Sport Kultura Društvo Obrazovanje Privreda Poljoprivreda Sela
• Mesec zaštite pčela

Odeljenje za poljoprivredu i zaštitu životne sredine grada Sombora izdalo je obaveštenje o primeni zakonskih propisa u oblasti primene sredstava za zaštitu bilja (pesticida) u vreme punog cvetanja poljoprivrednih kultura, sa ciljem sprečavanja trovanja pčela.

Foto 15608Nadležni su naveli da su korisnici sredstava za zaštitu bilja odgovorni za aktivnosti i mere predostrožnosti koje preduzimaju u vezi sa primenom sredstava za zaštitu bilja. Sredstva za zaštitu bilja koja su otrovna za pčele mogu se primeniti samo u slučaju suzbijanja karantinski štetnih organizama i to samo nakon pisanog odobrenja ministra poljoprivrede, jedino ako su 48 sati pre primene odgajivači pčela obavešteni o primeni i samo ako se pčelinja društva nalaze na rastojanju od najmanje pet kilometara od mesta tretiranja. - Korisnici sredstava za zaštitu bilja su dužni da vode evidenciju o svakom tretiranju bilja, biljnih proizvoda i propisanih objekata - piše u obaveštenju. Navodi se da će kazne za nepravilna upotreba hemijskih preparata u poljoprivredi biti od 35 do 50 hiljada dinara za fizička lica, dok će za preduzetnike i pravna lica iznositi od 300 hiljada do tri miliona dinara. Kažnjavani će biti i poljoprivrednici koji ne vode evidenciju o upotrebi sredstava za zaštitu bilja, odnosno oni koji preparate koriste u količinima većim od dozvoljenih. Lokalno odeljenje za poljoprivredu je u obaveštenju naglasilo da je Fitosanitarna inspekcija preduzela sve radnje za sprovođenje ovih mera.
Kampanju „Mesec zaštite pčela” pokrenuli su Savez pčelarskih organizacija Srbije, NALED i Republički sekretarijat za javne politik sa ciljem da se tokom marta, kroz otvoreni dijalog pčelara, poljoprivrednika, lokalnih i nacionalnih institucija, stručne javnosti i potrošača, dođe do zajedničkog rešenja za zaštitu pčela u Srbiji. - Zbog neadekvatne primene pesticida, pčele u našoj zemlji su često ugrožene. Zato je važno da poljoprivredni proizvođači i pčelari zajedno rade na pronalaženju rešenja za bolju zaštitu pčela uz odgovorniju upotrebu sredstava za zaštitu bilja, što podrazumeva izbegavanje primene pesticida u vreme cvetanja medonosnih biljaka, kao i tokom obdanice, sprečavanje zaprašivanja iz vazduha, i korišćenje dozvoljenih sredstava za prskanje biljnih kultura - piše u dopisu.
savamajstor @ Čet, 21.03.2019. 02:36
naled odeljenje za poljoprivredu i zaštitu životne sredine pčelamesec zaštite o pesticidi poljoprivreda republički sekretarijat za javne politike savez pčelarskih organizacija sombor sredstva za zaštitu bilja
• Stroža kontrola upotrebe pesticida

Zapadnobački upravni okrug je uputio obaveštenje o primeni zakonskih propisa u oblasti primene sredstava za zaštitu bilja (pesticida) u vreme punog cvetanja poljoprivrednih kultura, a u vezi akcije sprečavanja trovanja pčela.

