Sport Kultura Društvo Obrazovanje Privreda Poljoprivreda Sela
• „Proterani” investitori, odbačeni projekti i ugašena sela

Pismo Dragana Kneževića, autora projekta Termoelektrana Sombor, povodom neuspele realizacije direktnih investicija od najmanje 35 miliona evra.

Foto 34812 Razmišljao sam, iskren da budem, da li da uopšte dam svoj komentar. Ipak, kao neko ko je odgovoran prema sebi, a svakako i prema gradu u kom živi, moram da se osvrnem na sve ono što je grad Sombor propustio ili bolje rečeno „bacio”. Počeću od samog početka, te 2014. godine zakonom je bilo definisano da se državna zemlja može dati u koncesiju, za rad potreba velikih investicija od državnog značaja. Ja sam, za one koji ne znaju, autor projekta Termoelektrana na biomasu u Somboru. Poznata investiciona kuća NRG group iz Nemačke je krenula u implementaciju tog istog projekta, obzirom da sam bio više nego politički činilac u tim godinama. Savetovao sam tadašnjeg gradonačelnika Sašu Todorovića da krenemo u tom pravcu, tačnije da grad zajedno sa investitorom traži od države koncesiju državnog zemljišta, a na osnovu već navedene investicije. Da tu istu državnu zemlju koju su do tada radili preduzeća AD Aleksa Šantić, AD Gakovo i AD Stanišić damo u potkoncesiju što je tadašnji zakon predviđao, tim istim privrednim subjektima koji bi dobili tu istu državnu zemlju u potkoncesiju, a projektu prodavali biomasu za potrebe fukcionisanja Termoelektrane. Praktično ta navedena tri preduzeća bi opstala narednih trideset godina, a sa njima i radnici odnosno oko 500 radnika. Nažalost, radnici su ostali bez posla, a tri sela ugašena” zbog nečinjenja uprave grada!
Stupa, potom, na snagu novi zakon o državnoj zemlji koji omogućava sve ovo što nam se sada dešava, a to je da nekoliko stotina hektara državne zemlje nestane iz procesa licitacije, a potom imamo bombaške napade i sve drugo. Protokol između grada Sombora i NRG group se na jedvite jade potpisuje 2015. godine uz opstrukciju grada. Iste godine stupa novi zakon o državnoj zemljištu, a mi pred gradom Somborom nastupamo još jednom kao konzorcijum NRG group i NICCO group. NRG group kreće u implementaciju Termoelektrane na biomasu, a NICCO group namerava da gradi fabriku za preradu visoko profitabilnih biljaka gde se na pet do šest hiljada hektara, gazdinstavima soigurava dugoročan ugovor za pomenute kulture, sa neto prihodom od 1.200 - 3.500 evra po hektaru. Nakon nekoliko sastanaka u upravi grada Sombora, na kojima je svaki put prisustvovala i gđa gradonačelnica Dušanka Golubović, NRG group i NICCO group šalju zajedničko Pismo o namerama, a uprava grada Sombora dostavlja nam (zemljišno knjižne karte) za potrebe izrade studije izvodljivosti. Dostavljamo zajedničko Pismo o