji priraštaj je oko 50 ptica belorepana u čitavoj Srbiji, od toga samo pet dostigne polnu zrelost i doživi period reprodukcije. Ukoliko je samo tokom prošle godine otrovano osam ptica, to predstavlja strašan gubitak za populaciju ove strogo zaštićene vrste. Jedna od mera njegove zaštite u okviru projekta je hranilište u blizini sela Svilojevo. Neophodno je hitno zaustaviti trovanje, jer je život svake ptice dragocen. Od posledica trovanja stradaju i ostale životinje, a nepravilna upotreba pesticida ima negativan uticaj i na zdravlje ljudi – izjavila je Sonja Bađura iz WWF programa u Srbiji.
Radi podizanja svesti javnosti o odgovornom korišćenju pesticida biće organizovane i tribine za građane u okolini rezervata „Gornje Podunavlje”. Kako bi i oni najmlađi bili upoznati sa ovim problemom, osmišljen je i interaktivni čas biologije za učenike osnovnih škola posvećen zaštiti orla belorepana.
U okviru kampanje „Čujte i ne trujte! Orao pao” aktiviran je telefon za prijavljivanje slučajeva uginuća divljih životinja. Sve slučajeve uginuća građani mogu da prijave na broj telefona: 063/153 83 85, nakon čega će informacije o njima biti prosleđene službama nadležnim da reaguju.
Kampanja „Čujte i ne trujte! Orao pao” će biti realizovana uz podršku Pokrajinskog sekretarijata za urbanizam, graditeljstvo i zaštitu životne sredine, u saradnji sa Pokrajinskim zavodom za zaštitu prirode, Zavodom za zaštitu prirode Srbije, Društvom za zaštitu i proučavanje ptica Srbije i JP „Vojvodinašume”.
triletrip @ Sre, 08.04.2015. 00:10
društvo ekologija gornje podunavlje jp vojvodinašume nepravilna upotreba orao belorepan pesticidi pokrajinski sekretarijat za urbanizam, graditeljstvo i zaštitu životne sredine sombor sonja bađura svetski fond za prirodu trovanje wwf zaštita prirode
• Sombor i Baja među najboljima

Projekat Podrška životnoj sredini bez alergena izabran je među osam projekata najbolje prakse u toku sprovođenja prekograničnih programa IPA Mađarska Srbija u periodu od 2007. do 2013. godine.

Foto 2928- Projekat SAFE (Support to Allergen – Free Environment) je postigao izvanredne rezultate u sledećim oblastima: relevantnost, rezultati i uticaji, održivost i prenosivost. Na osnovu Završnog izveštaja „Podrška životnoj sredini bez alergena”, koji je Pokrajinski sekretarijat za urbanizam, graditeljstvo i zaštitu životne sredine realizovao u saradnji sa partnerima Fondom Evropski poslovi AP Vojvodine, gradom Somborom i gradom Bajom uvršten je među osam projekata najbolje prakse - saopštili su nadležni napominjući da je u konkurenciji bilo više od dvesta predloga finansiranih iz IPA fondova.
SAFE je realizovan je tokom dve godine (oktobar 2011. - oktobar 2013. godine) i odnosio se na praćenje i sprečavanje štetnog uticaja alergenih biljaka, kao i edukaciju stanovništva o njihovom dejstvu i merama suzbijanja, sa posebnim naglaskom na praćenje u suzbijanje ambrozije. - Projektom je realizovano suzbijanje ambrozije na površini koja je za skoro za polovinu veća od površine planirane projektnim aktivnostima, a koncentracija polena u Somboru smanjena je za 50 odsto u odnosu na prethodne godine. Ovim su ostvareni izuzetni rezultati kojima je postignut cilj projekta, a to je očuvanje i poboljšanje životne sredine - objavljeno je na zvaničnom sajtu SAFE - Podrška životnoj sredini bez alergena. Vrednost projekta bila je nešto manja od 400.000 evra.
savamajstor @ Uto, 07.10.2014. 04:05
baja društvo fond evropski poslovi grad sombor ipa mađarska - srbija podrška životnoj sredini bez alergena pokrajinski sekretarijat za urbanizam, graditeljstvo i zaštitu životne sredine safe (support to allergen – free environment) sombor
• Uništavanje ambrozije počinje u Monoštoru!

Sveobuhvatne aktivnosti na suzbijanju ambrozije počinju naredne sedmice.

Foto 15822- Novosadska Ciklonizacija u ponedeljak 28. jula počinje drugi veliki krug uništavanja ambrozije na teritoriji grada Sombora. Zvanično će akcija početi u ponedeljak oko 10 časova u Bačkom Monoštoru. Tada će na jednoj lokaciji biti na okupu svi timovi i oprema Ciklonizacije, specijalizovani traktori, ekipe koje ambroziju uništavaju trimerima, tifoni za hemijsko uništavanje ambrozije, kao i bespilotna letelica kojom smo mapirali žarišta ambrozije - piše u saopštenju preduzeća Ciklonizacija iz Novog Sada. 
Organizovano mehaničko i hemijskog suzbijanja ambrozije na teritoriji Sombora, ali i Vojvodine, ustanovljeno je u okviru projekta „Podrška životnoj sredini bez alergena”. Ovaj projekat je finansiran iz fondova Evropske unije. Realizovali su ga tokom 2012. 2013. godine Pokrajinski sekretarijat za urbanizam, graditeljstvo i zaštitu životne sredine, u saradnji sa partnerima, fondom Evropski poslovi, gradom Somborom i partnerom iz Mađarske, lokalnom samoupravom Baja
savamajstor @ Ned, 27.07.2014. 02:35
ambrozija bački monoštor baja ciklonizacija novi sad društvo fond evropski poslovi podrška životnoj sredini bez alergena pokrajinski sekretarijat za urbanizam, graditeljstvo i zaštitu životne sredine sela sombor