Foto 9171- Korisnici sredstava za zaštitu bilja su odgovorni za aktivnosti i mere predostrožnosti koje preduzimaju u vezi sa primenom sredstava za zaštitu bilja. Korisnici sredstava za zaštitu bilja rizikuju da i njihova proizvodnja bude ugrožena smanjenjem prinosa i plaćanjem šteta koje prouzrokuju nepravilnom i nesavesnom primenom sredstava za zaštitu bilja, odnosno ako primenjuju pesticide koji su otrovni za pčele u vreme cvetanja bilja. Sredstva za zaštitu bilja koja su otrovna za pčele mogu se primeniti samo u slučaju suzbijanja karantinskih štetnih organizama i to samo nakon pisanog odobrenja ministra poljoprivrede - piše između ostalog u dopisu Fitosanitarne inspekcije. Kako se navodi, kazne po ovom osnovu, za pravna lica kreću se od 500 do 700 hiljada dinara, za preduzetnike od 300 do 500 hiljada, dok je za fizička lica iznos kazne od 35 do 50 hiljada dinara. Fitosanitarni inspektor podseća da su korisnici sredstava za zaštitu bilja dužni da vode evidenciju o svakom tretiranju bilja, biljnih proizvoda i propisanih objekata, te napominje da su kazne za nepoštovanje ove zakonske odredbe od pet hiljada do milion dinara. Inspektor navodi i da se sredstva za zaštitu bilja moraju primenjivati na način da ne ugrožavaju zdravlje ljudi i životinja.
- Fitosanitarna inspekcija Uprave za zaštitu bilja je preduzeča sve neophodne aktivnosti u vezi sa sprovođenjem mera usled kršenja odredbi Zakona o sredstvima za zaštitu bilja koje se odnose na upotrebu sredstava za zaštitu bilja u vreme cvetanja bilja i vođenja evidencije o primeni sredstava za zaštitu bilja. Pored propisanih kazni, nesavesni korisnici sredstava za zaštitu bilja rizikuju da moraju da nadoknade štetu koju nanesu pčelarima trovanje pčela - piše u obaveštenju fitosanitornog inspektora Dragana Bezbradice. Zvaničan dopis možete preuzeti u prilogu vesti.
savamajstor @ Sre, 25.04.2018. 08:30
cvetanje bilja dragan bezbradica fitosanitarni inspektor pčele pesticidi poljoprivreda sombor sredstva za zaštitu bilja zapadnobački upravni okrug
• Spašen orao belorepan

U Specijalnom rezervatu prirode „Gornje Podunavlje” 25. januara pušten je orao belorepan izlečen od trovanja.

Foto 27055Foto 27057 U Specijalni rezervat prirode „Gornje Podunavlje”, tačnije u Apatinski rit, na slobodu je pušten orao belorepan koji je pet dana pre toga u vrlo teškom zdravstvenom stanju nađen u okolini ovog zaštićenog područja. Iznemoglu pticu su pronašli radnici „Vojvodinašuma”, koji su se konsultovali sa Pokrajinskim zavodom za zaštitu prirode, te je ptica istog dana prebačena na veterinarski pregled u prihvatilište za divlje životinje Zoo vrta na Paliću. Tamošnji veterinari su posumnjali na trovanje, pa su poluživu pticu brzo počeli lečiti. Orao belorepan se uspešno oporavio, pa je odlučeno da se vrati u prirodu na u okolini mesta na kojem je nađen, jer ornitolozi veruju da je vrlo moguće da se ptica već gnezdi u Apatinskom ili Kopačkom ritu.
Nikola Stojnić, ornitolog Pokrajinskog zavoda za zaštitu prirode, objasnio je da je ptica puštena blizu ograđenog prostora na koji se ostavljaju ostaci mrtvih životinja da bi se njima ptice hranile.
- Odlučili smo se da je pustimo na mestu gde će vrlo lako moći da nađe dovoljno sveže hrane, jer je na ovom hranilištu ima tokom cele zime. To je i cilj hranilišta, da primami ptice koje usled nedostatka hrane vreba opasnost zatrovanih leševa, zbog čega je u poslednje vreme stradalo puno belorepana. Ponudom zdravstveno bezbedne hrane, upravljač rezervata aktivno se brine da što više belorepana preživi period godine kada je hranu u prirodi najteže naći - objasnio je Nikola Stojnić.
U protekle dve godine u SRP „Gornje Podunavlje” i njegovoj okolini pronađeno je 11 uginulih orlova belorepana, a za većinu je utvrđeno da su stradale zbog trovanja pesticidima. Uz to, dva belorepana su pronađena bolesna, a samo jednog su palićki veterinari uspeli da izleče. Međutim, ne zna se kada će biti kažnjeni oni koji bezobzirno zloupotrebljavaju poljoprivrednu hemiju, ni gde se sve nalaze zatrovani mamci. Zaštitari prirode i staraoci rezervata strepe da će imati još pune ruke posla i grozničavo paze na svaki par i svako gnezdo belorepana, od oko 25 koliko ih ima u ovom rezervatu prirode. Uz to redovno prate i stanje na hranilištu, na koje čuvar prirode Milan Rajić redovno iznosi hranu za ove ptice. Kaže da ih u pojedinim danima na velikoj gozbi bude i do 26.
triletrip @ Pon, 01.02.2016. 00:26
apatinski rit ekologija kopački rit milan rajić nikola stojnić orao belorepan ornitologija pesticidi pokrajinski zavod za zaštitu prirode sombor specijalni rezervat prirode gornje podunavlje trovanje vojvodinašume zaštita prirode zoo vrt palić
• Nastavlja se prikupljanje ambalaže pesticida

U okviru projekta koji zajednički realizuju SECPA (Udruženje inostranih proizvođača pesticida u Srbiji) i Poljoprivredna stručna služba Sombor, nastavlja se sakupljanje prazne ambalaže pesticida od individualnih poljoprivrednih proizvođača.