namerama kao Konzorcijum, ali od uprave grada ni nakon punih pet meseci ne dobijamo dokument za potrebe studije izvodljivosti što je preduslov za investiciju. Na ovakvo ponašanje uprave grada Sombora reaguje gdin Dieter Weiss (Diter Vajs) i gasi ćerku firmu u Srbiji odnosno u Somboru. Ja, o svemu ovome izveštavam koordinatore SNS za Sombor, gdina Đakovića i gdina Popovića, ali se i pored toga stanje ne menja.
Godinu dana kasnije dajem izjavu za Dnevnik N1 o projektu. Nakon ovog mog obraćanja medijima gradonačelnica gđa Golubović inicira na sastanku GrO SNS Sombor moje izbacivanje iz stranke, uz obrazloženje da sam prekršio stranačku disciplinu. O svemu ovome sam izvestio Kabinet predsednika Srbije, a na njihov zahtev, dostavio sam i traženu dokumentaciju. Nedugo zatim NRG group je upućen poziv da se vrati u Srbiju, a organizovan je i sastanak u Kabinetu predsednika Srbije. Nekoliko meseci kasnije NRG group da donosi odluku da se ipak vrati u Srbiju, a predsednik korporacije, gdin Dieter Weiss, meni daje nalog da obavim razgovor sa lokalnom upravom, koji se i pored obećanja koordinatora SNS, gdina Dragana Popovića, nikad nije dogodio, bez obzira na naloge iz Kabineta, odnosno sve razumevanje partnera, Dietera Weissa. Nažalost grad Sombor je ostao nem ili možda bolje reći nezainteresovan za 550 radnih mesta.
Nakon toga gradonačelnica i ja dajemo izjavu za dnevne novine Danas. Gđa gradonačelnica izjavljuje da nije upoznata sa činjenicom da smo pristupili potpisivanju Protoloka o saradnji što Vam može jasno dati do znanja koliko upravu grada Sombora, pa i samu gradonačelnicu interesuje nova radna mesta! Ne stoje ni činjenice koje je iznela gđa gradonačelnica, po kojima projekat ide u pravcu javno-privatnog partnerstva, što ne odgovara istini. Projekat je išao u pravcu direktne investicije i to red veličina oko 35 miliona evra, što se može i pročitati u Danasu.
Na kraju, moram da Vas razočaram još jednim podatkom obzirom da sam autor projekta „Rafinerije bio-dizel goriva” investicione kuće iz Kanade. Prethodna iskustva nisu mi dozvolila da na teritoriji Sombora doprinesem zapošljavanju 1.200 radnika. Iskreno mi je žao što ove investicije nisam mogao realizovati u mom Somboru, koji posle Stapara, neizmerno volim.
Izvor: Dragan Knežević, autor projekat Termoelektrana Sombor | savamajstor @ Pon, 31.12.2018. 09:00
ad aleksa šantić ad graničar ad stanišić dieter weisse dragan knežević dragan popović državna zemlja dušanka golubović gakovo gradonačelnica gradski odbor srpske napredne stranke kabinet predsednika srbije nicco group nrg group pismo o namerama poverenik sns prerada visoko profitabilnih biljaka privreda rafinerija bio-dizel goriva sombor
• Slovenci zainteresovani za deponiju

Održana je 141. sednica Gradskog veća.

Foto 32590Većnici su na sednici usvojili informaciju u vezi pisma o namerama „Kostak”, komunalno in gradbeno podjetje, Krško (Slovenija), u vezi projekta koji se odnosi na razvoj, izgradnju i eksploataciju Centar za upravljanje mešovitim otpadom na lokaciji postojeće deponije Rančevo. - Naime u Republici Srbiji je pred usvajanjem nova Strategija upravljanja otpadom i plan je da se broj regionalnih deponija na teritoriji Vojvodine redukuje sa devet na šest. Kako bi naš region bio obuhvaćen novom državnom organizacijom trebalo bi raditi na otvaranju Regionalnog centra za sakupljanje, sortiranje i preradu otpada, a kako su za to potrebna ogromna sredstva grad razmišlja o javno-privatnom partnerstvu. U pismu o namerama je navedeno da će najviše do trećina otpada biti odlagano na deponiju, a da će se preostala količina koristiti u reciklaži, kondicioniranju zemljišta (kompost) ili u energetske svrhe. Ovakav odnos a priori, Sombor stavlja u povoljniji položaj u odnosu na regione koji preferiraju ili grade regionalne deponije klasičnog tipa. Tehnološki, Regionalni centar može da prihvati i veći broj opština, čime bi se uvećali prihodi zajedničkog preduzeća. Sam projekat omogućava sveobuhvatno upravljanje svih vrsti otpada koje se pojavljuju na teritoriji, uključujući i posebne tokove. Preduzeće Kostak je priznati privredni subjekt Slovenije, koji objedinjava više oblasti privrede, a mogućnosti projektovanja, konsaltinga i izvođenja komunalnih i privrednih objekata dokazali su u tržišnim uslovima i u zemlji koja ima visoke standarde u ekologiji i zaštiti životne sredine. Ako se tome doda da obrađuju skoro 90 odsto komunalnog otpada u Sloveniji, može se smatrati da su ozbiljan partner - navedeno je u zvaničnom izveštaju sa sednice gradske vlade.
Članovi Gradskog veća su na poslednjoj sednici utvrdili predlog rešenja o utvrđivanju prosečnih cena kvadratnog metra nepokretnosti za utvrđivanje poreza na imovinu za 2019. godinu. Određeno je sedam (7) zona za utvrđivanje poreza na imovinu jedinstveno za naselja (grad, selo), prema komunalnoj opremljenosti i opremljenosti javnim objektima. - Članovi veća usvojili su i odluku o četvrtim izmenama i dopunama odluke o ceni vode, odvođenja i prečišćavanja otpadnih voda i naknade za održavanje vodovodnog priključka. Obzirom da je u naseljenom mestu Stapar, izvršena ugradnja vodomera, samim tim su se stekli uslovi da se ubuduće obračun utrošene vode, kao i fakturisanje vrši u skladu sa odlukom o ceni vode, odvođenja i prečišćavanja otpadnih voda i naknade za održavanje vodovodnog priključka, koje primenjuje JKP Vodokanal - piše u izveštaju.
Većnik za međunarodnu saradnju i saradnju sa republičkim i pokrajinskim organima, Goran Milić, nije prisustvovao ni ovom zasedanju.
savamajstor @ Pon, 03.12.2018. 03:05
deponija rančevo društvo goran milić javno-privatno partnerstvo jkp vodokanal komunalni otpad krško pismo o namerama porez na imovinu preduzeće kostak reciklaža regionalna deponija sela slovenija sombor stapar strategija upravljanja otpadom vodovod zaštita životne sredine
• Italijani za renesansu Sombora?!

Najviši zvaničnici grada Sombora i italijanskog grada Città di Castello ozvaničili su nameru ostvarivanja partnerstva i saradnje.

Foto 19158 - Gradonačelnik Delić i predsednik Skupštine Siniša Lazić tokom boravka u uzvratnoj poseti gradu Città di Castello u Italiji, potpisali su Pismo o nameri ostvarivanja partnerstva i saradnje radi uspostavljanja institucionalnog dijaloga, a potom i razvijanja integracije ovih gradova u evropski okvir. Pismo su potpisali gradonačelnik Sombora Nemanja Delić i Luciano Bacchetta, gradonačelnik grada Città di Castello. Predstavnici gradova konstatovali su da je saradnja moguća u oblasti: poljoprivrede i prehrambene industrije, kulture i turizma, upravljanja i regulisanja reka, odnosno rečnih kanala, oblasti obrazovanja kao i u drugim oblastima za koje gradovi pokažu interesovanje - piše na zvaničnom gradskom sajtu. 
Città di Castello je industrijski grad u kome se proizvodi metalni namještaj, tekstil, mašine, keramika i cement. Na renesansnom stilu života i upečatljivoj arhitekturi Italijani su stvorili prepoznatljivu turističku ponudu, koju dodatno upotpunjuje blizina reke Tibar.  
savamajstor @ Sre, 02.10.2013. 02:01
città di castello društvo kultura luciano bacchetta pismo o namerama poljoprivreda prehrambena industrija privreda reka tibar sombor sporazum o saradnji turizam upravljanje i regulisanje reka i kanala