Foto 21586Projekat je počeo 2013. godine na području Sombora, Apatina i Odžaka. Cilj projekta je pronalaženje najboljeg modela sakupljanja ambalaže pesticida od individualnih korisnika pesticida, koji uglavnom nesavesno odlažu praznu ambalažu nakon upotrebe pesticida i na taj način zagađuju čovekovu sredinu i ugrožavaju zdravlje stanovništva. Tokom dvogodišnjeg sprovođenja akcije sakupljeno je 8,8 tona ambalaže.
Apelujemo na poljoprivredne proizvođače da od samog početka primene pesticida, ambalažu isperu i da je privremeno odlože na bezbednom mestu i sačekaju dan kada će biti organizovano prikupljanje u njihovom mestu. U ponedeljak, 8. juna ambalaža pesticida prikupljaće se u Kupusini, Apatinu, Prigrevici, Svilojevu i Sonti, a u utorak u Laliću, Srpskom Miletiću, Bogojevu, Karavukovu i Ratkovu.
Doroslovo, Stapar, Bački Brestovac, Bački Gračac, Odžaci i Deronje na redu su u sredu, 10. juna. Ostale datume prikupljanja ambalaže možete da vidite na plakatu koji je „prikačen” uz ovu vest, a pravilan postupak ispiranja prikazan je na slici u vesti. 
Praznu ambalažu pesticida nikada ne treba odlagati na polju, bacati u reku i kanale, kontejnere za komunalni otpad, zakopavati ili spaljivati.
triletrip @ Pon, 08.06.2015. 01:25
ambalaža apatin odžaci pesticidi poljoprivreda poljoprivredna stručna služba prikupljanje secpa sela sombor udruženje inostranih proizvođača pesticida u srbiji zapadnobački okrug životna sredina
• Efikasniji nastup protiv trovača prirode

U Somboru je u petak održana javna tribina „Čujte i ne trujte! Orao pao!" posvećena zaštiti orla belorepana.

Foto 24760 Konferencija u organizaciji WWF-a i Pokrajinskog sekretarijata za urbanizam, graditeljstvo i zaštitu životne sredine održana je na dve lokacije: u Edukativnom centru Poljoprivredne stručne službe Sombor i u zgradi Županije. Tribjnama su prisustvavli predtavnici lokalne samouprave, inspekcijskih organa, policije, Poljoprivredne stručne službe i svih drugih ustanova i institucija koje u nadležnosti imaju zaštitu životne sredine. Cilj kampanje „Čujte i ne trujte! Orao pao!” je sprečavanje trovanja zaštićenih vrsta u regionu Gornjeg Podunavlja, pre svega orla belorepana. Radi se o zaštićenim pticama, čija populacije se do danas popela do 120 jedinki, ali je i dalje veoma ugrožena. Prošle godine zbog trovanja pesticidima uginulo je osam orlova belorepana, što je ozbiljan gubitak za njihovu ionako malu populaciju. Tribini je prisustvovala i Duška Dimović, direktorica WWF-a za Srbiju.
- Kazne za trovanje zaštićenih životinja mogu da budu i 400 hiljada dinara kada je u pitanju fizičko lice, a kada je u pitanju pravno lice i mnogo više. Veliki je pritisak na prirodne populacije, ne samo na zaštićene vrste, a kroz lanac ishrane sve to stiže i do čoveka. Zabranjeni pesticidi i neadekvatno korišćenje u prekomernim količinama dovodi do unošenja toksičnih supstanci u ekosistem - kazala je Duška Dimović.
Okrugli stolovi poput ovog održanog u petak u Somboru, organizuju se na teritoriji cele Vojvodine.
triletrip @ Sub, 16.05.2015. 02:01
duška dimović ekologija gornje podunavlje orao belorepan pesticidi sombor trovanje wwf zaštita životne sredine
>>
12